• Welcome to Forum Astronomskog Magazina. Please login or sign up.
 

Radio detekcija Jupitera, 29.5.2008.

Started by Nele, May 29, 2008, 03:44:32 pm

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Nele

Pomalo neobične slike Jupitera, snimljene sinoć. Upotrebljene tehnike su nove, kao i mesto snimanja. Softver nije predvideo naročita zračenja sinoć i pored položaja Jupitera i Jo, koji se poklapaju sa vremenom merenja.
Limitacija postavljanja slika trenutno onemogućava da pokažem još neke detalje, te zato samo ovoliko za sada.

stameni

A šta je na osama? Vreme ili frekvencija na apscisnoj...?

Nele


Kizza

Jel mozes da nesto zakljucis sa ovim posmatranjem,mislim sta ce se desiti sa "Okom"?
Ako Ljudski život teče nepovratno kao reka,šta nas čeka u Okeanu?

Nele

Na žalost, na osnovu jedne večeri snimanja, ne može se ništa reći. Bilo bi potrebno konstantno praćenje. Kada imam vremena, mašine rade skoro non stop. Sinoć sam snimao Jupiter, tokom dana Sunce, a večeras opet isto. Ovo u slučajevima kada imam vremena. Na nesreću, nije uvek takva situacija, pa se teško može napraviti neka analiza na osnovu toga, sem ako se ne desi da su snimci potpuno drugačiji od uobičajenih, a ovi koji se vide su uobičajeni.
Jedino što nisu predviđeni. Tek 3. juna se predviđa nešto jača oluja, pa videćemo.

Slušao sam neke nove teorije i spekulacije što se oka tiče. Interesantno je. Generalno, govori se o globalnoj promeni klime na Jupiteru. Stim u vezi i promene u veličini i eventualno nestajanje oka. Zato se vrše i konstantni napori i u radio osmatranju, jer će dati bolji uvid u to koliko ono kao najveća oluja u sunčevom sistemu, menja karakteristike magnetnog polja planete, koje je zaslužno za radio izvor.

Voleo bih da, ako se tako nešto dogodi, mogu da pratim to u real time-u, kao što i hoću najverovatnije.

Nele

Sinoć sam imao zadovoljstvo da zabeležim i "S burst" (short burst) na Jupiteru, tokom snimanja (prošli je bio "L burst"... long burst). Nije bio posebno dugotrajan, ali je lepo vidljiv na dijagramu i zablistao je u zvučniku prijemnika :)
Noć nije bila naročito aktivna, te je ovo jedini snimak u toku noći.
Iako prognoze ne daju neke velike predikcije, želim da snimam baš sada, kako bih video koliko se naša oblast (koja je nepokrivena radio astronomijom), slaže sa predikcijama. Softver za predikcije je dosta odokativan, koliko sam video po poređenjima sa klasičnim planetarijumima, ali može poslužiti.
Dakako, ja idem sistemom konstantnog snimanja, bez obzira na prognoze.

Ovi snimci bi trebali dati uvid u to kako treba da izgleda normalno radio zračenje sa Jupitera. Nakon toga, prepoznaćemo lakše anomalije, kada do toga dođe, po stepenu amplitude i trajanju.
Naravno, očekujem da uskoro uključim u snimanje još jedan računar i prijemnik tako da će snimanje biti na dva kanala istovremeno. Ovo će dati bolje snimke, bolje verifikacije i skoro interferometarsko snimanje.

r2d2

May 30, 2008, 10:34:39 pm #6 Last Edit: May 30, 2008, 10:56:23 pm by r2d2
Quote from: Nele on May 30, 2008, 08:58:41 pm
Sinoć sam imao zadovoljstvo da zabeležim i "S burst" (short burst) na Jupiteru, tokom snimanja (prošli je bio "L burst"... long burst). Nije bio posebno dugotrajan, ali je lepo vidljiv na dijagramu i zablistao je u zvučniku prijemnika :)


Nele sta konkretno prestavljaju ovi grafikoni? Mislim jasno je da je u pitanju neka em aktivnost na jupiteru, ali kakva?

