Mesec

[Laci]

Važi Cola, dogovoreno za Letenku  !
Contax, hvala na savetu. Ovaj put sam Mesec fotografisao blizu njegove kulminacije sa nižim ISO.
Evo mojih snimaka Meseca od srede. Malo ću da gnjavim sa opisom (nepotrebno preskočiti ) i mešati srpski i engleski.

Fotografija Meseca starog 8 dana načinjena 25.11.2009. u 17:28



Mesec se nalazio na 40 stepeni iznad horizonta oko pola sata pre svoje kulminacije.
U donjem delu fotografije je delimično vidljivo More Kiša oivičeno sa gornje strane Mesečevim Apeninima.

Postavka afokalne projekcije:
Njutn GSO 150/750 + okular TS 25mm + fotoaparat Sony DSC-H10.
Parametri fotoaparata:
Rezolucija: 3264 x 2448 piksela
ISO: 200
Fokalna dužina objektiva: 6.3mm
F-broj: F/3.5
Vreme ekspozicije: 1/200 sec
Metering Mode: Spot
Light Source: Daylight
Točkićem je izabran režim Programe Mode i tasterom selektovana Macro funkcija

Slika u okularu je ručno izostrena preko LCD ekrana a fotoaparat je sam birao dužinu ekspozicije i vršio izoštravanje.
Načinio sam dve grupe fotografija sa ISO 200 i ISO 400 od kojih sam odabrao najbolju sa ISO 200.
Fotografija je bez ikakve dodatne obrade.

Fotografija Apenina načinjena od video sekvence neposredno nakon fotografisanja:



Apenini dominiraju u centru fotografije.
Krater Arhimed i Arhimedove planine su u njenom donjem centralnom delu.
Krater Eratosten je skroz desno u terminatoru.

Parametri:
Rezolucija: 640 x 480
Frame Rate: 30fps
Fokus: beskonačno
Metering Mode: Spot
Light Source: Daylight
Zoom: 10X

Postavka je kao i kod fotografisanja samo što sam izoštravanje vršio ručno nakon zumiranja. Video sam načinio tako što bih prvo kontrolerom ClockDrive-a pomerio Apenine na oko 1/4 širine LCD ekrana od njegovog centra. Zatim bih pustio ClockDrive da sam vrši delimično praćenje tokom snimanja dok objekat prelazi preko vidnog polja. Snimio sam tri videa od po 1 minut 20 sekundi. Izbor je pao na video kod koga sam imao najviše uspelih frejmova posle seckanja u VirtualDub-u. Stekirano je ukupno 1880 frejmova u Registax-u.

Inače, seeing sam procenio na 3/5.

[Igor]

Lepo, oštro i sa mnoštvom detalja...

[cola]

Ko iz udzbenika
Lepo, svaka cast!
Samo napred!

[Laci]

Zahvaljujem!

Napravio sam lapsus u predhodnom postu:
nije stekirano 1880 već 1088 frejmova.

[Yagodinac]

Ovu fotografiju je načinio moj fotoaparat. Ovde nije primenjen nikakav PhotoShop niti je učinjena neka druga izmena.

Ova fotografija je poslužila kao osnova za fotografiju koju ste komentarisali. Molim vas da mi odgovorite dali su moje fotografije dobrodošle na ovaj forum ili ne?

Niko nije rekao da si ukrao fotografiju, rečeno je samo da jako liče. Sem toga i naglasio sam da nemam mišljenje da si drmnuo fotos sem da imate hot-pixel na istom mestu. Možda je i preeksponirano.

Meni lično su sve fotografije i radovi dobrodošli, ionako nas nema u Srbiji mnogo.

[Laci]

Yagodinac, hvala ti što si mi poželeo dobrodošlicu na forum !
U subotu 28.11.2009 sam iskoristio vedro nebo da načinim fotografije i video sekvence Meseca starog 12 dana. Mesec je na visini od 48 stepeni. Seeing procenjen na 3/5. Vreme 22:35 LT, 45 22' N 20 23' E:



U središnjem levom delu fotografije dominira krater Tiho. Ispod njega, uz terminator, je More Vlažnosti na čijem se donjem levom rubu ocrtava krater Gasendi. Niže od Tiha, sa desne strane, u blizini terminatora, nalazi se izduženi lik kratera Šiler.

Afokalna projekcija:
Teleskop GSO 150/750 + okular TS 25mm + fotoaparat Sony DSC-H10.

