Klimatske promene na Zemlji

[Fizicar]

@Spadej,
Znaci ovo je nista vise od obicne koincidencije?

Pravi je trenutak da se ova podvala raskrinka za sva vremena. Perfektna korelacija tokom 400 hiljada godina dovodi do ociglednog paradoksa, jer bi u slucaju kauzacije CO2 bio jedini uzrok i ledenih doba i svega ostalog sto se desavalo, sto je nemoguce:

Да ли растуће концентрације ЦО2 у атмосфери узрокују повећане глобалне температуре, или би могло бити обрнуто? Ово је једно од питања о којима се данас расправља. Интересантно је да ЦО2 заостаје у просеку око 800 година иза температурних промена - потврђујући да ЦО2 није узрок повећања температуре. Једна ствар је сигурна - клима земље се загријава и хлади сама од себе најмање посљедњих 400.000 година, како показују подаци испод.
https://www.geocraft.com/WVFossils/last_400k_yrs.html

[Yagodinac]

Čime onda objašnjavaš zagrevanje zadnjih 100-200 godina?

P.S.

Trump like this.

[Fizicar]

Opa, stigla prva zvanicna podrska depopulaciji planete, verovali ili ne izdisanje CO2 od strane ljudi se navodi kao glavni ekoloski razlog:


Opadanje stope fertiliteta širom sveta trebalo bi da bude razlog za slavlje, a ne za uzbunu, tvrde vodeći stručnjaci u toj oblasti, a prenosi Gardijan.

Britanski list piše i o tome da je fokus na jačanje populacije zastareo i da je takav pristup potencijalno loš za žene.

"Ideja da je potrebno mnogo ljudi da branite svoju zemlju i da je ekonomski razvijate, vrlo je zastarelo razmišljanje", tvrdi Harperova.

Imati manje dece, nesumnjivo je pozitivno i iz ugla zaštite životne sredine. Gardijan prenosi nalaze skorašnjih istraživanja koji pokazuju da bi manji broj dece smanjio količinu ugljen dioksida koji roditelji stvaraju.

http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/pad-nataliteta-u-svetu-nije-losa-vest-strucnjaci-protiv-strategije-jacanja-populacije

[spadej]

Opa, stigla prva zvanicna podrska depopulaciji planete, verovali ili ne izdisanje CO2 od strane ljudi se navodi kao glavni ekoloski razlog...

Englezi su se svojski trudili, kroz citavo svoje postojanje, da sto vise smanje broj ljudi na Zemlji. Tako da me ovakva teorija nista ne cudi.

Čime onda objašnjavaš zagrevanje zadnjih 100-200 godina?

Vrlo je verovatno da je porast CO2 uzrok tome. Ali ne moze biti samo to. I ako smo se vec dotakli porasta temperature u zadnjih 200 godina, dajte onda podatke za zadnjih 1000 ili 10K godina.

Da se razumemo, ja ne tvrdim da uticaj coveka na klimu ne postoji, ili da je beznacajan. Naprotiv. Ali sam apsolutno protiv mantranja da je samo covek kriv. Ako nastavimo tako, od "drveta" mozda necemo videti "sumu". Mora se napraviti sveobuhvatna analiza, uzeti u obzir svi poznati i nepoznati uzroci, pa onda razmatrati ljudski uticaj. 

Pre 7-8 hiljada godina Sahara nije bila pustinja. A nije ni Atakama, Kalahari i ostale, sirom sveta.
Ljudi je bilo i tada, i nisu koristili naftu i ugalj, nisu imali termoelktrane,  automobile, cak ni tocak... Cime su onda izazvli toliko zagrevanje da od plodnih zelenih ravnica naprave pustinje, koje traju vec hiljadama godina? I da li su uopste ljudi krivi za to?

Sve te stare civilizacije su nestale upravo zato sto nisu na vreme uocile pravi razlog za promene u svom zivotnom okruzenju. Izostanak kise su pravdali bozijim gnevom, a porast temeprature nisu ni primetili (termometar je nastao tek u srednjem veku). Skuvali su se kao zaba, u svom loncu neznjanja. Iskreno se nadam da cemo  mi imati vise srece.

[Yagodinac]

Poslednji koji je smatrao da je višak ljudi na planeti razlog da se tu nešto preduzme - ubio se u svom bunkeru.

[Fizicar]

Čime onda objašnjavaš zagrevanje zadnjih 100-200 godina?

