Preporuke i uputstva za nabavku teleskopa - za početnike i sve ostale

[Sekula]

Na ovoj temi ćete moći da nadjete sve preporuke oko nabavke i kupovine vašeg novog teleskopa. Molimo Vas da se prvo upoznate sa ovom temom podrobno, čitajući pažljivo sve postove u njoj od početka do kraja, pre nego da postavljate dalja pitanja na forumu.

Forum Astronomskog Magazina želi vam što pre da dodjete do svog prvog pravog teleskopa.
Srećno i vedro nebo!  

[Sekula]

FAQ: Koji teleskop kupiti?





Ovo je sigurno jedno od najčešće postavljanih pitanja, ali odgovor nije tako jednostavan. Mislim da je tu najbolje naprosto dati kratki pregled popularnih teleskopa da se sami odlučite.

No, zapamtite ovo:
Nikada nemojte kupovati jeftin teleskop u supermarketu koji se reklamira sa ogromnim povećanjem! To su bačeni novci! Obavezno se raspitajte prije kupovine!!!

Kako izabrati pravi teleskop?

Evo par natuknica koje bi trebale suziti izbor:

• Koliko se ozbiljno zanimate za astronomiju?
• Koliko novaca ste spremni izdvojiti za teleskop?
• Zanima li vas astrofotografija ili preferirate vizualno promatranje?
• Neke vrste teleskopa je relativno jednostavno napraviti u samogradnji. Izradom dobson teleskopa može se znatno uštedjeti. Danas se takvi teleskopi mogu povoljno kupiti i kod kuće dodatno modificirati, odnosno poboljšati.
• Najbolji teleskop je onaj koji se najviše koristi. Da li ćete teleskop koristiti kod kuće ili ga mislite transportirati na lokaciju gdje je tamno nebo?
• Neki teleskopi su bolji za deep sky objekte (maglice, galaksije), neki za planete, neki za astrofotografiju. Odlučite što vam je važnije jer to znatno utječe na cijenu i tip teleskopa.
• Zapamtite - što je veći otvor objektiva, više ćete moći vidjeti, bilo na planetima ili maglicama. Tu činjenicu morate uskladiti sa vašim budžetom i prohtjevima. Napravite listu prioriteta - ako vam je budžet ograničen, bolje da se nekih stvari odreknete dok ne skupite više iskustva (npr. astrofotografija) umjesto da radite kompromise.

Alternative?

Nemojte nabaviti teleskop! Najjeftiniji, najjednostavniji, najkompaktniji i najčešće najbolji teleskop je tuđi teleskop! Dođite na neki star party i gledajte cijelu noć kroz razne teleskope bez ikakvih zezancija sa prevoženjem i sklapanjem teleskopa. Naravno, ne valja biti priljepak i maltretirati ljude - budite aktivni u nekom astronomskom društvu koje se bavi promatranjima.

U svakom slučaju, prije kupovine bi najbolje bilo otići na nekoliko star partya i pogledati kako se koji tip teleskopa ponaša 'uživo'. Svaki vlasnik će se rado raspričati o performansama svog ljubimca.

Teleskopi općenito

Refraktori

Koriste leće za primanje i fokusiranje svjetlosti. Budući da se svaka valna duljina u staklu ima različit indeks loma koriste se barem dva ili čak više elemenata kako bi što više valnih duljina fokusirali u istu točku.

Akromatski teleskopi imaju dva elementa i ne mogu fokusirati cijeli spektar na istom mjestu (kromatska aberacija). Rezultat je obično blago žućkasta slika sjajnih objekata (planeti, Mjesec) u odnosu na ostale tipove teleskopa. Također, sjajni objekti mogu imati plavičasti halo oko ruba. Efekt se smanjuje na većim f-brojevima (promjer objektiva podijeljen sa žarišnom duljinom).

Apokromatski teleskopi koriste specijalna stakla ili više elemenata kako bi sve valne duljine fokusirali u jednu točku. Takvi teleskopi su vrlo oštri za svoj promjer i daju najkvalitetniju moguću sliku, no stakla su skupa, teže se obrađuju, tako da je ukupna cijena teleskopa vrlo visoka.

