U vezi teorije Velikog Praska, fundamentalno pitanje

[Ljubo]

Kolika bi ti apsorpcija trebala za z=7, ili još gore, za z=10?
Crveni pomak se ponaša tačno onako kako zakoni fizike predvidjaju, bilo na 1m udaljenosti ili na milion svjetlosnih godina - samo izmjeris pomak (ako nema drugih poznatih efekata) i dobiješ fino tacnu vrijednost za udaljenost. Ovo čak nije ni čuveni Hojl mogao da ospori, a ni njegovi sljedbenici takodje.
Dalje, kosmičko mikrotalasno pozadinsko zračenje na 3K je ono što daje teorija inflacije i to je još jedna činjenica koja joj ide u prilog.
Sve ono što posmatramo u Vasioni - ponašanje galaktičkih superjata, kosmičkih struna, u dosta dobrom skladu su s ovom teorijom.

Hojl, Barbidzi i ostali nemaju danas puno kosmoloških sljedbenika, a niti su više tako glasni i svojim teorijama stalnog stanja - posebno jer nisu dali nijedan dokaz u prilog svojim teorijama (čak i onim o kvazi-stalnom stanju).

Dakle, nije pitanje danas da li se svemir širi, već zašto se ubrzano širi (mada su još neki eksperimenti u toku da ovo provjere).

[Yagodinac]

Rekoh da tu ima činjenica koje govore u prilog da se svemir širi ali gledati kvazar na 9-10 milijardi sv.godina i imati pred sobom samo spektromer ne znači biti 100% siguran. Da je ovo pitanje na nekom intergalaktičkom kvizu ja bih 70% bio siguran da se širi.
Drugo je pitanje ko od nas na forumu ima doktorat iz fizike ili još bolje astronomije. A i da smo svi eksperti pitanje je do koje mere možemo biti sigurni u ispravnost naših tvrdnji. Pogledaj istoriju astronomije: prepuna je grešaka! Doduše, imaš pravo Ljubo za sve što si napisao premda za 20 godina verovatno iskrsnuće neka sitnica pa opet revidiramo i širenje i dimenzije svemira i prirodu. Živi bili...

[Kizza]

Ako Ja dobro razumem,slobodno me ispravite,na osnovu udaljenih a vidljivih Galaksija,Zvezda i Kvazara koje mi vidimo zaključujemo koliki je Svemir?
Sećam se kada su pre nekolko godina usmerili svemirski teleskop Habl u jedan deo Svemira gde nije bilo ničega i da su  posle desetak dana pogledali snimak i  bili mnogo iznenađeni!Otkrili su na stotine novih Galaksija!
Možda je još rano za procene o veličini Svemira?

[Ljubo]

Kizza,

Ne mjeri se koliki je Svemir jer on nema centar ni krajnje tačke (dakle, nema se u odnosu na šta mjeriti), već mjerimo koliko su kosmički objekti daleki, i na osnovu toga, kao na osnovu ustanovljene starosti svemira, mi kazemo da gledamo neku galaksiju daleku toliko i toliko i staru toliko i toliko. To je ono o čemu ima smisla govoriti u ovakvom prostor-vremenu u kojem mi obitavamo (to jest, preciznije rečeno, iz naše perspektive).

[sale11472]

.... ne znači biti 100% siguran....

Eh pa nauka ne barata apsolutnim istinama tj u nauci nikada ali baš nikada ne možeš da budeš 100% siguran u tačnost bilo čega.... da je drugačije to ne bi bila nauka (BTW u nauci ne postoje dogme)

[Ljubo]

Da Sale je u pravu. Mada, Yagodinac istorijski gledano, može se očekivati da neke teorije budu dopunjene i/ili donekle izmijenjene. Tako, mi skoro svaki put kad otkrijemo djeliće istine vezane za prirodu, otkrivamo još niz njenih tajni - a to čini da svaka teorija mora proći test vremena; i često ih treba dopunjavati ili restruktuirati.
Opet, ovo je moguće, kao sto kaže Sale, jer se radi o nauci. U teologiji i drugim dogmatskim činodejstvovanjima (prakticiranjem) to ne bi bilo moguće.

[Kizza]

Pa Ljubo kako da izmerimo Svemir kada otkrivamo Nove i NOVE i NOVE Galaksije 

[Ljubo]

Da, upravo tako. Mjerenje Svemira je otprilike isto kao i mjerenje vremena - što ga više mjeriš, ustanovljavaš da ga ima još!

Osim toga, i jedno i drugo imaju početnu "tačku", ali ne i krajnju - dokaz da su prostor i vrijeme medjusobno uvezani.