Vrlo je verovatno da je porast CO2 uzrok tome. Ali ne moze biti samo to. I ako smo se vec dotakli porasta temperature u zadnjih 200 godina, dajte onda podatke za zadnjih 1000 ili 10K godina.

Ne, nikako, pazite, zagrevanje se desilo tokom poslednjih 40 godina, ni slucajno 200. Veliko zahladjenje je pocelo sredinom XIV veka i trajalo oko 500 godina, dostigavsi vrhunac sa lovom na vestice (i pored takvih istorijskih desavanja i argumentacije, neki ljudi i dalje imaju potrebu da gaje poverenje u dobronamernost i objektivnost zapadnjaka):

Oluja demonskih sila

Početak ovog zahlađenja, 1342. godine, obeležen je nezapamćenim poplavama u srednjoj Evropi, koje su usmrtile hiljade ljudi. Bile su to najveće poplave u prethodnih hiljadu godina, kada su čak i obični potoci u šumama formirali duboke kanjone. Nivo reke Majne je, recimo, porastao za osam metara, a samo se duž Dunava udavilo više od 6000 ljudi. Tokom leta 1568. godine građani Genta, koji pripada regionu Flandrije u Belgiji, bili su svedoci strašne oluje, za koju su verovali da je delo demonskih sila jer je voda nosila ljude, čak i zgrade. Savremena proučavanja ukazuju na mogućnost da je kroz Gent prošao tornado, koji je toliko opustošio grad, da su dve naredne generacije ljudi popravljale nanesenu štetu. Tokom 500 godina malog ledenog doba, svaku generaciju bi zadesili ekstremno vreme i katastrofe. Već početkom malog ledenog doba, glad se proširila zapadnom Evropom, zbog ekstremne hladnoće koja je smanjila sezonu rasta useva. Leta su bila previše hladna, ali i vlažna za dobru žetvu. Stalne kiše su stvarale buđ i kvarile seme i useve. Glad je, uz kugu, usmrtila veliki deo stanovništva, koje je u toku jednog veka smanjeno za trećinu. Samo tokom lova na veštice, koje su se smatrale mogućim "krivcima" za ovakve klimatske promene, spaljeno je preko 60.000 nedužnih žena.

Vino sečeno sekirama

Zbog konstantnog pada temperature glečeri su se proširili širom severne Amerike i Evrope. U francuskim Alpima, glečeri su gutali cela sela i presecali važne puteve za snabdevanje. Prema letopisima iz manastira, saznajemo da se Crno more više puta zaleđivalo, te da se tokom surovih zima 1621. i 1669. godine zamrzao Bosfor, a 1709. godine Jadransko more uz obale. Oštre zime su zabeležene i na jugu Francuske i duž Azurne obale. Postoje podaci da su, u zimu 1468. godine, francuski seljaci vino sekli sekirama i prevozili u komadima. Polovinom januara 1506. godine zaledilo se more u luci Marselja, a u trećoj dekadi novembra 1524. godine zaledile su se reke na jugu Francuske, što se ponovo desilo krajem marta 1527. godine.
Klimatske prilike uticale su i na političke, pa je uskoro veći deo Evrope bio u ratu. U pojedinim oblastima, i do dve trećine stanovništva je izgubilo život, kako od posledica rata tako i od raznih zaraznih bolesti kao što su tifus, boginje i kuga. Kao posledica bolesti i sve veće neuhranjenosti, došlo je do drastičnog smanjenja životnog veka. Pogoršane klimatske prilike uticale su i na pogoršanje političkih, a kao dobar primer može se navesti da je 14. jula 1789. izmučeni i gladni narod Francuske ustao protiv dobro uhranjene i bezbrižne vlasti, i započeo Francusku buržoasku revoluciju. Giljotina je rekla svoje! Tim činom se, zbacivši monarhiju, demokratija vratila u Evropu posle 2000 godina.

