Naucna (ne)pismenost

[Sich]

 Karika koja nedostaje

Srđan Verbić o problemu naučne (ne)pismenosti

Naučna pismenost predstavlja jedan od onih pojmova za koje osećamo da su neobično bitni parametri društva, kao što su, na primer, nivo demokratizacije, sloboda štampe itd., a za koje, istini za volju, ne znamo šta tačno znače i kako se uopšte mogu meriti, ali definitivno znamo da bi trebalo nešto da učinimo na podizanju njihovog nivoa.
Nivo naučne pismenosti je veličina koja bi trebalo da karakteriše, pre svega, društvo u celini. Taj parametar je, izgleda, manje bitan za populaciju koja se bavi naukom, iako naučna pismenost i za deo te populacije predstavlja prilično krupan problem. Pragmatično gledano, za profesionalne naučnike bitno je značajnija tzv. naučna osposobljenost. Uostalom, za sprintera je neuporedivo bitnije da prvi prođe kroz cilj nego da zna ko je bila Vilma Rudolf. Ovoga puta nećemo o naučnoj osposobljenosti; trenutno nas više interesuje okruženje u kom se nauka razvija i bori za svoje mesto pod suncem.
Imajući u vidu kvalitet suživota nauke i društva, moglo bi se reći da postoje tri nivoa naučne pismenosti, bolje reći nepismenosti. Prvi nivo predstavlja društvo slobodno u saznajnom i informacionom smislu, sposobno da odlučuje o pitanjima razvoja i podrške nauci i da uživa u mogućnostima istraživačkog rada i saznanja. Takvo društvo opisuje markiz de Kondorse u svojoj "Skici za istorijsku sliku progresa ljudske misli". Veliki umovi doba prosvetljenosti, čini se, verovali su da je samo pitanje vremena kada će optimalni obrazovni sistem biti stvoren i ugrađen u neko bolje društvo od onog u kome oni žive, bez obzira na to što su neka od svojih najboljih dela pisali bežeći pred jakobinskim "čuvarima javnog reda". Danas, izgleda, nemamo previše razloga da verujemo kako je samo vreme u pitanju. Drugi nivo odslikava društvo sposobno da razume ciljeve naučnih istraživanja i da odlučuje o pravcima i intenzitetu njihovog razvoja, da shvata značaj same nauke i njenih brojnih refleksija na zajednicu u celini. Takvo društvo bi trebalo da bude naš kratkoročni cilj. Na tom nivou je sasvim normalno da većina ljudi ne razume složenije naučne koncepte, ali poseduje svest o prirodi tih znanja. Nažalost, mi živimo na trećem nivou gde nepoznavanje sveta nauke osciluje između dva diskretna stanja: paranoičnog straha od nepoznatog i potpunog omalovažavanja.
Imamo puno razloga za nezadovoljstvo što živimo na trećem nivou ove hermetičke garaže. U najvećem broju slučajeva, ljudi koji su igrom slučaja legalni posrednici između naroda, novca i nauke nemaju osećaja za motive i ciljeve naučnog rada, jednako kao ni za značaj naučne pismenosti. Verovatno delom i zbog svoje lične nepismenosti. Nije toliki problem što, recimo, u Skupštini nema niti jednog fizičara ili biologa. Problem je što tamo kao da niko i ne primećuje postojanje problema. Nezabeleženo loš status nauke u kontekstu kulture, takođe, mora biti još jedan od jakih razloga za ozbiljnu akciju naučnog opismenjavanja. Indikativno je da prosečan stanovnik ove zemlje ne zna ni za jednog živog naučnika, bilo domaćeg, bilo stranog. Osnovni razlog takvog statusa je, pre svega, nekorektan odnos medija prema nauci. Zapanjujuća nepismenost (ne samo naučna) novinara i urednika u čijoj su nadležnosti nauka i tehnologija ima za posledicu da medijski prostor okupiraju ljudi koji su "rešili" problem trisekcije ugla, "konstruisali" perpetuum mobile ili pišu pesme "vinčanskim pismom". Opet, zahvaljujući medijima, čak ni oni ljudi koji žive u ulici Milutina Milankovića ne znaju ko to zapravo beše. Ako ćemo pošteno, pomenuti problemi spadaju, pre svega, u domen elementarnog obrazovanja i obaveštenosti. Govoriti tu o nauci čak je pomalo i neumesno.