Reflektori

Koriste zrcala za primanje i fokusiranje svjetlosti. Nemaju problema sa kromatskom aberacijom, ali je kontrast smanjen zbog opstrukcije sekundarnog zrcala i njegovih nosača. Imaju najmanju cijenu u odnosu na promjer zrcala. S vremena na vrijeme ih je potrebno kolimirati kako bi zadržali oštrinu i dobre optičke karakteristike.

Katadiopteri

Sastoje se i od leća i od zrcala. Zbog svoje konstrukcije imaju veliku žarišnu duljinu unutar kratke cijevi, pa su često pogodni za transport. Kolimacija je jako bitna, mali pomaci mogu znatno degradirati sliku. Popularni su za CCD fotografiju ili webcam snimke planeta zbog velike žarišne duljine.

Dalekozori

Cijena: od 70 EUR pa na više

Prednosti: Mali, lagan, jednostavan za korištenje, idealan i za početnike i napredne

Mane: Ograničen na manja povećanja, loša kvaliteta kineskih dalekozora 'sa placa'

Dalekozor je najbolji prijatelj astronoma amatera! Umjesto da kupite smeće od teleskopa i shvatite da ste bacili novce, nabavite dalekozor. Njime je najlakše rukovati, svugdje ga možete nositi, najlakše se nauči položaj zvijezda na nebu, a mnogi objekti najbolje izgledaju upravo u dalekozoru. Preporučam za dalekozor odvojiti najmanje 500kn, oni jeftiniji su jako loši. Čak i ako odustanete od astronomskih promatranja, dalekozor će kasnije poslužiti za promatranje krajolika...ili špijuniranje susjeda.

Najpraktičniji dalekozori su promjera objektiva 50mm i povećanja 7x ili 10x. Oznake 10x50 ili 7x50 znače upravo to - povećanje i promjer. Veća povećanja se ne preporučuju za držanje u rukama jer se slika jako trese. Dalekozori većih promjera i povećanja su fantastični instrumenti za promatranja, ali za njih je već potrebna nekakva montaža.

Mali refraktori (50 - 90mm)

Cijena:  70 - 300 EUR (akromatski); 400 - 2000 EUR (APO i semi-APO, samo optika)

Prednosti: Prijenosni, dobri za širokokutne poglede i mala povećanja; APO i semi-APO verzije dobre za astrofotografiju, jako dobra kvaliteta slike; oštre zvijezde bez aberacija

Mane: Mali promjer, kromatska aberacija kod akromatskih, relativno visoka cijena za APO

Male refraktore 60mm i 70mm promjera iz supermarketa treba izbjegavati. Ne kupovati ih niti u ludilu! Loši su, montaža klimava, okulari su neupotrebljivi. Na njih jednostavno ne treba više trošiti riječi.

Zadnjih godina su mali refraktori vrlo popularni. Akromatski refraktori kratkih žarišnih duljina ('short tube') promjera 80-100mm su odlični prijenosni teleskopi, ali zbog jake kromatske aberacije nisu dobri za veća povećanja i promatranja planeta. Apokromatski i semi-apokromatski refraktori su zadnjih godina sve kvalitetniji i jeftiniji. Daju jako kvalitetnu sliku, oštre zvijezde, a popularni su i za astrofotografiju. Ipak i za njih vrijedi 'koliko para toliko muzike' - nemojte očekivati savršenstvo od semi-apokromata koji košta duplo manje nego pravi apokromat istog promjera.

Računajte da sa tako malim promjerom nećete vidjeti puno detalja na planetima, bez obzira da li je teleskop APO ili nije. Apokromatski teleskopi su skupi, za te novce možete kupiti nešto što će biti univerzalnije, ali ne toliko prijenosno i praktično - možda reflektor većeg promjera. Za male refraktore će vam trebati nekakva montaža, no ona ne mora biti velika i skupa. Ponekad je dovoljan foto stativ ili jednostavna alt-azimutalna montaža.

Ovi instrumenti se uglavnom koriste za mala povećanja te uživanje u većim i sjajnijim deep sky objektima. Za takve objekte nemaju konkurenciju!

