Svetlosno zagađenje u Beogradu

[gile.ms]

Kako "spucati" 10-tak kW električne energije nebu pod oblake (video):



Canon EOS 550d, kit objektiv na 55mm F/8, ISO800, 580 x 0.5s (interval 2s)

[Sima_Strahota]

Valja se...

[orion310591]

Moram da pitam ovo...
Da li postoji neki uredjaj koji omogucava koriscenje teleskopa u uslovima otezane vidljivosti?

Neki senzor npr koji se montira kao fotoaparat il tako nesto? Nesto sto ce da da sliku kao da oblaci tj vodena para ne postoji?
Ili nesto sto neutralise svetlosno zagadjenje uz IR diode i odgovarajuci hardver?

[spadej]

Za neutralisanje svetlosnog zagadjenja moze se vrlo uspesno koristiti cekic, pracka i slicne alatke. Oni vestiji mogu da se poigraju i sa zakonima elektrotehnike. Samo treba biti oprezan jer i jedno i drugo nije u skladu sa nekim drugim zakonima.

[gile.ms]

Nažalost, za sada takav uređaj ne postoji...
Ideja o takvom uređaju podseća me na koncept adaptivne optike - a kada sam prvi put čitao o adaptivnoj optici reči koje su mi se vrzmale po glavi bile su: "nemoguće", "magija", "genijalno", "auuu...."
Možda bi, ako se sakupi nekoliko genijalnih umova da razmišljaju na tu temu, moglo nešto da se osmisli - mada meni ništa ne pada na pamet (posedujem samo jedan um vrlo diskutabilne genijalnosti a i moja znanja na tom polju nisu baš visoka...)

Sa druge strane, kada bi i postojao takav uređaj, možda bi astronomi postali manje aktivni u nastojanjima da se suzbije svetlosno zagađenje koje se ne tiče samo astronoma. Takav scenario bi po meni bio vrlo razočaravajući.

Za sad, primena spadejevih zakona i objašnjavanje svima u svojoj okolini kako neekološka rasveta ubija ptice, mrave, ljude i svašta još... (slobodno preterujte - posebno ako neko preteruje sa rasvetom )

Orione, za kraj evo jedne "tvoje" fotografije od zimus na kojoj se boriš protiv rasvete verskog objekta sa gornjeg snimka...



(protiv žute rasvete još i ima koliko toliko leka u UHC i LP filtrima - a ova plava boja je ultra horor - i energetski i astronomski)

[frugorski]

      Nema nam spasa.
Na Letenki sam na jednom predavanju zastupao stav da nije resenje u sto vecoj proizvodnji i potrosnji energije i ostalih resursa,nego u ekonomiji raspolozivih.Bez veceg uspeha.
      Posto zivim u vikendici na Fruskoj Gori,naveo sam svoj primer da sve svoje elektro potrebe zadovoljavam sa jednim solarnim panelom  od 80 W i dva akumulatora,silalice sa LED diodama od 1 i 3W,Ostali uredjaji -mali potrosaci,kupam se sa 2l vode zagrejane na suncu, a zimi na sporetu,
trosim manje od kubika drva za jednu zimu,mada imam svoj bagremar i bunar i kisnicu itd...  Ni to nije mnogo pomoglo.
      E zato cu sad da postavim snimak Indjije i u pozadini ,Beograda da svi zajedno uzivamo  gledajuci LP.Slika je mutna zbog velikog kropa.  U donjem desnom uglu svetlosna pecurka je lokalnog ,beogradskog porekla,a iznad nje celom sirinom nije Mlecni put nego oblak vrelog vazduha i pepela koji danonocno tece iz obrenovackih elektrana pa sve do rumunske granice.I usput zasipa i tamani sve zivo.
      Dodacu i jedan citat iz casopisa Gea koga mi je dao Dragan iz Zrenjanina ,zvani Laza. 
      `Namojte biti tako lakomisleni kao rasipnici koji vade iz kese ne pitajuci se sta treba za sutra,nemojte da nas potomci rdjavo spominju.`Josif Pancic,1859.godine.

[Yagodinac]

Lepe fotke, nažalost, u sumornoj temi.

Moram da pitam ovo...
Da li postoji neki uredjaj koji omogucava koriscenje teleskopa u uslovima otezane vidljivosti?

Neki senzor npr koji se montira kao fotoaparat il tako nesto? Nesto sto ce da da sliku kao da oblaci tj vodena para ne postoji?
Ili nesto sto neutralise svetlosno zagadjenje uz IR diode i odgovarajuci hardver?

