Alternativni i novi izvori energije

[bear]

Ti bese obecao neke racunice i podatke, jos ih nismo videli. Cekamo.

Ima li smisla ? Iz mesta ste se slozili da nije uopste pitanje racunice vec jednostavno MORA da se reciklira ? Za pocetak videti neke reference sa http://en.wikipedia.org/wiki/Recycling_criticism pa onda mozemo dalje da pricamo.

A sto se rasta drveca tice, daj neku referencu koja podrzava tvoju tvrdju, tj koje je to drvo koje za 2-3 nakon sadjenja postaje upotrebljivo u industriji.

Cisto primera radi, ali sasvim sigurno ima i brzhih vrsta neko sto moj sumarsko neobrazovani um moze da pronadje u prvih 10 hitova na Guglu... 
Sa vec spominjanog FAO sajta (http://www.fao.org/docrep/007/v8330e/V8330E05.htm):

The company carried out an inventory of its plantations established in 7 locations during 1990-91. The total area under eucalypts was 26 400 ha, aged between 2 and 7 years. Mean annual increments were found to vary between 14.5 and 36 m3/ha per year giving an average mean annual increment of 24.8 m3/ha per year at the average age of 4 years. Since mean annual increment in eucalyptus culminated after 6 to 7 years, a yield of at least 25 to 30 m3/ha per year was expected at rotation age.

Naravno, svaka vrsta ima svoj idealni rotacioni period koji moze da bude i po vise desetina godina, ali itekako ima vrsta gde se uzimaju u obzir stabla vec od druge godine (pa makar to ne bilo idealno sa aspekta kolicine prinosa).

I pogresno si razumeo, niko ne osporava posumljavanje, ali samo za sebe posubljavanje ne moze da da rezultate.

Otkud ta decidiranost NE MOZE (moj red da trazim neke reference) ? Nesto mi se cini da ni reciklaza nije nikakva ekoloska garancija. Sve i da je 100% efikasna, da za energiju trosi dobru volju i da toj fabrici na dimnjak izlazi miris lavande, cela stvar ne vredi ni pet ekoloskih para ako je na mestu gde bilo je izvorno stablo sada pustinja. U prevodu, s obzirom da se 80%-90% sume koje se koristi za novine sadi bas sa tom namenom, ako imamo savrseno recikliranje, taj surovi kapitalizam vise nema potrebe za tih 180 miliona hektara shume, pa ce ih pretvoriti u nesto drugo. Ekoloski, nema sta.

[gucic]

<<<<<<
........Closing word:

Ja kazem, da posto nasa planeta ima godisnje 6 miliona hektara gubitka sume, mozda nije losa ideja da mi namenski zasadimo godisnje tih 6 miliona hektara sume sa sve kapacitetima prerade O2 i vezivanjem zemljista, a posle, ako nista drugo, iskoristimo za papir, umesto da pricamo o filozofsko-humanitarno-inzenjerskim pitanjima valjanosti fabrika za recikliranje i kako cemo se mi osecati bolje u dusi sto imamo taj utisak da smo nekako pomogli prirodu pa makar bili 101% neefikasni i kontraproduktivni.

Pa hajde, posadi tih 6 miliona hektara šume. Kako ne razumeš da niko lud neće saditi tih 6 miliona hektara, a da papir stvara ogromnu zagadjenost zemljištu zbog primesa plastike, boja i teških metala !! Papir će se razložiti samo u idealnim uslovima za par meseci ili godina !! Pa šta misliš zašto je toliki problem papira u rekama ? Baš zbog ljudi kao što si ti - ''ja ću to da bacim papir u reku jer će se tu lakše razložiti'' !! Svaka ti se dala !! Iz ekologije imaš NULA kod mene, a kao tehnolog bi morao da znaš kakve su posledice zagadjenja voda i zemljišta preradjenom i fabrikovanom celulozom.
Izvini što sam bezobrazan ali sa tobom ne može drugačije jer očigledno se mešaš u pogrešnu profesiju kao što to rade mnogi ljudi u ovoj zemlji - ekonomisti odredjuju šumstvo, a šumari ekonomiju. Wikipedia je vrlo nesiguran izvor informacija naročito posle otrkivanja jednog momka koji je izbacio preko 20.000 lažnih članaka dok se predstavljao kao sveštenik pa su mu svi verovali.
Vidi se da ne možeš da shvatiš trenutnu situaciju i realnost planete i da si vrlo neinformisan o propisima i tenutnim ideologijama Zapada što se tiče očuvanja životne sredine. 