Kazes da se oluje na jupiteru toliko predvidljive da znamo i kojeg ce datuma biti (pomenuo si 3 jun), pa se pitam da li su to sezonske oluje koje se dogadjaju ciklicno?

Da li postoji negde fajl (mali)  u audio formatu pa i mi da cujemo delic radio signala sa Jupitera?

-------------------------------------------------
Koliko je radio-astronomija uopste zastupljena kod nas, jer ovo je prvi put da vidim da je neko pominje ( mada je potpuno moguce da  se pominjala a ja je preskocio) ?

Koja je uopste prednost u odnosu na klasicnu astronomiju a koje su mane i da li je idelna kombinacija i jednog i drugog u isto vreme (zamisljam koliko bi bilo tesko locirati zeljeni objekat bez vizualnog kontakta)

Dali na taj nacin moze da se posmatra svaka planeta (sa magnetnom aktivnoscu) u nasem sistemu i manji objekti?

Kako se cuje mars (njemu je "razvaljeno magnetno polje" i nema polove nego je polje mestimicno nepravilno raporedjeno po planeti?

Pozdrav
p.s.izvini, malo sam prosirio temu sve u cilju boljeg razumevanja onoga sto radis.

stameni

Uh, ljudi, ovo je baš zanimljiva stvar :)

Evo nekih mojih komentara o ovim sličicama.

Sličica sa imenom slika 3 (ili tako nekako). Vrlo interesantna stvar. Prvo, da se primetiti da unutar prve "kockice grida" postoji jedan dug, dug interval u kome je signal relativno visokog nivoa, i ako zanemarimo šum, veeeoma je približan nekom pravougaonom impulsu. Trajanje tog impulsa je preko minut i po, a za to vreme on je približno konstantan. Zato mi je nejasna priroda porekla impulsa: ako bih pustio mašti na volju, možda bih mogao pomisliti da je impuls veštački ;) Da je prirodni, ne bih očekivao toliko dugo konstantnu gornju ivicu signala. Ono što se zapaža je, kao kada bi neko pritisnuo zvonce na vratima tih minut ipo, a pre i posle toga -- tišina! Da li postoji neki nebeski događaj koji ima takav "potpis"? (BTW, na kojoj si frekvenciji snimao?) Ovo bi verovatno trebalo da je L-burst? Ima, naravno, i primera (pogotovo "druga kockica") da se javljaju neki peakovi, ali nisam siguran da li je to samo posledica nekog impulsnog šuma, ili "koristan" podatak.

Slika 2. Razmera obe ose ista je kao u prethodnom slučaju, ali se u šumu mogu primetiti neki signali nižih amplituda. Ne mogu da tvrdim da su impulsni šum, ali ne mogu ni pretpostaviti šta bi drugo mogli biti.

Slika 1. Ovde sam skroz u rebusu. Unutar "kockice" od četrnaest sekundi se dešava čudo nekih impulsa o kojima ne umem ništa mnogo pametno reći.

U stvari, meni je slika 3 najveći rebus: nemam predstavu kako da objasnim onaj pravougaoni impuls. Naravno, ne mogu mnogo pametnoga napisati o ovoj oblasti, ali se nadam da imam pravo da probam :)

Sve u svemu, ovo je vrrrlo interesantna oblast, pa bi bilo lepo da računamo na to da ćeš i dalje pisati o ovome :)

S obzirom na to da oprema valjda nije preskupa za zapdanjačke institute, znaš li da li se time bavi "beli svet"? Jesu li otkrili nešto interesantno?

Nele

Odlično! Napokon možemo razgovarati :)

Nisam imao puno vremena za objašnjavanje, jer nisam mogao ubaciti slike koje sam hteo. Ovde stavljam treću, koja je uvećana slika signala koji su bitni u prvom postu.