Jedan uređaj koji može da se koristi ispod oblaka je radio-teleskop. Nažalost, sve ostale vrste teleskopa koje rade sa vidljivim, UV i IC frekvencijama traže vedro nebo i/ili vrlo visoku poziciju zbog apsorpcije atmosfere.

Drugi način su LP filteri koji naprosto skinu one frekvencije na kojima najviše sijaju gradske lampe tipa neonke, reflektori i žute sijalice. To se u praksi pokazalo kao možda najbolje rešenje, oduzme ti deo svetlosti teleskopa ali dobiješ mnogo više na kontrastu nebeskih objekata i to iz urbanih područja. Tu takođe bude problem WB koji se posebno podešava za svakog proizvođača ovih filtera.

Treća solucija je izdvojiti još manju porciju frekventnog opsega (narrowband filteri) i samo tu snimati. Kruska može malo bolje da vam objasni kako ti filteri izgledaju i funkcionišu; dovoljno je reći da npr Ha-alfom može da se snima Orionova maglina i iz centra Beograda i to pod punim Mesecom. Isto važi i za ostale filtere (Hb, OIII i sumporni).

[Sima_Strahota]

Mozda gresim, ali cini mi se da EM zagadjenje vise smeta radio teleskopima nego svetlosno optickim...Da li?

[sale11472]

      Nema nam spasa.
Na Letenki sam na jednom predavanju zastupao stav da nije resenje u sto vecoj proizvodnji i potrosnji energije i ostalih resursa,nego u ekonomiji raspolozivih.Bez veceg uspeha.
      Posto zivim u vikendici na Fruskoj Gori,naveo sam svoj primer da sve svoje elektro potrebe zadovoljavam sa jednim solarnim panelom  od 80 W i dva akumulatora,silalice sa LED diodama od 1 i 3W,Ostali uredjaji -mali potrosaci,kupam se sa 2l vode zagrejane na suncu, a zimi na sporetu,
trosim manje od kubika drva za jednu zimu,mada imam svoj bagremar i bunar i kisnicu itd...  Ni to nije mnogo pomoglo.
   

Samo što tamo nije tema bila svetlosno zagađenje, pa da ne mešamo babe i žabe. Uostalom i te tvoje LE diode ako su usmerene u pogrešnom pravcu stvaraju LP.

[frugorski]

       Ako se gleda kroz uskougaoni filter,onda si u pravu.

[orion310591]

Lepe fotke, nažalost, u sumornoj temi.

Moram da pitam ovo...
Da li postoji neki uredjaj koji omogucava koriscenje teleskopa u uslovima otezane vidljivosti?

Neki senzor npr koji se montira kao fotoaparat il tako nesto? Nesto sto ce da da sliku kao da oblaci tj vodena para ne postoji?
Ili nesto sto neutralise svetlosno zagadjenje uz IR diode i odgovarajuci hardver?

Jedan uređaj koji može da se koristi ispod oblaka je radio-teleskop. Nažalost, sve ostale vrste teleskopa koje rade sa vidljivim, UV i IC frekvencijama traže vedro nebo i/ili vrlo visoku poziciju zbog apsorpcije atmosfere.

Drugi način su LP filteri koji naprosto skinu one frekvencije na kojima najviše sijaju gradske lampe tipa neonke, reflektori i žute sijalice. To se u praksi pokazalo kao možda najbolje rešenje, oduzme ti deo svetlosti teleskopa ali dobiješ mnogo više na kontrastu nebeskih objekata i to iz urbanih područja. Tu takođe bude problem WB koji se posebno podešava za svakog proizvođača ovih filtera.

Treća solucija je izdvojiti još manju porciju frekventnog opsega (narrowband filteri) i samo tu snimati. Kruska može malo bolje da vam objasni kako ti filteri izgledaju i funkcionišu; dovoljno je reći da npr Ha-alfom može da se snima Orionova maglina i iz centra Beograda i to pod punim Mesecom. Isto važi i za ostale filtere (Hb, OIII i sumporni).

Prva solucija otpada, to kod mene nije moguce. Pretpostavljam da mislis na ceo sistem koji je veliki, zahteva odrzavanje, i kosta mnogo.

Drugi nacin, jel ti ovo znaci Light Pollution ili Low pass filter? Sta je WB?

Treci nacin, s ovim filterima, narrowband filteri, jel se s njima samo snima ili moze i okom da se gleda? Koja je razlika izmedju Narrowband i Broadband nebularnih filtera? Pise na wikipediji da i jedan i drugi pomaze da se vidi bolje, jedan blokira ovo, drugi ono, al kako da znam sta je bolje? Sta se moze koristiti i okom i kamerom, ako ima neke razlike?

Ovde sam citao:

Code Select Expand

http://en.wikipedia.org/wiki/Astronomical_filter

Mislim, ako ovoliko pomaze kao na lici



onda se stvarno isplati kupiti i filtere...

