dali su sve planete ostalih sistema iste po hemijskoj strukturi ?

[flintviking]

U pocetku bese samo tacka, ...

[r2d2]

pa situacija je malo jasnija, lepo je cika Mendeljejev sastavio ukrstene reci, poredjao elemente, sledecim generacijama ostavio da popune prazna mesta i to je to. Eto nama svih elementa. Samo ako postoji fisija ondak postoji i fuzija (ne mislim na cernobil), a ako postoji fuzija mozda je ona intresantija kao gradivni materijal planeta. Predpostavljam da je tesko naci "gotove" teske elemente u svemiru s obzirom da je vodonik osnovna jedinica mada  je to bednih 4 % ukupnog udela mase univerzuma u odnosu na tamnu materiju. Nadjoh na ovo:
"Istraživači sa Kembridž univerziteta otškrinuli su vrata jedne od najvećih misterija nauke. Prvi put naučnici mogu da opišu neka fizička svojstva "tamne materije", tajanstvene supstance koja po masi prevazilazi sve zvezde i galaksije koje se mogu videti u univerzumu.
Kosmolozi znaju da zvezde i planete koje možemo da vidimo sačinjavaju samo četiri odsto mase neophodne da se održi poredak stvari u univerzumu. Ostatak je sačinjen od kombinacije nepoznatih čestica nazvanih tamna materija i izvora energije koja izgleda razdvaja galaksije - tamne energije ....."
Uzeto sa:http://danas.co.yu/20060209/terazije1.html
Predpostavlja se da tamna materija nema klasicne protone i elektrone jer ne zraci fotone i ostale cestice (mada mi nije jasno kako kad se tvrdi da ima toplotno zracenje, ali meni mnogo toga nije jasno pa stoga nema veze) mada se radujem sto ima veliku masu sto znaci da moze da se razgradjuje.
Dali je teoretski moguce da usled raspada gradiva tamne materije nastaju tezi elementi pa samim tim i nasi elementi koji su potrebni za stavranje hemiske strukture planeta???

kiseonik ~42%
silicijum ~21%
gvozdje ~13%
kalcijum ~8%
aluminijum ~7%
magnezijum ~6%
ostalo 3%

Kolko se secam vazeca teorija nastanka meseca pominje neki sudar veceg nebeskog tela sa majkom zemljom pre vise milijardi godina te se mesec smatra deo zemlje koji je `teo da se ocepi al` mi mu dadosmo autonomiju da se slobodno svrcka u nasoj blizini. Otuda se pominje slican hemiski sastav sa zemljom (aiiii kolko bre kiseonika!!!!)  pa ga ako je to tacno ne mozemo uzimati za primer.
I jos jednom SVIMA se zahvaljujem na odgovorima. Milane cestitam na 100 poruci (da on nije tolko pi`so ja bih manje znao (mada i pored toliko tudjeg truda 20% od nista je opet nista)
Pozdrav
Homer (Filip Visnjic)

[sale11472]

Hehehe, naravno nista bez supernova. Ali kada je supernova napravila boom suncev sistem jos uvek nije bio ni u planovima

Uff ali neke teorije izumiranja isto dovode u vezu upravo sa eksplozijama suprenova (tj hipernova da budem precizniji).
Uostalom Eta CAR ce (verovatno) uskoro da pukne pa cemo o tome znati znatno vise, samo da to ne bude poslednja spoznaja covecanstva (mislim da je ipak dovoljno daleko ali ...)



promeno ime zvezde posto bi google pretraga dala zbunjujuce rezultate

@sale11472
Na njega mislis? (vidi attachemnt)

Nije lepo sto si objavio moj rendgenski snimak ali dobro nisam ja neki sto se lako ljuti 

[stameni]

Vrlo kvalitetna poruka, mmilane, svaka čast! Hteo bih samo da je malo dopunim, koliko sam u stanju.

Spektralna linija vodonika nalazi se na istoj talasnoj duzini i u labaratoriji, i na Suncu i u Andromedi i u najdaljem kvazaru. Spektri su ono sto nam govori o hemisjkom sastavu udaljenih tela, koliko god ta tela bila daleko. Nema spektara nepoznatih elemenata, sve je tu i sve se vec zna.

Zbog postojanja Doplerovog efekta, čije su neposredne posledice crveni i plavi pomak, može doći do pomeranja spektralnih linija na jednu ili na drugu stranu spektra, odnosno do blagih promena "primljene" frekvencije zračenja u odnosu na emitovanu.