U kojoj se meri naša civilizacija danas oslanja na rezultate nauke i otud proistekla tehnološka dostignuća, to je prilično jasno. Kako onda objasniti činjenicu da u tom svetu imamo sve slabije zanimanje za nauku i tehnologiju, čak i u zemljama koje u naučnom smislu čine "prvu ligu"? Primera radi, među zemljama OECD, najslabije interesovanje građana za nova tehnološka dostignuća nalazimo tamo gde bi malo ko očekivao - u Japanu! Čudno, mada ne i neočekivano - postoji puno lakših i znatno bolje plaćenih poslova. Sa druge strane, još je nelogičniji trend da se od radnika u mnogim oblastima sve više traži poznavanje različitih analitičkih metoda, solidno znanje računarskih i komunikacionih tehnologija, izgrađena svest o ekološkim aspektima rada itd., a da se pri tom broj časova u školi gde se obrađuju ova znanja znanja smanjuje. Najčudnije od svega je što se od građana traži da, bez obzira na prethodno rečeno, aktivno učestvuju u odlučivanju o pitanjima naučnog i tehnološkog razvoja. Normalno, u demokratskom društvu narod mora da se pita i o tome. Građani bi trebalo, na primer, da odluče o tome hoće li nuklearne elektrane ili ne. Pitam se samo koliko je takvo odlučivanje valjano kada čak 47% Evropljana misli da radio aktivnost nije ni postojala pre nego što su je otkrili naučnici?
Nepismenost naučnika, ma kako to paradoksalno zvučalo, ne predstavlja toliko veliki problem koliko nepismenost društva u celini. Činjenica da čak 70% naučnika ne ume da objasni šta je Drugi zakon termodinamike - što je čini mi se, u sferi klasične pismenosti, identično sa nemogućnošću da se "setite" ko to behu Romeo i Julija - predstavlja poražavajuću istinu o današnjem društvu. Za mnoge je, izgleda, sasvim dovoljno što se razumeju u svoju uskostručnu oblast; u ostalo se ne mešaju, pa tako i ne čine mnogo štete van svoje laboratorije. Sa naučnom nepismenošću društva u celini, situacija je bitno ozbiljnija. Primera radi, čak 53% Amerikanaca misli da "naučnici imaju moć koja ih čini opasnim". U pitanju je sindrom "doktor Frankenštajn", jedna opasna zaraza sa kojom moramo da se borimo bez velikih šansi da je ikada iskorenimo.
U svakom slučaju, u zemlji Srbiji još nisu sistematski rađeni testovi naučne pismenosti. Verovatno nema ni potrebe. Dovoljno je prisetiti se pustih beogradskih ulica, spuštenih roletni i ljudi u podrumima u vreme pomračenja sunca 1999. godine, pa da odustanemo od testiranja bar za koju godinu.
Kreatori obrazovne politike u većini slučajeva ne posvećuju dovoljno pažnje dugoročnim efektima naučne pismenosti. Deo razloga za to leži i u trci za što bržim rezultatima kao, na primer, uspešnost na testovima znanja ili proizvodnja većeg broja ljudi sa fakultetskom diplomom za deficitarne, u naučnom i tehnološkom smislu zahtevne poslove. Nema, međutim, principijelnih prepreka da se kratkoročni ciljevi učenja nauke (šta i kako) integrišu sa dugoročnim ciljevima naučne pismenosti. Ono što nam je zaista potrebno jeste društvo u kome ljudi sposobni da probleme rešavaju na kritički i kreativan način koristeći naučni metod i saznanja nisu samo retki izuzeci.
Jasno, ideja pre leži u optimizaciji nastavnog procesa nego u radikalnim i teško održivim reformama. Nema potrebe da svi rešavamo Šredingerovu jednačinu, mnogo je bitnije da učinimo pravi korak ka razumevanju nauke - kako nauka funkcioniše, ko su to naučni radnici, kakva je veza između naučnog i društvenog progresa itd. Elementarnu naučnu pismenost moraju steći svi oni koji će na bilo koji način uticati na obrazovni proces, primenu naučnih dostignuća ili na finansiranje naučne delatnosti, a to smo skoro svi mi. Zaista, da bi prosečan čovek bio naučno pismen nije potrebno ništa više škole nego što je to danas normalno. Za minimalnu naučnu pismenost potrebno je:
* da budemo svesni kako naučni rezultati mogu imati mnogo različitih političkih, religijskih i etičkih interpretacija,
* da prepoznajemo kumulativnu prirodu naučnog rada i stalnu potrebu za novim istraživanjima,
* da razlikujemo stručnjake od laika,
* da prepoznamo situaciju kada zbog nedostatka podataka nije moguće donositi relevantne sudove ili racionalne odluke i
* da znamo kako kratkoročna i dugoročna rešenja jednog te istog problema ne moraju nužno biti ista.
Za prelazak na drugi nivo ovo je sasvim dovoljno. Za prvi nivo, tj. proklamovani cilj svih demokratskih društava, uslovi su bitno strožiji. Po svemu sudeći, naša civilizacija je još daleko od tog svetlog cilja. Za Kondorsea i Voltera je mnogo bolje što ne znaju koliko smo u međuvremenu uznapredovali.

