Opasni ili Revolucionarni eksperimenti

[sashastar]

Rezultati eksperimenata u superakceleratoru, u Nacionalnoj laboratoriji Brkhejven, proglašeni su od strane Američkog fizičkog instituta za najvažniji dogadjaj u fizici 2005. godine. Medjutim, neki posmatrači ukazuju na moguće rizike takvih eksperimenata, uoči skorašnjeg otvaranja novog razbijača čestica, u Evropi, iduće godine.

Gledan odozgo, akcelerator Nacionalne laboratorije Brukhejven, u državi Njujork, izgleda kao kružna atletska staza - što u neku ruku i jeste. Dve kružne cevi, u tunelu dugačkom skoro 4 kilometra, služe za ubrzavanje jezgra atoma zlata do brzine bliske brzini svetlosti. Na mestu ukrštanja dve cevi jezgra se sudaraju oslobadjajući u deliću sekunde ogromnu energiju i egzotične čestice - kvarkove i gluone. Piter Stajnberg je fizičar u laboratoriji Brukhejven:

"Prema Ajnštajnovoj jednačini E jednako em-ce na kvadrat, energija može da se pretvara u masu i obratno. Mi ovde pretvaramo kinetičku energiju ubrzanih jezgara u mnoge razne čestice."

Četiri detektora postavljena na mestu sudara opremljena su takozvanim vremenskim komorama, koje beleže sudar i njegove posledice. Prošle godine, naučnici u Brukhejvenu izazvali su senzaciju otkrićem da plazma od kvarkova i gluona nije gas, kako se mislilo, već vrlo gusta tečnost.

"Većina naučnika veruje da je svemir, nekoliko mikrosekundi posle Velikog praska, bio u stanju plazme sastavljene od kvarkova i gluona. Eksperimentima koje sprovodimo u ovoj laboratoriji saznajemo više o tome kako je svemir izgledao neposredno posle Velikog praska."

Na eksperimentima rade naučnici iz više od deset zemalja, a rezultati su dostupni javnosti. Ali, da li je bezbedno stvarati uslove kakvi su vladali u trenutku nastanka svemira? Pre otvaranja akceleratora, 2000. godine, nekoliko uglednih fizičara upozorilo je na mogućnost da eksperimenti pokrenu lančanu reakciju koja bi mogla da se otme kontroli. Federalni sudija i publicista Ričard Pozner pisao je o tome u svojoj knjizi "Katastrofa: Rizik i reakcija."

"U deliću sekunde ta nepoznata materija mogla bi da se proširi i zahvati čitavu zemlju. Zbog velike gustine te materije, zemlja bi se svela na prečnik od sto metara. A onda bi eksplodirala."

Da bi procenio moguć rizik, Brukhejven je osnovao komisiju od najistaknutijih fizičara, koji su zaključili da opasnost od lančane reakcije nije veća od jedan prema 50 miliona, a možda je čak i nemoguća. Takodje su odbacili mogućnost nesreće kosmičkih razmera. Ipak, neki posmatrači kažu da to znači stavljanje čitave planete na kocku, ma koliko mala bila šansa da se dogodi nešto nepredvidivo.

"Ovo istraživanje podstiču vrlo apstraktni naučni interesi, što ne deluje kao mnogo pametan ulog. Zašto onda uopšte preuzimati čak i tako mali rizik?"

"Ako bismo tako razmišljali, ako bismo seli za sto i upitali se da li da stavimo na kocku čitavu planetu kako bismo saznali nešto potencijalno korisno po čovečanstvo, verovatno bismo rekli "ne." Ali u stvarnosti niko od nas ne veruje da radimo nešto opasno."

U stvari, kaže Piter Stajnberg, svi dosadašnji eksperimenti u akceleratoru pokazuju da je rizik još manji nego što se mislilo.

"Što više saznajemo, stručnjaci su sve manje zabrinuti, pa to treba da važi i za vas. U stvari, o tome pričaju samo ljudi koji nisu stručnjaci."

Uprkos tome, Ričard Pozner i drugi kritičari kažu da bi u proces odlučivanja o takvim eksperimentima trebalo uključiti i stručnjake za analizu rizika, kao i javnost, posebno zbog toga što bi Evropska organizacija za nuklearna istraživanja, u Ženevi, iduće godine trebalo da dovrši svoj akcelerator, 30 puta snažniji od onog u Brukhejvenu, koji bi trebalo da pruži još šira saznanja o osnovnim delićima materije.

VoA

[Djorvoz]

Istorija se ponavlja...
Isto je bilo za astomsku bombu, prvi akcelerator...
Ne treba puštati ljude koji nemaju pojma o tome da rasprvljaju. Novinari nemaju tu šta da traže. Ako se nešto pojavi treba sazvti konferenciju za štampu a do tada ništa. Ne može neki novinar ili pravnik da uspešno kontroliše nuklearnog fizičara.

[sashastar]

Po meni ovi su eksperimenti veoma vazni mozda cak i revolucionarni
barem sto se tice Fizike pa cak i Astrofizike.
E sad cesto se namerno daju negativani publiciteti necemu da bi se
skrenula paznja da doticnu stvar.
A razlozi mogu biti razni zbog novca - donacija,
zbog toga da se prikriju neki uspesi ili neuspesi i sl.....
Sumnjam da bi danas naucnici reskirali neku veliku opasnost.
A novinari znas i sam sto deluje lose ili opasnije evo njih da deklamuju
i prave vesti a tu su usput protivnici ,razni kriticari,ljubomorni naucnici...

U svakom slucaju mene je ova vest privukla zbog mogucih veoma
vaznih otkrica koja mogu biti veoma mnogo vezana za Astronomiju.
I samog shvatanja svemira i njegovih fizickih zakona.
Meni je bitno da se otkrije nesto veoma vazno.

[Djorvoz]

A i od tih apstraktnih stvari muka ponekad da ispadnu veoma praktične stvari...

[Skyw@lker]

Pa cak i ako ne "ispadnu" prakticne, sta ces vece prakticnosti od saznanja kakav je svemir bio u samom pocetku   Za mene je to saznanje najprakticnije!
Elem, mnogi ljudi ni ne znaju kakvi se sve eksperimenti danas u svetu sprovode, i mislim da je to jako dobro jer je vecina ljudi nespremna za mnoge stvari jer ih i ne razume. (klasicno novinarsko iritirajuce pitanje: "...a sta ce nam to?..")