Loša slika planeta - pitanje

[vlaiv]

To je u principu isto ono što je već navedeno.

Slično objašnjenje postoji i ovde:

https://www.cloudynights.com/ubbthreads/attachments/5526435-threshold%20%20forCAA.pdf

i tu se navodi termin "threshold contrast" - iako bez objašnjenja šta to tačno znači.

Ono što niko nije uzeo u obzir do sada je nelinearnost percepcije. Osnovna nelinarnost percepcije se ogleda u sistemu magnituda, ili konceptu najmanje primetne razlike.

Najmanja primetna razlika je uvek procenat intenziteta (za vid je oko 7%, mada se na sledećem linku za astronomska posmatranja navodi brojka od 3-6% https://www.bbastrodesigns.com/ObjectContrastCalculator.htm) - što u pojednostavljenom modelu prelazi u logaritamsku zavisnost (odatle i sistem magnituda koje su u osnovi logaritam).

S tim da postoji začkoljica. Kada smo na pragu detekcije, oko i mozak počinju da se drugačije ponašaju. Mi nikada ne vidimo šum koji je vezan za fotone, iako bi na tim nivoima svetlosti on trebao biti itekako uočljiv.

Ja sam samo jednom u životu slučajno video šum fotona i to u toku dana. Igrao sam se sa Ha 7nm filterom u toku letnjeg dana u relativno zamračenoj sobi (bilo je vrućina pa je većina roletni bilo spušteno). Kad sam pogledao kroz filter na scenu van sobe kroz balkonska vrata - video sam šum. Verovatno je zbog ambijenta mozak prevaren da ne treba da uključi filter za šum a sam Ha filter je dosta srezao količinu svetlosti i verovatno su mi se zenice suzile jer sam gledao u scenu koja je u suštini bila svetla - što je dodatno smanjilo količinu svetla koja stiže u oko. Prizor je bio kao superpozicija šuma na starim televizorima preko slike naplju - samo je sve bilo tamno crveno zbog Ha filtera.

Elem, da se vratim na temu - pri tako niskim intenzitetima svetla, sigurno se dešava da i drugi procesi - poput pomenutog filtera koji mozak pravi, utiču na nelinearnost percepcije.

Ako imamo nelinearnost percepcije koja zavisi od absolutne količine svetlosti - onda se može desiti da veće uvećanje dovede do detekcije objekta - jer će sniziti površinsku jačinu svetlosti - i za objekat i za nebo, ali će biti bliže ovom čudno režimu, pa nelinearnost može napraviti da je percipirani kontrast veći. To i naravno već pomenuta veličina objekta.

Za sada - puno anegdotskih navoda i nekih termina bez previše nauke u pozadini. Sve je nešto možda, neki "threshold contrast" koji ne znamo tačno šta znači i tako.

Zato i jesam rekao da nije sve baš najjasnije.

[DraganTesic]

Претпостављам да неуронаука, нека тема из теорије опажања, има јасне одговоре.

[dragan1956]

Da onaj ko je započeo temu, proba da završi. Tvrdnja da kroz teleskop slika ne može biti svetlija nego li gledano golim okom, "malo" ne drži vodu. U sunce se golim okom može gledati par sekundi, mada teško i može biti nekih posledica posle toga, ali će one tokom vremena proći. Ako to uradimo kroz teleskop, ostaćemo bez rožnjače u deliću sekunde. Sve to po danu, sa okom priviknutim na svetlo. Šta sad?

[vlaiv]

Ako to uradimo kroz teleskop, ostaćemo bez rožnjače u deliću sekunde.

Ovo nije tačno.

TO NE ZNAČI DA JE BEZBEDNO GLEDATI SUNCE TELESKOPOM BEZ FILTERA. NEMOJTE GLEDATI TELESKOPOM U SUNCE BEZ ODGOVARAJUĆIH FILTERA.