Veći refraktori (100mm na više)

Cijena:  400 EUR pa na više (akromatski); 1500-2000 EUR na više (APO i semi-APO, samo optika)

Prednosti: Oštre zvijezde, kvalitetna slika (nema centralne opstrukcije), nije potrebna kolimacija, relativno brzo postižu temperaturnu stabilnost, APO verzije mogu biti kompaktne i odlične za astrofotografiju

Mane: Korekcija boja kod akromata, visoka cijena APO refraktora

Refraktori u ovoj klasi već prestaju biti jako prijenosni, osim short-tube verzija akromata koji zbog kratke žarišne duljine imaju veliku kromatsku aberaciju i ne briljiraju baš na planetima. Čak i akromati sa većom žarišnom duljinom imaju izraženiju kromatsku aberaciju. Preporučam provjeriti prije kupnje - neki će vjerojatno pristati na kompromis kako bi dobili refraktorsku oštrinu. Uz kvalitetne antirefleksivne premaze propuštaju više svjetlosti do okulara nego druge vrste teleskopa istog promjera.

APO refraktori promjera 4' (102mm) su vrlo popularni usprkos cijeni, budući da taj promjer već omogućuje pogled na tamnije objekte i više detalja na planetima, a još uvijek su dovoljno prijenosni. Kvaliteta slike je nenadmašna. APO refraktori su najkvalitetniji astrografi, no takvi koštaju značajno više od 'običnih', vizualnih APO refraktora - koji su sami po sebi već jako skupi! Veći APO refraktori koštaju kao dobar polovni automobil - ipak, u zadnje vrijeme postaju sve jeftiniji.

Dugačkim tubusima je potrebna ozbiljnija montaža. Također i APO refraktorima koji znaju biti prilično teški. Na ekvatorijalnim montažama za vizualno promatranje ponekad treba izvoditi akrobacije budući da se okular često zna naći u vrlo niskoj poziciji. Važno je odabrati masivnu montažu kako bi se izbjegle vibracije.

Kada pogledate kroz pravi APO refraktor, poželjeti ćete ga jednog dana imati.

Dobsoni

Cijena:  400 EUR pa na više (kupovni); za samogradnju ovisi o umijeću i snalažljivosti

Prednosti: Veliki promjer; puno svjetlosne moći za malo novaca; brzo postavljanje; verzije sa sklopivim tubusom ili šipkama mogu biti kompaktne i lako prenosive

Mane: Ne mogu se koristiti za astrofotografiju; koma - izdužene zvijezde na rubovima vidnog polja (donekle rješivo koma-korektorom ili kvalitetnim okularima)

Dobsoni su zapravo reflektori tipa ,,newton" na jednostavnoj ,,dobson" alt-azimutalnoj montaži. John Dobson je smislio modifikaciju al-azimutalne montaže na kojoj stoji klasični newton reflektor, pa se zapravo po toj montaži teleskopi prepoznaju kao ,,dobsoni". Brzo se postavljaju i odmah su spremni za promatranja. Mogu se kupiti/napraviti tzv. ,,truss tube" verzije, sa šipkama koje drže sekundarno zrcalo i fokuser. Takav oblik se često koristi kod većih promjera (12" na više) kako bi teleskop bilo lakše transportirati.

U vrijeme pisanja ovog teksta, na tržištu se dobson teleskopi mogu naći vrlo povoljno. Kvalitetnije verzije mogu biti skupe, a znalci često u samogradnji mogu napraviti teleskop koji bolje odgovara njihovim individualnim potrebama.

Dobsoni su odlični deep sky teleskopi. Zbog kratke žarišne duljine i sekundarne opstrukcije, nisu idealan izbor za planete. Također, altazimutalna dobson montaža na velikim povećanjima zahtjeva konstantno pomicanje. Budući da se pomak radi ručnim guranjem cijelog tubusa, pomaci znaju biti neprecizni. Ipak, pažljivom kolimacijom i kvalitetnim zrcalom može se postići zavidna oštrina za promatranje najsitnijih detalja na tijelima Sunčevog sustava.