Inače, hoćeš računice ?  Ne bih te zbunjivao sa tim stvarima jer da sve planski sadjenje šume mogu da izmire potrebe SVETA, ne bi se toliko krčile PRIRODNE šume.  Eto, valjda ćeš bar to shvatiti. 

[gucic]

Nešto od ovoga sam ukratko sažeo iz spisa, a nešto se setio:

1  Šuma reguliše bilans CO2 i 02 - sa razlogom se zovu pluća Zemlje.
2  1ha šume apsorbuje 5-10t CO2 i oslobodi 10-20t 02 - za jedan sat apsorbuje sav CO2 koji za jedan dan emituje 200 ljudi !!
3  Zaštita od erozije - nemoj da se čudiš zašto se u svetu dešavaju masovni odroni i pokreću klizišta (seti se Srbije od prošle i pretprošle godine gde je uništen veliki broj kuća, a čitava sela su se ispomerala) !!
4  Broj ljudi je na planeti povećan sa 4.5 milijarde na oko 6.2 milijarde za samo 17 godina. Za to vreme je površina šuma smanjen i nije obnavljan tako da ekološka vaga bude na sredini. To bi trebalo da znaš iz opšte kulture jer tako stoje stvari.
5  jedan od ključnih principa ekološke održivosti je da se smanji seča šuma sa 11.1 milion hektara godišnje (a ne 6 miliona hektara godišnje -  molim te, smanjio si cifru za skoro duplu vrednost ) na 50.000 godišnje do 2060 (smanjenje na 1.6 miliona ha po dekadi).
6  smanjiti godišnju emisiju CO2 uzrokovanu promenom i degradacijom vegetacije od 1.7 biliona t  na 10 miliona t  do 2060 (241.5 miliona t po dekadi)
7   po povelji UN, države imaju pravo da eksploatišu svoje resurse do tih granica da ne ugrožavaju ostale države ili samu sebe. To danas gotovo niko ne poštuje ali se na Zapadu ta cinjenica umanjila.


Poenta je ta da planirano pošumljavanje radi eksploatacije ne može da prati potrošnju i neproporcionalno raste u negativnom smeru. Zbog toga je potrebno okrenuti se ka reciklaži i pošumljavanju u isto vreme !!

[gucic]

Svaki put se setim nekih činjenica, a da zaboravim da ti ih inapišem - oprosti na mojoj sklerozi.
Najveći zagadjivač vazduha nisu zle reciklažne stanice ili termoelektrane već saobraćaj - čak 60% zagadjenja potiče od vozila.
Celuloza je osnovni sastojak drveta i mnogih drugih biljaka i predstavlja obnovljivu sirovinu.Najvažnija sirovina za dobijanje tehničke celuloze je drvo, dok samo oko 10% sirovina čine jednogodišnje biljke (lan, konoplja) i vlakna semena biljaka (pamuk). Kao sirovina za hartiju koristi se i stara hartija i tekstilni otpad celuloznog porekla. Za dobijanje celuloze koriste se stabla četinarskog (smrča, jela, bor) i lišćarskog (bukva, topola, vrba) drveća.

U industriji celuloze problem predstavljaju otpadne vode koje su veliki zagađivači.

