Odabir dvogleda za pocetnika

[Yagodinac]

E da Boki, imao sam i ja jedan BPC, jeste malo manja apertura (8x42) ali je bio korektan - dok mi nije ispao i pomerio kolimaciju. Posle toga su mi ga ukrali, tako da ne mogu da napravim neki uporedni test ali koliko se sećam ovi jeftini kineski 10x50 ili 7x50 nemaju ni izbliza tu oštrinu po celom polju, kolimaciju kad su novi i jednostavno optički i mehanički kvalitet, kod njih jednostavno moraš da biraš između nekoliko primeraka pa da uzmeš najbolji. Primerci koji idu za TS su takođe kinezi ali birani tako da su šanse da dobiješ trubu veoma male. Osim toga, BPC izuzev načina nabavke (čekaš da se pojavi u oglasima) ima praktično samo jednu realnu manu a to je težina.
Međutim, kad dođemo do pitanja aperture ja sam tu lično uvek za veći dvogled, ali to je samo moje lično mišljenje. Čovek koji nosi dvogled iz ruke po prirodi i planinarenju i ponekad pogleda nebo nema bolju soluciju od 10x50 ili još bolje 7x50; za njega nešto sa 70mm aperturom naprosto vrlo često bude teško i neupotrebljivo. Dodajte tu veće uvećanje i situacija se usložnjava... Ali ja sam sa tim manjim aperturama prošpartao celo nebo milion puta i meni lično sad zvuči zanimljivije veći dvogled - što pokretaču teme ne mora da bude od koristi, ali eto, čisto da se čuje još jedno mišljenje.

[voosaa]

Hvala na savetu.
Problem je sto te USSR BPC trenutno na KP prodaju za 80-100 evra, sto mi izgleda previse, a i polovni su i ne znam u kakvom su stanju (a i nisam neki strucnjak pa da mogu da procenim da li je dvogled u potpunosti ispravan, tj. kakva sliku treba da pruzi, buduci da sam se pretezno susretao sa jeftinijim primercima...).
Pretpostavljam da ove nove BPC dvoglede sto prodaju za par hiljada din ne vredi uzimati u razmatranje.
Zbog toga bih uzeo nov dvogled, za tu neku okvirnu sumu 100-150EUR.

[voosaa]

Prelomio sam, narucio sam Lacertu Explorer 10x50.
Stigla je jutros i prvi utisak, gledajuci po danu okolo je da je ovo za par klasa iznad svih dvogleda koje sam imao priliku da koristim, Slika je ostra i svetla i vrlo je prijatno gledati kroz njega. U poredjenju sa prethodnim dvogledom (7x50, nema na njemu oznake proizvodjaca,lici na neku Norconiu ili tako nesto, kupljen pre 20-ak godina u Nemackoj, za tadasnjih 60-70 maraka) daleko bolja slika, nekako svetlija i fokusiranija, a taj stari dvogled mi je bio otkrovljenje u poredjenju sa ovim jeftinim kinezima od 2000-3000 din.

Veceras cu ga oprobati dodatno, ako bude vedro nebo kao danas.

Prelomio sam za Lacertu jer sam "skontao" da je Explorer u stvari Kunming UO BW7, koji dosta proizvodjaca ima u ponudi po duplo vecoj ceni nego Lancerta sto prodaje (svestan sam postojanja klasa robe, ali ne verujem da Lacerta dobija neki skart), a i tako skuplji su ocenjeni kao vrlo dobri dvogledi u tim cenovnim segmentima.
Druga stvar koja me je odgurnula od Nikona je sto Nikon nije vodootporan, pa samim tim nema ni azotno punjenje za sprecavanje maglenja, nema full multicoating na socivima kao Explorer, a sa cenom je za skoro 50% skuplji...

Hvala svima na pomoci. Verujem da bih da bi neki BPC bio mozda razumnija/bolja kupovina, ali se iskreno plasim kupovine polovnih stvari za koje nisam dovoljno strucan da ih pregledam pre kupovine.

[amidar]

Za početnika ? Ko nema ni jedan, može da skoknete do lidla i kupi ovaj 12x32 za 999 dinara !
https://www.lidl.rs/sr/p/product-recommendation/dvogled-12x32/p22755

Prodaje se od juče. (10.9.2020.)

