Nekoliko pitanja

[johnny984]

Imam neke nedoumice za koje još uvek nisam naleteo na odgovore, pa bih vas molio da mi objasnite 

1. Kod astrofotografije, jasno mi je šta je direktna metoda, afokalna metoda, okularna projekcija i piggyback metoda. Interesuje me da li je moguće snimati direktno kroz fokuser (ili barlow) kada se koristi aparat sa objektivom, recimo neki digitalac kome se objektiv ne skida.

2. Kako se kod direktne metode računa uvećanje, tj. od čega zavisi. Stavlja se barlow, postoji zoom na aparatu, ali šta još utiče, s obzirom da ne može da se računa kao za obično uvećanje teleskopa kada se koristi okular.

[johnny984]

Ok, čini mi se da je na prvo pitanje odgovor ne, što bi bilo i logično, ali ostaje i dalje drugo 

[mravic]

Moze samo kroz okular. Odgovor na prvo pitanje.

[johnny984]

Hvala marvik. Mislim da sam našao odgovor i na drugo pitanje, s tim što nije za uvećanje, nogo za dimenziju objekta koji se slika:

The dimensions of the object in the photogram depend on the focal and on the angular dimension of the object according to the following formula:



tako da u suštini, koliku sliku ćemo dobiti zavisi samo od žižne daljine teleskopa i samog objekta koji slikamo.

[johnny984]

Što se samog uvećanja tiče, našao sam da se ono grubo računa kao žižna daljina/50.

[kruska]

d= ziza ogledala(objektiva) / ziza okulara

a kod slikanja najvaznija je ziza ogledala(objektiva) 

uvecanje tj.  rezolucija zavisi od velicine chipa na kameri, izrazeno u mm.
te velicina piksela na chipu   4-20 mikrometara (najcesce 4-8)


a sve ovo  ipak najvise zavisi od turbulencija vazduha te i od kvaliteta izrade optike i montaze.

[johnny984]

Valjda je uvećanje jednako žiža ogledala(objektiva) / žiža okulara?

Mada je mene interesovalo uvećanje kada se slika direktno u fokuseru, bez okulara. I to je to što si posle rekao, najvažnija je žižna daljina objektiva.

Da je uvećanje kod ovakvog načina slikanja žiža/50 našao sam ovde:

http://www.astronomyforbeginners.com/astrophotography/prime-focus.php

ali i sami kažu da je to grubo rečeno. Rezolucija sigurno zavisi od same kamere, tj. njenog čipa, ali mene je konkretno interesovalo uvećanje kod ovakvog vida snimanja, jer nisam znao kako to funcioniše, baš zbog toga što se snima bez okulara, pa nisam znao od čega zavisi uvećanje. Čisto informativno me je interesovalo, jer još uvek nemam mogućnosti da slikam tako 

[kruska]

a zapravo se to racuna ovako:
http://starizona.com/acb/ccd/calc_pixel.aspx

u prevodu kalkulator vidnog polja FOV (field of view) odredjene kamere i odredjenog teleskopa

[johnny984]

Hvala. I ovo sledeće objašnjenje tu na tom sajtu je zanimljivo:

http://starizona.com/acb/ccd/equipbasicsscale.aspx

[Yagodinac]

Uvećanje u fotografiji je determinisamo samo dvema veličinama: dimenzijom senzora/filma i žižnom daljinom optičkog sistema (objektiva ili teleskopa). Sve druge priče tipa 48x zum i sl. su sabiranje baba i žaba i što pre počneš da razmišljaš u milimetrima to bolje za tebe 
Primera radi, teleskop sa 1800 mm žiže, maxutov Skywatcher ima tačno 100x veće uvećanje nego 18mm objektiv na canon/nikon krop aparatima. Ovo pod uslovom da je canon priključen na taj teleskop u primarnom fokusu.
I sad dolazimo do glavnog problema: koliko je to 1x zum? Jel to 18mm, 24mm, 28 ili 35mm?

Stari majstori su pričali o "normalcima", tj objektivima koji daju sliku bez uvećanja i umanjenja, otprilike kao isečak iz vidnog polja koji vidiš kroz tražilac. To su čuveni 50mm objektivi (na kropu analogno je 30-35mm) i ja kad to stavim na aparat desnim okom gledam kroz tražilo a levim gledam objekat koji slikam. Obe slike (i tražilo i moje oko) imaju potpuno isto uvećanje tako da je to otprilike razlog zašto je to normalac. Svaka druga žižna daljina objektiva i dobijaš uvećanje tj smanjenje slike.
Ali onda padamo u drugu glupost: 18-55 objektiv mu dođe 0.32-1x zum, a i moja pokojna baba je znala da je to nešto kao 1-4x zum. Eto baba i žaba.

Kad to definišeš (a ne može to da se definiše) onda možeš da izračunaš zum teleskopa ili objektiva. Ja mogu da ti kažem da je pogled kroz primarni fokus APS-C canona i 150/750 otprilike ravan neko pogledu kroz okular od oko 30x, ali to je vrlo gruba i subjektivna vizuelna procena i moguće pogrešna.

[johnny984]

Hvala Yagodinac, to je otprilike baš odgovor koji mi je bio potreban.

[lajosk]

Preporučujem ti da se sa  postojećom opremom baciš na slikanje Mesaca i planeta, pošto kompaktni fotoaparati nemaju dovojno ekspozicije da bi se dobila dobra slika  Deep Sky objekata...
Pogledaj slike Jupitera koje radi gilecais običnim digitalcem uz malo truda moći ćeš i ti to da dostigneš ,kasnije kada nabaviš ozbiljniju opremu razmišljaj i o ozbilnijim fotografijama...

[johnny984]

Znam lajosk, to i radim, mesec, sunce i planete. Ovo ostalo će morati da sačeka bolju opremu. Doduše samo saturn za sada od planeta sam slikao, jupiter mi je pobegao dok sam se ja rešio da slikam  Nažalost. A verujem da bih ok fotku uspeo da izvučem za jupiter kroz 6mm okular, sve zajedno sa 4 njegova satelita. Probaću veneru uskoro, kad bude još malo višlje, ali tu nisam siguran koliko ću uspeti da dobijem neki rezultat. Mars za sada nisam ni video, nije vidljiv od kako sam uzeo teleskop, ali i to je sigurno nešto što ću probati. Ostale planete sigurno nisu nešto što mogu sa raspoloživom opremom. Tako da što se fotkanja tiče, trenutno sam ograničen na ovo do sada nabrojano. Za mesec do 2 se nadam da će se to promeniti.

Što se posmatračkog dela tiče, tu je priča drugačija, puno objekata još uvek za videti. Za noćas planiram ekspediciju, dok se ne pojavi mesec, pa ću javiti rezultate... ako ostane vedro