ASTROFOTOGRAFIJA

[Ljubo]

Da, Milane, definitivno bi trebao isključiti digitalni zum - pa vidi koliki su ti sateliti, to jasno govori o tome.
Probaj i malo jače da filtriraš klipove - uzimaj samo 25 do 30 % najviše korisnih frejmova. A da ima mjesta za napredovanje, evo da vidiš šta je snimio Gilich Zoltan afokalno sa Canonom A-560 u Mjpg formatu, kroz C8 (stari, žuti tubus) i okular gold line 15 mm.

To je nastalo prvog dana udara asteroida u Jupiter. Nadam se da mi Zolika neće zamjeriti, ovo sam postovao da i drugi vide da ne treba ne znam kakva oprema za snimiti dobru astro fotku.

[Ljubo]

Evo još jedna Zolikina fotka...

[Yagodinac]

Daaa, za dobar snimak treba ti dobar klip. Digitalni je služio samo da vidim da li može (može po cenu detalja!).
Inače čoveku svaka čast. Ja razmišljam da li zbog kolimacije ne mogu da vidim sitnije detalje - isto dobijem i kad stavim 2x barlow i bez njega, samo je bez barlow kontrastnije. A moguće je i da je do fokusera.

Imam utisak da bi bolje ispalo ako okinem 20 jpegova, barem bi bilo dosta oštrije?

[Ljubo]

A od tih 20 jpegova imaćeš 5-6 dobrih slika - malo! Zoltan je snimao dosta sekvenci te noći. Prvo je snimao s 15 frejmova u sekundi, a potom s 30/s. Mislim da ne treba da odustaješ od klipova - samo malo jače filtriranje; sliku na kraju, nakon obrade, smanjiti (jer ovo što postuješ je malo preveliko obzirom kojim instrumentom snimaš). Ja koristim Registax 4, obilježim najbolji frejm i zadam da mi filtrira 25 do 30% najboljih snimaka. Potom ide obrada  waveletsima i na kraju, ako treba, šminkanje u Fotošopu. Radimo li isto?

[Obersturmfuehrer]

Nije bilo moguće propustiti sinoć stabilnu atmosferu pa evo rezultata. Prva klip je 2700 sličica na max uvećanju (Canon 4x optički 4x digitalni), jeste klip bio šumovit ali bar liči na Jupiter. Slika je u originalnoj veličini, tj nije kropovana kao ono prošli put.

Samo jedna stvar...vec je receno, ali dodatne informacije ne skode...
Dakle, nemoj da koristis digitalni zum - nikad.
Ono sta zelis da uvecas uvecaj u nekom programu specijalizovanom za to i rezultati ce biti neuporedivo bolji. Jednostavno, algoritmi u softveru fotoaparata nemaju veze sa mozgom.
Tih 2700 slika mozes da povecas ili kroz Photoshop koristeci "Batch" funkciju ili kroz Premiere, ukoliko se radi o video materijalu.

[Yagodinac]

Ja koristim Registax 4, obilježim najbolji frejm i zadam da mi filtrira 25 do 30% najboljih snimaka. Potom ide obrada  waveletsima i na kraju, ako treba, šminkanje u Fotošopu. Radimo li isto?

Isto, samo ja obično stavim na 70% (optimistički). Probaću i na 30%. Ponekad kad me mrzi da tražim najbolji frejm stavim da on napravi iz 45 frejmova jedan referentni, wavelets pa onda continue i sledi stakiranje iz početka. Bilo kako bilo rezultati su mi približni pa mislim da je do teleskopa.

Samo jedna stvar...vec je receno, ali dodatne informacije ne skode...
Dakle, nemoj da koristis digitalni zum - nikad.

Naravno, sve mi je jasno. Ono je bio eksperiment jer dosad nikad nisam imao tako čistu atmosferu. Inače koristim skoro isključivo optički, završnu sliku iz Registaxa uvećam u Fotošopu 3000x2000 i ispravljam brljotine mnogo preciznije nego na originalu 640*480. Potom vratim veličinu.
Inače i ja sam se začudio što nakon stakiranja u Registaxu i čačkanja wavelets nisam dobio neki značajan šum (malo se vidi zbog curves) jer sam svestan da teško da ovako mogu da izvučem finije detalje. Postoji jedna mogućnost: da digitalac ne stoji ravno preko plossla nego malo periferno i da tako nikad nije moguće potpuno izoštriti sliku. Malo treba poraditi na tome.

