Kontra teg za AzGti u EQ modu ...

[vlaiv]

Evo da se pohvalim da nisam totalno neupotrebljiv za ATM zahvate

Pošto vidim da je wide field fotografija sad "in" ovde na forumu, rešio sam i ja da doprinesem. Još uvek nisam nabavio delove koji su mi potrebni da bih koristio AzGti u EQ modu, pa sam rešio da iskoristim šta imam.

Ball glava za foto aparat će poslužiti da se AzGti nagne pod 45 stepeni. 6x30 tražioc umesto polarnog tražioca za useveravanje - ciljaću Polaris iako to nije pravi NCP - greška će biti dovoljno mala da se ne primeti na minut ekspozicije na 55mm fokalne dužine.

Jedini problem je bio kontra teg - šta da iskoristim za tu svrhu?

325 dinara i 5 minuta testerisanja kasnije ....



Sastojci:

M12 šipka sa navojem od 1m
Dve redovne M12 matice
Jedna M12 matica sa onom gumicom
15 komada platne malo veće od M12, ne znam tačno koje su - birao sam ih tako da su dovoljno teške i da može da ih zadrži M12 matica.

Možda je trebalo da uzmem jednu maticu sa kontra navojem, ovako hoće da se razlabavi ako je samo stegnuto rukom i agresivnije se rukuje sa "spravom".

Teg je okvirno oko 600g - dovoljno da izbalansira DSLR sa objektivom - 40g po platni. Naravno balansiranje se radi tako što se matica otpusti i pomeri zajedno sa platnama i onda opet pritegne sa druge strane.

[Joza]

Bravo za lepo i jednostavno rešenje.

U govoru se upotrebljavaju različiti izrazi, od toga mnogi 'majstorski' pa neretko dolazi do zabuna.

>>> Možda je trebalo da uzmem jednu maticu sa kontra navojem, ovako hoće da se razlabavi ako je samo stegnuto rukom i agresivnije se rukuje sa "spravom".


Matica sa kontra navojem bi značio da matica ima levi navoj, i nju nebi mogao da zašrafiš na tu šipku.
Ako misliš na 'kontra maticu', to je obična matica kojom stegneš postojeću maticu.
Znači isle bi te postojeće podloške (platne, šajbne...) koje stegneš maticom, pa te matice još jedna matica koju  stegneš i time otežaš odvrtanje one prve.

Drugo rešenje koje bi pomoglo u tvom slučaju je 'elastična podloška' (feder šajbna) koja služi baš tome da oteža odvrtanje odnosno da osigura maticu.




ili u tvom sličaju možda bolje ovog oblika




Predlažem tu da umesto običnih matica uzmeš 'leptir matice'. One imaju dva produžetka, krila, koja će ti omogućtit da ih lakše stežeš i opuštaš rukom.




Tvoje matice zameni elastičnim podloškama i leptir maticama.

[CyberianIce]

Ovo je inženjerska kreativnost na delu. Viđali smo i limenke lav piva kao kontrateg, to jeć bilo Slav engineering gone wild

[vlaiv]

Matica sa kontra navojem bi značio da matica ima levi navoj, i nju nebi mogao da zašrafiš na tu šipku.
Ako misliš na 'kontra maticu', to je obična matica kojom stegneš postojeću maticu.
Znači isle bi te postojeće podloške (platne, šajbne...) koje stegneš maticom, pa te matice još jedna matica koju  stegneš i time otežaš odvrtanje one prve.

Kontam šta pričaš al si me totalno zbunio.

Znam da ima levi navoj i desni navoj i da je razlika u pravcu navijanja - zato se i zovu levi i desni po rukama. Desni navoj zavrćeš tako što ideš u smeru kazaljke na satu. Levi navoj zavrćeš tako što ideš u kontra smeru kazaljke na satu.

Ono što sam ja mislio, a izleda da sam bio totalno pogrešio je - jedna matica koja kad se zavrće ide u jednu stranu a druga matica koja kad se zavrće ide u suprotnu stranu - onda jedna stisne od gore a druga od dole i nema mrdanja.

To ne postoji, jel da?

[CyberianIce]

Ono što sam ja mislio, a izleda da sam bio totalno pogrešio je - jedna matica koja kad se zavrće ide u jednu stranu a druga matica koja kad se zavrće ide u suprotnu stranu - onda jedna stisne od gore a druga od dole i nema mrdanja.

