Brusenje objektiva za refraktor velikog F broja

[Vlada]

Sta mislite o tome, znamo da je Jan Hevelijus, veliki holandski ili danski astronom vise se ne secam, nekada brusio objektiv za svoj refraktorki teleskop, objektiva 100 mm ali fokalne duzine 30 METARA. Ovaj teleskop je u stvari refraktor bez ikakvih ahromatskih dodataka, znaci jedno "parce" stakla ali F BROJA 300 citaj tri stotine.  Zanima me kako razmisljate na tu temu. Da li ovoliki f broj zaista moze da dovoljno smanji hromatsku aberaciju da se moze iole kvalitetno posmatrati bilo sta. (na stranu stavljam teskoce sa rukovanjem tolikoga teleskopa, to je vec posebna prica).

[Ljubo]

F/300 ? Ubaci tvoj Plosl od 20mm i dobićeš uvećanje od 1500 puta !!!
Odlično, ali ako posmatraš sa Mjeseca, sa Zemlje nikako !! I usput izračunaj koliko ti je vidno polje? Pa na taj teleskop bi ti trebao tražioc dva puta većeg promjera od glavnog teleskopa?!? Uh, uh uh... Jedva se uzdržah da se ne pokidam od "utisaka" - sorry.

[Yagodinac]

I da je izbrusio to sočivo kako valja
i da je napravio čvrst tubus
vanserijsku montažu
i da je centrirao elemente na toj distanci
i da je stavio okular od 25mm...

...šta bi radio sa povećanjem od 1200x na aperturi 10cm?

[cola]

A da ne kazem(o) da je max uvecanje tog teleskopa 200X

[Vlada]

Sve to stoji, slazem se,  ali sta mislite, da li je tako veliki f broj uspeo da otkloni hromatsku aberaciju, da li je to dovoljno da se fokusi, na jednoj strani crvene na drugoj strani plave boje, sto manje razlikuju i da proizvedu sliku koja je zadovoljavajuca?

[Ljubo]

Da Vlado, to je bila originalna ideja iz tog vremena (kraj XVII i početak XVIII vijeka). Ali napred izneseni problemi doveli su do odustajanja od ove ideje - nemoj zaboraviti da atmosfera za to sočivo ne dozvoljava uvećanja veća od 200x kao što je Čola naveo. A i moć rezolucije je tu na granici, pa su praktične koristi jako male. A teleskop dugačak, pa dugačak

[Vlada]

ja sam o ovome cisto teorijski poceo skoro da razmismljam, potaknut time da  nisam nikako mogao da nadjem mesto gde mogu da aluminiziram svoje 150 mm f8 ogledalo koje sam skoro izbrusio, interesantno mi je bilo da se metoda za brusenje konkavnoga izdubljenog ogledala moze da upotrebi za brusenje objektiva za refraktor tako da se u stvari koristi za objektiv donje staklo pris brusenju, znaci ono koje je kod konvencionalne metode za brusenje reflektora bilo u stvari alat za brusenje. Sada gi to bilo u stvari izbruseno plankonveksno ogledalo koje moze da igra ulogu objektiva jednoga refraktora. To sam negde na netu skoro pronasao pa zato i komentarisem, sta mislite vi o tome?

[Vlada]

ja sam se zanosio mislju da izbrusim na ovaj nacin refraktor 150 mm f20. Znaci tubus bi bio oko 3 metra, zeznuto da, ali sam znatizeljan da li bi pri f20 hromatska aber. bila kolko tolko pod kontrolom

[Igor]

I da je izbrusio to sočivo kako valja
i da je napravio čvrst tubus
vanserijsku montažu
i da je centrirao elemente na toj distanci
i da je stavio okular od 25mm...

...šta bi radio sa povećanjem od 1200x na aperturi 10cm?

Naravno da je nešto radio, jer kako kaže Vlada:

znamo da je Jan Hevelijus, veliki holandski ili danski astronom vise se ne secam, nekada brusio objektiv za svoj refraktorki teleskop, objektiva 100 mm ali fokalne duzine 30 METARA.