______________

Autor texta je Srdjan Verbic, a text je preuzet sa web strane http://www.psc.ac.yu/bilten19/09.html

Vidusa, pokusaj da razmislis o ovome:
"da prepoznamo situaciju kada zbog nedostatka podataka nije moguće donositi relevantne sudove ili racionalne odluke "

[Selenvid]

 Ne pada mi na pamet da sve ovo gore napisano citam.Jasno mi je da nisam dobrodosao na ovaj forum, pa necu ni da me silom izgonite.Odoh sam.Jasno je i meni i drugim citaocima sta je pravi razlog:da neko ne posumnja u nauku i vas strah i vasa bojazan da vas sponzor ne zavrne slavinu.A i tako ce, jos malo... B)  
Zbogom, plemenita i uzvisena gospodo od Nauke. :lol:  :lol:  

[Sich]

 Da, to je otvoreni um kojeg mrzi da procita kvalitetan clanak iz razloga sto je ... dug po nekim licnim merilima
Drugo, ovo je uglavnom sve na volonterskoj bazi.
A na ovaj forum je svako dobrodosao

[Rufushi]

 Mislim da je clanak prilicno jadan. To nije to. To samo zvuci kao da je rekao nesto dobro. Ja tu razlikujem dve oblasti istrazivanja. Evo prve:
1. ljudi su glupi i njihova dosadni pogledi koji se vrte u krug dovode do patnje sirom planete. ovo zahteva istrazivanje zasto se ta glupost obnavlja iz dana u dan, a preliminarni rezultati ne govore nista.
Evo druge oblasti:
2. sistemi spoznaje i jezika predstavljaju kako se jedna kultura odnosi prema znanju i sticanju znanja. postoje mnogi sistemi, a oni najpopularniji se lazno promovisu kao univerzalni.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Prvu tezu autor sprovodi kao navodjenje statistike koja treba da pokaze da su velike mase ljudi neobrazovane, ali biti pametan po autoru ima - autorovu sliku i priliku. On to nekako "magicno" povezuje sa sistemom spoznaje koji se sugerise kao apsolutan.
Drugu tezu autor kao skolovani glupander sprovodi da prikaze (sebe i) tu neku sliku o tome sta znaci biti pametan poredeci se sa ljudima. pa, bolje da se poredio sa zvezdama.
Napokon Dr. Sich teatralno pokazuje batinu Vidusi i kaze kako se sudovi ne donose bez svih podataka. Naglasak je na reci "relevantno" tj. "vazno" odn. Dr. Sich kaze ti nisi vazan JA SAM VAZAN :-))))))) Sudovi se donose u pocetku dok je um maglovit. Posle se ne donose uopste a podataka NIKAD nece biti dovoljno jer: 1. je to priroda svemira, razvica, ucenja i evolucije 2. jer je u prirodi sistema spoznaje da sam sistem na bazi opazajnih mogucnosti pojedinaca koji podrazavaju sistem, definise kategorije i konacne granice (pakete) znanja koje bas jedino takve nisu u samoj prirodu TAMO!    :-))))
~~~~~~~~~~~~~
Na primer, jednom sam bio na specijalno organizovanom predavanju na fizici od strane jednog seljaka od 90 godina iz bogtepitaj odanavle... koji ima neke izume koji predstavljaju najefikasniji sistem turbina na planeti. Ipak, on ne zna nauku i na primer ne zna cak ni koja je razlika izmedju sile i energije ili broja i slova u jednacini. Da bi se taj covek cuo, nas par smo morali MASIVNO da lazemo jer inace bi razni profesori predstavljali prepreku da se dodje do tih saznanja.
Stvari su izmesane. Izmesane kao sto je um zamucen.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Pad Vidusine teorije je bio ocigledan na samom pocetku a da ni rec nije recena o piramidama. Jednostavno, on se oseca vazan do neba. To znaci da on nece moci da sprovede nikad nista. Sve sto kaze bezvredno je. To se vidi jer nije ni primetio a kamoli da je mogao da ucestvuje u humoru koji je mozda slucajno bio tu u okolini, muvao se.
