Pocetak posmatranja sa Dobsonoom 305/1500

[PavleR]

Pozdrav svima.

Zovem se Pavle i pre koji mesec sam poceo da se bavim osmatrackom astronomijom.  Ovu temu otvaram u boardu Oprema cisto da bih predstavio sa kojoim instrumentom raspolazem,  kapiram da cu se kasnije prebaciti u Posmatranja.

Prevashodni cilj mi je da ovom temom otvorim sebi prostor za napredak putem pitanja i diskusije jer kao profesor po vokaciji znam da je to apsolutno najbrzi nacin za prevazilazenje prepreka i dobijanja informacija. Takodje zelim da svoja iskustva podelim sa populacijom koja voli ovaj hobi, nije bas da rastemo na drvecu .

Krajem juna sam kupio SkyWatcher Flex Dobsonian 305/1500. Pre toga sam observacije vrsio durbinom Acuter aparature 80, jednim divnim instrumentom koji me je i uveo u ovaj hobi. Iako namenjen za terestrijalna posmatranja, ovaj aparat je prava divota uperiti u nebo. Iako ne moze da prikaze mnogo vise od nekoliko planeta , sjajnijih otvorenih jata i nekoliko galaksija, on mi je pomogao da u potpunosti savladam polozaje sazvezdja i kretanja nebeskih tela. Kada sam osetio da sam spreman, presao sam na ''veliku zver''. Treba napomenuti da nemam nikakve zelje da se bavim astrofotografijom, niti imam vremena za to, fizicka interakcija sa fotonom je ono sto mene ''radi'', pa sam shodno tome i izabrao instrument. Jednog dana, kada se zasitim posmatranja i kada vreme dozvoli, mozda probam i to.

Zivim u Beogradu ali posmatranja vrsim sa Kosmaja. Nocno nebo je svetlosno zagadjeno ali u poredjenju sa Beogradom je mali astronomski raj. Naravno, sever je izgubljen za osmatranja zbog svetlosti koja dolazi iz Beograda, ali ostale tri strane jos uvek mogu da pruze divne astronomske noci. Opet, da odam cast svom instrumentu, i pored zagadjenosti severne strane, Dobson je uspeo da mi pokaze Cat's Eye maglinu u sazvezdju Draco, nesto sto ni u snu nisam ocekivao.

Sto se samog instrumenta tice, on je veoma zahtevan. Prvo sto sam na njemu promenio je trazilac sa ravnim uvidom koji je dosao uz instrument.  Stres za moja ledja bio je toliki da su mi posmatranja postala neprijatna i nisam im se radovao. Posle kupovine trazioca sa uvidom od 90 stepeni stvar se promenila na bolje. Planiram da u buducnosti opremim teleskop i Telrad traziocem ali nikako ne zelim da skidam sadasnji trazilac, jer paterni zveda koji se vide kroz njega mogu itekako da pomognu u lociranju nebeskih tela komplikovanih za trazenje. Pre neku noc sam sa lakocom uspeo da lociram Neptun, poprilicno nezgodu planetu za naci jer se trenutno nalazi u ne bas sjajnom sazvezdju Ribe.

Uz okulare kji su dosli uz teleskom navbavio sam jos GSO Plossl 32mm koji mi mnogo pomaze kao i 3x Barllow. Naravno da cu u skorijijoj buducnosti zameniti te okulare boljima, ali zelim prvo da upoznam instrument i svoje zahteve od njega da bih tacno znao sta mi treba i sta zelim od okulara. Skupe igracke za kupovimu napamet.

Iz Amerike sam jos u poceku nabavio TeleVue UHC filter i Astronomik OIII filter. To su mi bile dve izuzetne kupovine, kvalitet filtera je jako dobar. Veil nebula uz njih nije nikakav problem, cak sam i u noci novog meseca uspeo da vidim obrise Severno-Americke magline. Gamma-Cassiopeae maglina mi je i uz filtere ostala nedostizna, pokusacu ponovo kada sazvezdje bude u boljem polozaju. Ring nebula je apolutno predivna i bez filtera, a sa njima kao da je samam na nebu, ostra i sjajna, kao nesto cemu tamo nije mesto.