Newtoniani

Cijena:  400-500 EUR na više, ovisno o promjeru i kvaliteti montaže

Prednosti: Ekvatorijalna montaža - može biti motorizirana; može imati GOTO; astrofotografija

Mane: Ekvatorijalna montaža - jeftinije verzije često nemaju dovoljno čvrstu montažu; veći promjeri (10") su glomazni

Newtonov teleskop je svaki reflektor koji koristi sferno odn. parabolično primarno te ravno sekundarno zrcalo koje sliku skrene pod 90° u odnosu na optičku os. To znaci da su i svi dobsoni kakve viđamo, svakako newtoniani. No, u današnje vrijeme pod pojmom ,,newton teleskop" označavaju se reflektori na ekvatorijalnoj montaži. S takvom montažom je lakše pratiti objekte, ali montaža mora biti dovoljno robustna da ne stvara prevelike vibracije. Bolje je izabrati teleskop manjeg promjera na čvršćoj montaži nego obrnuto jer inače riskirate mnoge frustracije zbog preslabe montaže.

Mali newtoniani su izgubili nekadašnju popuarnost. Promjer od 76mm spada u nemojte kupovati kategoriju. 114mm može biti dobar početnički teleskop, no montaža je često loša. 114mm i 130mm se mogu naći na altazimutalnoj kompjuteriziranoj (GOTO) montaži.

Astrofotografija je moguća, ali će najvjerojatnije biti potreban koma korektor kako bi zvijezde na rubovima vidnog polja bile točkaste umjesto izdužene. Također, možda neće biti moguće postići fokus sa DSLR/SLR fotoaparatima - provjerite da li se zrcalo može pomaknuti prema fokuseru ili vam treba neka specijalna astrofotografska verzija. Teleskop možete koristiti kao platformu za piggyback fotografiju.

Kod jeftinijih verzija pripazite na konstrukciju cijevi teleskopa. Ponekad nosači sekundarnog zrcala znaju biti jako debeli, fokuser i šarafi ulaze u optičku os, a sve to znatno degradira sliku. Također pazite na teleskope kratke optičke cijevi, a velike navedene žarišne duljine. Takvi obično imaju sferno zrcalo (loše kvalitete) kojima je žarišna duljina umjetno produžena dodatnim elementom sličnim barlow leći. Preporučam izbjegavati kupnju takvog teleskopa.

Schmidt-Cassegrain

Cijena: 1000-3000 EUR, pa i više

Prednosti: Kompaktnost; dobri za astrofotografiju, deep sky i planete; kratka cijev - bolji balans na montaži;

Mane: Osjetljivi na greške u kolimaciji; zatvorena optička cijev - dulje vremena potrebno za postizanje temperature okoline; korektor se lako zamagli; puno optičkih površina znači nešto manju propusnost svjetla; veliko sekundarno zrcalo (opstrukcija) smanjuje kontrast

Schmidt-Cassegrain teleskopi su katadiopteri - imaju korektivnu leću koja korigira 'greške' primarnog zrcala. Na prvi pogled imaju puno mana, ali često su prvi (i zadnji!) izbor ozbiljnijih astronoma amatera. Optika je većinom jako dobre kvalitete, za razliku od akromatskih refraktora i reflektora gdje optička kvaliteta istog tipa teleskopa može znatno varirati. Optički dizajn schmidt-cassegraina je postao popularan 70-tih godina prošlog stoljeća i od tada se jedva mijenjao, osim što su sada veće preciznosti prilikom izrade, novi antirefleksivnih premaza i karbonske cijevi na nekim modelima.

Obično su velikih žarišnih duljina, pa je teško postići mala povećanja. To zapravo i nije mana jer je apsurdno teleskopom 20cm promjera promatrati na povećanjima manjim od 50x - 80x. Upravo taj promjer, 8 inča tj. 20cm je najpopularniji. Zbog optičkog dizajna su kompaktni i lako prenosivi, a odlični i za deep sky i za planete. Pažljivom kolimacijom mogu se vidjeti i najsitniji detalji na planetima, usprkos nešto manjem kontrastu zbog relativno velikog sekundarnog zrcala.

Za astrofotografiju je potreban reduktor fokusa kako bi ekspozicije bile kraće. Često se koriste za CCD snimanja, za razliku od DSLR-a koji su popularniji u tandemu sa malim APO refraktorima. Bez reduktora su odlični za snimanje planeta web kamerom.

