• Welcome to Forum Astronomskog Magazina. Please login or sign up.
 

Mesec

Started by mravic, January 09, 2009, 10:35:49 pm

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

vlaiv

Teleskopi: GSO RC8", TS80 F/6 photoline, SW dob 200/1200, SW Evostar 102 ahromat, SW Mak 102
Montaže: HEQ5, AZ4, SW AzGTI
Kamere: ASI1600MMC, ASI178MCC, ASI185MC

abrasax

SW 150/750 na klimavoj eq2 i Nikon D5600

CyberianIce



Mineralni Mesec

Datum: 27.02.2021.
Vreme: 22:40 (CET)
Lokacija: Gornje Podunavlje

Objekt: Mesec, 99% pun, skoro u zenitu.

Oprema:
Canon EOS4000D i Meade DS2090 u funkciji 800mm prajma, f/8.8

Kompozicija:
486 Light frejmova od 1/400 sekundi, ISO 200
20 x Dark
20 x Flat
20 x FlatDark

Ukupno je stekirano 440 frejmova, ukupnog trajanja ekspozicije 1.1 sekund. Malo je overprocesiran, to je vec postala klasika za mene posto uvek guram opremu do krajnjih granica pa onda u obradi pokusavam da nadoknadim 🤣
Meade Instruments DS2090 90/800 | Celestron CG-5 | AstroEQ + INDI Server | Canon EOS 4000D
We are the Borg. You will be assimilated. Your biological and technological distinctiveness will be added to our own. Resistance is futile.

Yagodinac

Vrlo oštar Mesec, bravo.
Što se boja tiče, ako se ne varam ono je ahromat? Ako je tako onda ja lično mislim da bolje i nije moguće DSLR-om, bez obzira na iskustvo i obradu; pošto ima dosta hromatske aberacije. Zapravo možda je i moguće ako bi ti npr upotrebio nekakve kolor filtere (ali gde da ih staviš, ispred objektiva ili ispred mount-a?) pa onda radio poseban steking RGB po kanalima. Ili još prostije, staviš neki H-alpha ili sličan uskopropusni filter - onda sigurno preskačeš hromatsku. U svakom drugom raspletu nije moguće izbeći da jedna boja malo frljne i ugrozi kontrast, ovde je to plava konkretno. Nju možeš malo da desaturiraš selektivno ali gubitak kontrasta koji ta defokusirana plava nosi oko najsjajnijih kratera opet pogoršava lokalni kontrast... I tako u krug.
Opet, ako izuzmemo gorepomenute kerefeke, najbitnije je da je ovo po meni praktično najbolji mogući rezultat tim instrumentom i DSLR-om.

Edit: čekaj bre, a da probaš da pogledaš u PS-u sve kanale posebno? U zavisnosti kako je pao fokus moguće je da je npr zeleni najoštriji, to bi i bilo idealno pošto on ima najviše piksela, povadiš neki broj zelenih kanala iz snimaka, steking i izoštriš. Sigurno ćeš dobiti oštriji i kontrastniji Mesec od ovoga a možda će čak i prečnik najmanjih detalja da bude još manji.

Yagodinac

Evo sad pogledah, crveni kanal ti je najbolji i najoštriji, zeleni već ima hromatsku a plavi je za brisanje  ;)
Verovatno je malo preterano sa oštrenjem, probaj tvoje originale, deluje da može još nešto da se izvuče.

CyberianIce

March 02, 2021, 12:15:19 pm #1130 Last Edit: March 02, 2021, 01:10:00 pm by CyberianIce
Tacno, to je ahromat i ima relativno nizak f broj za ahromat i pati od hromatske mada i nije toliko strasno, ima manje hromatske u poredjenju sa SkyWatcher 90/900 i slicnih instrumenata. Iskreno mrzi me da se bavim ovom fotografijom detaljnije iz dva razloga:

1. Fotografisanje je radjeno bez pracenja; Grubo useveravanje, pa 25 frejmova pa rucno premotavanje RA ose, pa opet 20 frejmova pa rucno premotavanje i tako u krug dok nisam prikupio ukupno oko 600 kadrova. Misljnenja sam da je ekspozicija 1/400 bila previse duga. Sto zbog pomeranja objekta, sto zbog cinjenice da se to posle sve stekiralo, dakle pojedinacan frejm ima bas jaku sliku i tu je kontrast propatio. Nema progorelih podrucja, ali se vidi predobro. ISO sam drzao na 200, jer ISO 100 je na mom aparatu .50 softverska redkucija od nativnog ISO200 senzora.