[Yagodinac]

Mislim da smo dosegli tačku u teorijskoj fizici gde tehnologija eksperimentisanja kaska za teorijom. Slično je i u astronomiji, simulacije Velikog praska su zasad odložene (koliko vidim još nekoliko meseci, da ne bi Ženeva otišla u vazduh kako neupućeni kažu ) i ostaju nam samo kreda i sunđer za izvođenja.
Mada to nije prepreka za nečiju razboritost, setite se kako je K. Hajgens odredio daljinu Sirijusa, ako se ne varam. Bušio je rupice na dasci i kroz njih gledao danju Sunce a noću pamtio sjaj Sirijusa. To je dosetljivost!
Ili kad je Eratosten prepešačio Egipat između dve ravnodnevnice da bi štapom merio senku u podne i ustanovio prečnik Zemlje. Pogrešio je za nekoliko stotina km.
To je ono što vuče nauku napred, a to ne moraju biti doktori sa Harvarda (Bruno i Kopernik su bili sveštenici i ne baš matematički potkovani kao današnji gimnazijalci). Svi imamo pravo na svoje mišljenje oko teorijskih postulata u nauci mada se ja u nedostatku konkretnih podataka oslanjam ponekad i na intuiciju. Kao lekar često moram tako da radim, nemam uvek skener pri ruci a to sam naučio od starijih kolega.
Zato ispada da hulim na dogmu

[Predrag]

Pa to mora tako. Da bi eksperimentisali, moramo prvo da postavimo teoriju. I normalno je da eksperiment kaska za teorijom. Da bi se dokazala neka teorija, ponekad mora proci mnogo godina.
A sto se tice Velikog praska, kako stvari stoje, on se vrlo verovatno odigrao. Jer sva otkrica se podudaraju sa pretpostavkama, ranije iznetim. Jos se dosta toga treba potvrditi, ali iskreno verujem da hoce.
Kao i snimak univerzuma starog 380000 godina!
Ne znam za nesto da je otkriveno, a da je u suprotnosti sa tim?
Ako neko zna voleo bi da to procitam.

[Yagodinac]

Ok, svemir se širi. Najlogičnije je predpostaviti da je tako bilo oduvek, jel? To onda znači da je bilo i Velikog praska. A šta ako je to samo ciklus sažimanja i širenja, tj. oscilacija kroz koje je sve prošlo i prolazi? Jako se kosi sa ljudskim umom da predstavi sebi da su svi parametri bili na nuli pre 15 milijardi godina i da pre toga sve što sad postoji bilo je jedna matematička tačka. I da je to trajalo možda beskonačno.
Dobra je aproksimacija da se Veliki prasak odigrao i da se svemir još uvek širi, premda naš sistem detektovanja i tumačenja takvih kompleksnih sistema je zasad još uvek samo grubo uopštavanje, uz rizik poprilične greške u proceni. Ovo će sve biti mnogo preciznije opisano za npr 50 godina, strpi se
Drugim rečima, na osnovu sada raspoloživih podataka logično je da verujemo u ovo što je sad stav nauke. I Ptolomeju je bilo logično da se Sunce okreće oko Zemlje a da je imao Tihoove podatke o ucrtanim putanjama planeta...

[Predrag]

A šta ako je to samo ciklus sažimanja i širenja

I to je jedna od opcija.

na osnovu sada raspoloživih podataka logično je da verujemo u ovo što je sad stav nauke

Upravo tako.

I Ptolomeju je bilo logično da se Sunce okreće oko Zemlje a da je imao Tihoove podatke o ucrtanim putanjama planeta...

Sve i svoje vreme. Oni nisu imali danasnje instrumente.

Verovatno ce se pokopati mnoge danasnje teorije, ali ne sve. Ipak, pomocu danasnje tehnologije mozemo daleko videti, pa i ljudskom oku nevidljivo. U proslosti to nije bilo moguce.
Bice jos dosta dobrih dana za nauku u buducnosti.
Ili kako bi ti rekao - strpi se!

[spadej]

Suvise smo mi mlada civilizacija da se bavimo ovakvim pitanjima. Tesko da cemo naci sve odgovore u skorije vreme. Pa do "juce" smo mislili da je Sunce centar Svemira. U poslednjih 50 godina otkrili smo vise nego u celokupnoj prethodnoj istoriji. Tek smo "zagrebali po povrsini" a vec bi da vidimo gde je granica.
Za koju godinu, kada Habl ode u penziju, a Veb zauzme svoju poziciju iza Meseca, otkricemo da svemir nije star 13,5 vec, mozda, 20 milijardi godina.




 

[sale11472]

Eh ne bih ja tu mešao geocentrični sistem u ovu priču o napretku nauke.....
Zašto. Pa pogledati kada se prvi put pojavila ideja o helicentričnom sistemu.....
No današnje nauka se prilično razlikuje od dogmatizma nastalog pod Aristotelovim uticajem.... ipak smo poprilično uznapredovali....

[SUPERHEROJ]

Ponekad ljudi vise vole da im neko nesto kaze u dve recenice, nego sto ce citati "dosadnu" literaturu. A neki drugi clanovi ovog foruma vise vole da citaju pa se jednostavno ne kapiraju i prosto jedan drugog nerviraju [ sve u stihu....]