Julsko posmatranje DSO - deo IV: M8, M20 i M24

[PavleR]

Pozdrav svima.

U ovom postu cu obraditi tri mete koje sam posmatrao na kraju julske partije objekata. Ima jos meta koje nisam obradio, ali ove tri cine celinu pa san hteo da ih stavim u jedan post da ne bih mesao sazvezdja. Mete se nalaze u sazvezdju Sagittarius - kovcega sa blagom svih amaterskih astronoma. Nazalost, mnogima od nas ovo sazvezdje nije dostupno jer je isuvise nisko na nebu - to tvrdjenje i jeste i nije istina. Sazvezdje je nacickano sa DSO, a mnogi najlepsi objekti nalaze se u severnom delu sazvezdja, daleko iznad glavnog asterizma koji mnogi od nas ne vide. Stoga, iako ne vidimo asterizam ''Teapot'', to ne znaci da ne mozemo da pogledamo minimum 10 fantasticnih meta. Kasnije u postu cu objasniti vaznost zvezde Polis, po meni jednog od najbitnijih ''lokatora'' za amaterske astronome. Proverite obavezno da li je vidite - ako je vidite na nocnom nebu ''kovceg sa blagom'' je vas.

Mnogi objekati u sazvezdju Sagittarius su izuzetno kompleksni; mnogi od njih zahtevaju koncentraciju, vreme, strpljenje i vestinu. Samo ova tri objekta posmatrao sam, po slobodnoj proceni, nekih 5 sati. Ovo sazvedje ima sve: emisione magline, refleksione magline, planetarne magline, tamne magline, otvorena jata, globularna jata, pa cak ima i jednu izuzetno zamiljivu galaksiju iz Lokalne Grupe. Ne bih da duzim sa samim sazvezdjem, mogao bih roman da napisem o njemu. Dovoljno je reci da kada gledate u njega gledate u centar nase galaksije.

M8 - Lagoon Nebula

Emisiona maglina u sazvezdju Sagittarius magnitude 4.6 i prividne velicine 90'x40'. Medjutim, teleskopskim pogledom ne moze se videti maglina u celosti vec jedan njen deo velicine 45'x30'. Maglina unutar sebe sadrzi H II regiju - Hourglass Nebula, koja predstavlja i najsvetliji deo M8.

Maglina je tamnom trakom prasine podeljena na dva dela:
- istocni tamniji deo koji zauzima veci deo kompleksa i u koji je usadjeno otvoreno jato NGC 6530.
- zapadni svetliji deo u kome se nalazi najsjajnija zvezda u maglini - 9 Sagitarii magnitude 5.9, koja je i odgovorna za sjaj magline. Takodje, u zapadnom delu nalazi se zvezdano porodiliste poznato kao Hourglass Nebula, i u teleskoposkom pogledu to je najsjajnija regija maglovitosti koju cemo primetiti.

Ne dajte da vas prevari sjajna magnituda magline - maglina se poprilicno tesko posmatra bez OIII filtera. To je stoga sto se njena svetlost rasipa preko ogromne povrsine sto joj daje mali povrsinski sjaj. Dodatak na muku je sto se sa nasih lokacija objekat vidi dosta nisko na nebu. Uvek prisutne turbulencije vazduha u letnjim nocima i svetlosno zagadjenje najprisutnije pri horizontu ucinice ovaj fantasticni objekat metu vrednu teske borbe. U mom slucaju, ovaj objekat nalazi se tik iznad reda drveca na jugu i dostupan je za osmatranje kada se nalazi iznad stabala manje visine, a to su dva intervala od po pola sata.