Lenj sam da kopam po netu i po Istoriji astronomije, ni ne znam gde sam  zaturio tu knjigu, ali u sedamnaestom veku je bilo više takvih refraktora, ne znam zašto sporite činjenicu da ih je bilo... Druga je priča o potrebi izrade jednog takvog u današnje vreme...
Ovo je prvo što mi je izbacio Google, tiče se Kristijana Hojgensa i sličnog refaktora.

http://images.google.com/imgres?imgurl=http://www.telescopenerd.com/images/huygens-telescope.jpg&imgrefurl=http://www.telescopenerd.com/astronomers/christiaan-huygens-telescopes.htm&usg=__Si0CCBRiTzQQFusmLnkWQS--n7U=&h=426&w=492&sz=43&hl=en&start=1&itbs=1&tbnid=bcW1tx23UlCWlM:&tbnh=113&tbnw=130&prev=/images%3Fq%3Dchristian%2Bhoygans%2Brefractor%2Btelescope%26gbv%3D2%26hl%3Den

Sve to stoji, slazem se,  ali sta mislite, da li je tako veliki f broj uspeo da otkloni hromatsku aberaciju, da li je to dovoljno da se fokusi, na jednoj strani crvene na drugoj strani plave boje, sto manje razlikuju i da proizvedu sliku koja je zadovoljavajuca?

Logično je da je smanjivao hromatsku aberaciju, pa ne bi se ti veliki astronomi badava upuštali u brušenje takvih objektiva, niti se, tek zabave radi pentrali po onim skalamerijama i gimnasticirali pokrećući onolike refraktorčine.
Na kraju, i ne treba neko poznavanje optike da bi bili sigurni da nisu potpuno uklanjali hromatsku aberaciju, jer u suprotnom, otkriće ahromatskog objektiva ne bi bilo ni po čemu naročito. Ali jeste, zato i nema više refraktora f300 tubeless...
Osim, ako nemaš dvorište lepe kvadrature, gde bi smestio  toliki refraktor.

Aluminizacija se radi u Gethaldusu, u Hrvatskoj
]http://www.zvjezdarnica.com/forum/index.php?topic=1735.0]

[Ljubo]

U principu da. Ali čini mi se da ima nekih poteškoća. To bi bilo hromatsko sočivo na F8, što znači dosta aberacija raznih vrsta. A kvalitet stakla je nešto o čemu takodje treba voditi računa.

Vratimo se aluminizaciji tvog primara 150mm. Obrati se Mraviku ovdje na forumu da te uputi, ima u Budimpešti firma koja se time bavi. On će ti dati uputstva kako to možeš da ostvariš i koliko bi to koštalo. Ovo je odličan način da se ozbiljnije upustiš u astro vode - iskoristiš sekundar ako po veličini odgovara iz Optisana - i eto zgodne spravice koja će ti donijeti puno užitaka u posmatranju - ovo pogotovu jer si je sam izradio!! Svaka čast na tome.

[Ljubo]

Igore, neosporno je da je Jan Hevelijus sa svoje opservatorije u Dancingu koristio takav teleskop. I Kasini u Francuskoj i Hajgens takodje. I čitava plejada astronoma iz tog vremena. Ali za šta? Za posmatranja planeta i dvojnih zvijezda. I ništa više. A rezultat? Pa granicu je postavila atmosfera, nisu vidjeli ništa što se otkrilo kasnije reflektorima većeg otvora. Eto, znaš li neko epohalno otkriće s najvećeg refraktora na svijetu Yerkes? Ja ne znam.... A pratim istoriju astronomije i imam tuce knjiga o tome.

[Vlada]

Hvala Vam svima na strpljenju, ova moja ideja je mozda za sadasnje vreme mozda malo i bizarna i smesna ali sam se baveci se njome dosta toga naucio o teleskopima, zaista.  Ne moze ni jedna knjiga ni kakva teorija da ti to tako lepo rezjasni sve dok u praksi ti  ne pokusas stvarno da odradis sve to, tada si prinudjen da o svemu tome temeljno razmislis i proucis ga dobro. Ja sam se tom samogradnjom odavno "zarazio" i evo hvala Bogu jos me drzi!

[Igor]

Igore, neosporno je da je Jan Hevelijus sa svoje opservatorije u Dancingu koristio takav teleskop. I Kasini u Francuskoj i Hajgens takodje. I čitava plejada astronoma iz tog vremena. Ali za šta? Za posmatranja planeta i dvojnih zvijezda. I ništa više. A rezultat? Pa granicu je postavila atmosfera, nisu vidjeli ništa što se otkrilo kasnije reflektorima većeg otvora. Eto, znaš li neko epohalno otkriće s najvećeg refraktora na svijetu Yerkes? Ja ne znam.... A pratim istoriju astronomije i imam tuce knjiga o tome.

Apsolutno se slažem...
Zato i ne postoji poteba za izradom takvih sprava.