Nove detekcije Sunca 5.6.2008

[Nele]

Iako rekoh da neću puno ovome više, ne mogu izdržati, pa sam poslušao savete, jer je svakoga dana sve bolje i bolje. Naravno, oduševljen novim stvarima koje vidim od kako sam nabavio deo nove i osetljivije opreme, ne smirujem se već danima. Danas sam po kiši podešavao sistem. Biće objavljeno, ali ukratko o nekim sasvim novim snimcima i uređajima ovde. Zvuci će biti objavljeni kasnije, tako da ćete se morati strpeti što se toga tiče.
Današnji snimci su bili upravo spektakularni što se tiče detekcije sunca. Opet je u pitanju bila samo detekcija, jer je potrebno videti šta je koji signal, za sve one koji se pitaju o čudesnim krivuljama na koje nisu navikli. Što se zvučnih zapisa tiče, jedino zaista izoštren sluh može razlikovati signale i osetiti njihovo penjanje ili spuštanje na lestvici amplitudnog nivoa.
Da bismo ovo napravili što manjim problemom, prelazak antene preko sunca i njen odlazak u "hlad", pokazaće najjasnije moguće promene i omogućiti svima da zaista lako čuju sunce.
Da krenem redom: Sinoć je ovde kod mene besnela oluja u blizini, pa su signali bili potpuno iskrivljeni. Nikakvi podaci iz kosmosa se nisu mogli primati po takvom vremenu. Otud sam jedva zaspavši, dočekao jutro i nove nade.

Vreme je bilo da se poveća osetljivost, pa sam ovej put iskoristio novi prijemnik. Ponešto ću reći i o njemu, obzirom da to nije toliko bitno za tekstove. U pitanju je uređaj SONY ICF-7600D. Datira iz osamdesetih godina i u svoje vreme je bio veoma skup hit, prvih digitalnih radio prijemnika. Tek tada, SONY je prvi izbacio ovako malo, džepno izdanje, koje je zaista sasvim mali prijemnik, opsega 150kHz do 30MHz, a zatim od 76MHz do 110MHz. Dimenzije su 180x115x33mm.
Osetljivost je neverovatna i teško se može porediti sa bilo kojim konvencionalnim uređajem novijeg datuma. Ne govorim da je ovaj model specijalan, već svakako jesu ovakvi tipovi radija, koji se prave ekstremno osetljivim. On uobičajeno koristi malu teleskop antenu koja je sastavni deo uređaja i namenjen ne portabl mobilnom slušanju. Osetljivst sa tom antenom je neverovatna kada se poredi sa modenrim radio operatorskim kratkotalasnim uređajima. Ne mogu predstaviti šta tek radi sa spoljnjom antenom!! Povremeno teško izdrži priliv jakih signala zbog svoje preosetljivosti, pa je za korišćenje ovakvih mašina, presudno imati usmerene antene, zato što su fokusirane na objekat koji nas interesuje, a takođe i zato što kod njih (usmerenih antena), postoji znatno odbijanje signala u odnosu na prednju i zadnju polusferu i samim time svih signala sem onih u koje je antena usmerena. Ovako, velika osetljivost prijemnika biva fokusirana takođe, sa zaista minimumom lokalnih i uopšte veštačkih smetnji.
Ovakvi prijemnici se mogu pronaći na buvljacima veoma jeftino (obično ih stariji ljudi kupuju da slušaju duge talase dok kopaju vinograd ili slično).
Ovaj je kupljen u Nemačkoj na HAM festu, za čitavih 5 Evra. Očuvan je perfektno.
Prednost je i baterijsko napajanje, jer na taj način, nema popularnih impulsnih smetnji od strane ispravljača i uopšte mreže 220V, koja prati napajanja za sve radio uređaje. Uvek, ako to mogućnosti dozvoljavaju, napajajte vaše uređaje akumulatorima.