Onaj prvi signal koji si spomenuo jeste neki veštački signal. Njega preskoči u analizi. Taj signal je obrisao jedan deo zračenja koja su se čula, jer se njihov početak vidi pre no što je nastao veštački. Ovo je jasno kao dan, samo što je on deo snimka, pa ga nisam mogao izbeći, ostali signali su važniji. Dakle ovo nije long burst. Long burst su upravo ostali signali, koji se čuju poput laganog pojačavanja i smanjivanja šumova. Nisam ih uspeo snimiti u odsustvu Jupitera na nebu. Osnovni signal bez njega iznad horizonta je samo statika i povremeni (redak) veštački signal. Veštački signali nastaju zbog različitih ometača (može biti TV, radio predajnik, mobilni telefon, elektro motori, ulična rasveta itd... svi su oni veoma snažni radio izvori). Naravno, da bi se prepoznali, potrebno je videti primere takvih signala, a ima ih puno na Internetu. Staviću neke od njih, da se vidi kako izgledaju.
Grafikon je odsečen, kako bi se video najzanimljivji deo. Ostalo je ispresecano sa povremenim veštakim signalima, koji su laki za detekciju i jako su uniformni. Pojavljuju se kroz tačno određeno vreme i amplituda im je određene visine, u zavisnosti od izvora.
Dakle grafikoni pomažu da se odredi veštački naspram prirodnog izvora.
Frekvencija snimanja je 20.1MHz.

Šum možeš videti pored pikova koji se nalaze na snimku. Ovo je poznati "galactic background" i veoma je jasan. Sve ostalo što se iz njega izdiže, jeste ili prirodni signal, tačno određenog objekta u atmosferi ili van nje, ili veštački (što je lako za utvrditi po njegovoj cikličnosti).

Na slici 2 se lepo vidi šum iz kojeg se izdižu signali. Veštački signal obično nije takvog oblika. Zvuk takođe. A prema prognozi, nastupio je tačno u vreme kada je predviđeno.

Impulsni šum koji spominješ, ne nastaje tako. On je obično jako visok pik, koji traje znatno kraće. Ovo se događa kod snimanja električnog pražnjenja u atmosferi i kompletan snimak (trajanja 24 ili 48 sati) ih ima neverovatno mnogo. Ovaj bi mogao biti lažiran, ali tek kada bi neko podizao snagu radio predajnika i smanjivao je. Naravno, tada bi bila uočena pravilnost u signalu, koji se jasno vidi na analizatoru spektra (veštački signali su obično modulisani).

U svetu se ljudi bave time naravno. Sve ovo što vidiš, snima se redovno. Oprema je u skladu sa zapadnjačkim merilima. Otud se i nalaze izvori za informacije o ovakvim snimanjima. Što se tehnika snimanja tiče tu nema ništa novo. Dakle, potrebno je pogledati primere signala sa Jupitera na internetu, ima ih jako puno i snimaju se svakodnevno. Nakon toga, možeš prepoznati pravi po obliku, vremenu kada je nastao (po predikciji), kao i zvuku.

Problem u nas jeste što je jako mala informisanost o ovim stvarima. Otud i odgovor na pitanje o radio astronomiji u našoj zemlji. Ja ne znam da se to obavlja u bilo kojoj instituciji u Srbiji. Dakle, ovo mogu biti prvi ovakvi snimci kod nas na žalost. Nadam se da će ih biti više, jer u svetu, to nije ništa posebno, kao što nije ni detekcija Sunca i Jupitera, prilično jednostavnom opremom.

Ono što tebe zanima, jeste verifikacija. Osnovna stvar, koju ja proveravam, jeste širina frekvencije. Naime, Jupiter je jaaako širokog opsega. On podrazumeva od 10MHz do 40MHz. Dakako, ide i dalje od toga, ali su signali nemerljivi, ili zbog atmosfere, ili zbog snage. Dakle ovo je najpoželjniji opseg.
Ukoliko na dva radio uređaja imaš isti takav signal, na dve različite frekvencije, sumnje gotovo da nema. Jer ni jedan veštački predajnik, neće raditi toliko razdešeno, da zrači po nekoliko MHz!!! široko (poznato radio operatorima).
Slično tome, ako koristiš jedan prijemnik: čim se detektuje signal, skala prijemnika se pomera. Tom prilikom, uočava se mala promena (ako je uopšte ima), na eventualni veštački signal, jer on automatski nestaje, dok signal planete i dalje ostaje skoro isti, iako je frekvencija pomerena veoma daleko od prvobitne. On neznatno menja amplitudu, ali oblik je i dalje isti.
Ovo je najbolji način za verifikaciju signala, da li je zemaljski ili vanzemaljski.