- Varijabilno podešavanje dioptrije
- Fleksibilne, udobne gume za oči
- Precizan, profilisan točkić za fokusiranje
- Vidno polje: do 84 m širine na 1000 m udaljenosti
- Materijal optičkog stakla: BK-7, potpuno obložena optika
- Objektiv 32 mm
- Uvećanje 12x
- Težina cca 274 g

[Yagodinac]

Sve u Lidlu naprosto nije za preporuku. Ovaj 12x32 može da posluži za danju samo za zezanje i ništa više, za astronomiju je naprosto 32mm suviše slabašno, neće se videti baš ništa osim Meseca. Lidl je svojevremeno prodavao zum 10x60, ako zanemarimo lepu aperturu koja prikazuje sijaset objekata više i bolje nego 10x50 (ja nisam verovao kolika je razlika u jednom santimetru aperture, pa puta dva), taj Lidlov 10x60 ima najuže vidno polje koje sam video na dvogledima; dalje ima tragično lošu mehaniku gde fokusiranje naprosto prokliza posle nekog vremena; na kraju krajeva nema predviđenu kolimaciju, prizme su lepljene za ležišta (za ovo se iskreno nadam da je neko tamo streljan, pa da se više takva greška ne ponavlja). O slaganju obe cevi tj kolimaciji bolje je ne govoriti, to se u proizvodnji utovara lopatom.

Još nešto: na linku gore je dvogled sa roof prizmom ("krovnom") koji je kao konstrukciono rešenje daleko lošije za jeftine dvoglede. Ima ograničenje aperture, ne možeš napraviti veliki dvogled ovog tipa; za istu aperturu ima tamniju sliku od porro prizme; skuplje je zbog posrebrivanja; teže se kolimira (ako se uopšte kolimira ovaj Lidlov); traži perfektnu mehaničku stabilnost u izradi... Sve je naprosto protiv njega 

Pametnije je ono što reče Boki, sačuvati tu i još nekoliko crvenih i čekati BPC u oglasima. Mislim, to važi ko hoće dvogled za astronomiju i kome su bitni rezultati; a ko hoće dvogled za izlet može i taj iz Lidla.

[DraganTesic]

     Зависи шта ко хоће у астрономији, али 32 мм некима није премало. Уз лепу видљивост доступни су сви објекти до девете звездане величине, шездесетак хиљада звезда и пар стотина маглина (ово за маглине је из приручника Худеца).
     Када год прочитам о квалитету слике, сетим се Галилејевих телескопа и онога шта је њима открио.

[Yagodinac]

Ako tako gledaš na stvar dovoljne su i oči. Ali mi ovde pričamo o astronomskim dvogledima gde se 50mm aperture nametnulo kao neki apsolutno minimalni standard - nije to samo moj stav. To je neki empirijski dokazan idealan balans dimenzija, aperture, cene i tehnike izrade ako hoćeš da prođeš najjeftinije odnosno da ne stavljaš dvogled na paralelogram/tripod. Da pričamo o Lajkama, Svarovskom, pa i da progutamo vrhunsku optiku od par hiljada evra zarad manje aperture, njihovi 40mm dvogledi propuštaju ionako svetla kao i kinezi od 50mm - ali hej - pričamo o Lidl dvogledu 
S druge strane, nisam uopšte elitista koji ljudima savetuje najskuplje stvari i da to sad mora tako. Ali, isto tako nije korektno savetovati početniku nešto što je očigledno loše i što ja sam nikad ne bih uradio. Neko će da potroši tih hiljadu dinara, pa će onda da potroši još 3-4 hiljada na Praktiku, pa će na kraju za sto evra da kupi pravi dvogled. I onda njega taj dvogled zapravo košta 18 000 umesto da je odmah za 12 000 odrešio kesu. E zato je malo tricky davati savete, nekog će to možda da košta malo više...  Dalje, ako ti je hobi astronomija, pod pretpostavkom da će taj hobi da traje dvadeset godina a ne jedno varljivo leto; tih sto evra ispadaju pet evra godišnje potrošenih na (dobar) dvogled. Četres centi mesečno. Neuporedivo više koštaju nečiji živci kad čovek ode negde recimo na planinu i vidi da mu oprema koju je poneo ne radi posao za koji je namenjena.
Ja npr, koji nisam uopšte neki zahtevan osmatrač, daj mi bilo čime da gledam i eto mene veselog; sinoć sa 10x50 uopšte nisam bio zadovoljan objektima koje sam gledao, magline po Mlečnom Putu su se videle ali ništa spektakularno. Double cluster se razlučivao već na granici i očigledno je da je to neki maksimum (mada moj primerak puca od sferne aberacije pa nije dobar za razlučivanje). S druge strane, možda transparencija nije bila vrhunska ali je atmosfera bila veoma stabilna, ne pamtim kad je takva bila. Jet-stream je bio 2m/sec, ja to u životu nisam video da može da bude (ali eto, septembar, anticiklon). S treće strane taj 10x50 mi je generalno do sada doneo neuporedivo više astronomske sreće nego 70mm shorty ahromat, tako da upotrebljivost dvogleda realno nikad nije mala.
E sad, da sam imao sinoć 32mm aperture uz sve navedene zvrčke... Verovatno bih ga šutnuo.