Ali svakako nije tačno da će se ostati bez rožnjače u deliću sekunde. Brkaš dva fenomena. Jedan je koncentracija svetla u fokusu i drugi je svetlo u izlaznom snopu okulara.

Probaj nekom prilikom da uradiš sledeće:

Uzmi parče papira i stavi ga u fokus teleskopa - desiće se isto što se desi kad uzmeš lupu - papir će se zapaliti.

Ali uzmi okular i stavi ga u teleskop i onda stavi papir iza njega - ništa se neće desiti papiru. Neće se čak ni zagrejati.

Ova tehnika se često koristi za "posmatranje" pega ili pomračenja projekcijom.



Problem sa gledanjem kroz teleskop je u količini toplote koja ulazi u oko ukupno (ekvivalent ukupnoj količini svetla - ona se povećava) a ne jačina svetla.

I ovde izlazna pupila i zenica igraju istu ulogu za vidljivu svetlost ali ne i za IR deo spektra.

Tako da je i dalje tačno da teleskop ne daje svetliju sliku, ali je isto tako tačno i da ne treba gledati u sunce ni golim okom a pogotovu kroz teleskop jer stvarno može doći do oštećenja, prvenstveno zbog IR i UV dela spektra.

[Danijel]

Da, evo kako to izgleda.

[vlaiv]

Ali uzmi okular i stavi ga u teleskop i onda stavi papir iza njega - ništa se neće desiti papiru. Neće se čak ni zagrejati.

Moram da se ispravim, odnosno dopunim da ne bi bilo zabune, jer ovako kako je napisano nije tačno.

Zavisi na kojoj udaljenosti stoji papir.



Evo šeme teleskopa sa okularom.

Crvena, plava i zelena na šemi predstavljaju "izlazne olovke" svetlosti. Označena je i izlazna pupila, odnosno mesto gde se ukrštaju sve "izlazne olovke" svetlosti.

Jedna ta "olovka svetlosti" ili "cilindar svetlosti" - je jednako svetao kao i kada gledamo golim okom. To je ono što smo pričali sve ovo vreme.

Problem sa teleskopom i toplotom je što sva toplota koju teleskop skupi - na tom jednom mestu prolazi kroz istu površinu. Nije toliko koncentrisana kao u fokalnoj ravni, ali prolazi kroz istu površinu i ako ima čvrst objekat poput papira koji lako plane - ako se stavi u tu tačku, on će planuti (kao i kad se stavi u fokalnu ravan).

Sa okom ne bi bio taj slučaj iz više razloga, ali svakako NIKADA NE GLEDAJTE TELESKOPOM U SUNCE BEZ ODGOVARAJUĆIH FILTERA.

Prvi je jer je zenica transparentna pa bi velika količina te toplote samo prošla kroz zenicu. Dalje - oko je većinom voda a voda ima velik toplotni kapacitet i ne bi došlo do spaljivanja - ali bi došlo do trajnog oštećenja vida jer bi se proteini skuvali (kao kad kuvamo jaje pa se belance stvrdne posle nekog vremena), jer bi svakako sva ta toplota završila na mrežnjači.

Ali ako se papir dovoljno odalji - to se ne desi jer više sva toplota nije skoncentrisana u jednu tačku.
Pojedinačni snop svetla / olovka / cilindar će i dalje biti jednako svetao - samo neće svi prolaziti kroz istu površinu.

Slično bi bilo i kad bi se gledalo sa veće udaljensti, ali ponavljam - nikako to ne pokušavajte sa Suncem.

Možete pokušati sa mesecom da bi videli šta se dešava. Kako odmičete oko od okulara - neće se promeniti jačina svetla - samo će se suziti vidno polje a mesec će biti jednako svetao. Vidno polje se sužava jer u oko ulazi manji broj snopova/cilindara svetla, a svaki snop/cilindar je zapravo svetlo iz jedne tačke na mesecu, što veći ugao, to je ta tačka dalje od centra slike. Kako se udaljavamo tako snopovi pod većim uglom promašuju oko i mi vidimo samo centralni deo slike.