To je ono što se tiče prijemnih tehnika, o kojima će nadam se biti više reči ubuduće.

Svakako, potrebno je izazvati interesovanje, kao što je već učinjeno. Dalje ćemo lako :)

Gafikoni predstavljaju statiku sa Jupitera. Naročito S Burst, koji nije ništa drugačiji (po formi), od snimanja naših VLF praćenja oluja. Jedino što na Jupiteru izgleda dolazi do konstantnih pražnjenja (simultanih), tokom kratkog vremena. Na zemlji se ovo ne dešava toliko često na uskom prostoru kao na Jupiteru.
Naravno, obzirom da se kod nas jako malo (ako uopšte) zna o detekciji jonosfere, mislim da bi o tome trebalo govoriti kako bi se drugi upoznali sa vrstama signala i mogli steći uvid u funkcionisanje radio astronomije.
Oblast je zaista velika, te na njoj treba raditi.
Dakle, pikovi koji se vide, oblikom i zvukom zaista liče na statiku (statika ne predstavlja, za razliku od uobičajenog mišljenja, beskoristan signal i šum). Da se razumemo: u radio astronomiji, ne postoji nešto kao što je "statika". SVAKI šum je koristan i predstavlja nešto.
Moderni radio prijemnici, grade se tako da anuliraju te šumove, kako bi izdigli koristan veštački signal. Međutim, nama je potrebno suprotno, da vidimo upravo šumove, koje ćemo izdići iznad veštakih signala, tj pronaći tehnike i steći iskustvo u tome da vidimo kada je koji nastao.

Tema je jako velika i treba je načinjati lagano. Odziv je dobra stvar, interesovanje takođe. Nadam se da ćemo o tome nastaviti. Ali osnove radio detekcije su neophodne. Dakle, redom.

Oluje su predvidive iz razloga što su zavisne od položaja Jupitera i Jo. Interakcija njih dva, šalje signal prema zemlji. Nikako drugačije. Zato se on i ne čuje uvek. Skoro da je u pitanju svako veče, ali desi se da se ne pojavi. Dakle nije pojava koju je teško detektovati, tako da u tome, kao tehnici, nema ničeg specijalnog.
Iz tog razloga je čak načinjen i softver za predviđanje kretanja i samim tim i modova koji se čuju u tačno određenom razdoblju (od nekoliko minuta, do nekoliko sati), u kojem je najveća verovatnoća za slušanje. Po mom iskustvu, slušanje van tih opsega, uvek ima za posledicu samo pozadinsko zračenje i nekolicinu veštačkih signala (od koji su, na mirnoj frekvenciji, najčešća varničenja prekidača za svetlo i mobilni telefoni).

Audio fajlova sa snimcima dva najosnovnija pražnjenja Jupitera, možete pronaći na dosta mesta na internetu kao primer. Naravno, za neke će ovo verovatno biti samo uobičajen šum. No, potrebno je potruditi se i čuti. Nakon toga, osobina da se takav zvuk prepozna, znači da smo čuli Jupiter. Dalje, vizuelni snimak pokazuje karakteristiku signala kao na dijagramima koje sam poslao), koji pokazuju eventualne greške našeg uha, koje može pomešati signale).

Ono što bi bilo bitno pokrenuti kod nas, jeste više stanica za slušanje, tako da bismo lako mogli uporediti rezultate. Ovo se inače radi i veoma veliki broj velikh opservatorija, kao i ljudi privatno, redovno postavlja fajlove na internet. Naravno, u zavisnosti od mesta na kojem žive, neće uvek čuti ono što mi čujemo (i obrnuto), zbog pogrešnog ugla Jupitera za njihovu/našu oblast. Ali su snimci gotovo uvek istog rasporeda, što govori da je verifikacija završena.

Ja mogu samo da se nadam da će nas biti sve više (znam pouzdano da prisutnih već ima).
Može biti da je vreme da se astronomska posmatranja prošire i na oblast radija.