Ali "pattern" spektralnih linija ipak ostaje prepoznatljiv, jedinstven za svaki hemijski element, kao što neko pomenu otisak prsta kod ljudi.

To nam omogućuje ne samo da utvrdimo kojih elemenata ima u npr. nekoj zvezdi, nego čak i da izračunamo kolikom se brzinom i u kom smeru pomenuta zvezda kreće.

P. S. Ako sam nešto zbrljnuo, please, ispravi.

[mmilan]

Naravno, Doplerov efekat je obavezna pojava ali preskocio sma ga namerno da ne bih dodatno zbunjivao ljude objasnjavanjem tog efekta.

U svakom slucauju, lepa dopuna

[burga]

Kad smo već došli do Doplera, poenta je u tome što ne postoji jedna već više spektralnih linija koje potiču od istog elementa (ali od različitih nivoa ekscitacije). U programu Kalzium koji je sastavni deo KEdu paketa možete videti kako izgleda spektar svakog atoma. Kada dobijemo spektar pokušamo da nađemo poklapanje sa nekim od elemenata i onda kažemo "Tu je!". Naravno, tu su superponirani spektri H, He, N, O... što nam ne otežava posao, već naprotiv, pomaže da budemo sigurni u talasne dužine.
Doplerov efekat određujemo tako što nađemo neki reper, na zemqi je to apsorpciona linija kiseonika, pa gledamo koliko su pomerene spektralne linije tela u odnosu na nju.

Hajde, kad sam se već uhvatio Doplera da navedem i jednu zanimljivost: standardna vežba na vežbovnom seminaru u ISP pre 10-11 godina (kad sam ja bio polaznik) bila je određivanje rotacije Saturna gde se lepo vidi da ako jedan kraj Saturna ima crveni pomak, odgovarajući kraj prstenova ima plavi pomak (i vice versa) što je divan dokaz da se prstenovi okreću na suprotnu stranu od saturna.

[r2d2]

zanimljivo, to sa spektrima i kako se odredjuje sadrzaj svemira.
ja koristim the atomic pc, kao i periodic table, kao softver koji malo blize govori o masama orbitalama itd mada su verovatno decija igracka u odnosu na taj kako ga vec nazva burga program.preporuka za the atomic pc mada ne mogu da nadjem registraciju.
da li neko ima link kako uopste izgleda neki spektar bilo kog elementa??
ako nije problem moze li se objasniti sta su to superponirani spektri H, He, N, O. tj zasto su superponiranii?

ipak nije na odmet reci da doplerov efekat koji se pomera ka plavom ili crvenom delu spektra/u ovom slucaju plavi/,a odnosi se na daljinu i rotaciju a ne na hemijske elemente nas zbunjuje kada su u pitanju ultra daleki objekti kao sto su neki udaljeni kvazari jer po naviknutom racunanju ispade da su brzi od 300 000 km /sec. a to je nemoguce zbog ajnstajnove teorije relativiteta, a s druge strane ne zna se  koliko tamna materija zbog svoje ogromne mase krivi pravac svetlosti i na koji nacin utice na dooplerov efekat...
pozdrav svima

[mmilan]

Evo kako izgledaju neki spektri:
http://astro.u-strasbg.fr/~koppen/discharge/index.html

Naravno, kada posmatrate spektar na nekom instrumentu ne dobijete nesto nalik ovom sarenilu vec su to najcece razliciti grafikoni, ali sustina je ista. Na nekim talasnim duzinama postoji svetlost na drugima ne.

ako nije problem moze li se objasniti sta su to superponirani spektri H, He, N, O. tj zasto su superponiranii?

Kad se posmatra spektar neke smese gasova u spektru se dobijaju linije svih elemenata koji se u tom gasu nalaze. Zbog toga na spektru postoje linije H, He itd. Iz tog superponiranog spektra se posle izvalce pojedinacne linije i prepoznaju atomi.
Na osnovu spektara moze se zakljuciti i sta se u pomenutom gasu desava, postojanje magnetnog polja, vrste hemijskih veza (ako postoje) itd.

zbunjuje kada su u pitanju ultra daleki objekti kao sto su neki udaljeni kvazari jer po naviknutom racunanju ispade da su brzi od 300 000 km /sec. a to je nemoguce zbog ajnstajnove teorije relativiteta, a s druge strane ne zna se  koliko tamna materija zbog svoje ogromne mase krivi pravac svetlosti i na koji nacin utice na dooplerov efekat...