Parametri:
Rezolucija: 3264 x 2448 pix
Fokus: 7.9mm
F-Stop: 3.5
ISO: 100
Vreme ekspozicije: 1/100 sec
Metering Mode: Spot
Light Source: Daylight

Urađeno kropovanje u PhotoShop-u.
Problematično mi je bilo da izbegnem centralnu obstrukciju na snimku a da mi objekat i dalje bude što bliže centru vidnog polja okulara. Ovo sam predupredio sa 1.3x optičkim zumom.

Krater Gasendi (u centru) i More Vlažnosti (gornju desni deo slike):



Krater Šiler (desno od centra slike):



Paralelno sa gornjom ivicom slike se pruža 'zrak' koji polazi iz obližnjeg kratera Tiho.

Obe fotografije dobijene stekiranjem avi video zapisa u Registax-u.
Ista postavka opreme kao i za fotografisanje. Frejmovi snimljeni nakon fotografisanja.

Parametri:
Rezolucija: 640 x 480
Frame rate: 30 fps
Metering Mode: Spot
Light Source: Daylight
Zoom: 10x
Fokus: AF.
Uključena Macro funkcija.

Ovoga puta sam koristio auto fokus za izoštravanje: postepeno bih vršio zumiranje dopuštajući fotoaparatu da sam izoštri sliku sve dok ne dostignem željenu veličinu detalja. Nezgodna strana je ta što tokom snimanja dolazi do prorade auto fokusa pa se remeti veličina detalja. Ovo je dodatno otežalo posao u VirtualDub-u jer je zapis morao biti deljen izmedju ovih prorada + smirivanje kadra pa su dobijeni kraći upotrebljivi zapisi. Za Gasendija je dobijeno tri a za Šilera dva zapisa. Izbor za daljnju obradu je pao na one najduže. Za Šilera je  ukupno stekirano 515 a za Gasendija 359 frejmova.
Registax:
Stekiranje + Gamma + Wavelet filter + RGB Balance (auto) + kropovanje.

[Yagodinac]

Nisam sreo nekog ko ovako brzo napreduje 
Inače mislim da je pravo vreme da kreneš sa okularom od 10-15mm i tim istim Sonyem. Tako ćeš dobiti veća uvećanja (500-1500x) a to je prilično blizu maksimuma tvog (i mog!) teleskopa u postizanju detalja kad je u pitanju klip 640x480. Za fotografije, bile one i 20mpix stakiranje je veseo poduhvat i rezultati nisu približni na velikim uvećanjima. Jedina prava stvar za Mesec i planete koja donekle parira webcam je dobar digitalac preko planetary okulara.

Što se tiče izoštravanja ja koristim trik: nakon što izoštrim sliku preko fokusera pustim Canona da i on izoštri. Vrlo često on pritom zabrlja a pošto uključim okidanje na 10sec to mi daje fore da opet fokusiram... Gassendi ti je odličan samo slobodno kreni sa većim uvećanjima - nekad atmosfera bude blagonaklona pa rezultat bude za izložbu.

Ništa lepše nego kad usnimiš krater dimenzija 5km a tamo piše da ti za to treba 200mm reflektor 

[Stojanov]

        Slazem se sa Milanom sto se tice Lacijevog napredovanja ! I jedan od redjih koji napise podatke o snimanju i obradi . Gasendi i More Vlaznosti jako dobri !
Pa, ako se po jutru dan poznaje ...

[Stojanov]

     Mali PS eksperiment sa Mesecom: zasto da ne bude u boji?  Refleksija od povrsine razlicitog hemijskog sastava - i to je to !
Ima vise nacina da se to uradi pa evo jednog :www.colormoon.pt.to  ( Filipe Alves  )

[contax]

Laci mislim da prevzilazis opremu koju posedujes. Pocni se snimanjem planeta cim se za to ukazu uslovi. Vidi se da znanja imas.
To je malo veci izazov od Meseca. Za dobre rezulatate ce ti trebati i stabilna atmosfera (kada zvezde sto manje trepere). Turbulentna atmosfera degradira sliku, jer se gube detalji. Istovremeno temperatura teleskopa treba da bude izjednacena sa temperaturom vazduha, jer se u suprotnom i unutar teleskopa javljaju turbulencije vazduha koje negtivno uticu na sliku.
Srecno.