Na ostalo ću odgovoriti kasnije.

Nele

Ah da, uvećana slika jednog dela one slike, gde je izbačen veštački signal...


marino

ajde molim te daj nam i ovako opsiran i lako razumljiv informatisvni tekst s ilustracijama opreme koju koristis te detalja oko nje
m
Vidulini Observatory

Marcony

Oprema!!! Citam ovaj post i nikako da kazes nesto o opremi  :)

Evo ja npr. imam Yaesu FRG7700 KT prijemnik (0-30MHz).
Omogucava slusanje LSB, USB, AM (narrow, wide) i FM modulacija.
Ne znam da li bi mogao da posluzi u te svrhe.

stameni

Da, nisam bio u pravu za impulsni šum. Ono što mi je ličilo na impulsni šum imalo je ipak suviše dugo trajanje i relativno malu amplitudu.

Nele

Samo polako :) Prvo da se zagolica mašta :)

O zastupljenosti radio astronomije kod nas sam već govorio kratko u prošlom postu. Mislim da bi trebalo pokrenuti ovu oblast kod nas i to pod hitno. U drugim zemljama, ljudi amateri imaju zavidno dobru opremu. Naravno, njihov standard je drugačiji, ali i kod nas se može pronaći oprema dovoljna za slušanje prirode oko nas. Jedan deo napraviti (za one koji imaju spretne ruke).
Zamislite, da smo mi jedina zemlja u kojoj nema radio astronoma. Kada sam počeo sa ovim, nisam našao bukvalno nikog ko se bavi ovom oblašću. Povezan direktno za to i profesionalno, rešio sam da sa radio-amaterstva, pređem na radio astronomiju, kao daleko interesantniju.
Međutim, kontakt se može održati samo sa ljudima iz inostranstva, dobiti pomoć ili verifikacije signala na koje posumnjamo. Ovo je tužno rekao bih, jer nije u pitanju jako veliki poduhvat, naročito za ovo što sam do sada objašnjavao.
Naravno, prelaskom na mikrotalase, potrebna je bolja oprema i strogo usmerene antene. Ovo se takođe može izvesti, uz ulaganja na antenski sistem oko 500E (zavisi koliko se snađemo).

Na pitanje da li svaka planeta može da se prati radiom, odgovor je da, može. Međutim, ne na kratkim talasima na žalost. Jupiter se zato i sluša toliko često, zato što se može pratiti već postojećom opremom, sa minimalnim izmenama. Ostalo zrači na frekvencijama koje zahtevaju bolje uređaje i horna ili tanjir antene.

Da odgovorim na naredno pitanje: pozicioniranje anene je najbitnija stavka, ali i najkompleksnija. Iako se čini da se dipolom ne može odrediti usmerenost, rezulati pokazuju upravo suprotno (dipol JESTE usmerena antena). Dipol se postavlja u dva položaja: ili istok-zapad, ili sever-jug. Sever-jug opcija je za slušanje planeta na izlasku ili zalasku, a istok-zapad kada su u zenitu. Ja generalno uvek koristim istok-zapad varijantu, pošto je dipol teško okretati, a signali se povećavaju, kako planeta dolazi na vrh iznad horizonta.
Pozicioniranje se na žalost jako teško izvodi u samogradnji. U pitanju je sistem poput onog kod optičkog teleskopa, gde u računaru određujete položaj objekta, pa ga teleskop prati. Ovo je nerešivo za sada kod nas, pošto je opreme malo. Može se koristiti i optički pozicioner, ko ga ima.
Softveri pomažu najviše u detekciji. Oni pokazuju predviđeno radio nebo u periodu našeg snimanja. U njemu se čak može postaviti i tip i usmerenost antene koju koristimo, kako bi nam softver rekao šta čujemo. Dakle, on pokazuje deo neba koji će proći kroz našu antenu, bez obzira da li je i dipol u pitanju, pošto sa ove pozicije, ne možemo čuti kompletno radio nebo.