Količina otpada na deponijama se može smanjiti projektovanjem odgovarajućih ekološki povoljnijih proizvoda, reciklažom i kompostiranjem.

U poređenju sa proizvodnjom novog papira iz novih sirovina, reciklovanje može da dovede do uštede od 75% energije, 50% procesne vode, i da smanji zagađenje vazduha 75-95%. Osnovni problem kod reciklovanja papira predstavljaju štamparske boje, plastične folije i lepkovi. Ove primese se odstranjuju pranjem mehaničkim postupkom u odsustvu ili prisustvu dodatnih sredstava za pranje. papir se može reciklirati čak do 6 puta !


Ekonomisto, ovaj poslednji pasus bi trebalo da uzmeš za ozbiljno jer su to činjenice.


Zamolio bih te da mi daš brojeve i par reči kako to reciklažni sistem zagadjuje okolinu i koliki je odnos zagadjenja okoline prilikom proizvodnje papira, seče namenskih šuma, potrošnje materijala, vremena, nafte i radne snage u odnosu na separiranje otpada (u ovom slučaju papira), njegov transport do reciklažnog pogona i same reciklaže.

[gucic]

i za kraj - šlag na tortu - jedan pd radova moje koleginice iz resora zaštite životne sredine - jedna od retkih koja zna zašta se bori

citiram:

Reciklaža redukuje efekat staklene bašte izazvane emisijama gasova staklene bašte. Pomaže premenciji klimatskih promena:
1. kroz redukciju emisije gasova prilikom spaljivanja smeća
2. kroz smanjenje seče šuma

Primer - podaci EU iz 2001. - Reciklaža je redukovala emisije gasova staklene bašte za preko 2 miliona metričkih tona ugljenika što se može porediti sa izbacivanjem 1.5 miliona automobila sa puteva Pensilvanije, USA.

3. Postupci reciklaže (transport, sakupljanje, reciklaža) su manji i isplativiji jer troše manje energije nego sam proces obrade sirovina (ekstrakcija, prečišćavanje i obrada).

Primer - u Pensilvaniji je reciklaža 2001. godine uštedela električnu energiju dovoljnu za snabdevanje 889.000 kuća !!!!

4. Reciklaža aluminijuma zahteva samo 9% od preradjivanja aluminijuma iz boksita.





Eto. Dobio si racunice, brojke, cinjenice iz EU, USA....itd....

[bear]

Inače, hoćeš računice ?  Ne bih te zbunjivao sa tim stvarima jer da sve planski sadjenje šume mogu da izmire potrebe SVETA, ne bi se toliko krčile PRIRODNE šume.  Eto, valjda ćeš bar to shvatiti. 

Gde, ali gde je iko spomenuo krcenje prirodnih suma ? 80-90% papira se proizvodi sa plantaza. Taj preostali procenat naravno treba sankcionisati, ali se on u ogromnom procentu nalazi u nerazvijenom delu planete (dakle nije pitanje MOZE li, nego kako spreciti te pracice). Vec smo ustanovili da je manje od 5% shuma na Zemlji pod nekakvom eksploatacionom kontrolom (a da ne pricamo o zemljistu koje trenutno nije ili vec nije shuma a koje bi moglo biti).

Poenta je ta da planirano pošumljavanje radi eksploatacije ne može da prati potrošnju i neproporcionalno raste u negativnom smeru. Zbog toga je potrebno okrenuti se ka reciklaži i pošumljavanju u isto vreme !!

Cekaj, cekaj, a sta sta bi sa NECIVILIZACIJSKIM cinom sadjenja sume radi eksploatacije ? Sada si ti skocio u svoja usta, jer da nema potraznje (recimo zbog idealne reciklaze), te plantaze bi uzgajale nesto drugo, pa NE bi bilo tih 180 miliona hektara sume koje rade to sto rade sa O2, itd.

