Sta se desi kad FOTON "udje" u OKO?

[Kizza]

Vec danima razmisljam o SVETLOSTI i manje vise znam kako nastaje(saznao sam i kako SVICI "prave" svetlost) ali nije mi jasno sta se desi sa FOTONOM kada udari u Zutu mrlju u oku?Ako sam dobro shvatio on proizvede elekricni stimulans u ZUTOJ MRLJI koja putem nerva stize u mozak koji je pretvara u sliku.
Ali kud je nestao FOTON?On je morao da "stane" ili je "prosisao" dalje?Mozda je sagoreo ili ........Voleo bih da mi to neko objasni   

[Predrag]

Pa foton nema masu, već poseduje energiju. On ne nestaje, vec se desava se pretvaranje jednog oblika energije u drugi. Mozda tako, a mozda i nije.

[r2d2]

I meni ovo zvuci kao tacan odgovor. Ne bih da ti dosadjuem ali u knjizi "Molim te objasni mi" Drago Dragojevic na strani 157 imas clanak ciji je naslov: "Moze li oko da registruje jedan foton", gde je sve lepo objasnjeno vezao za fotone i oci. Knijiga je zaista zanimljiva i lako dostupna za nabaviti.

[mmilan]

Sensitivity of the Human Eye to Photons and the Twinkling of Stars, pogledajte i prvi link na toj stranici

[Kizza]

Hm,da li je FOTON FOTON i kad se zaustavi?To jest da moze da "stane" ili jednostavno "nestane" u materijalnom smislu?Ako sam dobro shvatio on impulsnom silom deluje na,naprimer,SUNCEVO JEDRO ali nastavlja da se krece u smeru suprotnom od upadnog ugla ali i dalje postoji kao foton?
Imam neku teoriju ali dosta je smela pa ne zanam da li smem da je iznesem na videlo..........

[Ljubo]

Foton koji se krece kroz vakuum je kvant čiste energije (do na granicu mjerljivosti današnjih instrumenata). Medjutim, prilikom susreta s materijom ponaša se kao čestica, tj. iz E=mc(2) energija mu prelazi u masu i on interaguje s običnom materijom (dakle, PRIDRUZUJEMO mu impuls i masu). Tada foton ili smanji svoju energiju (promijeni mu se talasna duzina, tzv. Komptonov efekat) ili jednostavno nestane predajuci svu energiju materiji s kojom je interagovao.

[Kizza]

Hm,a da li Foton moze da "STOJI" na apsolutnoj nuli to jest -273 C ili se i dalje krece brzinom od 299000 k/sec?

[Predrag]

I do kakvog se zaključka doslo, da li je svetlost cesticne ili talasne prirode?
A mislim da se i na apsolutnoj nuli foton krece, jer temperatura ne utice na brzinu svetlosti.

[Ljubo]

1) Apsolutna nula ne postoji, tj. toj temperaturi se mozemo samo priblizavati, ali je ne i dostici.
Hipoteticki govoreci, na toj temperaturi sve staje, a ono sto bi nam dalo FOTON kada stane, ne moze nam, dakle, ni dati foton!!

2) Sa danasnjeg stanovista, i dalje stoji da je svjetlost dualisticke prirode. Medjutim, ima dosta indikacija da ipak svjetlost ima odredjenu prirodu, ali morace da prodje vjerovatno jos dosta vremena dok ne dobijemo pravi odgovor na ovo pitanje. Ali, koliko prije samo par godina nismo znali ni pravu prirodu neutrina, pa smo je dokucili. Zato, za ocekivati je da ce generacije koje dolaze odgonetnuti i pravu prirodu svjetlosti.

[Ljubo]

3) Foton ne moze da "stoji" ni u kojoj varijanti, on se uvijek krece brzinom svjetlosti cija vrijednost zavisi od sredine kroz koju se prostire.

[Predrag]

Pa nije bilo pitanje da li postoji apsolutna nula ili ne, već kako bi se foton ponasao na takvoj temperaturi! Ali hvala u svakom slucaju.

[mmilan]

Fotoni mogu da posluže za hlađenje i merenje ekstremno niskih temperatura.

How are temperatures close to absolute zero achieved and measured?

Što se fotona tiče - energija fotona može se izraziti kao E=hV, gde je V - frekvenca a h - plankova konstanta. Brzina je uvek ista (za odgovarajuću sredinu) a ono što se menja je frekvenca (tj. "boja").

Kad foton pogodi atom može da ga ekscituje ili jonizuje:

- ekscitacija nastaje za manje energije fotona, ako foton ima energiju koja tačno odgovara nekom od dozvoljenih prelaza u atomu i pogodi elektron, elektron će apsorbovati energiju (foton) i skočiti na odgovarajući viši nivo. Rezultat je ekscitovan atom, a foton je nestao; atom ne može da ostane dugo u ovom stanju, elektron se vraća u osnovno stanje i emituje foton iste energije kao apsorbovan

- jonizacija - foton koji ima dovoljno energije pogađa elektron, predaje mu energiju i elektron uspeva da napusti atom.