Jagode u decembru

Zahlađenje koje je u Evropi ostavljalo jasne tragove nije zaobišlo našu i okolne zemlje. Na primer, zna se da je sneg padao više puta i tokom leta, kao što je bio slučaj u Fojnici 13. avgusta 1716. godine, što je zabeleženo u franjevačkom samostanu tog grada. Na osnovu ovih zapisa i onih koji se nalaze u državnoj biblioteci u Sankt Petersburgu, može se videti da se sneg na području Bosne zadržao od 12. do 16. avgusta te godine, a reke se pri tom ledile. 20. jula sledeće godine, bosanske planine bile su ponovo prekrivene snegom. Na osnovu beležaka manastira u Gomirju, kod Karlovca, visok sneg je 23. maja 1723. godine u okolini Karlovca i u Primorju lomio grane olistalog drveća. Sarajevo se više puta tokom leta nalazilo pod snegom. Recimo, 19. septembra 1774. godine, pod teretom nagomilanog snega, srušilo se više zgrada u gradu, a tog neverovatnog 24. avgusta 1777. godine osvanuo je prekriven snegom, dok je visina snežnog pokrivača u proleće te veoma hladne godine dostizala do grudi čoveka. 1778. godine od velike hladnoće, na području Prizrena stradale su mnoge životinje a čergari koji su zapali u sneg pomrli su od hladnoće i gladi. Velika hladnoća je bila i za vreme Prvog srpskog ustanka, kada je sneg pao i u leto, 3. jula 1806. godine u okolini Bijelog polja. Sredinom decembra 1822. godine reka Drina se zaledila, a u Sremu je dosta ljudi stradalo od velike hladnoće.
Međutim, nasuprot hladnim zimama i letima sa snegom, bilo je povremeno i neuobičajeno toplih godina. Tako je 1745. godine, posle izuzetno oštre zime nastupilo rano proleće, te je polovinom marta bilo toliko toplo da su ljudi tražili zaštitu od sunca u hladu od drveća. Između 5. i 17. januara 1746. godine bilo je toplo kao usred leta, a čitava zima je bila blaga, što se dotad nije pamtilo u Sremu. U okolini Zvornika 17. decembra 1746. godine brale su se jagode. Period malog ledenog doba upamćen je i po velikim sušama i nestašicama hrane. U periodu ratovanja protiv Turaka, 1371. godine, u Makedoniji je kao posledica suše vladala glad kakva se nije pamtila. Smatra se da je najteže bilo 1605. godine, što je i zapisano u belešci manastira Krušedola, kod Iriga, kada je za parče hleba ,,otac prodavao svoje dete, sin oca, brat brata..."! Ovakva glad potrajala je nekoliko godina. Na Cetinju su 1608. godine, zbog očajanja i izgladnelosti, ljudi sebi oduzimali živote! Zbog velike suše u svim našim krajevima, velika glad je bila i 1629, zatim 1779. godine, kada kiša nije pala skoro pet meseci. Slična situacija se ponovila posle 20 godina, a početkom 19. veka zabeležena je strašna suša u Sandžaku kada kiša nije bilo više od šest meseci.
Međutim, sušne periode su povremeno prekidale velike padavine čije su poplave donosile nove nevolje populaciji koja je već bila dovoljno pogođena surovim klimatskim promenama. Na primer, na području Crne Gore 1580. godine u nekim naseljima su, usled obilne kiše, prema njihovim zapisima, ,,nestali ispod talasa i ljudi i zemlja". U novembru 1616. godine bujice su valjale stene i odnosile kuće u Popovom Polju. Na osnovu beležaka u arhivu SANU, aprila 1770. godine Dunav je poplavio čitavu svoju dolinu u Nemačkoj, deo Beograda i Vlašku, a nabujala Miljacka je novembra 1791. odnela skoro sve mostove, probila nasipe, te srušila nekoliko kuća i više zgrada.

Godina bez leta

Godine 1815. godine, malo ledeno doba je ušlo u poslednju mračnu fazu kao posledica erupcije vulkana Tambora, u Indoneziji. Izuzetno jaka eksplozija izbacila je prašinu koja se u vidu oblaka finog pepela mesecima zadržala u atmosferi. U gornjim slojevima atmosfere, ova prašina prekrila je celu planetu znatno smanjujući toplotu koja nam stiže od Sunca, što je dovelo do novog zahlađenja. Naredna, 1816. godina, bila je upamćena kao "godina bez leta". Hladnoće i glad izazvale su velike migracije stanovništva na tlu Evrope, a na hiljade su prelazile Atlantik i odlazile u obećanu zemlju, Ameriku. Negde oko 1850, hladnoća je konačno počela da popušta i nastupila je nova topla faza koja je donosila stabilne i umerene temperature. Industrijska revolucija, koja je počela nešto pre ovog perioda, smatra se mogućim uzročnikom daljih klimatskih promena.

[spadej]

Poslednji koji je smatrao da je višak ljudi na planeti razlog da se tu nešto preduzme - ubio se u svom bunkeru.

