Noćno nebo snimljeno kamerom

[Drazen]

Ako može neko da mi objasni sledeću stvar. Često u filmovima vidim, uglavnom u nekim romantičnim scenama, noćno nebo prepuno zvezda, mlečni put itd. Zar za to nije potrebna duža ekspozicija snimanja? Da li je moguće da filmska kamera može da "uhvati" toliko zvezda i detalja na noćnom nebu?

[ε Aurigae]

Nisam iz te oblasti, ali ako samo podjemo od ideje da na setu imamo desetine reflektora - nekako mi je logicno objasnjenje da se sve ovo radi u post-produkciji.

[vlaiv]

U principu postoje dva načina da se taj efekat postigne.

Prvi je montaža. Znači posebno se snimi nebo i posebno scena (obično u studiju a ne zapravo na lokaciji) i onda se to izmontira da bude jedan snimak.

Drugi je direktan snimak, ali nisam siguran da to iko radi.

"Brzina" sistema za snimanje je jednaka sledećem izrazu: površina aperture * efektivna površina piksela, gde je efektivna površina piksela - "ugaona površina" ili deo neba / scene koje pada na jedan piksel.

Drugim rečima, postoji način da se dobije brži snimak i to je:
1. povećanje aperture
2. povećanje senzora (i fizička ili logička veličina piksela)

Amateri astronomi koriste manje senzore - to su obično recimo 4/3 senzor sa recimo 20mm dijagonalom, ili APS-C senzor sa 28mm dijagonalom pa do full frame senzora sa 43mm dijagonalom.

U filmskoj industriji se koriste medium format senzor i large format senzori koji imaju između 100 i 300mm dijagonale.

Da, skoro pa A4 velik senzor!

I takvi snimci se rade sa vrlo prigušenim ambijentalnim svetlom - tipa oko logorske vatre. Razlog za to je dinamički opseg senzora.

Kamera u istoj ekspoziciji mora da uhvati i nebo a i da ispravno eksponira glumce. Glumci će biti mnogo puta svetliji od neba, ali uz ispravno podešavanje kriva u post produkciji je moguće napraviti odgovarajući snimak.

Čisto radi poređenja:

https://en.wikipedia.org/wiki/Orders_of_magnitude_(illuminance)

Osvetljenje koje daje noćno nebo je oko 1 mili kandela po metru kvadratnom, dok je scena oko logorske vatre oko 10 kandela po metru kvadratnom.

Znači potrebno je uhvatiti u istoj sceni 10000:1. Obični senzori imaju do 16 bita rezoluciju i oni ne bi mogli uhvatiti takvu scenu - nebo bi bilo puno šuma, ali sensori sa više bita bi u principu mogli, pogotovu ako se upotrebi neki HDR sistem snimanja - tipa dve ekspozicije, jedna kraća i jedna duža + kombinacija u samom senzoru ...

Znači, u principu je izvodljivo, ali mislim da većina radi montažu i ne zeza se sa snimanjem realne scene.

[Yagodinac]

Sve je vlaiv tačno napisao osim formata senzora; digitalni senzori u filmskoj industriji su najveći FF (24x36mm) odnosno 45mm dijagonale, mnogi su i manji od toga, i to što bi se reklo premijum klasa. Medijum format senzore niko ne koristi u filmskoj industriji jer se komplikovano iščitavaju, odnosno ne mogu da postignu 24 frejma na kvalitetan način bez roling šater efekta i obično su to studijski fotoaparati gde nije bitna brzina već rezolucija. Sem Fuji svi koliko znam u medijum formatu su CCD senzori, a to tek ima svoja ograničenja. Zapravo ne znam da li ijedan medijum format aparat ima video, ili ako ima onda je to tehnološki rudimentirano. Veliki format tek ne postoji u filmskoj industriji a bogami ni u fotografiji, postoje skenirajuća leđa ali je njihov princip nešto sasvim drugo i mogu se uporediti sa fotokopir aparatom. Napraviti digitalni senzor veći od 24x36mm je i dan-danas u suštini teško, škart se eksponencijalno uvećava i proizvodnju čini besmisleno skupom. Na filmu smo mogli da koristimo velike formate, ali kad treba napraviti senzor onda sve to postaje neuporedivo komplikovanije i to je razlog zašto nemamo velike formate senzora. Na opservatorijama se često kombinuje više senzora i tako se dobije veći format, ali to nije jedan senzor i podseća na gomilu televizora postavljenih jedan do drugoga; nemoguće je (barem zasad) preskočiti tehnologiju.
U pogledu snimanja Mlečnog Puta mogu da pomognu noviji senzori sa visokim ISO jer je potrebno samo to uskladiti sa 24 frejma u sekundi; recimo da C80 kamera na 12800 ISO i objektivom 50 1.4 ima isto zabeležen Mlečni Put kao neki krop aparat sa jednom sekundom ekspozicije i 18-55mm objektivom na f3.5. Dakle nije baš nešto brutalan taj Mlečni Put kao u fotografiji, ali je ipak moguće zabeležiti ga (plus postprocesing).
Koliko brz objektiv može da bude značajan u kinematografiji svedoči primer filma Beri Lindon: Kjubrik je od Nase dobio Cajsove 50mm f 0.7 objektive koji su napravljeni za lunarne misije ali nisu korišćeni; ideja je bila da film bude snimljen isključivo pod svetlošću sveća. I uspeli su, i to na tadašnjim sporim filmskim emulzijama; ne smem da zamislim šta bi danas bilo moguće na f0.7.