Reciklaža redukuje efekat staklene bašte izazvane emisijama gasova staklene bašte. Pomaže premenciji klimatskih promena:
2. kroz smanjenje seče šuma

Jednom za svagda - pitam kakva je uspostavljena veza izmedju reciklaze i spasenog drveta ? Ako ti recikliras tonu papira, mislis da ce oni sto seku prasumu da ostanu bez profita ili oni koji sade plantaze namenski ? Da ti recikliras 90% uspesno, ostao bi bez plantaza, ali bi stepen godisnjeg gubitka shuma ostao isti.

Primer - podaci EU iz 2001. - Reciklaža je redukovala emisije gasova staklene bašte za preko 2 miliona metričkih tona ugljenika što se može porediti sa izbacivanjem 1.5 miliona automobila sa puteva Pensilvanije, USA.
3. Postupci reciklaže (transport, sakupljanje, reciklaža) su manji i isplativiji jer troše manje energije nego sam proces obrade sirovina (ekstrakcija, prečišćavanje i obrada).
Primer - u Pensilvaniji je reciklaža 2001. godine uštedela električnu energiju dovoljnu za snabdevanje 889.000 kuća !!!!

Cisto ekonomsko pitanje - zasto drzave ona DEBELO subvencionisu fabrike za recikliranje i zasto su proizvodi od recikliranog papira (i generalno ti ekoloski proizvodi) cesto skuplji ? Da malo i ja koristim tu Okamovu ostricu kao ti na vetrenjacama...

4. Reciklaža aluminijuma zahteva samo 9% od preradjivanja aluminijuma iz boksita.

Koja zamena teza ! Za aluminijum sam ja prvi rekao da je jedan od isplativijih za reciklazu !

[sale11472]

Ufff al ste se zapalili Aj malo udahnite vazduh.

@gucic: Pazi to sto ti radis ovde je upravo ono sto ce imati najgored uticaja na ekologiju. Naime krenuo si u nekakav krstaski phod u ime reciklaze i uopste se ni ne trudis da procitas sta druga strana pise, ti si samo procitao seca sume i tu je kraj  stalno pominjes ogoljavanje nekontrolisanu secu itd itd iako o tome samo ti pises. Ali ajde da probam da razjasnim o cemu se radi. Dakle recimi koliko je vremena potrebno da npr topola dostigne da tako kazem industrijsku upotrebljivost od momenta sadjenja ili npr neka crnogoricna brzo rastuca vrsta (meni kao laiku pada na pamet npr duglazija koja je kod mene u dvoristu od novogodisnje jelke izrasla u drvo koje po visini dostize komsijinu trospratnicu)? Dakle varijanta je uzmes golet posumljavas je svake godine nekom takvom vrstom i kako koje "generacija" dostize nivo za eksploataciju seces i taj prostor posumljavas. To je bar ono kako sam ja razumeo bear-a. Naravno industrijska upotreba ne bi trebala da bude jedini motiv za posumljavanje ali sta bi sa pokretom gorana u ovoj zemlji???

Svojevremeno sam gledao kako u EU otkupljuju viskove poljoprivrednih proizvoda kao vid ekonomske pomoci nerazvijenim zemljama i kako im svi aplaudiraju na tome, pazi i ja bih licno bio odusevljen time da nema sitnice da se ti isti proizvodi (kao i evropski viskovi) prakticno unistavaju (npr od njih bi se moglo praviti ekolosko bio-dizel gorivo) preradom (pa cak i bukvalno unistavaju). Mislim u svetu se bukvalno umire od gladi tako da stvarno ne znam ko je tu lud.

Dzaba ti sto se u skandinaviji reciklira kad na drugoj strani umiru od gladi i ni najmanje ih ekologija ne zanima.

Mislim da se previse energije trosi na probleme koji su trenutno "moderni" a premalo paznje se posvecuje stvarnim problemima i narocito dugotrajnim resenjima. Oslanjanje samo na reciklazu mi lici na lepljenje flastera na ranu koja je presekla vitalni krvni sud, ali je taj flaster bar saren i jako popularan.....

