Astrosoft ali sa Open Source tj FSF ukusom...

[sale11472]

Eto podstaknut drugom temom pade mi na pamet da otvorim temu o softveru koji koristite ali sa začkoljicom da bude u OS tj Free as in FREEEEEEDOOOOMMM (glasom Mel Gibsona iz filma Hrabro Srce).
Dakle i na Win platforimi mnogi koriste OS programčiće najpoznatiji primeri su sigurno Celesti i Stellarium a evo CdC ide njihovim stopama tj nova verzija je pod FSF licencom.. pa sam mislio da ne bi bilo loše prezentovati malo mogućnosti Linuxa i free softvera u astro svrhe naravno može i da se pomene WINE i kako redi emulacija za ono čega nema u Linux verziji.


PAVDUUUUU, BURGAAAAAA na vas mislim pre svih 

[Pavdu]

Evo, ajde...

Na Linuxu takođe imaš Stellarium i Celestiu, a pored njih tu su i KStars, StarsSkyChart, OpenUniverseSpaceSimulator, SSystemSpaceSimulator, StarPlotStarChartViewer, Planets, ...

E, kad budem imao vremena poslaću i screenshot-ove...

[sale11472]

Ma dobro sshotovi nego si moga da dodaš i još poneku informaciju o programima .....
Nego ja ovde nisam mislio da samo nabrajamo šta ima od programa neg oda e malo priča (tj promoviše) Linux platforma i u ove astro svrhe pa čak i kada je emulacija u pitanju aj da budem iskren Wine me interesuje posebno što u vreme kad sam se ja igrao sa Linuxom to nije bilo nešto korisno tj upotrebljivo (el se seća neko '95-te godine )
Dakle REKLAMAAA BATO!!!! 

[burga]

Za wine je najbitnije da imaš ukljucen glx direct rendering. Ali hajde redom, za one koji se nisu sretali sa open sourceom i Linuxom:

1. GNU/Linux je open source, free (as a freedom) operativni sistem, besplatna i sobodna "zamena" za Windows. Navodnici su tu jer se radi o daleko stabilnijem sistemu, virus (almost) proof (ima 45 virusa za Linux naspram desetak hiljada za windows) i što je meni najvažnije radi se o OSu koji je potpuno prlagodljiv ličnim potrebama.

2. Ko stoji iza GNU/Linuxa? Niko i svako. Ne postoji HQ u kome bi sedeo neki CEO i odlučivao koga će da zaposli a koga će da istera, koji će se software razvijai a koji ne. Od samog početka iza GNU/Linuxa stoji čitava brigada najvećih svetskih hakera/programera. GNU (GNU is Not Unix) je zamisao Ričarda Stalmana, koji je i osnivač Free Software Foundation. Stalman je i smislio liece koe omogućuju open source: GPL, LGPL i FDL. GPL (General Public Licence) je licenca koja kaže ,,ovaj softver se može slobodno koristiti, distribuirati, menjati i tako izmenjen dalje distribuirati, ali kod originalnog ili izmenjenog sotvera mora ostati otvoren". LGPL (Lesser General Public Licence) dozvoljava da se kod izmeni i tako izmenjeni kod zatvori, čime je omogućeno da se od open source/free softwarea napravi closed source/proprietary software. Pod LGPLom se najčešće objavljuju biblioteke za programe. I na kraju FDL (Free Documentation Licence) je isto što i GPL ali a dokumentaciju. Prvobitni kernel (jezgro) Linuxa napisao je Linux Benedict Torvalds, kao klon minixa (mini verzije Unixa) i objavio ga pod GPLom. U to vreme je FSF već razvila veliki broj programa, ali nije bilo GPL kernela, pa je iskorišćen Linux kernel. Tako je nastao GNU/Linux. Inače, Linus stoji iza Linux foundation, kompanije koja štiti patentna prava na Linux (ime Linux je zaštićeno i sl) i zajedno sa FSFom pokreće sudske sporove protiv onih koji krše patente ili licence (npr. ako neko uzme deo GPL koda, preradi ga i zatvori). Od novca dobijenog od patentnih/auorskih prava (što je jako malo) i dobrovoljnih priloga finansiraju se programeri širom sveta. Međutim, niti je taj novac dovoljan za život pomenuti programera niti se fnansiraju svi potrebni programeri, tako da ovaj OS leži na leđima volontera, i tako će biti i u naredno vreme.

