Segmentirano ogledalo

[SoneNs]

Ahahahahaha slatko sam se ismejao za ovaj tvoj post, stvarno kraljevski.
   No, ja bi prvo pre nego bilo šta odlučim, hteo da se upoznam sa samom optikom segmentiranog ogledala, jer bi nadam se tako ukapirao da li je vredno truda ili uopšte moguće...Da li preporučuješ neku literaturu u to ime možda?

https://en.wikipedia.org/wiki/Extremely_large_telescope

Koji je uopšte ovo tip teleskopa? Newton?
On mi je bio inspiracija.
Inače sve ovo želim, jer mi je oduvek bila želja da imam sopstvenu opservatoriju. Zato bi pravio jednom teleskop za sva vremena.

Na koji način uopšte oni pokreću tako velike teleskope, i koja je to montaža?

[marino]

Iskreno i bez diplomacije;

Cita,j citaj, citaj, gledaj o teleskopima...sve dok se pitas jel "ovo" newt ili mak na fotki tvoj upit izgleda potpuno neozbiljno
Zbog zelje da izradis teleskop napravi newtona promjera 150-250mm

Visesegmentno zrcalo, to nije dostupno u "garazi" i mozes odustati od toga mirne duse

[SoneNs]

Moj post izgleda potpuno ozbiljno.

[Joza]

Ako se upustiš u izradu ogledala za neki Newton teleskopa biće ti jasni problemi i zbog čega je praktično nemoguće izraditi segmentno ogledalo u amaterskim uslovima.
Dovoljno je i da pročitaš malo detaljnije o poliranju i korigovanju (figurisanju) ogledala.

Evo iz prve ruke nekoliko problema sa kojima ćeš se sresti:

Kod amaterske izrade odstupanje od par centimetara od planirane žižne daljine je sasvim prihvatljivo. Kod segmentog ogledala treba sva ogledala da imaju istu žižnu daljinu sa tolerancijom od možda stotog dela milimetara ili manje.

Odstupanje površine kvalitetnog ogledala od matematički predviđenog oblika (sfere ili parabole) treba da je u okviru 1/4 talasne dužine svetlosti ili oko 0,15 mikrona!!
To i nije neki preveliki problem za jedno ogledalo ali problem je pozicionirati nekoliko ogledala da sa tolikom tačnošću.

Na problem pozicioniranja ogledala dodaj problem temperaturne diletacije konstrukcije koja nosi ogledala...

Koliki je problem temperaturna diletacija reći će ti svako ko je pogledao kroz teleskop koji nije tempraturno aklimatizovan.

Poliranje paraboličnog ogledala je već prilično zahtevno, kod segmentnih ogledala će ti se javljati ofseti parabole možeš samo zamisliti kolika je akrobacija korigovati takvu površinu

i tako dalje problem za problemom.

[SoneNs]

Hvala ti na odgovoru.
Da li to znači da bi bolji izbor bio ogledalo iz jednog komada, ali značajnog prečnika?
Do koje veličine bi mogao u tom slučaju ići a da pritom bude mala žižna daljina?

[Yagodinac]

Hvala ti na odgovoru.
Da li to znači da bi bolji izbor bio ogledalo iz jednog komada, ali značajnog prečnika?
Do koje veličine bi mogao u tom slučaju ići a da pritom bude mala žižna daljina?

Upravo tako, bolje je jedno 
(dve stranice nam je trebalo...) 

Proguglaj malo i pročitaj neku knjigu iz ATM oblasti, videćeš da amateri bruse svoja ogledala satima svakodnevno i tako mesecima. Ja nikad nisam bio pristalica toga jer zaista nemam vremena tako da sam uvek za kupovinu gotovog teleskopa. Takođe ako kreneš da brusiš ogledalo budi spreman da zezneš prva dva-tri jer to tako najčešće ide... 
Što se tiče multisegmentnog sistema to je toliki horor da ja ne znam da je to neki amater na svetu napravio. Inače, imaj u vidu ovo što je Joza rekao, radiš sa odstupanjem od pola talasne dužine svetlosti. Ne umem da ti dočaram koliko je to malo, a zamisli da treba da pogodiš takvu krivinu na ogledalu od pola metra u svojoj garaži.

E sad, izvini ako sam ti ubio entuzijazam ali ne brini - napravio ili kupio teleskop astrofotografija je jedna apsolutno fascinantna oblast i vredi se ovako ili onako pomučiti da bi došao do nje. Moje razmišljanje je da je uvek jeftinije kupiti, a da je moguće napraviti upotrebljiv multisegmentni sistem - do sada bi Kinezi to ponudili.

[vlaiv]

Znacajan precnik i mala duzina to me podseca na ono rambovo, mlad organizam a prihodi niski

Uzmi ovo za neku empirijsku granicu: F/4-4.5, ispod cetvorke mozes naci jedino neke astrografe sa specijalnim
korektivnim socivima i slicnim stvarima.

Ako hoces da pravis permanentan setup i bas zelis sam da pravis ogledalo, moja preporuka je da prvo razmislis
o ostalim elementima opservatorije i spram toga se odlucis za velicinu ogledala. Kod tako velikih setupa jako bitna
je potporna struktura. Cisto za primer evo male racunice: napravio si 40cm F/4 ogledalo, montirao na neku vrstu
kompjuterizovanog alt/az mount-a (dob mount sa motorima i enkoderima). Okular teleskopa se nalazi na dobranih
metar ipo iznad ogledala, a ogledalo stoji na postolju od pola metra debljine (pa i jace). Znaci da bi ugodno gledao
kroz okular (koji je na 2 metra od poda) treba ti neka vrsta stolice na merdevinama. I sad gledas nesto, pa okrenes teleskop
pa sidjes sa merdevina, pomeris merdevine popenjes se gore i gledas opet . Ili to ili da ti se stolica za posmatranje nalazi
u sklopu citavog mehanizma za pomeranje teleskopa. E kao sto vidis to je ozbiljna konstrukcija. I onda motori za pokretanje
citave platforme i to dovoljno precizni da ti rade dobar tracking na toj fokalnoj duzini - sto veca fokalna duzina to ti je potreban
precizniji tracking ....

