Провера квалитета телескопа

[DraganTesic]

https://drive.google.com/file/d/1pPfmhoTMtIDzMnUfHnDG6GoZVQVVLGR0/view?usp=sharing

[Yagodinac]

Jako korisno; može u sticky teme.

[CyberianIce]

Da, veoma korisno. Samo nisam siguran da postoji koncenzus o tome koliko je bilo kakav off-focus test zapravo upotrebljiv na refraktorima u praksi (mislim sigurno je upotrebljiv, ali se rezultati drugacije tumace). Mozda bi naslov trebalo korigovati? Sudeci po onome sto sam citao, ono sto bi se kvalifikovalo kao los airy disk kod reflektora, kod refraktora jako cesto moze biti sasvim normalna pojava, buduci da off-focus kanali ne interferiraju sa difrakcionim obrascem na isti nacin, a oni su prisutni cak i kod apohromata samo u manjoj meri.

[DraganTesic]

     Не бих могао да се сложим са променом наслова. Аутор није, у методу анализе дифракционих слика пре и иза фокуса, раздвајао рефлекторе и рефракторе. Трудио сам се да оригинални материјал прененесем што верније,  тако да мислим  да не било у реду нешто  мењати. 
     Поступак  провере по звезди ми се чини крајње тривијалним. Шта би ту било проблематично? Или ради или не ради.

[DraganTesic]

Поставило се питање да ли претходно поменута провера у пракси важи и за рефракторе, па да из чланка у часопису Небосводу (бр. 12, 2015.год.) о колимацији рефрактора, наведем само кратак одломак који се тиче провере квалитета телескопа:

"Пре него што почнемо да било шта радимо са нашим телескопом, морамо одговорити на питање: да ли му је уопште потребна нека допунска колимација? Да би правилно одговорили  прво морамо знати шта треба добар, идеално колимиран рефрактор да показује. Вештачку звезду поставимо на 40-50 или даље метара, на њу усмеримо телескоп, слику звезде поставимо у центар видног поља, а посматрање обављамо без дијагонале. При увећању око 2D (D је дијаметар објектива у милиметрима) видимо мали округли светли диск, окружен идеално округлим не јарким прстеном. То је класична слика Ери ... Ако је вештачка звезда веома сјајна, видећемо још, мање сјајних прстенова, други чак и трећи. При томе ће слика коју даје објектив ахромат бити окружена мање више обимним љубичастим ореолом. Друга боја ореола, различита од љубичасте, на пример црвенкаста говори о непостојању хроматске корекције објектива. Код правилног визуалног ахромата црвенкаста боја не сме постојати. Може је бити само мало код краткофокусног рефрактора и то само у основи ореола, основни део свеједно мора бити љубичаст. Идеални објективи не постоје, зато је код реалног, доброг инструмента могуће видети неке артефакте, мале пукотине у првом дифракционом прстену, врло мало жуте или као последице хроматизма жуто зелену боје дифракционог диска беле звезде. Ако су дифракциони прстени превише јарки и има их много, тада је потребан опрез јер то указују на знатну сферну аберацију. При малом разфокусирању доброг ахроматског рефрактора у дофокалу видимо неколико концетричних апсолутно округлих прстена жуто беле боје, окружених равномерним црвенкастим ореолом, као размазаним и знатно обимнијим од поменутог љубичастог. Сви прстени и ореоли морају бити осносиметрични према центру, а прстени се не смеју међусобно разликовати по сјају. У зафокалу такође треба да видимо осносиметричне прстене, равномерно сјајне, само сада салатно зелене боје, а у центру љубичасту мрљу...Свако отклоњење од описаних слика су доказ да је инструменту потребна колимација. Након пробе може се закључити који су основни недостаци телескопа..."

[DraganTesic]

Мало Ернестових запажања о методу.

Типичне грешке при тестирању по звезди
    • Ако  у фокусу слика звезде изгледа баш како треба (погледајте узорну Еријеву слику) - централна светла тачка окружена мање или више светлим дифракционим прстеном (једва приметним при тестирању рефрактора, јасно истакнутим при тестирању рефлектора), без изобличења радијалне симетрије - онда уопште и не морате гледати изван фокуса. Анализа ван фокуса је потребна само да би се идентификовали узроци лоших слика звезда у фокусу. Ако је у фокусу све у реду  - немојте мучити себе и инструмент непотребним тестирањем.
    • Приликом тестирања користите увећање које даје излазни сноп пречника око 1 мм, односно водите се формулом увећање = пречник отвора изражен у мм. Можете за фино подешавање инструмента према сјајној звезди користити и веће увећање, а  можете користити и мање, за грубу процену стања инструмента. Немојте превише одступити од овог упутства,  у супротном - и при превеликом и при премалом увећању - осетљивост методе опада.
    • Немојте се превише заносити великим дефокусима. При анализи, дефокусирање се мери у деловима милиметра. Обично је при томе видљива мрља нефокусиране звезде окружена са  4-5 дифракционих прстенова, а тамна мрља (сенка секундарног огледала, ако тестирате рефлектор) је једва приметна у центру круга ( слике звезде ван фокуса). Са већим дефокусирањем, осетљивост методе на заостале аберације катастрофално опада. Мало веће дефокусирања може се урадити само уз јаку атмосферску турбуленцију.
    • Оцените слику када је она строго у центру видног поља! У већини  оптичких шема са неисправљеном комом и сферном аберацијом (класични СЦ, Њутн и неке друге), довољно је да слика звезде мало одступи из центра видног поља и кома завлада, искривљујући представу о колимацији. Да би се слика лакше центрирала, боље је , за тест по звезди, користити окулар са умереним видним пољем, као што је Плосл.
    • Ако користите вештачку звезду, уверите се да је пречник убода у фолији довољно мали,  иначе ће слике звезда ван фокуса бити размазане. Довољно удаљите вештачку звезду од телескопа,  иначе ће се појавити сферна аберација, које реално нема  у вашем инструменту.
    • Ако, за тестирање, користите природну звезда, изаберите ону која је што ближа небеском полу (мало покретну), идеално је да то буде Поларна. Ако користите "брзу" звезду, а немате уређај за аутоматско праћење, биће вам тешко да је доведете у центар видног поља. Ако пак имате такав уређај, онда, користите јарку  звезду која је  близу зенита. Ако користите  мање сјајну звезду, осетљивост методе се смањује.
    • Процену оптике треба урадити након што се сачека термичка стабилизација инструмента, иначе ће се појаве  који настају због контраста неохлађене оптике и хладног амбијенталног ваздуха узети као колимационе грешке.

Касније ћу о вештачкој звезди.

[DraganTesic]

Предности коришћења вештачке звезде, при тестирању телескопа, су очигледне. Зато у наставку дајем остатак Ернестовог чланка.


https://drive.google.com/file/d/1CvSRbZ6nTuQz_seWzLA1JGA4in6OL0j6/view?usp=sharing

Можда треба да напишем шта је то вештачка звезда? Најједноставнија је лед лампа прекривена алуминијумском фолијом у којој смо оштром иглом, на тврдој подлози, обично стаклу, избушили рупице. Постоји и компликованија самоградња са увођењем сочива. Могуће ју је и фабрички израђену купити.