Lociranje: Ko ima cist pogled na horizont videce dobar deo svetlog asterizma ''Teapot'' (Cajnik), cuvenog oblika ovog sa DSO prebogatog sazvezdja. Neko nece videti nijednu zvezdu asterizma ''Cajnik'' ali to ne znaci da je za njega ovo sazvezdje izgubljeno. Sreca je sto ce vecina od nas moci da vidi zvezdu Polis (𝞵 Sagittarii) magnitude 3.85, prvu sjajnu zvezdu iznad Cajnika. Kazem sreca, jer se oko te zvezde nalazi pregst fantasticnih DSO. Jedini problem je - ako ne vidimo asterizam ''Cajnik'' kako da znamo koja je zvezda Polis? Da ne bih sad ispisivao roman, prebacicu cu resenje na Stellarium ili neku mapu. Ako u Stellariumu aktivirate dugme ''Constellation Art'' videcete 5 zvezda koje cine ogrtac strelca. Bar tri od tih pet su jasno vidljive na nocnom nebu i formiraju oblik slova L. Ako vidite njih lako cete naci i Polis, oko 13º pravo zapadno.
Od Polisa star-hopp ide ovako: vertikalno juzno skorimo na 13 Sgr pa na 1 Sgr. centriramo trazilac na 1 Sgr, pomerimo ga samo malo zapadno i u trazilac ce uci otvoreno jato NGC 6530 usadjeno u maglinu.

Opservacija: Maglina se posmatra na uvecanjima ne vecim od 120x. Ja sam je posmatrao na 62.5x i 107x. Prva stvar koja se uoci bez OIII filtera su tri osnovne karakteristike jata: otvoreno jato NGC 6530 na zapadnoj strani okulara, najsjajnija zvezda van jata - 9 Sgr i sjajna zvezda ispod nje (obe u centru pogleda) i mali svetli magloviti sjaj na istocnoj strani - Hourglass Nebula. Ono sto se bez filtera ne vidi je malovitost oko otvorenog jata i tamna traka prasine koja preseca jato na pola.
Kada se ucvrsti OIII filter pogled se potpuno transformise - pojavljuje se prominenta tamna traka koja deli jato na dva dela. Ako se korsiti averted vision, pojavljuju se dve izrazito vidljive ekstenzije maglovitti sa obe strane severnog dela trake koje se sire na severoistok. Takodje, pojavljuje se maglovitost izmedju zvezda otvorenog jata NGC 6530. Kako je pogled u okularu obrnut, ove dve ekstenzije na astrofotografijama vide se na jugu, mada na fotografijama te dve ekstenzije ne izgledaju tako prominento kao uzivo. Sa duge strane, astrofotografije ce prikazati da je maglina mnogo, mnogo veca od onoga sto se vidi kroz okular.
Sto se objekat duze posmatra pogled postaje bolji.  Stavite nesto preko glave, crni peskir ili tamnu tkaninu da blokirate spoljasnju svetlost da se probije do okulara. Ja sam koristio gornji deo crne trenerke (mozete zamisliti koliko sam se skuvao ) Cak i u nocima bez mesecine, u nase moderno doba noci su dovoljno svetle da ''ostete'' pogled.

Moram jos jedanput da istaknem vaznost zvezde Polis za amatersku posmatracku astronomiju. Sazvezdje Sagittairus moze biti jedno od najvecih promasaja necije astroamaterske ''karijere''. Razlog je sto sam ne jedanput cuo da ga ljudi ne posmatraju jer je nisko. To je opticka varka - nisko je je glavni asterizam ''Cajnik''  ali zvezda Polis nije. Zvezda Polis nalazi se iznad glavnog asterizma, i to dosta iznad i okruzena je pravim blagom DSO: M17 (Omega Nebula) - smatra se objektom koji je po lepoti jednak Orionovoj maglini, M18, M25, M24, M22, M23, M21, M20, M8, M28 - svi se nalaze u radijusu 4.5º od zvezde Polis. To je 9% svih Messier objekata u krugu poluprecnika samo 4.5º !!!!! NGC i IC objekte nisam ni spomenuo. Odvojte jednu avgustovku noc i proverite da li je vidite. Ako vidite Polis i makar malo ispod nje imacete lepote za posmatranje narednih 5-6 dana. Ako vidite samo severno od nje - to je i dalje 5 Messier objekata zgusnutih jedan pored drugog, a medju njima neverovatna osmatranja poput Omega Nebula i Small Sagittarius Star Cloud.