[bear]

trospratnicu)? Dakle varijanta je uzmes golet posumljavas je svake godine nekom takvom vrstom i kako koje "generacija" dostize nivo za eksploataciju seces i taj prostor posumljavas. To je bar ono kako sam ja razumeo bear-a. Naravno industrijska upotreba ne bi trebala da
bude jedini motiv za posumljavanje ali sta bi sa pokretom gorana u ovoj zemlji???

Samo pazljivo, i ti ces biti prozvan ekoloskom NULOM, bezobraznikom i slicno

Problem je sto se igramo gluvih telefona.

	Gucic	Ja
Namenska eksploatacija shuma=
Vreme punog obnavljanja=	50 godina+	5 godina (konkretna slika je slika sume od 5 godina !)
Razlaganje u prirodi umesto u fabrici za recikliranje =
Usteda energije da se ovaj otpad gore reciklirao=	snabdevanje 889.000 kuća	Konretno smetliste sa sve drvecem sa slike iznad proizvodi 50 MEGAVATA energije

[bear]

i za kraj - šlag na tortu - jedan pd radova moje koleginice iz resora zaštite životne sredine - jedna od retkih koja zna zašta se bori

OK, jos samo ovaj post da prokomentarisem, topic mislim da je izgubio smisao u potpunosti u flameovanju (guilty as charged, za ples je potrebno dvoje), uz duzno postvanje i izvinjenje koleginici posto cu je potpuno nestrucno kritikovati (ili neprecizno prenesene informacije). Poenta je da su svi podaci koji si naveo iz njenog rada prozivoljni. Dakle uzima se apriori da se smece baca, spaljuje a sume seku golom secom, i onda se izvodi zakljucak da je reciklaza korisna, bez uporedjivanja sa bilo kakvom alternativom ili drugim postupanjem sa sumama odnosno smecem. Dalje, stil i merilo su pamfletski.

Reciklaža redukuje efekat staklene bašte izazvane emisijama gasova staklene bašte. Pomaže premenciji klimatskih promena:
1. kroz redukciju emisije gasova prilikom spaljivanja smeća
2. kroz smanjenje seče šuma
Primer - podaci EU iz 2001. - Reciklaža je redukovala emisije gasova staklene bašte za preko 2 miliona metričkih tona ugljenika što se može porediti sa izbacivanjem 1.5 miliona automobila sa puteva Pensilvanije, USA.

Kao prvo, ako se slozimo da necemo spaljivati smece i da necemo poseci nijedno drvo koje nismo specijalno za to posadili, a MOZEMO da ne spaljujemo smece i DAN DANAS gubitak shume nije posledica manjka reciklaze vec pretvaranja shume u obradivu povrsinu i neplanskog krchenja shume. Dakle ova dva argumenta otpadaju.

3. Postupci reciklaže (transport, sakupljanje, reciklaža) su manji i isplativiji jer troše manje energije nego sam proces obrade sirovina (ekstrakcija, prečišćavanje i obrada).

Ovo je toliko sirok blanket statement da je to neverovatno. Znaci OTKUD nekom ideja da su SVI postupci reciklaze JEFTINI, trose MALO energije i NISU zagadjujuci ? Uzmimo kao prvo elektronske komponente (tu sam kao nesto malo pa skoro strucan), dakle otkako nema olova i zive u elektronici SVAKA reciklaza sa ekonomskog aspekta je potpuno besmislena, sastaviti recimo racunar od recikliranih komponenti bi kostalo za redove velicine vise resursa (energije, vremena, itd) nego napraviti potpuno novi.

Primer - u Pensilvaniji je reciklaža 2001. godine uštedela električnu energiju dovoljnu za snabdevanje 889.000 kuća !!!!