Eh, da je tako... Ali nije, na zalost. Ima i dalje takvih, na svakom cosku. Samo su malo prikrili aktivnosti, i smanjili kriterijume. I vise im nije bitno ko koje plinove ispusta. Onaj sto se roknuo u bunkeru je bar bio posten, imao je "ciljnu grupu". Ovi danas priznaju samo jednu naciju i jednu veru - novac.

Ne, nikako, pazite, zagrevanje se desilo tokom poslednjih 40 godina, ni slucajno 200.

Slucajno se potrefilo da bas u tih 40 godina dodje do ekspanzije motornih vozila, avio saobracaja, svakojake industrije, nuklearnih elektrana..., zatim, klimatizacije svega i svacega, staklenih zgradurina koje visestruko reflektuju suncevu svetlost, pravog cunamija mikrotalasnog zracenja svih vrsta,  i ogromnog porasta broja stanovnika.

Sad vise ni sam nisam siguran, mozda smo ipak mi krivi.

[Fizicar]

Hitler nije smatrao da je problem visak populacije nego da porobljena slovenska rasa treba da sluzi Arijevcima kao sto porobljeni ljudi sad sluze vestackoj inteligenciji. Nema tu neke velike razlike, danas je doticna ideologija postigla masovni trijumf.

Vlade imaju automatizovane vojske, automatizovane fabrike, automatizovane gradjane, vreme je da se brojno stanje jednog od tih faktora redukuje na optimalnu meru, a cisto sumnjam da ce to biti tenkovi i dronovi.

pravog cunamija mikrotalasnog zracenja svih vrsta, mozda smo ipak mi krivi.

To je vec zanimljivo, gubi se iz vida da je jedini realan otisak nase civilizacije posmatrano iz kosmicke perspektive upravo taj. Da vidimo sta kaze najnoviji izvestaj

Планетарно електромагнетно загађење: време је да се процени његов утицај
Потенцијални ефекти ових антропогених електромагнетних поља на природна електромагнетска поља, као што је Сцхуманнова резонанца која контролише временске услове и климу, нису правилно проучавани. Слично томе, не разумемо адекватно ефекте антропогеног радиофреквентног електромагнетног зрачења на друге природне и вештачке атмосферске компоненте или јоносферу.

https://www.thelancet.com/journals/lanplh/article/PIIS2542-5196(18)30221-3/fulltext

[Kizza]

Baš neko `ludo ` vreme: https://www.blic.rs/vesti/drustvo/sta-je-klimu-okrenulo-naglavacke-u-srbiji-debeli-minus-na-islandu-skandinaviji-i/jd6mncs

[VaskoGM]

Tekst je pun lazi i jeftinog senzacionalizma. Nit' je bio "debeli" minus u Srbiji, nit' prolece na Islandu... Nit' se bilo sta okrenulo naglavacke...
https://www.timeanddate.com/weather/iceland/reykjavik/historic

Napadalo snega u sred zime, to je sve... ne znam cemu drama. 

[Kizza]

Da u pravu si, mada kad pogledamo gde se nalazi Island....
A u Grčkoj :  http://rs.n1info.com/Svet/a450306/Rekordno-niske-temperature-u-Grckoj-u-Atini-sneg.html

[Yagodinac]

Nisam čitao članak sa linka*, ali sasvim je normalna pojava da ciklon u Evropi usled sopstvene rotacije odnese topao južni vazduh sasvim na sever, dok nama na Balkanu spusti severni hladan vazduh. Pojava je u principu kratkotrajna i ponovljena 100 000 puta u prethodnih nekoliko vekova, nema nikakvih reči o "okretanju klime naglavačke".

* brinem o svom mentalnom zdravlju 

[Kizza]

Bar pročitaj naslove:  http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:769656-PAO-SNEG-U-GRCKOJ-Zabelelo-se-i-popularno-letovaliste-Paralija-FOTO
Možda naletiš na Sneška Belića 
Evo i temperature iz Norveške, najsevernijog grada Tromsa.

[Yagodinac]

Dobro, verujem, samo mene interesuje nešto drugo.
Kad će ovi oblaci da se maknu više, da može nešto da se radi... Kao da je neko kupio celu opservatoriju pa sad neće da prizna 

[spadej]

Nije opservatorija ali jeste 300/1500 dob. Imamo novog clana nase astro komune. Kupio je teleskop bas pred Novu godinu, I svu pratecu oremu. Gomilu okulara, red dot, kolimator, filtere, svasta...

A lepo sam mu govorio da ne kupuje sve odjednom