To se zove samo kontra-matica a ne matica sa kontra navojem kako si ranije napisao ali nebitno, razume se na šta si mislio.

[vlaiv]

To se zove samo kontra-matica a ne matica sa kontra navojem kako si ranije napisao ali nebitno, razume se na šta si mislio.

To razumem, al sam sad razmišljao o tome i nemam pojma kako to radi - navoj je taj koji diktira u koju stranu se ide kada se zavrće / odvrće, matica nema ništa sa tim.

[Joza]

Ono što sam ja mislio, a izleda da sam bio totalno pogrešio je - jedna matica koja kad se zavrće ide u jednu stranu a druga matica koja kad se zavrće ide u suprotnu stranu - onda jedna stisne od gore a druga od dole i nema mrdanja.

 

Da, baš tako. Jednu maticu odvrćeš ili držiš u mestu a drugu stežeš. Okrećeh ih u suprotne strane. Obe se stisnu, odnosno stegnu i to je to. Nema mrdanja.

To se žargonski zove 'kontra matica'.

U prvom postu si umesto 'kontra matica' napisao 'matica sa kontra navojem' što bi u suštini značilo matica sa suprotnim, levim, navojem.

Pokušao sam samo da skrenem pažnju i rasčistim moguće nedoumice i nerazumevanje. Nadam se da smo sada sve razjasnili sa maticama i kontra maticama.

[vlaiv]

Nadam se da smo sada sve razjasnili sa maticama i kontra maticama.

Ne samo da smo razjasnili nego sam i naučion nešto novo.

Ja sam "ispravno" rekao ono što sam mislio. Problem je što nisam ispravno mislio

I dalje mi nije jasno zašto "kontra matica" neće nigde da mrda. Ako krenemo obe da vrtimo u istu stranu - obe će da se pomeraju u istu stranu zajedno / sinhronizovano.

Zamisli da smo uzeli dve matice i zalepili ih super lepkom a pri tom vodili računa da je navoj sinhronizovan. Da li bi mogli da navrnemo takvu maticu na navoj?

Možda je u pitanju baš to što se "kontra matica" dodiruje sa običnom a nisu savršeno sinhronizovane (sila kojom smo pritegnuli je dovela do male razlike u sinhronizaciji)?

[Joza]

Odgovor je zbog trenja.

Izmedju matica kao i između matica i vijka (šrafa, navojnog vretena) postoji trenje. Odnosno potrebno je upotrebiti neku silu da bi se savladalo to trenje i da bi njihove površine klizile jedna po drugoj.

Sila trenja između matica proporcionalna je sili kojom one deluju one jedna na drugu. Što jače stegneš matice ta sila trenja između njih će biti veća. Samim tim biće potrebna i veća sila da ih 'razmrda'.

Sa druge strane matice ostvaruju tu međusobnu silu oslanjanjem na navoj na vijku. Matice pritiskaju jedna drugu ali istovremeno deluju na vijak t.j. navoj u drugom smeru, pokušavaju da vijak rastegnu i pokidaju.

Naravno ta sila koja deluje izmedju vijka i matica takođe proizvodi silu trenja koja sve to drži u mestu, odnosno ne da maticama da se okreću.

Ako ti je lakše to da posmatraš kao gubitak sinhronizacije, možeš i tako. Mada do gubitka sinhronizacije nikada ne dolazi (osim kada su teško oštećeni matica i navoj). Recimo da pokušaj promene sinhronizacije dovodi do pojave velikih sila i velikog trenja koje drži sve to da ne mrda.

Zalepljene matice bi funkcionisame samo u idealnim uslovima.
Recimo da smo matice stavili na neki vijak zategli i zalepili.
Odvrtanje takve matice bi bilo jako teško jer bi morali stalno da savladavamo veliko trenje. Zamisli da je na vijku na nekom mestu 'širina zupca navoja' ili korak navoja veći za 1 mikron. Zalepljene matice bi morale da se 'razvuku' odnosno 'izduže' za toliko. ovo bi sigurno pokidalo lepak. Izrada tako preciznog navoja je bespotrebna i preskupa drugim rečima besmislena.