I napomena - sto manji F, teze napraviti ogledalo precizno.

Ja i dalje nisam skontao, ti planiras sam da pravis ogledalo? I nikad to ranije nisi radio? I hteo bi odmah da napravis veliko ogledalo?

Sto se tice literature, prvo i osnovno da skontas matematiku ogledala (optike). Ne mislim tu na formule i duboko razumevanje, nego
cisto zasto ogledalo radi posao i kako ga radi. Razliku izmedju sfernih, parabolicnih i hiperbolicnih ogledala. Malo da pohvatas redove
velicine vezano za vidljivu svetlost, pogledas zasto se upotrebljivim ogledalom smatra ogledalo iznad 1/4 talasne duzine (i koliko je to).
Sta je to Airy disk, rezolucija teleskopa, koje su opticke aberacije, kako nastaju i za koje su tipove teleskopa "inherentne" da se strucno
izrazim koje opticke aberacije.

Jos da dodam da me ideja teleskopa jednom i za sva vremena baca u frku (to je skroz licno i subjektivno, al da izlozim stav). Svaki model
teleskopa ima svoje prednosti i mane, svaki je specifican po necemu. Pogotovu ako te interesuje vizuelno posmatranje. Ti teleskopi
koje si gledao sa segmentnim ogledalima, mogu gotovo 100% da se kladim da niko nikada nije pogledao kroz takav teleskop.
Iskljucivo se koriste sa kamerama i specijalnim instrumentima. Meni je ideja da menjam teleskope nekako skroz normalna, probam ovaj
model, probam onaj model, vidim kako mi radi posao, nadjem nesto sto mi je interesantno u tom trenutku da radim i nadjem najbolji
dostupan (meni) model da to radim u tom trenutku, posle predjem na nesto drugo. Ne verujem da je teleskop za sva vremena, pre
bih rekao da je bitno da je strast za sva vremena (ili vec dokle dobaci, your mileage may vary sto kazu braca sa engleskog govornog podrucja).

[Yagodinac]

Sve što je vlaiv napisao od reči do reči da se urami i okači negde, naročito zadnja rečenica.

[SoneNs]

Dobro, onda ću verovatno odustati od ovoga...
Za vas, jel bolji izbor MC ili apohromat refraktor za astrofotografiju?

[Joza]

Da bi stekao uvid u problematiku amaterske izrade teleskopa pogledaj seriju članaka na

http://www.zvjezdarnica.com/astronautika/blog-gorana-hudeca/mladen-i-goran-hudec-izrada-teleskopa-1-dio/1802

Sve je objašnjeno na vrlo lak i zanimljiv način. Iako je tekst pisan pre čitavih 45 godina tehnologija izrade je u suštitni ostala ista.

Danas se samogadnja teleskopa ne isplati. Da bi se upustio u tu avanturu trebaju ti baš jaki razlozi, mnogo vremena i strpljenja.

Osim izrade samog ogledala računaj da treba napraviti (ili nabaviti) tubus, dijagonalno ogledalo, fokuser... a zatim montažu i stativ.

Opravdani razlog za samogradnju može biti samo želja da se oprobaš u izradi teleskopa i proveriš da li si u stanju da napraviš jednu takvu preciznu spravu.
Svi ostali razlozi su danas vrlo diskutabilni ili neopravdani.

O tome kako je nastala ova serija članaka i o autoru imaš na:

http://www.zvjezdarnica.com/astronautika/blog-gorana-hudeca/goran-hudec-kako-sam-postao-tv-kosmonaut/1796

[Yagodinac]

Za vas, jel bolji izbor MC ili apohromat refraktor za astrofotografiju?

Ako pod MC podrazumevaš maxutov, onda je max bolji na planetama, Suncu i Mesecu a apohromat u deepsky. Problem sa maxom je što ima malo vidno polje, veliki f-odnos i preveliku žižnu daljinu za deepsky objekte. Prevedeno ispada da je on fotografski dosta "taman", da slika treba dugo da se eksponira, a tu su još i greške montaže na velikoj žiži i trista drugih čuda.

Mali apo tipa 70-80mm uz neku osrednju montažu tipa HEQ5 ili EQ6 je odličan setup za početak. Čak i ako pređeš na neki veći astrograf svi u principu zadrže mali apo jer je naprosto isuviše univerzalan. Ovde po odnosu uloženo/dobijeno dosta odskače npr Skywatcher ED80, iako je dublet ima bolju korekciju boja od nekih primetno skupljih tripleta što je prilično začuđujuće.

A ako uđeš hardcore u ovaj hobi, sa montažom tipa EQ8 i dosta love, onda ima smisla razmisliti o nečem velikom tipa RC 8-10", ili moj favorit newton 300 f4. Galerija sa ovim potonjim:

http://www.astroeder.com/deepsky/deepsky.htm

* imaj u vidu da je to snimano DSLR-om, onda vidiš da taj teleskop skuplja enormnu količinu svetlosti za tamne objekte. Da je korišćena CCD kamera i filteri rezultat bi bio još fascinantniji.

[Mika]

http://imgur.com/gallery/C2Lek/new