Ovo je jedna od interesantnih teza koja spadaju u poluistinu da bi se namerno pokazala korist reciklaze. Dakle tacno je da se ustedi energija ako se ne uradi nista sa tim smecem, ALI to zanemaruje napr metanske elektrane (ciji produkt CO2 obradjuju upravo te shume koje smo ekstra posadili, dakle zatvoren ciklus sto nije isto sto i elektrana na ugalj koji samo dodaje ugalj u sistem/atmosferu) koje bi  proizvodile megavate i megavate energije, pa ispada da si iz iste kolicine materije reciklazom ustedeo (dobio) MANJE energije (makar komaparacija nije bas moguca posto kuca nije bas SI jedinica za energiju - zato kazem da je pamfletski stil).

[quoute]4. Reciklaža aluminijuma zahteva samo 9% od preradjivanja aluminijuma iz boksita.[/quote]

Kao sto rekoh, to je bila i moja originalna zamerka, uz opasku da % isto tako nije jedinica, dakle 9% energije, rude, rudara, sekretarica, para, cega, bez toga je to samo trivia a ne naucni rad.




Eto. Dobio si racunice, brojke, cinjenice iz EU, USA....itd....

[/quote]

[mmilan]

The company carried out an inventory of its plantations established in 7 locations during 1990-91. The total area under eucalypts was 26 400 ha, aged between 2 and 7 years. Mean annual increments were found to vary between 14.5 and 36 m3/ha per year giving an average mean annual increment of 24.8 m3/ha per year at the average age of 4 years. Since mean annual increment in eucalyptus culminated after 6 to 7 years, a yield of at least 25 to 30 m3/ha per year was expected at rotation age.

Super, samo ne znam zasto onda ne sade eukaliptus u Slovackoj i Nemackoj gde je 2004. godine unistio hektare suma nego imaju ogromne muke kako da obnove sume koje su stvarane desetinama godina. Mozda zato sto eukaliptus i ostale vrste koje brzo rastu prilicno biraju uslove u kojima mogu da rastu?

Ok, da verovatno postoje vrste koje mogu brzo da rastu u razlicitim uslovima ali sta mislis koliko bi generacija tog drveca moglo da izdrzi zemljiste na kome se sadi? Nista nije vecito pa ni zemlja.

Da se razumemo, ne osporavam plansko sadjenje suma. MORA da se sadi jos vise planski, ali samo sadjenje suma NE moze da resi neke druge probleme. Neophodno je maksimalno iskorisnjenje svih raspolozivih resursa.

[gucic]

Izvini ali zbog ljudi kao sto si ti nasa zemlja i Zemlja propadaju. Vidi se da si tvrdi ekonomista u dusi i da mirno spavas bas kao i mnogi nemilosrdni eksploatatori. Nemam reci za tvoje dve diplome i kako si dosao do njih ali je ocigledno da si totalno neiformisan covek i da ti diplome nisu mnogo pomogle u okvirima ekologije i zivotne sredine. Imam jednu poruku za tebe, a to je da si vrlo bezobrazan i omalovazavas radove ljudi koji su u ovom poslu vise nego ti. Slobodno baci knjigu gde si procitao da je bolje planski saditi sume i posle ih seci nego reciklirati papir jer je ocigledno to delo nekog starog pametnog komunistickog profesora sa tehnoloskog ili ekonomskog fakulteta - po principu - svi u radnu akciju gorani nasi - u druga Tita se kunemo. Ocigledno da si i ti potpao u te vode. Nazalost.

[NShappy]

Ajde vas dvojica negde na pivo, dogovorite kako dalje pa se vratite na forum!!! 

[gucic]

Ufff al ste se zapalili Aj malo udahnite vazduh.