Observacije ne radim po slobodnom nahodjenju, planiram svako vece po tome koja su sazvezdja u ovo doba godine u najboljoj mogucoj poziciji. Tako sam se ovog leta fokusirao na Cygnus, Lyra, Hercules i jos neka i ono sto sam uspeo da vidim od Sagittarius jer mi red drveca zaklanja vidik na juzni horizont.

Sto se tice problema, ima ih mnogo. Kao prvi problem javlja se trazilac, dosta mi je vremena trebalo da ovladam njime. Drugi problem je pomeranje teleskopa kada se posmatraju objekti u zenitu. Kao da izgubim osecaj za levo i desno, gore i dole. Kapiram da je to stvar vezbe i napredujem polako. Primetio sam da mi je fokuser ''labav'', tj. uvuce se pri promeni okulara. To me bas mnogo nervira, pogotovo sto ponekad moram da ga fiksiram pri promeni okulara.

Najveci problem sam resio u svojo glavi, a to je da se ne koncentrisem na puno DSO objekata u jednom sazvezdju vec da se folusiram na nekoliko najlaksih za observaciju, pa posle nekog vremea da se ponovo vrastim i pokusam ponovo da vidim bledje objekte.

Da se ne bih previse raspisao za pocetak, ovo su neka moja prva iskustva sa jednim zaista divnim ali zahtevnim teleskopom.

[Astro_fun_times]

Lep izvestaj Pavle, ti si bas unapredio prethodni teleskop. Preskocio si sve korake izmedju pa odmah na zverku.

Sto se tice fokusera, svaki okular ima svoj fokus. Znaci ako si koristio 32mm, izvadis njega, stavis drugi okular, moras da refokusiras sliku za novi okular.
To je sasvim normalna stvar.
Ne verujem da je labav fokuser u pitanju.

Ukoliko jeste labav, imas sa donje strane jednu "ploču" koju drze 4 šrafića i jedan centralni ako se ne varam. Mozes probati tek tek da ih malo dotegnes.

Trazilac je odlicna stvar. Ja licno vise volim onaj prav jer mi je lakse da nadjem objekat.
Jednim okom vidim nebo i pravac u kome ciljam a drugim cekam da mi se pocetna zvezda pojavi u traziocu.

Zenit jeste malo zeznut ali samo dok se ne priviknes.

Siguran sam da ces uzivati u ovom hobiju sa novim teleskopom.

[PavleR]

Pozdrav svima.

Zahvaljujem se Magelanu na odgovoru na moj post, bio mi je od velike pomoci. Naime, fokuser je zaista bio ''labav'' i sredio sam to dotezanjem centralnog srafa na strani fokusera imbus kljucem. Hvala druze .

Sto se tice preskakanja nekoliko koraka pa pravo na ''zverku'', dao sam sebi to ''pravo'' iz prostog raloga sto posedujem poprilicno veliko znanje iz oblasti fizike i astrofizike, teorijski sam na vrlo visokom nivou sto se tih oblasti tice, tako da me ne muce tipicni problemi vezani za pocetak osmatranja (kolimacija, orijentacija, fizicko ponasanje optike teleskopa kao i priroda  i karakteristike nebeskih objekata). Naravno, sa prakticne strane pocetnih problema na sve strane ali mogu da kazem da napredujem jako dobro i da sam zadovoljan.

Kako je ovo tema ''Operma'' necu mnogo pricati  o samim posmatranjima koliko o ponasanju teleskopa. Brzo sam naucio da ne rasipam snage vec da unapred isplaniram noci posle faze trece cetvrtine Meseca i sa dobrim uslovima posmatranja. Za binarne i opticke dvostruke sisteme teleskop je izuzetan. Iako su nekako globularna jata najveci ''vau'', moram da primtetim da sam najvise vremena proveo posmatrajuci Almach (Gamma Andromedae) i najvise radovao kada sam razvojio trostuki sistem Iota Cassiopeae. Almach-u se vracam svako posmatranje, ne znam zasto, ali meni je ostavio jaci ustisak od Albirea (Beta Cygni). Iz literature znam da svaki posmatrac boje binarnih sistema vidi drugacije, pa valjda mom oku prija Almach . Teleskop je neverovatno ostro razvojio Iotu, jasne i ostre tri komponente.

