Debelo brdo, Septembar 27-28 2019-te

[spadej]

Sa malim zakasnjenjem, evo kratkog pregleda nedavnih aktivnosti.

Dugo se planiralo, i jos duze cekalo, ali se na kraju desilo i to. Debelo brdo je ponovo osvojeno. 27-og septembra, odvazna ekipa u sastavu Luger, Maki i ja, oko podne krenula je na put.  Do poslednjeg trenutka smo imali zestoku dilemu, da li ima smisla ici kad oblaci nadiru sa svih strana? Presudilo je samo to sto smo vec utovarili tonu opreme .
 A nebo nam uopste nije bilo naklonjeno. Oblaka je bilo sve vise. Iskustva iz proslosti su mi dizali tenziju, i samo je pomisao da ce nam se na Brdu pridruziti Drago i Nesa, davalo mi je snage da vozim dalje.
Na DB smo stigli oko 17h. Cim smo se oporavili od teskog trovanja kiseonikom, odmah smo krenuli da postavljamo opremu. Na astrofoto krilu Luger je postavio svoj apo setup, sa gomilom zica, kutijica, displeja i ko zna cega jos. Sa divljenjem sam gledao kako slaze sve to, ko da kiti novogodisnju jelku.
Na drugom kraju placa, Maki je postavljao svoj cuveni C8. U bliziini je bio i Borg, a TAK je ovaj put morao da ostane kod kuce.     
Ja sam se mudro parkirao pored Lugera. Odlucio sam da nastupim u obe discipline. I da gledam i da fotkam. Od Lugera da prepisujem...  Postavio sam teleskop, i na njega fotoparat sa objektivom 70-300. Ideja je bila da prvo nadjem objekat, bacim pogled kroz teleskop a onda ga snimim.

Ali... sta da gledam i sta da fotkam, kad je nebo potpuno oblacno?

Verovatnoi iz tog razloga stigla nam je tuzna vest. Drago i Nesa odustaju. Nece doci. I necu dalje o tome... 

A kako to obicno biva, kad vise nije bilo nade da cemo ista raditi, nebo je pocleo da se cisti. Tacno na vreme. Sa dnevnim svetlom otisli su oblaci, bar vecina njih. A ono sto se pojavilo, izazvalo je nevidjeno odusevljenje. Prelepo, prelepo, i jos jednom, prelepo nebo. Prepuno zvezda, sa Mlecnim putem u punom sjaju. I bas taj prizor me je naterao da odustanem od plana, okrenem fotoaparat u zenit, i pucam sa 70mm ziznom daljinom. Mozda sam treba da stavim jos kraci objektiv, ali me mrzelo. Podesio sam tajmer na 50 x 3 min i otisao da se igram sa Makijem. Luger je ostao sam, u velikom poslu, zaronjen u kartonsku kutiju u koju je stavio notebook. Da ne smeta nama, ali i da zastiti opremu od vlage.
A vlaga je pocela da preti. Zestoko. Trava je vec bila sva mokra, i poceli smo da strepimo. Jednom smo se vec zestoko smrzli na ovom istom mestu, upravo zbog vlage. Ovo vece je opasnost ipak bila na drugoj strani. Ja nemam ni jedan grejac, a nisam ni znao da ce mi trebati.  Vrlo brzo zamaglio mi je objektiv, pa mi je vise od pola fotki Mlecnog puta propalo. Ipak , od nekih 15-ak koji su ok, izvukao sam ovo:



Mlecni put by Dejan Spasojevic, on Flickr

Stakirano je 15-ak fotki, 3min na ISO 800 i f5, i nevesto obradjeno u PS-u.

Iskusni posmatrac Maki okacio je grejace na sve kriticne tacke. Potpuno zasticen od vlage, njegov C8 nam je prikazao neverovante prizore. Jupiter je bio cudesan, a Saturn.... ne, to ne mogu da opisem. Ne umem.
Sta smo jos gledali... ne mogu da se setim, ali znam da je Veil opet izazvao nevidjeno uzbudjenje.  Nebo je bilo savrseno, i gde god da okrenes cevku nesto se vidi.
A i ne treba ti oprema, kad moze i bez nje. Andromeda, konacno, golim okom... tj. sa oba oka. I bez po muke.