Sa druge strane, to sto Vidusa nema pojma ni fizicke jedinice ni fiziku nema veze. Naravno, to bi bilo lose po planetu, ali nema veze jer moze da se nauci i jer smo mi tu. Taj problem se moze usmeravati. Na primer, moze se Vidusi zabraniti da napise i jedan broj. Ako bi radio samo u slikama, onda ne moze da pogresi onako kao sa jedinicama. Stoga ocekujem da su slike/dijagrami izuzetno dobra zapazanja. Takodje je bitno da Vidusa ostane nemocan da sprovodi bilo sta u pogledu menadzmenta i politike dok se ne opameti.
Sad kada je sve receno i organizovano, mozemo da idemo kuci i zaboravimo da smo ikada napravili nekog reda. :-)))) Ostace samo oni koji su prevareni postojanjem podataka o tome zasto bi se bavili uopste naukom AAAAAAAAAA!!!!

[Sich]

 Sto se tice prve teze:
ja sam uvek nekako na granici i variram izmedju misljenja da
a. ljudi su glupi i jedino nekolicina treba da gura stvari napred
b. ljudi nisu glupi i imaju dovoljno kvaliteta da kao celina odredjuju dalji razvoj

oni koji dovode patnje sirom planete nisu uopste glupi, mozda kratkovidi, pohlepni ili nesto trece ali ne glupi

teza 2.
naravno da nista nije univerzalno, ali oni najpopularniji i najprihvaceniji uglavnom su najblizi univerzalnosti

Vidis, ja slusao seljaka (na tesla festu, dokle je on dogurao da se taki tamo pojavljuju) koji moze da proizvede vise energije od ulozene, i zato koristi obicnu sijalicu. i kaze raspravljao se sa profesorima o "nekom zakonu termodinamike" i da bi im dokazao da je upravu kaze: : videte, odavde vazi vas zakon, ali u ovom delu masine on ne vazi"

um je zamucen, ali takvi su umovi bili mnogi, a oni najsrecniji su u pravu i postali su poznati. nove stvari se donose tako sto se stare obore. nazalost ovaj seljak nema  srece, ali da je svoju genijalnost usmerio ka necem drugom, a ne pravljenju perpetum mobila... ko zna...

ipak piramida je rekla svoje, a sad sto neki pokusavaju da otkriju tajne... otkriti ih nece, iz prostog razloga sto ih nema

mada toliko

[Sich]

 Sto se tice prve teze:
ja sam uvek nekako na granici i variram izmedju misljenja da
a. ljudi su glupi i jedino nekolicina treba da gura stvari napred
b. ljudi nisu glupi i imaju dovoljno kvaliteta da kao celina odredjuju dalji razvoj

oni koji dovode patnje sirom planete nisu uopste glupi, mozda kratkovidi, pohlepni ili nesto trece ali ne glupi

teza 2.
naravno da nista nije univerzalno, ali oni najpopularniji i najprihvaceniji uglavnom su najblizi univerzalnosti

Vidis, ja slusao seljaka (na tesla festu, dokle je on dogurao da se taki tamo pojavljuju) koji moze da proizvede vise energije od ulozene, i zato koristi obicnu sijalicu. i kaze raspravljao se sa profesorima o "nekom zakonu termodinamike" i da bi im dokazao da je upravu kaze: : videte, odavde vazi vas zakon, ali u ovom delu masine on ne vazi"

um je zamucen, ali takvi su umovi bili mnogi, a oni najsrecniji su u pravu i postali su poznati. nove stvari se donose tako sto se stare obore. nazalost ovaj seljak nema  srece, ali da je svoju genijalnost usmerio ka necem drugom, a ne pravljenju perpetum mobila... ko zna...

ipak piramida je rekla svoje, a sad sto neki pokusavaju da otkriju tajne... otkriti ih nece, iz prostog razloga sto ih nema

mada ... ajd toliko zasad