Feniks krenuo ka Marsu

[sashastar]

Američka svemirska agencija je lansirala sondu "Feniks" na Mars, koja će prvi put proći arktičkim predelima Crvene planete. Raketa "Delta 2" sa sondom lansirana je iz baze Kejp Kanaveral na Floridi. Sonda bi trebalo da stigne na severni pol Marsa 25. maja 2008. godine, pošto pređe 680 miliona kilometara.

Kada stigne do Marsa, "Feniks" će pomoću topotnog štita, padobrana i potisnih raketa sleteti na smrznuto tlo, za koje se veruje da prekriva debeli sloj leda. Sonda je opremljena bušilicama i drugim instrumentima kako bi prikupila uzroke tla i leda za analizu. Misija, koja košta 420 miliona dolara, trebalo bi da naučnicima da odgovore o vodi na Marsu, uključujući i to da li je voda na toj planeti nekada bila u tečnom stanju i da li je sadržala molekule organskog porekla.

Za razliku od misije "Viking" iz polovine 1970-tih godine, cilj "Feniksa" nije da direktno traga za životom na Marsu, već da da odgovor da li su uslovi na Marsu bili pogodni za razvoj života mikroba i da li to i dalje jesu.

VoA

Ovde je odlicna slika poletanja Feniksa
http://www.nasa.gov/images/content/181867main_Liftoff-lg.jpg

[sashastar]

Nova američka svemirska sonda, tragaće za znacima života u oblasti Marsovog severnog pola. Letelica je ponela sa sobom digitalnu biblioteku koja pokazuje zainteresovanost ljudske civilizacije za crvenu planetu.

Posle devetomesečnog leta sonda će na površini Marsa istraživati da li je polarno područje ikada bilo povoljno za pojavu života. Brus Bets, iz neprofitne organizacije Planetarno društvo kaže da je letelica ponela sa sobom digitalni video disk od silikata i stakla, kao poklon budućim posetiocima Marsa:

"Taj disk ima na sebi dve stvari. Prvo imena četvrt miliona ljudi koji su izrazili želju da im ime bude odneto na Mars. A drugo: prvu biblioteku za Mars, koju smo nazvali Vizije Marsa, sa raznim tekstovima i umetničkim delima o toj planeti."

Među tekstovima su dela mašte i naučna dela, koja su pisali autori poput Isaka Asimova, Reja Bredberija, Artura Klarka i astronoma Karla Sejgana. Sejgan je bio jedan od osnivača Planetarnog društva.

Bets kaže da je Mars uvek pobuđivao maštu. Astronom iz 19. veka, Persival Lovel, mislio je da je na Marsu uočio kanale. To je bila optička iluzija, ali je svojevremeno dovela do rasprostranjenih nagađanja o marsovskoj civilizaciji. Lovelova dela takođe su uvrštena u biblioteku.

Tu je zatim delo poznatog pisca naučne fantastike Ejč Dži Velsa, "Rat svetova." Digitalni video disk nosi originalnu verziju te priče, kao i radio adaptaciju iz 1938. godine, koju je režirao i u njoj učestvovao reditelj i glumac Orson Vels. Ta dramatizacija invazije marsovaca na zemlju bila je toliko ubedljiva da je u nekim delovima Amerike izazvala pravu paniku.

Brus Bets kaže da je letelica Feniks samo jedna od niza sličnih misija koje planiraju američka svemirska agencija NASA, kao i slične agencije u Evropi i Rusiji. On napominje da se povoljna prilika za lansiranje ka Marsu otvara svakih 26 meseci i kaže da je čitav niz narednih prilika već popunjen:

"Sledećom prilikom, 2009. godine, NASA će poslati zaista veliko robotsko vozilo nazvano Marsovska naučna laboratorija, koje će direktnije tragati za znacima života, umesto da samo pokušava da odgovori na pitanje da li je na Marsu ikada bilo života."

Rusija planira da iste godine pošalje sondu ka marsovskom mesecu Fobos, koja bi trebalo da na zemlju vrati uzorke tla. Dve godine kasnije, američka misija proučavaće gornje slojeve marsovske atmosfere, a 2013. poleteće jedan Nasin orbiter i jedan evropski rover. Osim toga, NASA planira da do 2020. ponovo pošalje ljudsku posadu na mesec, odakle bi jednoga dana trebalo da krene ljudska posada ka Marsu.

VoA