Najveći utjecaj na cijenu ima montaža. Moguće je kupiti samo optičku cijev, ali se uglavnom kupuju verzije na altazimutalnoj GOTO montaži, zatim motoriziranoj ekvatorijalnoj koja također može imati GOTO, a postoje i jako skupe, no stabilne i kvalitetne montaže.

Maksutov-Cassegrain

Cijena:  400 EUR na više

Prednosti: Oštrina, kontrast (usprkos opstrukciji sekundarnog zrcala); kompaktnost; nije potrebna kolimacija; odlični za planete

Mane: Zatvorena optička cijev; puno optičkih površina; manji pomjeri; velika žarišna duljina; cijena

Maksutov-cassegrain teleskopi su također katadiopteri, ali imaju drugačiju korektivnu leću od schmidt-cassegraina. Ta leća je im je i prednost i mana - izuzetno su kontrastni i oštri, no mnogo skuplji od schmidt-cassegraina istog promjera. Zbog toga su popularniji manji promjeri, od 90mm do 127mm. Nekada vrlo popularni 90mm maksutov, Meade ETX, davao je vrlo kvalitetnu sliku, no sada se mogu povoljno kupiti i veći promjeri. 127mm maksutov je odličan prijenosni teleskop koji će pokazati pregršt detalja na planetima.

Zbog svoje konstrukcije maksutov-cassegraini imaju prilično veliku žarišnu duljinu što je nezgodno za teleskope manjih promjera budući da ne mogu lako postići mala povećanja, a na većima objekti izgledaju tamnije. Velik broj optičkih površina znači i veći gubitak svjetlosti pa će objekti u maksutov-cassegrain teleskopi izgledati nešto tamniji nego npr. u refraktoru jednakog promjera.

Pozitivno je što ih uglavnom dolaze već tvornički kolimirani i nije ih moguće, a niti potrebno kolimirati. Nažalost ponekad se dobiju tvornički raskolimirani, pa se raspitajte kod prodavača da li je moguće zamijeniti teleskop ako dođe do takve situacije.

Manji maksutov-cassegrain teleskopi se mogu koristiti na čvršćim foto stativima, ali za veća povećanja je ipak potrebna solidnija montaža. Promjeri od 5'-7' (127mm - 180mm) su već ozbiljni i kvalitetni instrumenti pogodni za promatranje i fotografiranje planeta, ali manje praktični za deep sky od schmidt-cassegraina.

Ostali teleskopi

Postoji još mnogo vrsta teleskopa, maksutov-newtoniani, richtey-chretien, off-axis newtoniani, ali takvi se smatraju više-manje 'egzotičnima' i nije ih potrebno posebno opisivati u FAQ-u budući da su namijenjeni naprednijim amaterima ili entuzijastima koji tako i onako neće čitati ovaj FAQ. O njima se informacije mogu naći na internetu ili pitajte na našoj newsgrupi. U svakom slučaju, zgodna su tema za raspravljanje.


autor: Boris Štromar
(30.05.2007.)

[Sekula]

Refraktora ili reflektor? Koji teleskop da kupim? Koji je teleskop za mene najbolji?



Kupovinom teleskopa ulazite u svet pun iznenađenja, iskustva i doživljaja. Astronomija je jedina nauka gde i pomoću amaterske opreme možemo doći do važnih pronalazaka. Kako to? Nebo je svačije. Vi sa Vašim teleskopom možete proučavati isti ,,primerak" kao i profesionalni astronom. Pomislimo samo na procenu svetlosti promenljivih zvezda ili na astrometriju malih planeta, procenu veličine malih planeta udaljenijih od Neptuna pomoću okultacija, pronalazak novih kometa kao i planeta. Sve su to radnje u kojima aktivno učestvuju astronomi-amateri. Naravno za Vas je dovljno i to da samo uživate u čarima nebesa. Sopstvenim očima možemo promatrati blisku i daleku prošlost, objekte u našem sunčevom sistemu sve do galaksija udaljenih više stotina miliona svetlosnih godina.