Kod Komptonovog efekta foton nastavlja da postoji ali menja se njegova frekvenca (izgubio je energiju).

Oko funkcioniše na sličan način kao i CCD kamera - "senzori" - čepići i štapići detektuju različite vrste fotona na različite načine. Štapići nisu osetljivi na boju i razlikuju svetlost od tamne (intenzitet, tj broj fotona), čepići su odgovorni za registrovanje boja. Postoje tri vrste, za svaku komponentu boje (klasičan RGB sistem). Kad foton određene frekvence pogodi čepiće oni ga apsorbuju i generišu odgovarajući električni impuls. "Registrovanje" fotona odigrava se prekonekog od mehanizama koje sam već pomenuo. Naravno, foton nestaje - nema gde da ide dalje.

[r2d2]

Zasto foton za razliku od mnogih cestica ne ubrzava ili ne usporava vec se uvek krece konstantnom brzinom za datu sredinu ? Kazati zbog nedostatka mase meni nije dovoljno, jer u pitanju je kretanje. Opet iz crne rupe ne izlaze fotoni iako nemaju masu? Da li zbog gravitacionog zakrivljenja prostora i vremena pitam se (primer:skretanje fotona sa dalekih zvezda prilikom pomracenja sunca)?

Kakve su to specijalne odlike koje ga primoravaju da se drugacije ponasa? Negde sam procitao i da licno mister foton moze da emituje neke cestice u nekim situacijama koje bi morale da se krecu brze od c.

Takodje me intresuje od kojih kvarkova se sastoji foton? Kao i na koje sile interaguje, a na koje ne?

Plankova konstatnta = jedna od najgenijalnih otkrica, zacin bez koga nema spremanja jela. Ipak pitam se otkud ona (ne kako je i zbog cega otkrivena otkrivena vec otkud (uzrok)?

Inace apsolutna nula ne postoji nigde u kosmosu kao ni apsolutno mirovanje, apsolutni vakum (bez zracenja,energije  ili cestica(gravitaciono prozima ceo kosmos pa bi eventualno van kosmosa mogao da postoji  ) itd. i ne mozemo znati kakva nova fizika bi bila u tom slucaju bi bila jer bi  izmenili pravila igre i onda bi to bilo nesto sasvim drugo!

Ne kazem da je lose tako razmisljati o tome, samo kazem da i ova pravila igre tek otkrivamo, i "provaljujemo" iako nam se cini da smo skoro pa blizu do cilja shvatanja.

[Ljubo]

Prostiranje brzinom svjetlosti je jedno od osnovnih svojstava fotona (pored energije, tj. frekvencije). On "usporava" jedino prilikom interakcije s cesticama, kada i nestaje, jer je izgubio ovo svoje svojstvo. Interesantno je da ne usporava cak ni prilikom rasejanja (Komptonov efekat), a to je dokaz da je prostiranje brzinom svjetlosti osnovno svojstvo fotona!
Naravno, postoje i matematicki dokazi u okviru teorije elektrodinamike i kvantne teorije, gdje se za brzinu slobodnog kvanta energije polja uvijek dobija c.

Foton se ne sastoji od (nama danas poznatih) kvarkova jer nije cestica. Kada, i ako utvrdimo da je foton cestica, onda cemo vjerovatno traziti i iz kojih se kvarkova sastoji.

Sto se tice Plankove konstante, i ona je jedna prirodna konstanta isto kao i brzina svjetlosti. Javlja se takodje u mnogim jednacinama kvantne teorije (u Plankovom zakonu, Hajzenbergovoj relaciji neodredjenosti, itd.). Za razliku od brzine svjetlosti njena vrijednost je konstantna za sve sredine.
Jedno konkretno fizicko znacenje Plankove kostante je u Hajzenbergovoj relaciji. Ona definise nemogucnost preciznog istovremenog mjerenja komponente koordinatnog sistema (npr. x-koordinate) i impulsa cestice do na manje od vrijednosti h crtano (h/2pi). Dakle, mogli bismo reci, da nam ova konstanta razdvaja granice primjenjivosti klasicne i kvantne fizike, i odredjuje da kada govorimo o mikrosvijetu, obavezno se moramo koristiti kvantnom teorijom, ako zelimo da PRECIZNO opisemo mikro svijet (i njegove reperkusije na makro svijet).

Ne znam da li je ovo bilo dovoljno, ali mozda ce Milan ili neko drugi ti dati jos detalja (ne volim da razglabam).

[mmilan]

Foton se ne sastoji od (nama danas poznatih) kvarkova jer nije cestica. Kada, i ako utvrdimo da je foton cestica, onda cemo vjerovatno traziti i iz kojih se kvarkova sastoji.

Foton jeste čestica, spada u grupu bozona - prenosioca interakcije. Nije sastavljen od kvarkova, ali od kvarkova nije sastavljen ni elektron pa je čestica. U prirodi postoje tri grupe čestica: leptoni, kvarkovi i bozon.