Teško je reći da li radio astronomija ima prednosti u odnosu na klasičnu. Ne verujem da je tako. Jednake su po važnosti. Ali jedna teško može bez druge. Jedna drugu dopunjuju. Ovo je isto kao primer koji sam navodio o talasima koje slušamo. Slušajući samo jednu vrstu, teško je reći nešto više o prirodi kosmosa.
Isto tako, mi optički ne možemo "videti" veliki broj efekata i zračenja koje kosmos odašilja, a koje se vide i sasvim običnim prijemnikom u bilo koje doba dana ili noći. Najveći broj onih koji su slušali nekada kratke talase, već su čuli Jupiter i Sunčane eksplozije, samo što nisu znali da su to što jesu.
Zato smatram da je radio astronomija jednako potrebna i važna koliko i optička.
Slike koje se dobijaju na analizatorima spektra su predivne i liče na optike, stim što su one zračenja hemijskih elemenata iz kosmosa, temperaturne razlike, uglovi zračenja itd. Sve ono što se ne vidi optički.

Mars nikada nisam slušao. Zahteva mnogo bolju opremu (teško za izvesti u samogradnji). Ja trenutno lično radim na opservatoriji, koju preuređujem. Jer prethodnih godina, više sam učio, dok sada prelazim na direktna merenja. Nabavka opreme je još uvek u toku (neke komponente se koriste u profi snimanju), pa se nadam da će sve to pristići uskoro, te da ću započeti skeniranje hornama na 1,2-1,9GHz.

Što se opreme tiče sada je vreme da se nešto kaže i o tome. Jedini je problem, što ja volim govoriti u slikama, jer ne volim da nagađam previše. U nauci toga nema. Zato se toliko i razlikuje od mitologije :)

Trenutno koristim dva uređaja za snimanje VLF frekvencija. Prvi je ručni rad, koji snima opsege od 0-30kHz. Pokazaću i snimke oluja na zemlji, kao i popularnih "whistler"-a i "tweeks"-a, koji se lako mogu zabeležiti u svitanje. Uređaji ovog tipa se lako mogu napraviti u samogradnji.
Drugi takav je popularni RIZ, kojem sam preradio oscilator za LW na opseg od 10kHz do nešto preko 100kHz. Radi JAKO dobro (i to iz urbanih mesta!). Inače, to je jedna od opcija za našu zemlju, jer se ovi tjuneri mogu pronaći na pijacama za sitan novac. Taj Rizov model je bio veoma popularan pre 15 godina i sada se može pronaći u oglasima i kupiti jeftino. Prerađivanje LW opsega je lako, uz instrukcije.
Naravno, neophodnost prepravki i samogradnji je ono što se može naći u našoj zemlji, jer nemamo ni novca, ni vremena ni materijala (začudili biste se koliko je teško pronaći delove za divan prijemnik koji prethodno konstruišete, te se posle zapitate kako to isto napraviti štapom i kanapom).
No, nemaština je opasno oružje.

Prijemnik za slušanje Jupitera i Sunca je Yaesu FT-747. Nešto moderniji KT primopredajnik. Radi savršeno što se ovoga tiče. Antene koje sam koristio ranije su vertikalna (za VLF), usmerena (tri elementa yagi beam), za Jupiter i Sunce, a sada i dipol, trenutno jednostruk, sve za opsege od 20-28MHz.
Koristim i rotator, kako bih mogao bar malo manipulisati antenom, iako nije neophodno za detekcije ovih objekata.

U planu je gradnja horne, čim stigne prijemnik, koji čekam željno, kao dete lizalicu. U pitanju je uređaj AOR AR-3000A. Koriste ga i u institutima i u SETI-ju. Kada konačno stigne, njime ću skenirati sve od niskih, do mikrotalasa.

