142.857

[TenMonGaKuSha]

У маÑ,емаÑ,ици вероваÑ,но најчуднији број је број 142.857, као и његова веза са бројем 7, а ево и зашÑ,о:

142.857 Ñ... 1 = 142.857

142.857 Ñ... 2 = 285.714

142.857 Ñ... 3 = 428.571

142.857 Ñ... 4 = 571.428

142.857 Ñ... 5 = 714.285

142.857 Ñ... 6 = 857.142
Сваки од добијениÑ... резулÑ,аÑ,а је број који садржи циÑ,,ре које имају исÑ,и редослед као и почеÑ,ни број 142.857 али је пермуÑ,ација другачија. (Пример: од броја 1234 добијаÑ,е: 2341, 3412, 4123).

142.857 Ñ... 7 = 999.999
Множење са 7 даје нешÑ,о сасвим другачије.

142.857 Ñ... 8 = 1.142.856
Све осÑ,аје исÑ,о само је седмица из почеÑ,ног броја 142.857 расÑ,ављена на 1 с леве и 6 с десне сÑ,ране добијеног броја, и множењем и са следећим бројевима ово правило се насÑ,авља у комбинацији са оним пре броја 7.

142.857 Ñ... 9 = 1.285.713

142.857 Ñ... 10 = 1.428.570

142.857 Ñ... 11 = 1.571.427

142.857 Ñ... 12 = 1.714.284

142.857 Ñ... 13 = 1.857.141

142.857 Ñ... 14 = 1.999.998
Множење са 14 даје број који је сличан оном који даје 7, с Ñ,им шÑ,о је девеÑ,ка расÑ,ављена на 1 с леве и 8 с десне сÑ,ране.

142.857 Ñ... 15 = 2.142.855

142.857 Ñ... 16 = 2.258.712

142.857 Ñ... 17 = 2.428.569

142.857 Ñ... 18 = 2.571.426

142.857 Ñ... 19 = 2.714.283

142.857 Ñ... 20 = 2.857.140

142.857 Ñ... 21 = 2.999.997
Ð'рој 21 је, поред 14, дељив са 7 без осÑ,аÑ,ка и опеÑ, даје број сличан производу 142.857 са 7, само шÑ,о је сада девеÑ,ка расÑ,ављена на 2 с леве и 7 с десне сÑ,ране.

142.857 Ñ... 22 = 3.142.854

142.857 Ñ... 23 = 3.285.711

...

[vmiro]

Vrlo zanimljivo...  :shock:

[gucic]

Ð--анимљиво. Лепо !! :!:  

[charlie]

Da li ovo svojstvo brojeva moze da nam kaze nesto o prirodi? Naravno!
Sada cu da pretpostavljam - mislim da je jedna od najlepsih karakteristika brojeva raznovrsnost u osobinama. Npr. postoje prosti brojevi, savrseni, i ima ih jos koji su takvi jer poseduju odredjene osobine. Kada bi ove osobine uspeli da povezemo sa osobinama, pojavama u prirodi onda bi mogli mozda i bolje da ih razumemo... ako nista, priblizili bi se kontrukciji forumle koja moze sve da opise (ono - teorija svega i tako to).

[sashastar]

Zaista su brojevi fantasticni i naravno kada se vidi ovako
zanimljiv primer - veoma fasciniraju.
Priroda zaista i ima u sebi svojstva
pojedinih vrsta brojeva,formula,geometrije....
Samo da nenavucemo sa ovim nekog numerologa na forum.
(ha,ha,ha jos takvog nismo imali)

U svakom slucaju TenMonGaKuSha sjajan matematicki primer.

[Skyw@lker]

Jednom je cika Ajnstajn rekao: "...cim su se matematicari docepali moje teorije relativnosti, niko vise nije mogao da je razume!"  
Naravno, salu na stranu, primer je odlican, a takvih primera ima na svakom koraku, setimo se samo Fibonacijevog niza, pa zlatan presek, a skoro je neko na forumu pominjao i Ticijus-Bodeovo pravilo ako sam dobro napisao...
Svi ti primeri pokazuju koliko u prirodi pored svog "haosa" postoji i skladna uredjenost koja se ogleda u brojevima...

[stameni]

U vezi sa prvom porukom, evo interesantnih činjenica iz knjižice "Obrada rezultata merenja" prof. dr Ivana Aničina, prema impresumu "Astronomije" jednog od urednika.

Četiri tipa transformacija u matematici (a možda i u prirodi?!):

1) Red iz reda

Code Select Expand

1^3 = 1^2
(1^3 + 2^3) = (1 + 2)^2
(1^3 + 2^3 + 3^3) = (1 + 2 + 3)^2
...

2) Haos iz reda

Code Select Expand

12 * 21 =252
123 * 321 = 39483
1234 * 4321 = 5332114
...

3) Haos iz haosa

Code Select Expand

53278 * 2147 = 114387866
...

4) Red iz haosa

Code Select Expand

Na dve proizvoljne prave izaberimo po tri proizvoljne tačke P1, P2, P3 i Q1, Q2, Q3. Preseci (duži) P1Q2 /\ P2Q1; P1Q3 /\ P3Q1; P2Q3 /\ P3Q2 su kolinearni!

Napomena: ^ je operator stepenovanja, a /\ označava presek skupova (tj. duži u ovom slučaju).

[charlie]

Stameni, ne razumem o cemu se radi u onim transforamcijama. Tj. buni me kakve veze ono sto si napisao ima sa obradom merenja.

[stameni]

Charlie, nema direktne veze. U priručniku to je navedeno kao, recimo, zanimljivost. Mislio sam da je O. K. da navedem naziv knjige i ime autora, jer nisam ja autor tog teksta. Samo prekucavač

Inače, pomenuti priručnik sastoji se iz "obaveznog" dela, koji se direktno odnosi na sam predmet, i dodataka, koji su ili u posrednoj vezi sa predmetom, ili su samo veoma sažeti izvodi iz matematičko-fizičke teorije... a ima i nešto fizički orijentisanih karikatura, stripova, misli poznatih fizičara, programa, nota "Arlezijanke"...

Uostalom, podnaslov udžbenika je "Kompendijum fizičke propedevtike", što kada konsultuješ "Vujakliju" valjda znači "fizika ukratko"