Kapacitet teleskopa da razdvoji gustu granularnu strukturu globularnih jata na pojedinacne blede zvezde je izuzetan. To se naravno vidi na M13. Kod M15 to je vec bilo mnogo teze, ali klaster je i mnogo dalje od Zemlje.

Ono gde je teleskop slab je, naravno, observacija vecih otvorenih jata. Zato kad god mi je u planu da ih osmatram, durbin je pored mene. U stvari, nije ni sve do teleskopa, vise je do potrebe za okularima sa sirim vidnim poljem.

Sto se tice planeta - sve je u kolimaciji. Na F5 teleskopima kolimacija nije bas prijatan proces , a pogotovo kod flex teleskopa ove velicine kod kojih se mora vrsiti svaki put pred posmatranje. Medjutim, dobro kolimiran 305/1500 Dobson zaista daje izuzetne ''slike'' planeta. Cassinijeva razdelnica, trakaste strukture na Jupiteru i Saturnu, GRS, uopste ne sumnjam da ce moci da prikaze i detalje na povrsini Marsa, u decembru kada planeta bude u opozijicji (pogotovo sa dobrim filterima).

Sto se tice maglina i galaksija, na njima vezbam averted vision, sve mi bolje ide, kapiram da je to nesto sto covek mora sam da nauci, nema tu mnogo pomoci sa strane. Koristim i blago tapkanje okulara ili tubusa kako bih u nekim situacijama poboljsao observaciju. Vreme galaksija tek dolazi, tad cemo videti sta sam uradio .

Hvala jos jednom na odgovoru i veliki pozdrav.

[Astro_fun_times]

Odlican izvestaj.
Sve sto te bude mučilo slobodno pitaj pa ce neko vec znati kako da ti pomogne.

Ja sam mislio da otvorim temu u kojoj bi mi vizelni posmatraci unosili svoje izvestaje jer je to jedini nacin da pokazemo drugima sta smo videli, a i da se vidi da ima i nas vizelalca, a ne samo astrofotografa.

[dedskin114500]

Pozdrav imenjace , i ja sam Pavle .
i to Pavlovic
Svaka cast na vucenju tolike masine okolo , treba imati entuzijazma i vremena za to .To cenim.

Jedino sto je to Teleskop F4.9 ili tako nesto .
Sto manji F broj , to skuplji okular treba da se izvuce maksimum.
Rade i obicni , ali bolji ce raditi bolje .

Dok na F8 ,F10 , stavis sta hoces on radi .

Problem je naravno F10 od 300mm bio bi 3m cevi ,

A istu maglinu vidis sa 300mm objektivom , na fotoaparatu uz mali stacking ,
ali i tada imas problem, gomila opreme , kompjuter , cuda bogova kablova .


Tako da sto se mene tice  , stacionarni sistem , kupola ili vec sta , stub , pa  300mm F10 na to
ili na dabsonian tockice , al svejedno je stacionarno .
Kad budem imao vikendicu , pa cu tamo .

Pa cemo vlog i ostalo

Al tebi svaka cast , treba to vuci za sobom , al opet mozda je bolje to , nego 10 sprava kad ides astrofoto , jer dabsoniana postavis za 15minuta , i kad zavrsis 15minua , a meni za astrofoto , sat vremena postavljanja i sat vremena skidanja , a treba to i skladistiti negde , spakovati ..itd ...

zato postoji samo jedna varijanta , kupola , obzervatorija sto bi se reklo ..
Naravno ne u Beogradu nego negde na vikendici ...

[PavleR]

Pozdrav svima.

Hvala Dedskin na pisanju u ovoj temi. Na zalost moram odmah da kazem da si oko svega apsolutno u pravu .
Ti si sustinski potegao ovde dve teme, a to su lose opticke karakteristike F5 teleskopa koje zahtevaju mnogo bolje okulare i problem sa portabilnoscu. Ja bih tu dodao i zahtezvnost ka preciznijoj kolimaciji i kratkotrajno drzanje te iste kolimacije. Krenucu redom pa cu da ukratko napisem svoja isustva sa tim problemima.