@gucic: Pazi to sto ti radis ovde je upravo ono sto ce imati najgored uticaja na ekologiju. Naime krenuo si u nekakav krstaski phod u ime reciklaze i uopste se ni ne trudis da procitas sta druga strana pise, ti si samo procitao seca sume i tu je kraj  stalno pominjes ogoljavanje nekontrolisanu secu itd itd iako o tome samo ti pises. Ali ajde da probam da razjasnim o cemu se radi. Dakle recimi koliko je vremena potrebno da npr topola dostigne da tako kazem industrijsku upotrebljivost od momenta sadjenja ili npr neka crnogoricna brzo rastuca vrsta (meni kao laiku pada na pamet npr duglazija koja je kod mene u dvoristu od novogodisnje jelke izrasla u drvo koje po visini dostize komsijinu trospratnicu)? Dakle varijanta je uzmes golet posumljavas je svake godine nekom takvom vrstom i kako koje "generacija" dostize nivo za eksploataciju seces i taj prostor posumljavas. To je bar ono kako sam ja razumeo bear-a. Naravno industrijska upotreba ne bi trebala da bude jedini motiv za posumljavanje ali sta bi sa pokretom gorana u ovoj zemlji???

Svojevremeno sam gledao kako u EU otkupljuju viskove poljoprivrednih proizvoda kao vid ekonomske pomoci nerazvijenim zemljama i kako im svi aplaudiraju na tome, pazi i ja bih licno bio odusevljen time da nema sitnice da se ti isti proizvodi (kao i evropski viskovi) prakticno unistavaju (npr od njih bi se moglo praviti ekolosko bio-dizel gorivo) preradom (pa cak i bukvalno unistavaju). Mislim u svetu se bukvalno umire od gladi tako da stvarno ne znam ko je tu lud.

Dzaba ti sto se u skandinaviji reciklira kad na drugoj strani umiru od gladi i ni najmanje ih ekologija ne zanima.

Mislim da se previse energije trosi na probleme koji su trenutno "moderni" a premalo paznje se posvecuje stvarnim problemima i narocito dugotrajnim resenjima. Oslanjanje samo na reciklazu mi lici na lepljenje flastera na ranu koja je presekla vitalni krvni sud, ali je taj flaster bar saren i jako popularan.....

@Sale, topola je jedna od najgorih i najnekvalitetnijih vrsti u hortikulturi koja se siri i neverovatno brzo raste. Kao prvo, ocigledno da i ti nemas bas mnogo veze sa reciklazom i vodicu krstaske ratove protiv neobrazovanih i neupucenih umova sto se bar tice ove grane nauke. Mislim da bi prvo ti trebalo da procitas kakva su trenutna stanja nase planete i zasto EU ima najbolje shume na svetu i najrigoroznije zakone o ocuvanju zastite zivotne sredine. Posto si neupucen u ovu pricu, zamolio bih i tebe da se ne mesas ako stvarno bar malo ne znas nesto.
Sem toga, nisu sve brzorastuce vrste dobre za obradu i drvnu gradju. Dobar primer je doticna topola koju je neko sadio po okolini Beograda, a sada se te iste topole ruse kao kule od karata kada dune kosava, a za sobom ostavljaju hiljade ljudi sa alergijskim reakcijama.

Pa cekaj, sta je sa vama ljudima? Kazes da je oslanjanje na reciklazu samo lepljenje flastera? Pa naravno da jeste jer je sadjenje pa secenje suma samo lecenje flasterom pa onda ponovo kopanje po rani!!!


Vidi ovako, BEAR tvrdi da se posumljavanje pa secenje moze i dan danas izdrzati sa ovom potraznjom. To je nekada moglo pre 50-60 godina. A onda je usledio industrijski bum i ljudi su poceli da seku i ostale sume koje NISU posle posumljavali. I ja se slazem da je to bila dobra strategija ali vremena se menjaju ali ne i kod doticnog BEAR-a koji je ocigledno procitao negde u nekoj knjizi sa informacijama dok je vladao Staljin...znaci, davno..