2. Fokuser na teleskopu je 2" rack & pinion sa reduktorom na 1.25 u koji ide EF adapter. Taj fokuser prilikom blokiranja blago seta levo-desno i time izbacuje kameru iz idealne fokalne ravni. I tu nastaje problem fokusiranja, tacno se vidi kako se donji kraj slike izostri a gornji bluruje ili levo-desno, ne secam se i nebitno, jer se fokuser "klima" i to se desava kako klimam kameru u njemu, ne znam jel razumes na sta mislim. A i sam fokus nije bio idealan, u idealnom slucaju dva kanala mogu jako fino da se poklope, a nemam ni bak masku, fokusirao sam tako sto okrecem knob, pa pogledam u displej telefona na kojem je mesec zumiran, slika malo kasni jer to ide preko wifi i tako dok nisam optrilike izostrio, mislim da je pun mesec nezgodno fokusirati zbog manjka kontrasta. I kad ga isfokusiram dobro, zavrnem blokadu na fokuseru ali ona ona ga opet izbaci iz fokusa jer ga ispomera.

Dakle mislim da bi bolje bilo ponoviti citavu sesiju prikupljanja signala kada se nadje neko resenje za taj fokuser, sa kracom ekspozicijom, recimo 1/640, 1/800 ili cak 1/1000. A sto se tice RGB filtera, za njima bi se sigurno moglo jos bolje uraditi ali njih nemam, zapravo nemam nikakvih filtera.

Inace, crveni kanal je poremecen zbog flat frejmova (prva fotka). Kada ne koristim flat frejmove, onda izgleda normalnije, nesto nije u redu sa njima i sa njihovim whitebalance-om. Za flat sam koristio ekran tableta, koji verovatno ima previse plave u sebi, a whitebalance je trazio ambient priority. To se vidi na ovoj slici dole, prvi stek je sa flat frejmovima, drugi bez, treci sa monohromatskim fletom a cetvrti sa flet frejmovima ali posle poslozeni RGB kanali.
Meade Instruments DS2090 90/800 | Celestron CG-5 | AstroEQ + INDI Server | Canon EOS 4000D
We are the Borg. You will be assimilated. Your biological and technological distinctiveness will be added to our own. Resistance is futile.

vlaiv

Mislim da ti je dobra dužina ekspozicije. Ja je ne bih menjao.

Što se tiče seeing-a, 2.5ms je odlična dužina ekspozicije - gornja granica bi bila recimo 5-6ms. Što se tiče praćenja, ili nedostatka istog, računica bi išla ovako:

800mm fokalne dužine i piksel 4.3µm daje 1.11"/px. Sideralna brzina je okvirno 15"/s što znači da se u jednoj sekundi mesec pomeri 13.5 piksela.

U 1/400 sekundi se mesec pomeri 13.5/400 = 1/29.6 piksela odnosno otprilike jednu tridesetinu jednog piksela.

Mislim da to baš i nije neki "motion blur" da se čovek zabrine.
Teleskopi: GSO RC8", TS80 F/6 photoline, SW dob 200/1200, SW Evostar 102 ahromat, SW Mak 102
Montaže: HEQ5, AZ4, SW AzGTI
Kamere: ASI1600MMC, ASI178MCC, ASI185MC

CyberianIce

Aha, u pravu si @vlaiv. Hvala na racunici, ovako kad se objasni brojevima i formulom, izgleda da ipak ima smisla. Ali ipak nije optimalno bez pracenja, jer na pocetku je mesec levo, pa kako intervalometar odmice tako se pomera ka sredini vidnog polja, pa posle opet premotam da bude "na pocetku", odnosno levo, i tako u krug. To sve obesmisljava do neke mere pricu sa dark frejmovima i flatovima, na flatovima se vidi da postoji neko minimalno vinjetiranje, a i mislim da je slika u centru vidnog polja bolja nego po ivicama, mada ko zna...
Meade Instruments DS2090 90/800 | Celestron CG-5 | AstroEQ + INDI Server | Canon EOS 4000D
We are the Borg. You will be assimilated. Your biological and technological distinctiveness will be added to our own. Resistance is futile.

