Posmatranje iz mog dvorista posle Letenke......

[sale11472]

...i ne izgleda bas nesto previse upecatljivo kao sto ni moj dvogled ne izgleda upecatljivo posle malo 16 incnog teleksopa ali sam eto konacno veceras prvi put, posle kampa, odluci da okacim dvogled na Frenkija i klimavi stativ i da vidim sta se moze videti... Prvo me je iznenadilo da sam video skoro kompletna mala kola sto ce reci da sam prema severu (gde je svetlosno zagadjenje najvece a i tu se nalazi ulicna rasveta) ima bar 5m  takvo nesto odavno nisam video, dakle po standarndno utvrdjenom "rasporedu" bacio sam pogled na neke svetlije objekte tima M13 i M92 (time uvek pocinjem ), zatim na Coathanger da bih onda napravio mali ekseriment sa Albireom. Naime na Letenki sam primetio da sa Vidovim binoviewerom vidim znatno vise detalja nego kada gledam jednim okom kroz klasicni okular pa sam onda kroz svoj dvogled posmatrao Albireo naizmenicno jednim pa drugim okom a onda i kroz oba oka, rezultat je bio isti dakle kada sam gledao samo jednim okom (bez obzira koje je u pitanju) jedva sam uspevao da razdvojim ovu dvojnu (izgledala je otprilike kao kada je posmatram iz ruke a dvogled je bio na paralelogramu) dok se pri posmatranju sa oba oka sasvim jasno videla "traka crnila" izmedju komponenti, definitivno se sa oba oka vidi bolje.
Najvece vecernje razocarenje je bio M31 za razliku od uobicajenih prilika nebo ka istoku je bilo katastrofa svetlo (zasto ne znam obicno je tamnije) tako da se jedva naziralo jezgro i to kao sitna sitna grumuljica cak se i  Hi&Xi jedva nazirao ali bas jedva
No kao sto to obicno ide mali slatkis za kraj. Kada sam vec pakovao dvogled i sklapao stativ (ovo izgleda postaje uobicajeno za mene ) proleteo je jedan lep meteor od nekih -0.5m (bio je dosta ali ne i duplo sjajniji od Vege) koji je uz to ostavio duuuuug trag preko celog istocnog dela neba tek da se ne osecam previse uskraceno. Na zalost i ove nedelje radim pre podne pa sa odoh u krpe sa nadom da ce sledeca biti lepsa a narocito vikend kada bih trebao da odem na znatno tamnije mesto  na zalost odmor mi je definitivno pomeren tako da cu propustiti pereside ove godine

[sashastar]

Posmatranjem Albirea prividno bi se trebale videti tri zvezde.

[sale11472]

Kroz 10x50 dvogled
Mislim da mi za to vec treba malo veci instrument

[Toma B]

Posmatranjem Albirea prividno bi se trebale videti tri zvezde.

Albireo jeste trojni, a ne dvojni sistem.
Rastojanje izmedju komponenti je 34" (ug.sec.) izmedju zute i plave zvezde...
Zuta zvezda je zapravo i sama dvojna ali rastojanje izmedju ovih zvezda je svega 0,4" sto je izazov i za velike teleskope...
Radi poredjenja ugaoni precnik Neptuna je 2,3" a Plutona je 0.13"...
Sale javi kad ulovis trecu zvezdu...

[sale11472]

Jedino da mi nesto padne na glavu pa da vidim i vise od tri zvezde
Nego upravo mi je propao i vikend zbog kolege na bolovanju kog amoram da menjam

[sashastar]

Ta treca Zvezda je udaljena od Albirea samo oko 0.064 LY.
A Albireo i njegov drugi saputnik su na razdaljini oko 40 AU
Sam Albireo je velik kao 71.41 nasih Sunaca.
A njegov saputnik 4.39 naseg Sunca.
A ovaj treci je velicine 3.31 naseg Sunca.