Sto se tice okulara svaka ti je na mestu. Procitao sam ranije tvoje postove gde mnogo opsirnije pricas o tome i tada sam vec sve primio k znanju a i sam sam se uverio u veliku centralnu opstrukciju i zvezde u obliku kometa na obodima vidnog polja. Sa fabrickim okularima koje sam dobio uz teleskop sam jako nezadovoljan, GSO 32mm koji sam kupio uz teleskop je za nijansu bolji, GSO Barlow se ponasa u skladu sa okularima. Medjutim, vec sam uveliko u procesu resavanja tih problema. Neki dug iz Amerike cu naplatiti u okularima tako da se oko februara nadam dolasku dva, tri kvaitetna okulara. Nadam se da ce biti Tele Vue serije 82 stepena, a ako ne bude dovoljno novca za to onda ce sigurno biti za Explore Scientific istog vidnog polja. To ce mi resiti problem na duge staze. Ako neko ima bolji predlog neka me posavetuje.

Slazem se potpuno da je pravljenje F5 teleskopa u observacione svrhe jako varljiva kategorija. Svi se obraduju relativno jeftinom a mocnom teleskopu, ali se onda sve to nadoknadi troskom na opremu. Ali tako valjda mora. Ako se teleskop koristi iskljucivo u observacione svrhe i to za DSO, zaista vazi ona krilatica da nista ne moze da nadoknadi aparaturu. Licno mislim da flex varijante teleskopa mogu da se naprave u varijanti F6, meni ne bi smetalo jer imam 190cm, ali sam takodje citao na forumima da se ljudi tada penju na stolice kada posmatraju objkekte u zenitu.

Sto se tice portabilnosti - iskreno, sve je u volji i zelji. Jeste kabast, jeste tezak, ali se toliko radujem osmatranjima da nikada nisam ni pomislio da preskocim kvalitetnu noc. Ako ga nosim sam, postolje uhvatim sa rukohvat, naslonim na telo pa nosim. Tubus jednu saku na jedan kraj, drugu na drugi a ledja jos uvek mogu to da podnesu. Ako imam pomoc mnogo je lakse. I nije samo u ledjima, ako dvoje nose tubus ogledala se mnogo manje tresu i pomeraju.

E sad, sto se tice kupole (opservatorije), iako imam vikendicu ja se na to ne bi usudjivao. To je bukvalno reklama za to da je unutra nesto skupo. Ne zelim sutra da vidim svoj teleskop na lokalnom buvljaku kako se prodaje za 100 evra  . Kupole su, bar kod nas, za kuce u kojima se stalno zivi. Tockici bar kod mene ne dolaze u obzir jer je tlo neravno, ima malo stepenica, istesao bih ogledala za sve pare. Opet kazem, radost dobre noci cini i tu zver laganom.

Na kraju, ja bih kao problematiku ovakvih teleskopa naveo i kolimaciju. Sto je F ratio smanjuje, to je potrebnija tacnija kolimacija. E sad, ko je citao i proucavao kolimaciju (na ovom forumu ima jedan takav dobar link) zna da pravilo ''sve mora da bude koncentricno'' kod <F5 ne vazi (offset sekundarnog ogledala), pa je i to malcice komlikovanije nego kod ostalih masina. Drugi problem je sto kod 305/1500 flex teleskopa kolimacija jako kratko ''drzi''. Mora se vrsiti svaki put pred posmatranje, a ponekad i tokom samog posmatranja (na primer ako osmatramo zenit pa lupimo tubusom o stalak). Kod tolikih ogledala svako cimanje narusava kolimaciju. Posto moja osmatranja traju 4-6 sati, ako nesto mrzim je kada u totalnom mraku moram da doradim kolimaciju. Naravno, tada moja omiljena kolimacijska kapa ne pomaze pa moram da koristim laser koji mrzim iz dubine duse (ali o tome u nekoj drugoj temi). A i ta kapa je spor proces za jednog coveka pri ovolikoj duzini tubusa.

Da ne bude da kinjimo masinu, za observacijske svrhe ovo je maximalno sto trenutno moze da se kupi a da ga opsluzuje jedan covek. Sve preko toga je posao za dvoje, a sto je najgore, kako se aparatura povecava fokalni odnos se jos vise smanjuje. Kako nemam nikakvih pretenzija da se bavim astrfotografijom izbor je bio lak, problema ima ali volje i radosti jos vise. 

Pozdrav svima i hvala na komentarima. Vedra i cista noc svima.