Plejade fenomenalne. Vec na malom povecanju, u mom do pola zamagljenom 150/750, videlo se da zvezde imaju oko sebe neku zavesu.

Od prevelikog uzbudjenja nismo ni primetili da je poceo da duva vetar. Vrlo brzo se procenat vlage znacajno smanjio, oprema osusila, a nebo jos vise otvorilo. Cak su i nekoliko sijalica u daljini nestale u mraku, tako da nam nista drugo nije ostalo nego da uzivamo. Ja sam okrenuo aparat na Plejade, i navalio na njih sa vec postavlejnim 50 x 3 min tajmerom.
 
Koliko je bilo dobro svedoci i to da smo Lugera regrutovali u posmatrace. Sva trojica smo uzivali u nestvarnim prizorima beskrajanog i cudesnog Svemira. Kad je oko 1h na pozornicu izasao Orion, uzbudjenje je dostiglo krajnje granice. Maki nas je provozao kroz celo sazvezdje, znalacki podizuci povecanja. Uzivancija koja se ne moze opisati.

Negde oko 2-3h Maki je odlucio da se povuce, jer je ujutro trebao da nam priredi jedno posebno iznenadjenje. Nas dvojica smo ostali do pred samu zoru. Ja sam fotkao Orion, na  120 i 200 mm. Nisam poslusao iskusnog majstora Lugera, i odmah podigao na 300mm, tako da cu uskoro morati da ponovim lekciju.
Pred zoru se ponovo podigla vlaga, pa smo oko 4.30 i nas dvojica napustili bojno polje.

Vec oko 7h sam se probudio, zeljno iscekujuci ono sto sledi. Bojazljivo sam izasao napolje, da ne probudim ostale, a oni vec piju kafu i nesto petljaju sa Borg-om. Nabudzili mu neku skalameriju, dugu koliko i ovaj mali ali cudesan teleskop. To je neka specijalna oprema, za posmatranje Sunca, u nekom ne znam kom spektru. Nisam mogao da upamtim detalje, jer sam ubrzo uzivo gledao protuberancu!!  Sunce ti zarko !!!  Ni to se ne moze opisati recima !!!

....nastavice se
... da, da , ima jos, ostali smo dva dana  , tj. neki od nas 

[Yagodinac]

Nastavi sa opisom...
...zamislićemo da tu sad ide onaj smajli koji gricka kokice...

[Maki]

Aj i ja da malo odmorim, piši ti. Ja ću posle da dosolim...

[Nenad]

Kada govorimo o Dragu i meni.. jedan je rano otpisan 

Prognoza je bila sarena. Po jednoj je lose bilo do sredine veceri, a po drugoj od sredine. Prevagnulo je sto su Spadej i Maki cuvali poziciju, a neko je pomenuo i jesen sa dosta kise, pa se moralo nesto uciniti. Sa Dragom sam se cuo na pola puta, on se i dalje lomio ali su potencijalno dosadni cirusi presudili da ne dodje. Kod mene je presudilo sto jos nisam doziveo oblake na DB  , tako da sam krenuo hrabro i ispalo je ok. Preko 95 % cisto celu subotu noc. 

Cim sam dosao docekao me je tradicionalni obrok dobrodoslice i upoznah Dekija!!!
Samo cu reci da se posle kratkog vremena vidi da covek ima goodine iskustva za sobom. Reeespekt!
Odmah na pocetku veceri sam uzeo da uradim zadatak koji mi je Drago zadao, doduse ne toliko uspesno. Od 5 kometa sam uspeo da vidim jednu C/2018 W2(Africano). I to posto je Deki uspeo da je pronadje. Stvarno su komete skroz druga sorta u odnosu na ostatak DSO. Zatim smo se bacilli na Borga. Dabl klaster i Kembelova kaskada.  Kakvo predivno vidno polje! Podseca me na posmatranje kroz dvogled 20x80, samo sa kvalitetnijom prezentacijom u okularu. Od kako sam kupio dobsona od 12", dvogled sam skoro i prestao da koristim, ali vidim da ce se to promeniti 