Ako ste se odlučili za kupovinu teleskopa, koji da izaberete? Nipošto ne kupujte teleskop u robnim kućama (Made in China), jer tamošnji prodavci teško da znaju vaše prohteve i osobine teleskopa. Kako da prepoznamo nepoverljivog prodavca? Ukoliko vam preporučuju teleskop na osnovu njegovog uveličanja, znajte da to ne karakteristiše instrument. Ukoliko hvale teleskop da raspolaže sa kojekakvim ekstra dodacima, koje drugi teleskopi nemaju, opet treba da znate da je teleskop krajnje jednostavna sprava koja se u principu nije menjala već više stotina godina. Ako prodavac nije u stanju da nam jednostavno objasni princip rada, najbolje da mu okrenemo leđa.

Ne očekujte da svojim teleskopom vidite galaksije, magline i slicno u istoj boji u kojoj ih vidimo na slikama teleskopa Hubble ili da vidite detalje Marsa kao na snimcima sa svemirskih letelica. U početku, ovi daleki i sićušni objekti učiniće vam se bledi u bojama i siromašni u detaljima, ali vremenom, naučićete da prepoznajete razlike u kontrastima i polako će te savladati ,,cake" astronoma-amatera.

Preporučiti teleskop je vrlo teško. Moramo obratiti pažnju na više činjenica: koja je tema glavna za posmatranje, nosivost, stabilnost, estetiku, način čuvanja, finansije itd.

Na koje osobine teleskopa treba da obratite pažnju?

Prečnik: najvažnija osobina teleskopa. Cenu teleskopa prvobitno određuje njihov prečnik i moć sakupljanja svetlosti. Pošto na nebu tragamo za bledim tačkama, nije svejedno koliko svetlosti može da sakupi naš instrument. Možemo kupiti jedan ahromat (Refraktor) od 8 cm, planete i Mesec će se prikazati u divnoj slici, ali ukoliko želimo da promatramo magline, galaksije, razna sazvežđa, komete, bićemo razočarani. Cena teleskopa nažalost raste zavisno od prečnika.

Instrumenti prečnika 10 cm, već sakupljaju dovoljno svetlosti, tako da možemo dobiti lepu sliku planeta i više hiljada objekata u dalekom svemiru. Naravno većina njih će izgledati kao mrlja, ali kod sjajnijih već možemo videti strukturu. Znači najbitniji je prečnik da bi instrument mogao sakupiti što više svetlosti.

Kvalitet optike: vrlo je bitno da optika instrumenta dostigne granicu diffrakcije. Ovaj naziv potiče iz 19. veka od poznatog engleskog fizičara Lorda Rayleigha. On je uvideo da se dvojne zvezde mogu videti razlučene (razdvojene) ako se centar Airyevog diska druge zvezde nalazi u prvom tamnom difrakcionom prstenu prve zvezde. Kada se zvezda gleda velikim uvećanjem (npr. 300x) vidi se da ona nije viša blistava titrajuća tačka nego sitan kružić, okružen sve slabijim prstenčićima.Taj kružić se zove Airyev Disk i u idealnom slučaju sastoji se od 84% ukupne svetlosti. U prvom prstenu vidi se 7% svetlosti u drugom oko 4% i tako dalje sve manji postotak svetlosti. Ova pojava zove se difrakcija.

Cena: Danas se mogu kupiti teleskopi od 3 do 4 hiljada dinara, naravno, radi se o jeftinim kineskim teleskopima o kojima ne vredi mnogo pričati (koliko para toliko i muzike!). Za kvalitetan teleskop poznatog proizvođača (Skywatcher, Celestron, Meade...) potrebno je izdvojiti minimalno 3-4 stotine evra za manji instrument, a za one veće, 300-400 mm (prečnik objektiva) 3-4 hiljade evra. Naravno u našim uslovima teško koji amater može sebi priuštiti takav instrument. Kod nas (i u svetu) amateri najčešće kupuju teleskope sa prečnikom objektiva od 150-200 ili 250 mm. Cene ovih teleskopa kreću se (u zavisnosti od proizvođača i kvaliteta optike) od 400-800 evra.

Teleskop za početnike: Cena teleskopa sa pratećom opremom (stalak, okulari), koji nešto vredi, kreće se između 25,000-50,000 dinara. Sve što je jeftinije, obavezno moram da se detaljno proveri. Ukoliko nemate dovoljno para, za početak uzmite provereni binokular. I to je bolja varijanta, nego da se bakćete sa neupotrebljivim teleskopom, koji će vam samo oduzeti volju za bavljenje amaterskom astronomijom..