M 20 - Trifid Nebula

Izuzetno kompleksna H II regija koja se sastoji od emisione i refleksione magline. Magnitude je 6.4 i velicine 20' (jako ce se tesko videti svih 20').
Ovaj objekat u sebi ima sve: otvoreno zvezdano jato, emisionu maglinu, refleksionu maglinu i tamnu maglinu. Objekat se moze podeliti na dva dela. Juzni deo je emisiona maglina u koju je usadjeno otvoreno jato. Gasovi magline svetle jonizovani mladom centralnom zvezdom duboko u oblaku. Severni deo je refleksiona maglina, koja se fizicki nalazi iza emisione. Svetlost mladih plavih zvezda iz otvorenog jata reflektuje se o te gasove iza emisione magline i cini ih plavim. Naposletku, ispred emisione magline nalazi se tamna maglina B85 koja vizuelno igleda kao da deli emisionu maglinu na tri dela.
Znaci redosled je sledeci - najbliza nama je tamna maglina B85, iza nje je emisiona maglina sa zvezdanim jatom u sebi a iza nje je refleksiona maglina. Pogledano sa Zemlje, svi zajedno izgledaju kao jedan objekat - M20.

Lociranje: Teze nego sto sam mislio jer je maglinu jako lako promasiti ako ne znamo tacno gde da gledamo. Ako prvo posmatramo prethodni objekat M8, postoji sansa da traziocem prosto samo predjemo preko lokacije magline. To je stoga sto je oobjekat mnogo manji od prethodnog. Lokaciju je najlakse naci ako znamo gde se nalaze zvezde koje cine cetar magline. Nacentriramo M8 u trazilac i severno od njega videcemo nesto sto lici na otvoreno jato u obliku cetvorougaog zmaja sa juznom drskom sastavljenm od dve bliske zvezde. Te dve zvede ispod zmaja su centar magline i njih trba centrirati u trazilac. Cetiri zvezde u obliku zmaja se nalaze iznad magline i nisu njen deo. Opet ponavljam, zvuci jednostavno ali nije ako ne znate tacno sta da trazite. Pogotovo sto se pogledom kroz okular maglina skoro i ne primacuje.

Opservacija: Izuzetno slozeno i naporno posmatranje.
Naime, magline istovremeno sacinjene i od emisionog i od refleksionog dela su uvek izazov. Razlog je koriscennje O III filtera. O III filter pomaze kod emisionih maglina ali je jalov kod refleksionih. Sa ovom maglinom je problem sto je emisioni deo svetliji a refleksioni tamniji. Sto ce reci - ako stavimo O III filter, tek tada smo u problemu sa refleksionom maglinom.
Stoga sam posmatranje podelio na dva dela i iskoristio jedan posmatracki trik sa O III filterom. Prvo sam posmatrao emisioni deo. Bez filtera i pomocu perifernog vida vide se tri reznja tamne magline po kojima je objekat i diobio ime (Tri reznja). Bledi su ali se vide. Refleksioni deo nisam video uopste. Potom sam ucvrsio O III filter i dugo posmatrao emisioni deo. Zaista lep pogled na maglinu isecenu sa tri tamne trake i sa duplom zvezdom u centru. Nesvakidasnje i posebno, necete se ovoga nagledati na nocnom nebu. Koristio sam uvecanje 176x koje mi daje dovoljno blizak a opet ostar pogled. Nemojte zuriti, pokrijte se preko glave necim tamnim i koristite periferni vid. Ovaj objekat zahteva vreme i svaki minut isped okulara poboljsava pogled.
Posle posmatranja emisionog dela doao je red na refleksioni. On je tamniji od emisionog i filteri kod njega ne pomazu. Nisam ga video ni sa ni bez filtera. Tada sam iskoristio jedan mali trik koji sam vec unapred spemmio za ovu metu. Naime, p0stoji razlog zasto treba provesti puno vremena posmatrajuci filterom emisioni deo. Ako se oci adaptiraju na filterski pogled emisionog dela i potpuno zanemare sve oko njega, onog trenutka kada se filter skine emisioni deo ce ubledeti a refleksioni ce zasijati sjajem koji ranije nismo mogli da uocimo. Naime, ako posmatramo dva maglovita objekta jedan pored drugog i jedan vidimo slabo, treba poboljsati pogled i svu paznju usmeriti na sjajniji objekat. Kada odjednom zatamnimo sjajniji objekat i nponovo pogledamo u pravcu tamnijeg uocicemo ga bolje. Ova tehnika vazi za sve emisione-refleksione magline. Posmatrajte dugo emisioni deo O III filterom, naglo ga skinite i refleksioni deo ce iskociti svetliji.  Taj efekat naglog skidanja filtera moze se postici i ako se filter ne zasrafi za okular nego se stavi preko njega. Ovaj trik ''ukrao'' sam od urednika casopisa Sky and Telescope - Bob King-a.