Maki je onda pozvao na novi zadatak. Lov sa UHC! Od krabe, preko veil-ova, rosette koju tada nisam dobro video (ali sada znam sta da gledam) i naravno i orion. On se i bez uhc vidi odlicno, ali sa uhc dobije jos malo na 3d-u. Bruka!
Negde oko trojke, cini mi se, `domacini` su se povukli zbog dugog posmatranja prethodne noci a ja sam ostao da jos malo razbistrim. Medjutim sada je vec pocela da nadire vlaga sa svih strana. Ogledala su posustala sa borbom i pored grejaca, tako da mi je do sada ostala misterija da li je vlaga bila pregolema ili je grejac sekundara zakazao ili se fatalno pokazalo neiskustvo da teleskop pri hladjenju na pocetku veceri okrenem ka zenitu. U svakom slucaju jos sat vremena sam jurio globulare in a kraju se spakovao kada je maglena `plima` pocela da puni kotlinu ispod nase osmatracke baze i samo je bilo pitanje vremena kada ce progutati i mene sve sa dobom. Medjede i  kurjake da i ne pominjem   
Nisam nahvatao puno sna, ali sam uspeo da vidim sta me je opkolilo pred zoru.





Onda je usledilo dugo iscekivano gledanje suncevih protuberanci. Kada se covek malo unese u celu pricu postaje veoma zarazno! Preznojio sam se posteno pod stitom, ali i nauzivao. Hvala Maki!!


Vedro

[Maki]

Toeto. A na slici se vidi gde ta silna vlaga prenoći.

[Luger]

Ne znam sta bih ja dodao kao dopunu izvestaju sa Db, sve je receno. Te prve noci, vlaga nas je ostavila na miru do kasnih jutarnjih sati. Sjecam se kako je bilo prosle godine, kada je voda lila niz tubuse i kad sam se plasio da nesto od elektronike ne strada.
Jedno vrijeme je cak bilo vrlo prijatno i toplo.
Na Kenzinu preporuku, poceo sam da snimam NGC 6357, Lobster Nebulu. I super...snima se, na Ha se na snimcima lijepo vide detalji, a ja otisao sa Spadejom kod Makija da kroz c8 gledam planete.
Bas sam namjeravao da na taj objekat potrosim cijelu noc, nekoliko sati Ha i nekoliko sati OIII. A potrosio sam svega 2h i sve obrisao. 
Nesto sam muljao, kacio dodatni Dslr za wide field i nekako pokvario fokus. Ode mas' u propas'.

Onda sam presao na ovo:

Objekat: NGC 1893
Oprema: ED80, EOS 1000D mono, Guiding Asi120mm-s
Exp.: 7x420" Ha, 10x420" Oiii,
Obrada: Dss, PS6
Lokacija: Debelo brdo
NGC1893 by Luger, on Flickr


i ovo:

Objekat: NGC 7380
Oprema: ED80, EOS 1000D Full Spectrum, Guiding Asi120mm-s
Exp.: 14x300sec, Uv/Ir Cut filter
Obrada: Dss, PS6
Lokacija: Debelo brdo

NGC 7380, Wizard nebula by Luger, on Flickr

[Boki Aristarh]

Lepe vesti sa DB kao i uvek...
Uživao sam dok sam čitao izveštaje a sad sam sa fotkama već stekao i pravi utisak 
Vasko, fotka NGC1893 je extrić, baš mi se sviđa i detalji i obrada i boja...
Wizard (NGC7380) je težak objekat i vidi se da je materijala bilo malo, ali svejedno je dobro ispalo za ED80.
Šteta što nisi uspeo da odradiš lobstera, mi ga do sada nismo fotkali a stvarno je objekat koji zaslužuje pažnju, no biće prilike.
Još jednom svaka čast za fotke i sve učesnike..
Veliki pozdrav.

[Luger]

Hvala Boki

...
Šteta što nisi uspeo da odradiš lobstera, mi ga do sada nismo fotkali a stvarno je objekat koji zaslužuje pažnju, no biće prilike.
...

Nista me ne pitaj, poplavio sam od muke. Prelijep je objekat i dovoljno veliki da popuni senzor eosa.