"Која је она звезда?"

[DraganTesic]

     На линку испод је мој делимични превод Рејеве књиге намењене свакоме ко жели да научи сазвежђа на небу. Књига се разликује од свих других које су намењене истом циљу, првенствено по оригиналним  графичким  приказима  сазвежђа, по приступу, укратко по методологији. 

     Превод је урађен са руског, а како не волим графичке алате, цртеже нисам баш педантно одрадио. 


https://drive.google.com/file/d/1tYIJfce8mNUzLvm3COavoWA-8A_DO8KE/view?usp=sharing

[mitja]

Hvala. Skinuto za kolekciju.

[mboskovic]

Hvala. Super je knjiga!

[DraganTesic]

Митја, МБошковићу, драго ми је и ја сам је заволео на први поглед.

[DraganTesic]

Један интересантан, неуобичајени водич по звезданом небу. Ослања се на Млечни Пут.

https://drive.google.com/file/d/12HPPMPAWPKVf3I-CoREyrDLjrO-lSPYE/view?usp=sharing

[DraganTesic]

Два кратка запажања, по сећању, на употребу Рејеве књиге.

Прво се односи на коришћење двогледа. Реј је против, али ја сам, свеједно, користио двоглед 2,5X25. Двоглед има широки угао видног поља, мало увећање (нема подрхтавања слике), а реална му је моћ негде изнад седме звездане величине. У  стварности нема идеалних услова посматрања, недостају делови сазвежђа, а нека се веома слабо виде. Ту двоглед помаже, уверено показује пету звездану величину. Ономе ко се касније одлучи за посматрање промењивих звезда, позоришни двоглед ће, за почетак, добро доћи.

Друго запажање се тиче основне замисли аутора да нацрта сазвежђа што сличнија њиховим именима. То за нека сазвежђа пролази, а за друга не иде. Ако се добро сећам, ја сам запео код Херакла. Никако да га у потпуности "исцртам". Зато сам узео класичну звездану карту и све је одмах легло на своје место. Од тада сам  користио обе врсте звезданих карата. Касније, када се градиво већином савлада, питање коју врсту карте користити постаје небитно, свеједно је. Мислим да су људи од праискона исцртавали "апстрактне" цртеже, не треба сумњати у њихову моћ апстракције.