Prava lepota nalazi se izmedju ova dva objekta.. Ako pogledate okularem malog uvecanja na prostor izmezdju M8 i M20 videcete nesto prelepo - oblak gusto spakovanih jako bledih zvezda rasutih na ogromnu povrsinu. Jako je slican po obliku objekatu M24 - Small Sagittarius Star Cloud, ali mi je povrsina manja a zvezde daleko tamnije i gusce spakovane. Mozete ga videti u Stellariumu kao neoznaceni oblak tamnih zvezda.  Zvezde su razlucive i ima ih na stotine. Kako su skoro sve zvezde u oblaku na pragu razlucivosti mog telesopa, predeo bi mogao da opisem kao isprskan nasjitinijim zrnima peska. Imao sam u planu da pogledam tu regiju ali nisam mislio da cu biti toliko fasciniran i da cu se toliko zadrzati na njoj. Vracao sam joj se sledecih nekoliko noci.

Na kraju opisa ova dva objekta, moram da kazem da sam osmatranja vrsio u toku od nekoliko dana. Objekati su nisko, mogao sam i posmatrati maksimalno pola sata - sat u jednoj noci.

M 24 (Small Sagittarius Star Cloud) i NGC 6603

Ovaj velicanstveni prizor je zvezdani oblak u sazvezdju Sagittarius, prividne duzine 2º i sirine 0.6º. Sacinjava ga preko 10.000 izuzetno udaljenih zvezda, oko 10.000 ly daleko od Sunca. To je ogromna udaljenost za zvezde. Gusto spakovane u zvezdani oblak, ova grupa cini jedan od retkih Messier objekata koji u stvari i nije DSO (ni maglina, ni galaksija ni zvezdano jato). Zvezde nisu gravitacione vezane, vec oblak predstavlja visoku koncentraciju desetina hiljada zvezda iz Sagittarius ruke Mlecnog Puta, ciji se sjaj probija do nas kroz opstrukciju galakticke trake interstelarne prasine.
Unutar oblaka nalazi se NGC 6603 - malo otvoreno jato magnitude 11 i velicine 5'. Posmatrati oblak a ne potraziti ovo jato je steta. Takodje je steta sto je jato jako bledo i zgusnuto, pa ce trebati vece aperture ne bi li se objekat izdvojio iz pozadinskog sjaja tolikih zvezda.
Takodje, M24 sadrzi i nekoliko tamnih maglina. Ako posmatramo objekat u tamnoj noci bez Mesecine teleskopski bi mogle biti vidljive dve: B92 i B93. Ove magline nisam stigao da osmotrim, cak mislim da ih je sa moje lokacije nemoguce osmotriti zbog nedovoljnog broja vidljivih zvezda u tom delu oblaka. Taj deo osmatranja ostavio sam za avgust. Kao sto sam na pocetku rekao, objekti u sazvezdju Sagittarius su izuzetno slozeni i zahtevaju vreme i polagan rad bez zurbe.

Lociranje: Izuzetno lako lociranje ako uspemo da izdvojimo zvezdu Polis, nekoliko puta spomenutu dosada. M24 nalazi se 2º severno i deo oblaka vidljiv je vec u traziocu.