[Obersturmfuehrer]

Ne znam da li si isprobavao razne algoritme za uvecanje, sa svakim novim izdanjem PS-a im se poveca broj
Pa ti vidi kako ti odgovora...
Takodje, kada vracas sliku u prethodnu velicinu probaj da odradis malecki "sharpen filter".
Tu je i Noise Ninja koji sluzi za smanjivanje suma

E sad, ovo sve vazi za obicnu fotografiju, ne znam koliko je primenljivo u astrofotografiji.

[Ljubo]

Za takvo (softversko) uvećanje mu treba savršena optika, a i tada može na planetama ići najviše do 60-70% veća slika u idealnom slučaju.

Za obradu slika planeta treba poprilično drugačiji pristup od onog u klasičnoj i deep-sky fotografiji:

- Sharpen filter uglavnom nije potreban, jer postoje gotovi algoritmi u Registaxu, pa izabereš najbolji (Bell, Lanzos, Mitchell,...). Mada, može se pokatkada eksperimentisati i u tom pravcu;

- Noise Ninja se iz istog razloga rijetko koristi u planetarnoj astrofotografiji, osim ako hvali dovoljno snimaka za stek, ali i tada daje ograničene rezultate (poprilični gubici na sitnim detaljima).

- Blur filter u jako maloj količini može dati povoljan rezultat, onda kada se konstatuje da se otišlo preoštro u obradi, ili uoči blagi nedostatak frejmova.

[Yagodinac]

Pošto je leto red je da se svi okrenemo ka jugu. Ovde sam složio tridesetak slika po 15sec (piggyback), praćenje nije savršeno; šum nije bilo lako skinuti. Ipak treba početniku progledati kroz prste, zar ne?

[Ljubo]

Bravo Milane,
Čime je snimano (koja kombinacija opreme)? Mliječni Put je dobro ispao za tako kratke ekspozicije; a kud je nestala boja? - mislim da bi s njom imao jedan kompletan snimak (zanemarićemo komu i astigmatizam, jer je izgleda slikano na maloj žižnoj daljini i malom F broju). Na koliko si stavio F broj i ISO?

[Yagodinac]

Ako izuzmemo priličan LP u DeepSkyStackeru teško podesim boju. A ako saturiram previše u PS-u nebo je nehomogeno. Ne znam kako podesiti boju sa ovako lošim 8-bitnim JPEG slikama.
F je najmanji, tj 2.8 ako se ne varam (malo kropovano) a ISO 1600. To je razlog šuma ali na manjem ISO se Mlečni put i ne vidi, eto kompromisa.
30x15sec

[POSEYDON]

Milan (Yagodinac) za predsednika:)))

[hrast]

nakon sto stackiras u DSS, nemoj vise tu nisat raditi! u folderu gdje se nalaze light frejmovi, tamo ti je spremljen autosave.tif. Taj file otvori u PS i deri po obradi 
A umjesto PS, preporucam PixInsight koji je daaaleko bolji za rastegnuti histogram

[Yagodinac]

Još malo o Jupiteru. Poslušao sam savete iz prethodnih postova i rezultat - mali Jupiter u malom teleskopu. Nema digitalnog zuma, nema kropovanja a upotrebljeno je 25% od 770 frejmova. Jedino je trebalo oprezno sa sliderima, kao po jajima a obrada TIFa je bila malo možda preterana.

[Ljubo]

Bravo Milane, napredak je više nego očigledan!!! - naziru se i (grube) strukture u polarnim oblestima. Ovo otprilike i jeste veličina Jupitera koju bi trebalo da postuješ tvojim teleskopom (ponekad, kada obrada ispadne skroz dobra, još oko 50% preko ovoga će isto raditi posao). Sljedeći korak: Sve isto, samo probaj malo više frejmova da napraviš u jednoj sekvenci (limit snimanja za Jupiter je oko 90 sekundi, naravno zbog planetine rotacije). Eksperimentiši i s procentom upotrebljivih snimaka - 25% je donja granica (kada je lošiji seeing; za bolji seeing možeš ići i do 60%).