[gucic]

trospratnicu)? Dakle varijanta je uzmes golet posumljavas je svake godine nekom takvom vrstom i kako koje "generacija" dostize nivo za eksploataciju seces i taj prostor posumljavas. To je bar ono kako sam ja razumeo bear-a. Naravno industrijska upotreba ne bi trebala da
bude jedini motiv za posumljavanje ali sta bi sa pokretom gorana u ovoj zemlji???

Samo pazljivo, i ti ces biti prozvan ekoloskom NULOM, bezobraznikom i slicno

Problem je sto se igramo gluvih telefona.

	Gucic	Ja
Namenska eksploatacija shuma=
Vreme punog obnavljanja=	50 godina+	5 godina (konkretna slika je slika sume od 5 godina !)
Razlaganje u prirodi umesto u fabrici za recikliranje =
Usteda energije da se ovaj otpad gore reciklirao=	snabdevanje 889.000 kuća	Konretno smetliste sa sve drvecem sa slike iznad proizvodi 50 MEGAVATA energije

Pa kako te nije sramota  . Ti si totalna neznalica sto se tice ove grane nauke. Totalna. Slike otpada koje si stavio ne mogu da se razloze za 50 godina vec za par stotina. Jesi li se zapitao gde hemikalije od tog otpada? Pa u podzemne vode i u krompir koji ces jesti.
I ti imas dve diplome. I jesi ekoloska nula. 
Kazes, one sume su izrasle posle pet godina? To mozda u nekoj lepoj bajci. Mislis da te sume rastu same od sebe? Ko ce da ih odrzava, pothranjuje...zemljiste se trosi i nije vecno - lepo ti je mmilan rekao ali ti nikako da shvatis.

[sale11472]

Sem toga, nisu sve brzorastuce vrste dobre za obradu i drvnu gradju.

Govorimo o prozivodnji papira a ne o drvnoj gradji zar ne??? Mada sam prilicno, ovako neobrazovan i priglup siguran da se i topola koristi cak i gradjevinarstvu (besh ga ja ovakav bukvan ipak mislim da nisam koristio ni  bukvu ni hrast, ipak bi me gradja mnogo vise kostala da jesam). E sad ja jos uvek cekam da me prosvetlis informacijom koliko treba vremena da takve brzorastuce vrste drveta dostignu rast da bi mogle da se upotrebe za dobijanje pulpe kao sirovine za papir, dakle ja sam neobrazovan pa od obrazovanih i upucenih trazim informaciju.

Sto se flastera tice pa vidis ako ces ozbiljnu ranu da zalepis flasterom pacijent ce sasvim sigurno umreti tako da bi lekar u urgentnom centru takvom pacijentu kome si zalepio flaster prvo isti skinuo pa onda skalpelom "kopao" po rani koju bi na kraju zasio i zalepio flaster (mislim kada ti se vec svidelo poredjenje).


BTW koliko vidim bear ti je napisao da onoj goleti treba 50+ godina za obnavljanje a ne za deponiju da se razlozi, OK malo je lose formatirao tekst ali malo paznje nije na odmet kada citas neki tekst, mozda ti obrazovanje ne nedostaje ali ti paznja sigurno fali (kao sto rekoh udahni malo i dva puta procitaj sta pise). Isti problem su imali i oni krstasi poviju glavu i juris kako im je autoritet rekao i kao ni ondasnji ni sadasnji nista dobroga nece doneti. Da da samo moje neobrazovano misljenje, valjda smem da ga imam (ili si mozda za oprobanu krstasku varijantu da oni koji imaju svoje misljenje koje se razlikuje moraju da zavrse na vrhu maca)
Jadan ce ovaj svet biti kada se misljenje onih sa diplomom bude moralo prihvatati bezpogovorno.

No ja o ovome vise necu posto vise od jednom ne mogu mirno da odgovorim na tonkoji si poceo da koristis.