[Maxscope]

Posmatranje sa dva oka i dvogledom je naravno bolje jer snaga rezolucije i mogucnost uocavanja bledjih objekata se umnozava, ali prednost "binoview" na teleskopu u odnosu na "mono" teleskopsko osmatranje sa jednim okom i jednim okularom nije jasno definisano. Kao prvo ne mogu se porediti osmatranje sa oba oka kroz dvogled i osmatranje sa oba oka kroz "binoview", jer jednostavno binoview i dvogled nisu isto.
Takodje nije bas mali broj eksperata koji se slaze da je osmatranje teleskopom sa binoview bolje od klasicnog osmatranja sa jednim okularom i jednim okom.
Ja naravno nisam ekspert niti sam kompetentan da ulazim u tu raspravu jer sam samo jedom osmatrao Mesec kroz binoview na teleskopu, pa ipak neke stvari o kojima sam citao mi izgledaju logicno.
Dvogled je u osnovi dva teleskopa koji su povezani zajedno, dok "binoview" zavisi od moci sakupljanja svetlosti jednog teleskopa.
Sa obzirom da se radi o jednom teleskopu, objekat ili snimak koji ce se videti kroz "binoview" na tom teleskopu ce biti BLEDJI u odnosu na isti objekat koji se posmatra kroz taj isti teleskop sa jednim okularom i jednim okom. Razlog je naravno taj sto se u binoviewu, svetlosni zrak koji dolazi iz teleskopa razdvaja na dva jednaka dela koji se usmeravaju ka okularima i tu se gubi na svetlosti.
Razlika bas i nije zanemarljiva kada su u pitanju bledi objekti dubokog neba jer se radi i o celih pola magnitude koji se gube upotrebom bino-a.
Bez razlike na kvalitet binoviewa i teleskopa, oni se ne mogu po kvalitetu osmatranja sa oba oka porediti sa dobrim i kvalitetnim dvogledom.
POred toga, binoview moze biti ogroman problem.
Prvo treba obratiti paznju na cistu aparaturu "binoview-a", jer ako je aparatura previse mala, vignjeting je neminovan.
Takodje, binoview nije previse pogodan za mnoge teleskope a pogotovu ne za Newtone, jer mnogi nemaju dovoljno dugacak hod fokusera da bi se dostigao fokus sa bino-m. Naravno, prividno resenje je upotreba 2x barlowa izmedju binoview i teleskopa sto ce produziti fokalnu tacku celog instrumenta.
Ovo ce naravno resiti problem nedovoljnog fokusa, ali ce u isto vreme kreirati drugi problem, a to je sto ce u tom slucaju barlow uvecati fokalnu duzinu teleskopa ne za dva puta vec za cetiri puta. Tako da ce okular koji obicno daje uvecanje od recimo x40 u teleskopu, kada se postavi na binoview davati uvecanje od citavih x 160.
Parfokalni kompezator je bolje resenje za svaki teleskop osim katadioptrika (jer oni pomeraju ogledalo pri fokusu) resavajuci pitanje fokusa. Ali, opet kompezator povecava uvecanje celog teleskopa do tog nivoa da je osmatranje sirokog vidnog polja skoro nemoguce.
Denkmeier nudi dodatak koji kompezuje kompezator i smanjuje problem uvecanja, ali za cenu bolje ne pitati.
Sa druge strane cak i sa kompezatorom, fokusiranje i dalje moze biti veliki problem kod nekih teleskopa (osim opet katadioptrika). Da bi se dobio dovoljan hod fokusa treba se postaviti dodatak na cev binoviewa koja ulazi u fokuser pa cak ni to mozda nece biti dovoljno. Dakle jos jedan dodatak je neminovan....
U sustini, kada je osmatranje sa dva oka u pitanju, bez razlike koliko je kvalitetan binoview i koliko je kvalitetan teleskop na kojem se nalazi, ponavljam po kvalitetu osmatranja se ne mogu meriti sa dobrim i kvalitetnim pravim dvogledom.
Gde binoview dolazi do punog izrazaja je osmatranje planeta i pogotovu Meseca.
Osecaj je skoro trodimenzionalan i tu se osmatranje mono teleskopom ne moze porediti sa binoview-om sa obzirom na mnogo bolji kontrast, boju i uopste celo osmatranje.
   

[sale11472]

Eh pazi ja sam na Letenki bas gledao planetu i Mesec kroz APO-e i obican okular (ako je obican Pentax na Pentax  teleskopu) i bino (bas je Denk bio u pitanju) i sasvim sam uveren da se bolje vidi sa dva oka cak i kroz teleskop manjeg precnika. Sad da se gubi nesto svetlosti to je logicno ali stekao sam utisak da je dobitak na kontrastu i detaljima znatno veci, uostalom ako je pola magnitude problem uvek postoji veci teleskop

BTW moj dvogled je daleko od dobrog i kvalitetnog: BK7 prizme, jednostruki premazi samo na objektivima itd itd ali meni to nesto i ne smeta posto nisam bio spreman da platim vise od onoga sto sam platio  (stipsa znam  )