Drugo rešenje je, (ukoliko nemate dovoljno para za dobar teleskop) da kupite optičke elemente i da sami sastavite teleskop. Rezultat može biti isto toliko kvalitetan, jedino što će se estetski razlikovati od fabričkog teleskopa (ali nemora da znači!!!)

Tipovi teleskopa:

Refraktori (instrumenti sa sočivom)
Reflektori (instrumenti sa ogledalima) Newton teleskopi

Isti prečnik sočiva i ogledala ne daju istu vrednost. Od refraktora, 8 cm je minimum koji vredi kupiti, a kod Newton teleskopa 12 cm.

Osnovni podatci teleskopa: fokus, prečnik objektiva i svetlosna moć. Maksimalno uvećanje teleskopa =D*2 (prečnik objektiva *2). Npr: prečnik objektiva vašeg teleskopa iznosi 100 mm što znači da je njegovo maksimalno uvećanje 200X (100*2=200 X) da biste znali koja je svetlosna moć vašeg teleskopa podelite fokus sa prečnikom objektiva Npr: fokus 1000 mm / prečnik objektiva 100 mm = 10 što znači da vaš teleskop ima svetlosnu moć f/10.

Hlađenje teleskopa: ukoliko teleskop iznosimo iz ugrejane prostorije u hladnu noć, slika će biti vrlo ,,nemirna". Zbog nastalih promena u temperaturi u, optici (u celosti u teleskopu) dolazi do turbulencije vazduha koji, »iskrivljuje« sliku. Ako defokusiramo sliku jedne sjajne zvezde, videćemo konstantna pomeranja koncentričnih krugova odnosno vidimo vibraciju toplote. Kod manjih teleskopa dovoljno je sačekati pola sata ali kod većih čekanje je sat-dva. (kod prečnika iznad 20 cm hlađenje možemo ubrzati sa ventilatorm).

Čuvanje i održavanje teleskopa: Teleskop neko posebno održavanje i ne zahteva. Najbolje je da ga čuvamo na stalnoj temperaturi na mestu zaštićenom od prašine. Najveći neprijatelj optike je prašina. Sočiva praktično služe za ceo život, ogledala možemo aluminizirati na svakih deset godina. Mehanički delovi su takođe dugog životnog veka.
Kako da izaberemo teleskop?

Kod odabira teleskopa, postavimo sebi pitanje: za šta ga zapravo želimo koristiti? Oni koji pokušaju da nabave univerzalni instrument, shvatiće da je to nemoguće. Za promatranje dubokog svemira potrebno nam je veliko vidno polje, dok za posmatranje meseca i planeta treba nam veliko uvećanje. Fotografisanje bez ekvatorialnog osovinskog sistema je nemoguće, a za vizuelna promatranja, dovoljna nam je lako prenosiva azimutalna oprema.

Teleskop mora da zadovolji pet važnih kriteriuma: najvažniji kriterium je optički kvalitet. Minimalna preciznost optičke površine treba da je jedna osmina vidljivog svetlosnog talasa ( oko 0,00055 nm ). lambda/8 .

Drugi kriterium je putanja svetlosti sa najminimalnijom pokrivenošću. U teleskopu svaki tačkasti izvor okružen je sa difrakcionim prstenovima. U idealnom slučaju 84% svetlosti dolazi u sredinu, ostalo u prstenove. Što je veća centralna opstrukcija (u Newton-teleskopu) to više svetlosti odlazi u prstenove tako da je slika manje kontrastna. Po opštoj prihvaćenoj vrednosti, dimenzija pokrivenosti ne bi smela da pređe 15% od prečnika glavnog ogledala. Mala opstrukcija (pokrivenost ) odgovara posmatračima planeta, međutim u okularima širokog vidnog polja rubovi slike će biti tamniji.

Treće, nije na odmet imati ekvatorialnu montažu sa motornim praćenjem. To nam je potrebno prilikom fotografisanja i posmatranja planeta.

Četvrto, stabilna Montaža. Da nebismo morali čekati po nekoliko minuta da se slika smiri posle fokusiranja ili podešavanja montaže potrebno je imati što stabilniju montažu.