[vlaiv]

Pa koliko vidim, sad je "in" snimati video sa medium format kamerama.

Recimo Alexa 65 je 65mm dijagonala kamera.

https://www.youtube.com/watch?v=RwgkXcUX984

a za astronomske sladokusce, tu je recimo QHY6060

61.34mm*61.34mm odnosno ~87mm dijagonala.

(ako morate da pitate za cenu onda verovatno nije za vas tip kamere).

Doduše, u pravu si, čisto sumnjam da postoje large format digitalne kamere - ko bi to isčitao u realnom vremenu, to je ipak za analogni film.

[Yagodinac]

Alexa je jedan jedini primer, to je tri senzora slepljenih u jedan  Daj bože da ih ima nekoliko proizvedenih i sve su toliko skupe da su služile samo za iznajmljivanje. Svi ostali, Canon, Blackmagic, Red, itd koriste mnogo manje senzore. Iznenađujuće je npr i da je veliki broj filmova snimljen Canon kamerama i EF objektivima.
U principu u fotografiji veliki senzor ima prednosti, u kinematografiji su te prednosti manje izražene, a mane više. Npr kako ćeš da fokusiraš sa nekom velikoformatnom kamerom glavnog lika ako imaš brutalno plitko polje fokusa? I dan-danas u Holivudu postoji čovek čiji je posao samo da kanapom ide i meri udaljenost između kamere i glavnog lika. Pošto su svi objektivi za kamere manuelni, glavni lik mora da stoji tu i tačka; ako se pomeri pet centimetra izađe iz fokusa i ajde Mile snimaj ponovo. A kad se snimaju scene u pokretu tu tek nastaju akrobacije; srednji format bi im preseo istog dana kad bi ga uzeli.

[vlaiv]

Npr kako ćeš da fokusiraš sa nekom velikoformatnom kamerom glavnog lika ako imaš brutalno plitko polje fokusa? I

A što je plitko polje fokusa?

Zar to ne zavisi od F/broja objektiva? I zašto bi F/broj morao biti mali?

[Yagodinac]

Za isti f-odnos polje je pliće što je format veći.

[vlaiv]

Za isti f-odnos polje je pliće što je format veći.

Kako to? Jel možeš da objasniš?

Gledam sad na wikipediji i formula za depth of field je:

2 * udaljenost^2 * f_broj * circle_of_confusion / fokalna_duzina^2

Ako gledamo tu formulu, ah, u pravu si. Ako sve ostane isto - povećava se fokalna dužina a to onda smanjuje depth of field.

[Yagodinac]

To je opštepoznat problem od nastanka fotografije. Neka velikoformatna kamera na f16 ima istu dubinu polja kao moj krop na f4, da lupim pošto me mrzi da preračunavam, ima kalkulatora na netu ko hoće. U principu u filmskoj fotografiji je plitko polje bilo neželjeni efekat relativno velikog formata i relativno velike blende potrebne da u tamnijim uslovima uopšte nacrta sliku na sporijim filmovima. Mi danas imamo em manje senzore em ISO milion pa ne moramo da koristimo tako brze objektive tipa f1 kao nekad - osim u portretnoj fotografiji gde je izolacija praktično imperativ.
Zato telefoni teško zamute pozadinu, imaju veoma male senzore. Na njima f2.8 i na nekom kanonu, nikonu - nebo i zemlja.

[vlaiv]

To u principu znači da je nemoguće dobiti noćno nebo i glumce u istom kadru.

Što veći objektiv i senzor - to je udaljenija hiperfokalna ravan - pa su glumci manji na senzoru i manji deo neba se vidi ...

[vlaiv]

Ok, ko kaže da ne može?

https://www.youtube.com/watch?v=SuRZT8DSkq4

Ispostavlja se da možda i nije mnogo teško u današnje vreme ...

[Yagodinac]

Pa možeš da sve spakuješ u neki hiperfokal ako koristiš širokougaone objektive, kako skače žižna daljina tako se šanse za lepljenjem Mlečnog Puta i čoveka smanjuju.
Evo npr kalkulator kaže da ako imam FF kameru (kao taj Sony) i 16mm objektiv na f1.8 i čoveka na 10m distance - onće biti u fokusu sa Mlečnim Putem u pozadini. Ako stavim pedeseticu na 1.8, onda će se fokusno polje prostirati od 8.28 do 12.7m, tj nebo neće biti u fokusu.