Meseceva prasina

[sashastar]

Uprkos finansijskim teškoćama, američka svemirska agencija NASA priprema se za povratak ljudskih posada na mesec. U jednoj od laboratorija NASE, asistent istraživač, magistar fizike Dragana Tankosić, član je tima koji radi na ispitivanju nekih neobičnih osobina mesečeve prašine. Te osobine mogle da zadaju glavobolje astronautima. Naš saradnik Djordje Putić upitao je našu sagovornicu o kakvim je svojstvima reč:

Tankosić: Ovde se radi o tome da mesečeva prašina - pošto je naelektrisana, a mesec nema atmoseru - ta prašina bi zbog jakog elektrostatičkog naboja proizvela velike probleme za buduće posete mesecu i istraživanja svemira. Na primer, ta prašina se lepi za svemirska odela i čovek ne može da je se otarasi. Šta god da uradite, prašina ostaje zalepljena za odela.

VOICE OF AMERICA: Dakle, vi praktično pokušavate da otkrijete način na koji bi ta prašina mogla da se lakše čisti sa odela i opreme?

Tankosić: Jeste. A drugi problem je da električni instrumenti, ako su izloženi uticaju takvog elektrostatičkog naboja, ne mogu da funkcionišu kako treba.

VOICE OF AMERICA: Koliko sam razumeo, naučnici nisu sigurni da li postoji razlika izmedju prašine na strani meseca okrenutoj suncu i na onoj koja je stalno u mraku?

Tankosić: Da, za sada su pretpostavke da je na strani meseca koja je izložena suncu mesečeva prašina pozitivno naelektrisana, zbog uticaja ultravioletnog zračenja. Znači, prašina i sama mesečeva površina je pozitivno naelektrisana, dok je na drugoj strani, koju mi zovemo "noćna strana," mesečeva prašina dominantno negativno naelektrisana zbog uticaja sunčevog vetra.

VOICE OF AMERICA: Šta bi moglo da se dogodi na liniji koja razdvaja sunčanu i tamnu stranu meseca?
Čestica mesečeve prašine lebdi u vakuumu
Tankosić: To je interesantno pitanje. Astronauti misije Apolo 17 su primetili traku mesečeve prašine koja ide od jedne strane meseca do druge, odnosno od strane koja je izložena suncu prema drugoj strani. Od tog zapažanja postoji teorijska pretpostavka da tu čestice mesečeve prašine levitiraju iznad površine meseca. Mi radimo na tome da dodjemo do malo više saznanja o levitaciji, odnosno o tome kako čestice mesečeve prašine levitiraju, koji su uzroci, koji fenomen dovodi do toga, kao i do transporta čestica mesečeve prašine koju su astronauti misije Apolo 17 videli.

VOICE OF AMERICA: Da li možete da nam ukratko opišete jedan od eksperimenata ili možda poslednji eksperiment na kome ste radili?

Tankosić: To je serija eksperimenata. Mi radimo sa uzorcima prave mesečeve prašine koja je doneta sa misijom Apolo 17, a takodje i sa ruskom misijo Luna 24. Glavni deo aparature koju mi koristimo zove se elektrodinamički balans i on nam pruža mogućnost da levitiramo česticu. Postoji odredjena procedura za kreiranje vakuuma, odnosno čitava aparatura se nalazi u vakuumu, gde izlažemo tu česticu ultravioletnom zračenju, a onda pratimo kako se menja naelektrisanje te čestice sa vremenom.

VOICE OF AMERICA : Da li je postavljena neka hipoteza koja obuhvata sva ta svojstva mesečeve prašine, a koju pokušavate svojim eksperimentima da dokažete?

Tankosić: Do sada, koliko je meni poznato, potpuni model ili teorija o fizičkim karakteristikama i ponašanju mesečeve prašine nije formirana. Razlog je jednostavan: zbog toga što do sada nije postojala mogućnost za izvodjenje ovakvih eksperimenata kakve mi trenutno radimo. Ovo su eksperimenti koji se rade po prvi put.

http://www.voanews.com/mediaassets/serbian/2005_12/Audio/mp3/Dragana%20Tankosic.mp3

Informacija dobijena od VOICE OF AMERICA