[milan]

Lepe fotke, nažalost, u sumornoj temi.

Moram da pitam ovo...
Da li postoji neki uredjaj koji omogucava koriscenje teleskopa u uslovima otezane vidljivosti?

Neki senzor npr koji se montira kao fotoaparat il tako nesto? Nesto sto ce da da sliku kao da oblaci tj vodena para ne postoji?
Ili nesto sto neutralise svetlosno zagadjenje uz IR diode i odgovarajuci hardver?

Jedan uređaj koji može da se koristi ispod oblaka je radio-teleskop. Nažalost, sve ostale vrste teleskopa koje rade sa vidljivim, UV i IC frekvencijama traže vedro nebo i/ili vrlo visoku poziciju zbog apsorpcije atmosfere.

Drugi način su LP filteri koji naprosto skinu one frekvencije na kojima najviše sijaju gradske lampe tipa neonke, reflektori i žute sijalice. To se u praksi pokazalo kao možda najbolje rešenje, oduzme ti deo svetlosti teleskopa ali dobiješ mnogo više na kontrastu nebeskih objekata i to iz urbanih područja. Tu takođe bude problem WB koji se posebno podešava za svakog proizvođača ovih filtera.

Treća solucija je izdvojiti još manju porciju frekventnog opsega (narrowband filteri) i samo tu snimati. Kruska može malo bolje da vam objasni kako ti filteri izgledaju i funkcionišu; dovoljno je reći da npr Ha-alfom može da se snima Orionova maglina i iz centra Beograda i to pod punim Mesecom. Isto važi i za ostale filtere (Hb, OIII i sumporni).

Prva solucija otpada, to kod mene nije moguce. Pretpostavljam da mislis na ceo sistem koji je veliki, zahteva odrzavanje, i kosta mnogo.

Drugi nacin, jel ti ovo znaci Light Pollution ili Low pass filter? Sta je WB?

Treci nacin, s ovim filterima, narrowband filteri, jel se s njima samo snima ili moze i okom da se gleda? Koja je razlika izmedju Narrowband i Broadband nebularnih filtera? Pise na wikipediji da i jedan i drugi pomaze da se vidi bolje, jedan blokira ovo, drugi ono, al kako da znam sta je bolje? Sta se moze koristiti i okom i kamerom, ako ima neke razlike?

Ovde sam citao:

Code Select Expand

http://en.wikipedia.org/wiki/Astronomical_filter

Mislim, ako ovoliko pomaze kao na lici



onda se stvarno isplati kupiti i filtere...

Veruj mi,isplati se kupiti ih
Ja nemam ove SII,NII,H-a,LP,H-b... vec O-III i UHC-S od Baadera i razlika je velika!
Na primer kad gledam veil sa mojim teleskopom jedva se vidi ali sa O-III filterom se kontura vidi kao npr. M57,
Crescent nebulu bez filtera ne mogu da vidim ali sa filterom mogu,u M42,M27,M17,M16 se vidi mnogo vise magline nego bez filtera...
Ja svakom preporucujem da uz teleskop ima ova dva filtera jer je to nesto od opreme sto ja najvise koristim posle okulara.

[Yagodinac]

"LP" je najomraženija skraćenica na ovom forumu, rame uz rame sa terminom "oblaci". Znači Light Polution.

WB je skraćeno od white balance, označava činjenicu da ti digitalnom senzoru otprilike kažeš u kojim uslovima snimaš sliku da bi se on tome prilagodio. Srpski rečeno kažeš mu koje je boje ambijentalno svetlo na kome se snima. Izražava se u Kelvinima i ide za naše uboge aparate od nekih 1800-2000K pa naviše. Najniža vrednost je svetlost sveće (žuto da žuće ne može biti) i ovo bi bila boja žutog zvezdanog patuljka te temperature. Malo iznad (2-2500K) je svetlost urbanih svetala: ulične sijalice, klasične sa vlaknom itd. Kako ideš prema 4-5000K sve se više približavaš vedrom danu gde je izvor svetla beo, preko tih vrednosti ide plavo svetlo.

Za konkretan slučaj podešavanja WB-a kod LP filtera treba da se izjasni astrofotograf sa više iskustva.

Razlika između narrowband i broadband filtera je u tome što ovi drugi propuštaju npr 50% upadnih frekvencija, blokirajući tačno definisane frekvencije na kojima se nalaze raznorazni tipovi gradskih lampi. Oni prvi filteri su mnogo restriktivniji; propuštaju reda veličine nekoliko % takođe tačno određenih frekvencija a sve ostalo potpuno blokiraju.