[DraganTesic]

     Јесте, за почетак су довољне очи. Камо среће да сам у младости имао Рејеву књигу и неку збирку решених задатака из практичне астрономије или ону "Астрономија са калкулаторим" (тако се некако зове?).
    Мислим да си заборавио на прва посматрања, на узбуђење, срећу, радост јер си по први пут, својим очима, видео нешто. Тада ти није био битан квалитет справе.
    Вероватно си у праву за квалитет тог двогледа из Лидла, али за некога ко нема ништа, што да не. Хиљадарка више, мање, не игра неку улогу. Двоглед као први астрономски инструмент је добар као тест. Ако ми се допадне у астрономији,  сјајно, ако не оставићу га у орман и биће ми добар макар за посматрање спортских догађаја. Неће се бацити.
    Претпостављам да из разноразних разлога има астронома који користе само двоглед. Ако их то чини срећним, разумљиво је да на њега потроше хиљаде евра (ако их имају), што да не. 
      Не знам за повећање од десет пута као стандардно. Мени се слика, при посматрању из руке,  тада тресе, а не патим од Алцхајмера и сличног. Носити статив није увек могуће. Не видим да се још неко на то жали у причама о двогледу? Имам утисак да је тај стандард потекао из војске. За строномију је погоднији већи пречник објектива, следи и веће повећање и обавезно статив.

[dedskin114500]

Ja sam uzeo  za 2500 din neki Binolux
7x50 https://www.invaluable.com/auction-lot/binolux-japan-coated-optics-binoculars-7x50-224-c-7ec43c9a39

Kaon neka Japanska marka , mogu da posvedocim da je naspram Nemca 7x50  to to sto se tice stakla.

 MAterijali , malo se stedelo al opet dobro.

Medjutim da mogu da biram izabro bi 10x50 na nekom stalku , posto nemam stalak uzeo sam 7x50.

A da bas imam sad para uzeo bi 12X70 i neki stalak, verovatno plasticni jer metalni takav kosta brda verovatno.

Tu moze biti problem kolimacija, al resi se .Valjda

[DraganTesic]

Од свих карактеристика које двоглед треба да има, за астрономско посматрање су најважније увећање и пречник објектива. Која је од њих важнија? Колико је моћан двоглед који имам? Желим да купим нови, који да одаберем? Ако претпоставимо немогуће, да је све остало једнако, како упоредити два двогледа по ова два основна фактора? 

Постоје три рачуна за упоређивање.

Први је најстарији и његова суштина се заснива на пречнику излазног снопа окулара. Што је он већи, двоглед је моћнији. Недостатак метода је очигледан. Зеница ока посматрача  је ограничена. Ако је излазни сноп шири, онда сва светлост неће ући у око, нећемо моћи у потпуности искористити моћ двогледа  и такав нам двоглед не треба. Метод је немоћан за поређење два двогледа са једнаким излазним снопом.

Рој Бишоп предлаже своју формулу, лагани рачун. Помноже се  увећање и апертура и добије се  вредност за упоређивање. Ово је популаран и омиљени начин упоређивања.

Алон Адлер је Бишопову формулу сматрао неправедном према увећању и дотерао ју је тако да се множи увећање и корен из апертуре.Због овог корена формула није толико омиљена, али познаваоци сматрају да је његова формула најбоља.

Рачун је само рачун, изузеци, као и увек, постоје.

Када сам, забаве ради, мало рачунао са моделима из продајних каталога, резултати су ме изненадили.