[contax]

     Mali PS eksperiment sa Mesecom: zasto da ne bude u boji?  Refleksija od povrsine razlicitog hemijskog sastava - i to je to !
Ima vise nacina da se to uradi pa evo jednog :www.colormoon.pt.to  ( Filipe Alves  )

Boja Meseca je ranije snimana crno belom tehnikom kroz RGB filtere. Snimci se kombinuju u PS-u i pojaca se saturacija. Tekst o tome ima u ST-u iz Marta 1996.

[Kizza]

Moram priznati da mi se Mesec u boji više dopada nego ovaj sadašnji     Nemojte mu reći za ovo da se ne naljuti 

[Laci]

Zahvaljujem vam se na lepim komentarima i podstreku za daljnji rad !

Yagodinac, svaka čast za fotke Meseca na uvećanjima na kojima vršiš snimanje. Verujem da je osim mene i mnoge druge kopkalo kako bi izgledale takve fotografije Meseca sa opremom dostupnom na ovim prostorima. Evo i moje podrške tvom daljnjem radu u ovom pravcu:
http://www.covingtoninnovations.com/astro/astrezip.zip
Ovo je jedan stariji program za proračun potrebne ekspozicije za datu opremu i objekte koji se fotografišu. Prvo se definišu parametri opreme: teleskop, okular, fotoaparat a zatim se pristupa proračunu ekspozicije. Zanimljivo je da se preporučuje upotreba stativa umesto da se fotoaparat oslanja o teleskop. Moram da priznam da u ovome nisam imao uspeha i da je bila prava avantura uopšte pogoditi položaj Meseca, a da ne govorimo o kontrolisanom postavljanju fotoaparata na njegovim detaljima.

Contax, što se tiče fotografisanja planeta, tu si u pravu i ono je zahtevnije od fotografisanja Meseca. Prvo bih morao da poradim na kvalitetu praćenja objekata u okularu i da rešim problem vibracija koje se javljaju, na primer, pri fokusiranju. Mesec predstavlja veliku površinu i tu ima dosta opraštanja prilikom izbora tačaka na kojima fotoaparat vrši procenu parametara ekspozicije i fokus. Drugo je na planetama. One su majušne površine u mom okularu. Zatim, nisam siguran u ocenjivanju mirnoće atmosfere , seeing-u, pa bih želeo savet u vezi ovoga. Naime, procenu vršim na osnovu izgleda difrakcionog diska zvezde druge ili trece magnitude u okolini zenita pri uvećanju oko 40X po inch-u aperture teleskopa a po preporuci sa:
http://www.weatheroffice.gc.ca/astro/seeing_e.html
Problem mi je što, na primer, procenim seeing sa 4/5 a pri snimanju se ispostavi da i dalje imam uslove kao što sam ih imao i pri 3/5.
Naravno, da dodam, teleskop se predhodno hladio bar sat vremena.

[Yagodinac]

Interesantno je da preporučuju stative. Po mom mišljenju adapter i aparat direktno na teleskopu su u prednosti jer teleskop vrši praćenje pa se veoma brzo linija okulara pomeri iz ravni fotoaparata. Imam jedan manji tripod sa fotonavojem i ništa nisam uradio dok nisam kupio adapter wiliamoptics.

Programče koje si naveo je korisno. Mada vrlo brzo shvatiš da, metodom greške i pokušaja, dobiješ najbolje rezultate u datim okolnostima. Npr što se tiče Meseca obavezno stavim fps na 30 ali pritom kompenzaciju oteram skroz levo (tako se dodatno krati ekspozicija) i onda klip ispada dosta taman ali zato bistar i sa mnogo manje treperenja atmosfere. Naravno da se to kasnije ispravi u Photoshopu.

Problem mogu da budu planete. Sa 130/900 Saturn je bio veoma taman i to na 15fps a Jupiter je bio tačno kako treba. Sa 150/750 Jupiter je previše sjajan i to je nemoguće kompenzovati tako da čekam Saturn 

Što se tiče seeinga ja se tu ne opterećujem, samo izađem, ohladim i snimam. Posle toga obrađujem kad imam vremena. Naravno da mnogo toga zavisi od atmosfere ali ako to radiš malo češće imaćeš zavidnu kolekciju klipova i šanse da ubodeš dobar fotos. Ako seeing i nije nešto uvek su tu deepsky objekti ili recimo dvojne zvezde. Podvig može biti razlučivanje istih na velikom uvećanju i snimanje (kad se malo uhodaš sa praćenjem na većim uvećanjima preporučujem ti Epsylon Lyrae, četiri mala dragulja slične magnitude; 150/750 je kao stvoren za to).

[robertmsrs]

Moja prva fotka meseca!