3. Posledica činjenie da GNU/Linux razvijaju volonteri i da u ovom poslu ne leže neke silne pare je nedosatak drivera - rak rana GNU/Linuxa. Velike kompanije smatraju da nema dovoljno linuxaša koji koriste njihove proizvode i ne objavljuju drivere za GNU/Linux. Međutim, situacija se polako menja, Athlon i NVidia prenjače u ažurnosti svojih drivera, a za neke uređaje drivere pišu i sami korisnici. Oni koji su zagriženi za Linux (kao ja) ne odustaju od svog omiljenog OSa već proizvode koje kupuju biraju po tome da li su podržani pod Linuxom (grafičke kartice, modemi, web kamere, skeneri i sl).

4. Na kraju o GNU programima. Ove programe pišu korisnici za sebe, a ne neki anonimni programeri za anonimne korisnike - zato se Linux odlikuje kako raznovsnošću tako i usabilnošću svojih programa. Grafičko okruženje je uključno po defaultu, ali je odvojeno od samog OSa, tako da možete birati želite li KDE, Gnome, Enlightment, XFCE ili neko treće/etvrto okruženje. Isto važi i za programe - hoćete li muziku slušati u AmaroK-u, Audacity-ju, XMMS-u, JukeBoxu, a filmove gledati u Totemu, Kaffeinu, MPlayeru, KPlayeru, Browsovati u Firefoxu, Nautilusu, Operi, Konqueroru, ili čak Lynxu ili Linksu, stvar je ličnog izbora i ličnog ukusa. Neki programi su se izdvojili kao de facto sandardi (GIMP za obradu rasterskih slika, Scribus za obradu vektorskih slika i pripremu teksta i sl.)

5. Programi za GNU/Linux se mogu instalirati iz sourcea (kompajliranjem) ili iz paketa koji su prilagođeni konkretnoj ditribuciji. U drugom slučaju postoje paket menadžeri koji su postali sine qua non od kko je to isto postao i broadbend Internet. Dakle, ako sam konektovan, na svom Ubuntu uključim Synaptic, odaberem program koji želim da instaliram, a Synaptic oradi ostalo - download, konfigurisanje i instalaciju. Šta više, paket menadžeri će instalirati i sve potrebne programe bez kojih program koji sam želeo inače ne bi mogao da radi.

6. GNU/Linux više ne zahteva instalaciju, već se može pokrenuti sa Live CDa ili DVDa. Naravno, za bilo kakav ozbiljniji rad ipak je neophodno instalirati sistem na hard disk, između ostalog i zbog toga što nije moguće dodavati nove pakete na CD/DVD. Sam proces instalacije je pojednostavljivan tokom vremena, tako da je čak i Dule sam instalirao sebi jedan primerak.

7. GNU/Linux ima ogroan korpus korisnika voljnih da razmene mišljenje. Kod nas je sakako najaktivniji forum www.linuxo.net a postoji i gomila specijalizovnih foruma, kako naših tako i svetskih, gde je moguće dobiti potrebne informacije ekstremno brzo.

8. I na kraju - kako do svog primerka. Ako imate spor internet, možete naručiti Ubuntu CD (ubuntu je jedna od distribucija Linuxa) preko adrese shipit.ubuntu.com. Sve troškove snosi Majkl Šatlvort . Ako imate broadband internet, možete downloaovati CD ili DVD iso image bilo koje distribucije, a spisak možete pronaći na wikipediji. Više informacija možete pronaći na http://www.google.com/linux

[sale11472]

Ali hajde redom, za one koji se nisu sretali sa open sourceom i Linuxom:

E to je bila ideja sad samo nastavite

Sve troškove snosi Majkl Šatlvort

A eto i veze sa astronomijom, tj astronautikom odnosno space turizmom

[burga]

Ako ste svarili prehodni post, idemo na drugo pitanje:

1. wine. Da bi se wine koristio punom snagom, potrebno je imati uključen glx direct rendering, što zateva odgovarajući driver za grafičku. Nakon toga treba instalirati wine i programi radi kao švajcarski sat. Wine je emulator svih windowsa od '95ice do XPa, jer mu se može zadati argument koji govori koji win treba emulirati.

2. što se nativnog astrosoftvera za linux tiče - ima ga raznog, za razne svrhe. Kao deo Kedu Suite pojavljuje se KStars - planetarijum sa podrškom za većinu teleskopa, tako da se može koristiti i za upravljanje teleskopima. Postoji i veći broj programa za obradu astrofotografija (astrometriju), tu je program za računanje efemerida astroalmanach, a spisak astronomskog edukacionog softvera smožete videti ovde. Evo liste softwarea koji se hostuje na http://sourceforge.net

3. Na kraju da se pohvalim da i sam radim na programu za računanje ZHRa meerskih rojeva na arbitrarnom intervalu: QZHRCalc