[Nele]

Na ovoj slici se vide osnovne komande, pored onih spreda, kojima se upravlja uređajem. zaista je sve podređeno minijaturizaciji. Inače se podaci o ovom prijemniku mogu lako pronaći na internetu.

[Nele]

Ovde se vide: ulaz za spoljnju antenu, priključak za slučalice, izlaz za snimanje (koji se povezuje sa audio karticom u računaru), kao i napajanje i prekidač kojim se podešava osetljivost. Ona je obično smanjena ako je u pitanju spoljnja antena (uređaj radi preko ulazog atenuatora signala), ali obzirom na to da nama treba maksimalno pojačanje upravo na spoljnjoj anteni, korišćena je usmerena antena kako bi se prijemnik rasteretio i snimio najsnažnije moguće promene koje želimo.

[Nele]

Ponešto i o rotatoru. Ovo je rotator ručne izrade, a napravljen je s moje strane od mešavine raznih uređaja. Osnovni je bio ražanj za okretanje volova koji možemo videti u restoranima (mogu ga videti oni, koji ga razmatraju dobrim pogonom za antene radio teleskopa ). Prepravkama, dobijen je veoma precizan rotator, koji može izdržati veoma veliku silu i pokretati antenu manje od brzine velike kazaljke na satu. Kalibracijom, mislim da ću moći izvesti da se on ponaša lepo u praćenju objekata na nebu, a upotrebom kompleksnije konstrukcije i (uključuje programiranje mikrokontrolera), da se načini i sistem koji će pratiti instrukcije o poziciji koju želimo (RA i Dec).

[Nele]

Ručni rad pozicioner, ugrađen u staru kutiju ispravljača.
Slede slike snimanja

[Nele]

Prvi snimak. Atmosfera je potpuno zagasita i sunce je zaklonjeno oblacima. Postoje i pražnjenja u okolini, snimljeno vertikalnom antenom. Naravno, iz ovog snimka se vidi da ne postoji ni jedan sferik, zbog stroge usmerenosti antene prema suncu. Optički neprozirna atmosfera očigledno ne znači puno za kretanje sunčevog zračenja.

[Nele]

Ova slika je bio eksperiment, koji pokazuje jačinu signala u zavisnosti od moda rada. Svi prijemnici, to nam je poznato, imaju više modova rada. Najpoznatiji su AM i FM koje možete videti na svojim prijemnicima. Komunikacioni prijemnici poseduju i poznati SSB (Single Side Band) mod rada, koji sadrži i USB (Upper Side Band), kao i LSB (Lower Side Band). Snimci ovde su načinjeni u USB modu i može se primetiti da je osetljivost prijemnika promenjena, stim da je priroda signala ipak AM (amplitudno modulisana), bez ulaska u ospege bočnog pojasa (SSB). Naravno, obzirom da je SSB vrsta amplitudne modulacije, kao što vidimo, detekcija na ovoj vrsti rada je moguća, ali je svakako bolja na klasičnom AM-u.

[Nele]

Ova slika je naročito zanimljiva, jer predstavlja brže pomeranje antene prema suncu i od njega. Ovo se jasno vidi po porastu i opadanju signala.
Poslednji pik je nešto jači, jer je tu antena najbrže prošla preko signala sunca. Ostali su nešto sporiji i uravnoteženi. Na kraju, vidi se signal pozadinskog zračenja, koje je snimljeno pri desnoj strani dijagrama, gde sam antenu postavio u neutračni deo neba.

Takođe vidimo i atmosfersko pražnjenje, naelektrisanja u neposredno blizini, ali samo tada kada je antena već vraćena sa signala sunca. Dakle, sunčev signal je toliko snažan, da čak i ova pražnjenja ostaju niža od njega.

[Nele]

A sada spektralna analiza:
Slike ćete lako poistovetiti sa onim prethodnim
Prvo jedna slika sinoćnjeg pražnjenja, samo kao poređenje:

[Nele]

...

[Nele]

...

[Nele]

To je sve za sada