Što se tiče Yaesu FGR-7700, taj uređaj se može koristiti i to veoma lepo. Šteta je ako o tome nisi razmišljao do sada, jer je vreme da ga staviš u pravu upotrebu. NB funkciju moraš isključiti. On ima i AGC (automatic gain control), tako da je i njega potrebno isključiti, po mogućnosti elektronski, dakle diskonektovati deo prijemnika koji služi za AGC. Ova funkcija se gradi u prijemnicima, kako bi se olakšalo primanje veštačkih signala. Međutim, za naše potrebe, ona je nepoželjna, jer nam uništava korisne signale (koje neki nazivaju statikom ili šumom, a što je galaktička pozadina). Ako ne nađeš način da elektronski to rešiš (ne znam koliko se igraš sa elektronikom), onda postavi AGC funkciju u takav položaj, da kada spojiš veštačku antenu na antenski ulaz, imaš maksimum signala.
Prvo pojačaš uređaj do nivoa u kojem je teško slušati ga zbog buke. Zatim smanjiš RF gain na minimum i spojiš veštačku antenu (50 oma) na antenski ulaz. Ako dođe do pojačanja nivoa buke, onda je prijemnik OK. Moraš probati sa AGC funkcijom (on ima koliko se sećam slow i fast AGC), da vidiš u kom položaju je zvuk jači i u tom i snimaj.
Ovo je generalno pravilo za testiranje prijemnika.

Za takav prijemnik ne treba ti antensko predpojačalo. Biće dovoljno jak prijem i bez njega. Jedino što treba da napraviš, jeste dipol i to dva ista dipola za frekvencije od 20-23MHz. Pitanje koje je bitno za tebe, jeste tvoj GTH, tj gde se nalaziš. Da li imaš mogućnosti da postaviš dipol itd. Dakle, prvo odrediti smernice, a zatim ih slediti. Nekoliko snimanja (čije ćeš predikcije videti na softveru za to), proći će možda u nedoumicama. Svaki naredni put, znaćeš kada se jupiter pojavi i šta radi.

Ja sam skoro testirao i jedan veoma star prijemnnik, Grundig Satellit 2000, veoma dobro poznat ljubiteljima radija (1970. godište). Radi savršeno, pogotovo zato što nema nikakve filtere i blokade za smetnje, pa čuje kada komšija uključi rernu 50m dalje :)

Dakle taj tvoj prijemnik je SAVRŠEN. Mod rada koji treba koristiti je naravno AM. Na FM-u se ne može čuti ovako nešto (da ne davim o teorijama talasa, biće vremena za to). Možeš koristiti donji ili gornji bočni pojas takođe (SSB), jer ćeš tako lakše prepoznati modulaciju, ako se pojavi i time anulirati da je signal veštački.

Naravno, frekvencija od 20.1MHz je ostavljena slobodna za ovu upotrebu, te je jako mirna. Postoje intermodulacije i interferencije, ali tek povremeno, kada je aktivnost sunca velika (što trenutno nije slučaj). Svakako se jupiter ne sluša danju (iako može), zbog prisustva sunca. Najbolje je noću (trenutno, idealno). Zalazak sunca recimo, često pravi probleme, pošto nastaje iznenadna jonosferska aktivnost, tj jonosfera menja svoju visinu.... puno je parametara kao što se može videti, ali kada se čovek izdeformiše u ovom smislu, sve je dalje lako.

Dalje, treba da imaš računar (što vidim nije problem) i softver koji će ti poslužiti za to. Time je stvar završena. Odatle, potrebna je pažnja, poznavanje osnova i praćenje, kako bi video ono što treba da vidiš. Nakon toga, informacije se dele preko interneta sa opservatorijama i porede sa njihovim nalazima. Zaključke svako izvodi za sebe i piše o onome što misli da je efekat bio (da znači). Naravno, za ovo je potrebno naprednije poznavanje elektronike, radio tehnike i sistema za detekciju.

Slika koju sam stavio je samo deo opreme (trenutno uređujem prostoriju, stolove, vodove za antene, uzemljenje....... puno toga od čega zavisi dobra detekcija), a zatim prelazim na konstantna snimanja.
Rotatori su takođe spremni, kao i dve usmerene antene. Treća, horna, za 1,4GHz treba tek da se izradi (materijal je tu).


Nele

Vertikalna antena, koja se rdovno koristi za 10m amaterski band. dakle, redovna antena, ali u ovom slučaju, služi za praćenje na VLF-u. jako fino radi, stim što se bolje snima kada je čistina oko nje...