Ovo je vec sasvim druga tema, i uopste nije elementarna. U slucaju kvazara, crnih rupa i ostalih cuda mora da se uzmu u obzir i drugi efekti (npr. gravitacioni pomak linija). O tome moze da se prica, ali mozda je bolje u nekoj posebnoj temi?

[sale11472]

Da moglo bi o tome u nekoj novoj temi a moglo bi malo i o spektroskopiji i unekoj novoj temi a nadam se da se svi slazu da su te teme prilicno relevantne za astronomiju (pa cak i za amatersku od kada na netu mogu da se nadju i tkavi podaci).

[mmilan]

Ne znam koliko su spektri vazni za amatersku astronomiju, ali nema astrofizike bez spektara

[sale11472]

Pazi ja se zalazem sa definiciju amaterska = ne zaradjuje leba (ili grubo od toga ti ne dolazi glavnina prihoda) sto ne znaci da ne mozes da se sasvim ozbiljno bavis time.

BTW vidis da sve cesce i profi astronomi (dakle oni kojima astronomija i astrofizika obezbedjuju egzistenciju) kukajuda imaju previse podataka i kroz razne projekte  pokusavaju da privuku amatere i laike da pomognu. Mislim da bas SDSS ima javno publikovane spektre zvezda i slicne stvari koje su do skora bile namenjene samo profesionalcima, mislim de je bilo 10TB podataka odjavljeno sad nedavno u najsvezijoj verziji ko ce sve to da pregleda a sa druge strane imas fanatike koji ce raznim projektima tog tipa da posvete licni klaster

[burga]

Možda nisu važni, mada ne znam kako definisati važnost u amaterskoj astronnomiji osim kao zanimljivost, a može biti jako zanimljivo malo se poigrati se pravljenjem proste difrakcione rešetke i posmatranjem dobijenih rezultata.
Detalja se ne mogu setiti, ali je drugarica to radila kao projekat u petnici. Nije koristila tipičnu difrakcionu rešetku (staklenu ili neku drugu providnu ploču sa zarezima na jednakoj udaljenosti) već vrlo prostu ali efikasnu opremu: parče kartona iz koga je isečena sredina a krajevi mogu da skliznu tako da nije fiksna udaljenost između krajeva. Znam da sam zakomplikovao, ali izgleda nekako ovako []. U ovom slučaju do difrakcije ne dolazi na zarezima već samo na krajevima (klasična difrakciona rešetka izgleda ovako |||||||||). Napravila je držač pomoću kog se to učvrsti na tubus teleskopa. Onda ona gleda kroz teleskop dok neko drugo (ja) menja širinu otvora dok se ne pojavi difrakciona slika. Nije Dirak-zna-šta, ali je zanimljivo kao eksperiment.

Što se tiče superponiranja, što reče mmilan, snimaš spektar mešavine gasova a svaki apsorbuje (ili emituje) na više frakvenci. Mada su te frekvence različite, opseg se preklapa. Uporedi spektre H i He na linku koji je dao mmilan, videćeš da će linije biti izmešane kada se superponiraju.

[mmilan]

Sada mi pade na pamet jedan nas pokusaj experimenta sa Metodike nastave fizike, naravno vezan za spektre.
Kao difrakciona resetka moze da se upotrebi CD i da se tako posmatra nesto sto bi trebalo da lici na spektar. Hm, ako ima zainteresovanih mozemo da probamo na Letenci (uspeh ne garantujem )

[Daphne]

Koga budu zanimale ovakve teme (nastanak hemijskih elemenata) moci ce na Kampu na Letenci
da poslusa predavanje dr Tijane Prodanovic, koja na PMF-u u Novom Sadu predaje bas spektroskopiju
vasione. Mislim da ce biti izuzetno zanimljivo, pogotovo ako bude interesantnih pitanja kao u ovom
topiku Ona sjajno objasnjava, mnogo zna i pravo je uzivanje slusati je.
Dobrodosli!

[sale11472]

Bolje vas nasli !!! (jao sto je hvalis da ti nije profesorka  )

BTW ako se ne varam za spektre mogu da se upotrebljavaju prizme pa ima li nekih posebnih zahteva spram istih (mislim sumnja da bi razbijanje nekog kineskog dvogleda dalo zeljeni rezultat )