• Welcome to Forum Astronomskog Magazina. Please login or sign up.
 

Jupiter 2010 vizuelno

Started by Laci, October 29, 2010, 01:32:02 pm

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Laci

October 29, 2010, 01:32:02 pm Last Edit: October 29, 2010, 01:49:09 pm by Laci
Završava se oktobar mesec, astronomski sumrak počinje rano :D tako da se već oko 19h može započeti i sa posmatranjima. Jupiter je u svojoj kulminaciji već oko 21h taman na vreme da se sutradan ne bi kunjalo u školi/ na poslu. Pružiće svima po nešto, čak i sa skromnom opremom amatera te bi bila šteta propustiti priliku. Za one koji se odluče, to je trenutno golim okom naj sjajniji večernji objekat prema jugu na granici Ribe/Vodolija pa ga je teško promašiti osim ako vam je horizont zaklonjen u tom pravcu.

Sva vremena su LT.
Sinoć, 28.10.2010. oko 21h, nebo je bilo prošarano tankim oblacima ali se Jupiter sasvim lepo video u svojoj kulminaciji. Postavio sam teleskop na hlađenje oko 22:30 i pogledao raspored Jupiterovih satelita i pege. Vremenski uslovi nisu bili baš naj ugodniji, 100% vlažnost i par stepeni iznad nule ali je subjektivni osećaj, usled visoke vlažnosti vazduha, bio sasvim podnošljiv za boravak napolju bar sat vremena (ne važi i za stopala :o!).

23:25 seeing 3/5 transparencija 3/5. Tanki oblaci, na trenutke prejak miris dima iz okolnih dimnjaka. Teleskop se jedva ohladio jer je temperatura stalno padala.
23:33 pogled kroz okular 15mm



S leva na desno: sateliti Evropa i Io, Jupter, sateliti Ganimed i Kalisto. Na planetarnom disku jasno vidljiv severni ekvatorijalni pojas.

23:49 okular 6mm + Barlow 2X, planetarni disk pun detalja ali slika jako podrhtava (kuva). U 6mm slika je mirna.
00:00 okular 6mm, uočljivi su severni ekvatorijalni pojas (vrlo taman), južna polarna oblast (jasno definisana kapa), severni temperaturni pojas (oštar i uzak), severna polarna oblast (usko odvojena od temp. pojasa), južni ekv. pojas (dosta dobro uočljiv :)!).
00:17 pogled kroz okular 6mm



00:20 kraj posmatranja.
Dobson 355/1650
Dvogled 15X70

Laci

Sinoć posmatran Jupiter uz transparenciju 4/5 i seeing 3/5 i razvoj magle.
22:00(LT) u 6mm okularu Južna polarna oblast vrlo uočljiva gotovo oštrih ivica :D. Južni ekvatorijalni pojas gotovo istog sjaja kao i Severni temperaturni pojas i Severna polarna oblast :o!



Najdalji satelit je Kalisto (gore, levo), par satelita Io i Evropa su prividno vrlo blizu jedan drugome - lep par :) (Io bliži Jupiteru), i satelit Ganimed (dole, desno).

22:16(LT) 6mm + 2X Barlow: slika po prilično "kuva" . Južna polarna oblast se pokazuje kao dve oblasti različitih nijansi - gornja je tamnija. U Severnom ekvatorijalnom pojasu uočljiva izdužena izrazito tamna oblast u kontrastu sa ovim pojasom i nalazi se blizu centra planetnog diska :D! Na granici istočnog dela Severnog temperaturnog pojasa i svetle zone koja ga deli od Severne polarne oblasti, nalazi se tamna oblast, gotovo kružnog oblika, malo tamnija od temperaturnog pojasa :).



22:34(LT) tamna oblast u sev. ekv. pojasu prešla glavni meridijan.
22:40(LT) kraj posmatranja - gube se detalji na disku.
Dobson 355/1650
Dvogled 15X70

Yagodinac

Uh, kako dobar prikaz posmatranja... Šteta što nisi uzeo taj Sony i zabeležio, makar se svi sa foruma uključili u proces obrade  :)
BtW, imam utisak da je za 150/750 6mm neka približno dobra mera kad su planete u pitanju. 250x već ume da bude previše - najmanja greška u kolimaciji i odoše detalji.

Laci

Hvala :).
Potpuno se slažem da teleskop na srednjim povećanjima (6mm na 150/750) naj češće daje zadovoljavajuće rezultate. E sada, valja probati sliku na velikim povećanjima (6mm + 2X Barlow) ali se ne treba odmah razočarati u mutan prizor. Šta želim reći: treba sačekati da se u jednom trenutku dogodi dovoljno povoljan seeing pa da se stvori utisak mirne slike. Zatim, treba loviti sledeće momente kada je slika takvog kvaliteta.
Dobson 355/1650
Dvogled 15X70

Ljubo

Quote...treba sačekati da se u jednom trenutku dogodi dovoljno povoljan seeing pa da se stvori utisak mirne slike. Zatim, treba loviti sledeće momente kada je slika takvog kvaliteta.