I peti kriterium, teleskop treba da je lako rasklopljiv i pogodan za nošenje.

Refraktori

Teleskopi sa sočivima. Dele se na Ahromate i APOhromate. Rafraktor Ahromat je ograničen u veličini kvalitetne aperture koju može da dostigne, a time direktno u svetlosnoj i razdvojnoj moći. Razlog je: Hromatska Aberacija. (slika obojena veštačkim bojama, naročito po rubovima)

Ovaj tip teleskopa ima najniži nivo neželjene svetlosti u fokuseru i u blizini polja slike. Odsustvo centralne opstrukcije daje prednost u nivou kontrasta u poređenju sa Newton reflektorima i katadioptričkim teleskopima. Udobnost osmatranja je osrednja zbog (uglavnom) dugih tubusa. Preporučuje se kako za vizuelna osmatranja tako i za astrofotografiju. Zahtevi za održavanjem su minimalni, cena ovakvog teleskopa je skoro dva puta veća od cene ekvatorialnog Newton teleskopa. APOhromat, zahvaljući upotrebi specijalnog optičkog stakla i/ili trećeg sočiva u objektivu refraktor apohromat ima u proseku 5 puta niži nivo hromatske aberacije od refraktora ahromata. Kontrast slike kod ovih teleskopa je na najvišem nivou. Zahvaljujući kraćem tubusu, udobnost posmatranja je vrlo dobra. Ova vrsta teleskopa je odlična za vizuelna osmatranja a posebno se preporučuje za astrofotografiju.

Newton - reflektori

Ovaj tip teleskopa možemo nazvati »teleskopom amatera», daju vrlo dobru sliku a i najjeftiniji su. Teleskop sa sočivom od 8 do 10 cm ne dostiže kvalitet Newton-reflektora od 20 do 30 cm, koji možemo nabaviti za istu cenu. Uzimajući teleskop male svetlosne moći, centralna opstrukcija neće biti značajna, a i slika je prihvatljivo kontrastna. Vrlo blizu je slike refraktora. Činjenica je da ogledalo upoređujući sa sočivom, rasipa mnogo više svetlosti a ujedno i smanjuje kontrast. Druga slabost je što je kraj cevi otvoren, što može da prouzrokuje vazdušnu turbulenciju unutar tubusa i da nam upropasti sliku.

Treće, položaj okulara primorava posmatrača da se postavi u vrlo neugodan položaj. Pored toga, nakon nekoliko godina aluminijski sloj se oksidira i gubi sjaj. Površina obloženo kvarcnom zaštitom, dužeg je veka, lakše se čisti i reflexivna moć je veća. Da bi postigli što bolju sliku često moramo podešavati (justirati) optičke elemente, koji se prilikom transporta i montiranja razštimuju. U kvalitetno izrađenim teleskopima ove vrste, kontrast je vrlo dobar u aperturama (otvorima) os 200 mm do 250 mm zahvaljujući između ostalog maloj centralnoj opstrukciji. Koriste se za vizuelna posmatranja, a odlični su i za astrofotografiju.

Uzimajući u obzir sve gore navedeno idealan izbor za nas je: dobro konstruisan 15 do 25 cm, f/5 do f/7 Newton-reflektor. Kvalitet slike i moć razdvajanja dostiže kvalitet koji daje refraktor od 8 do 12 cm, isto tako sakuplja mnogo više svetlosti, povećavajući graničnu magnitudu. Idealan je za ,,gradskog posmatrača", što zbog transporta, što zbog svetlosnih zagađenja. Naravno neka svako uzme u obzir svoje okolnosti: za šta želi da koristi instrument, kakve mehaničke radnje je u stanju sam da reši, kakva je pozicija osmatranja, koliko često želi da osmatra, finansijsko stanje itd.

Za amatera najbolji teleskop je taj koji baš koristi. Što ga više upotrebljava, sticaće veća iskustva.

Vedro Nebo !

Još o teleskopima:
FAQ: Koji teleskop kupiti?
Teleskopi
Refraktor vs reflektor!
ATM - Amaterska izrada teleskopa
Pet najslavnijih teleskopa uistoriji

(Članak preuzet sa sajta Teleskop Centra)