Opservacija: Velicanstveno! Mogu da kazem da tri mete iz ovog posta mogu slobodno da zauzmu skoro celu posmatracku noc i opet cemo im se vratiti sledece noci jer nismo videli dovoljno.  Objekat treba posmatrati okularem koji nam daje najsire vidno polje; i tada se objekat ne moze osmotriti ceo nego cemo se kretati po njemu i osmatrati ga u delovima. Oblak je ovalnog oblika, oko 2.5x duzi nego sto je sirok. Granica objektra nije jasna vec je peskasta i granularna. Okularski pogled ce ispuniti stotine bledih dalekih zvezda, ravnomerno razbacanih po vidnom polju. Toliko ih je mnogo da je uzaludno pokusati naci paterne u kojima se one pojavljuju. U centralnom delu objekta, jasno ce se izdvojiti desetak svetlih zvezda magnitude 7-8 u obliku polozenog slova V. U okularskom pogledu, vrh slova V bice na istoku. Te zvezde su daleko sjajnije od ostalih u objektu i neke su deo oblaka a neke su superimpozirane na njega i mnogo su blize nama. Najsjajnija medju njima je HD 167356 magnitude 6.3 i po informacijama kojima raspolazem ona jeste deo jata.  Ono sto je mene iznenadilo je da je sjaj zvezda veci nego sto sam ocekivao. Mnoge od tih zvezda su jasno razlucive tacke svetlosti iza kojih sija pozadinski sjaj bledjih zvezda.
Sada cu preci na najlepsi deo opservacije oblaka, a to je otvoreno jato NGC 6603 usadjeno u ovaj objekat. Jato je malo i nalazi se 4' juzno od zvezde magnitude 7.4, locirane blizu samog vrha obrnutog slova V koje cine najsjajnije zvezde oblaka. Ova zvezda nije deo oblaka vec je superimpozirana na njega. Jato je bledo i izuzetno koncentrisamo i vise podseca na globularno jato nego na otvoreno. To je zbog udaljenosti jata - NGC 6603 udaljeno je ogoromnih 9.000 ly od Zemlje. To je za otvoreno jato mnogo. Jato se satoji od nekoliko desetina gusto spakovanih zvezda u loptu precnika samo 5' i blede je magnitude od 11.1. Stoga opservaciju ovog jata treba forsirati samo ako raspolazmo dovoljno velikom aparaturom. 12'' moje aperture je sasvim dovoljno da se jato izdvoji i tada pogled na M24 dobija potpuno novu dimenziju. Jato sam posmatrao na uvecanju 176x, sto znaci da se sa naglim skokom uvecanja duboko zadire u oblak. Da nisam unapred znao da jato otvoreno zakunuo bih se da je globularno. To je stoga sto ovaj mali objekat ne stoji izolovan na nebu, nego je pomesan sa desetinama bledih zvezdi iz oblaka i zbog toga deluje izuzetno gusto. Takodje, iako sam znao da jato cini samo nekoliko desetina zvezda, meni se ucinilo da ih ima stotinu. Sve zbog bogate pozadine u kome se ova mala lopta nalazi.

Izvinjavam se ako je post bio malo duzi, ali verujte, mislim da je post prekratak za sve sto moze da se kaze i o ovom sazvezdju i o ova tri objekta. Uskoro dolaze avgustovske noce bez mesecine - vreme kada je Sagittarius najpovoljniji za osmatranje. Iznesite teleskope i pogledajte koliko mozete da vidite sa svojih lokacija. Svaki amaterski astronoom treba sebe da '' casti'' bar sa Omega Nebula.  Takodje, moje je duboko uverenje da takodje svaki amaterski astronom treba sebe da ''casti'' sa kvalitetnim O III filteom. Prvo sebi obezbedite ovo divno pomagalo pa tek posle toga poboljsavajte svoju kolekciju okulara. Sa okularima koje ste dobili uz teleskop moze se videti mnog toga; bez O III filtera  i najbolji okulari prikazace samo pola onoga sto ima da se vidi u mnogim predivnim objektima, kao sto je gore pomenuta Omega Nebula.