Čini mi se da bi trebalo prvo da se desi da je slika oštra i mirna u 6mm bez barlow-a, pa tek onda pokušati s barlowom (neposredno iza prethodnog posmatranja). To mi izgleda dosta jednostavnije, nego pokušavati odmah s barlowom i čekati da seeing bude odličan. Šta mislite o tome?

Laci

Quote from: Ljubo on November 07, 2010, 12:50:34 am
Čini mi se da bi trebalo prvo da se desi da je slika oštra i mirna u 6mm bez barlow-a, pa tek onda pokušati s barlowom (neposredno iza prethodnog posmatranja). To mi izgleda dosta jednostavnije, nego pokušavati odmah s barlowom i čekati da seeing bude odličan. Šta mislite o tome?


Moram da priznam da me je ovo pitanje malo iznenadilo.
Naime, seeing određujem posmatrajući difrakcionu sliku defokusirane zvezde a to radim na velikom a ne na srednjem povećanju.
Sem toga, u opšte nemam nikakvih dilema tokom posmatranja da li ću ili neću koristiti velika povećanja. To rešavam odmah na početku određujući seeing.
Dobson 355/1650
Dvogled 15X70

Ljubo

U redu je Laci. Kod nas na moru seeing se mijenja i po 10 i više puta u toku jedne noći. Situaciju pogoršava velika vodena površina, što dovodi do velikih turbulencija, pa zato nikad i ne stavljam odmah najveći okular. Jedino zimi, odmah iza kiše, bude seeing na takvom zavidnom nivou da odmah dozvoljava primjenu većih povećanja...

Laci

November 07, 2010, 11:12:02 am #7 Last Edit: November 07, 2010, 11:37:03 am by Laci
Upravo sam imao na umu lokalni karakter i promenu uslova posmatranja tokom njegovog vršenja :).

Iz mog iskustva kao nekog ko posmatra iz ravničarskog područja, seeing je stabilan tokom vremena posmatranja u letnjem periodu. Ovo trajanje je u intervalu od možda par sati jer toliko mogu da imam kakvu-takvu koncentraciju a da ne pravim neke velike omaške. Pod letnjim periodom smatram vreme van grejne sezone.
Ovo sve doživljava dramatičnu promenu u zimskom periodu. Seeing više ne određuju u tolikoj meri dešavanja u gornjim delovima atmosfere koliko turbulencije bliskih vazdušnih masa emitovanih od grejnih sistema kao što je lokalna termo-elektrana, fabrike i domaćinstva. Tok ovih vazdušnih masa je toliko ne predvidljiv da ja nemam šanse da vršim rutinu "menjam okular - fokusiram - posmatram" već se povinujem nekoj statistici: ako imam naj povoljniji seeing u zenitu, verovatno je da ću bar na par trenutaka imati povoljan seeing u datom pravcu posmatranja. Ovo bi mogli da potvrde i mnogi koji su zimi posmatrali planete kroz moj teleskop. Zato i kažem da se ljudi ne razočaraju posmatrajući na velikom povećanju.

Inače, na ovom nivou mog posmatračkog rada i raspoloživim instrumentom, startno povećanje za DSO tip posmatranja je redovno neko malo pa zatim srednje da bih eventualno primenio i veliko povećanje. Startno povećanje za planetarno posmatranje je srednje pa zatim radim sa velikim povećanjem. Nikako ne radim sa velikim povećanjem u startu mada, priznajem, voleo bih da to mogu činiti u startu, adaptivna optika - jednog lepog dana 8)...
Dobson 355/1650
Dvogled 15X70

liumingzhu

Inače, na ovom nivou mog posmatračkog rada i raspoloživim instrumentom, startno povećanje za DSO tip posmatranja je redovno neko malo pa zatim srednje da bih eventualno primenio i veliko povećanje. Startno povećanje za planetarno posmatranje je srednje pa zatim radim sa velikim povećanjem. Nikako ne radim sa velikim povećanjem u startu mada, priznajem, voleo bih da to mogu činiti u startu, adaptivna optika - jednog lepog dana































http://www.uguggs.com/

Ljubo

@liumingzhu ,

Dobrodošao na forum!

I moje iskustvo odgovara tvom, kako za DSO, tako i za planete, iz prostog razloga što mi se seeing često mijenja.
Čime posmatraš? Vidim prazno na tvom attach-u uz prethodnu poruku, tako da ne znamo svi šta je tu. ;)

Pozz i vedro nebo.

kostur

Sky-Watcher 150/750 N
EQ-3 montaza
Okulari Super 25 i 10 mm
Barlow 2x
Trazioc 6x30
Laserski kolimator
Optisan 36050n na fotostalku za posmatranje Sunca ;D
http://astronomija101.wordpress.com/