Yagodinac

Ovo ima malo veze i sa distorzijom nekorigovanog polja pa bi praćenje tj centriranje objekta ipak dalo malo bolje rezultate. To sam ja sa užasom spoznao kad nisam mogao neke zvezdane snimke načinjene objektivom pedeseticom da složim jedne preko drugih, zato što je nešto bilo jednom na periferiji a drugi put u centru. Moj 150/750 nije ništa bolji, štaviše i gori je po tom pitanju - zato se trudim da najbitnije objekte naprosto centriram. Mala distorzija ume ponekad mnogo da se ispolji.

vlaiv

Nisam siguran da to ima veze sa geometrijskom distorzijom.

Na 50mm objektivu - da. Na 800mm fokalne dužine, mislim da ne.

Možemo to časkom proveriti. Canon 4000d je APS-C (22.3 x 14.9 mm) senzor. Znači da se ćošak nalazi na 13.41mm od optičke ose.

To je 0.96° u odnosu na optičku osu na 800mm fokalne dužine. Možemo da izračunamo koliko je dugačak jedan ark sekund na osi i 0.96° od ose.

2 * tan(0.5") * 800 = 3.8785094488838847950473596358607µm
(po pola ark sekunde sa svake strane u odnosu na optičku osu)

0.96° = 3456"

tan(3457")*800 - tan(3456") * 800 = 3.8795988028526490330761359981583µm
(dve tačke na ivici senzora udaljene jednu ark sekundu)

Razlika je znači jedan nanometar (treća decimala) ili jedan u 3880. Ne bih ja to baš nazvao distorzijom.

Kod 50mm objektiva na FF senzoru je vidno polje oko 46°. Pod tim uglovima se već može primetiti distorzija.



Već posle 40° je primetna razlika između rectilinear i fisheye objektiva (odnosno između astronomskih i terestrijalnih okulara). Zato je i ortho okular ograničen na oko 42° AFOV-a da bi imao minimalnu distorziju.
Teleskopi: GSO RC8", TS80 F/6 photoline, SW dob 200/1200, SW Evostar 102 ahromat, SW Mak 102
Montaže: HEQ5, AZ4, SW AzGTI
Kamere: ASI1600MMC, ASI178MCC, ASI185MC

CyberianIce

Aha, kapiram, ali za pedeseticu ima profil za korekciju u LR. Ja za objektive prvo uradim barel korekciju pa eksportujem u TIFF pa onda tek stekiranje radim sa takvim tifovima i trebalo bi da se onda celo polje lepo poklapa, mada ako ima kome, slaba vajda od toga, tu jedino zatvaranje blende pomaže...
Meade Instruments DS2090 90/800 | Celestron CG-5 | AstroEQ + INDI Server | Canon EOS 4000D
We are the Borg. You will be assimilated. Your biological and technological distinctiveness will be added to our own. Resistance is futile.

CyberianIce

@vlaiv, pričaš o teoriji. 800mm u teoriji nema geometrijsku distorziju, i zaista sama optika kao takva nema, ali uzmeš li u obzir da sam rekao da fokuser nije savršen, odnosno da površina senzora nije savršeno poravnata sa fokalnom ravni, i zbog toga teško mogu da dobijem oštru sliku u celom vidnom polju... A pošto je u pitanju ahromat, to se može videti tako to je recimo undnu vidnog polja crveni kanal oštar a zeleni komiran a pri vrhu recimo obrnuto. To je to mrdanje fokusera od stepen dva levo-desno/gore-dole. Kad ga rukom namestim u nešto što zamišljam da je ravno, na trenutak se popravi ali čim pustim, gravitacija učini svoje i opet se nešto poremeti.
Meade Instruments DS2090 90/800 | Celestron CG-5 | AstroEQ + INDI Server | Canon EOS 4000D
We are the Borg. You will be assimilated. Your biological and technological distinctiveness will be added to our own. Resistance is futile.

vlaiv

@CyberianIce

Da, naravno, pričao sam o geometrijskoj distorziji i pokazao da to verovatno nije problem. To ne znači da je slika na ivicama dobra, kao što i sam kažeš, može biti do nakrivljenog fokusera ali i do zakrivljenosti fokalne "ravni".

Radius krivine fokalne ravni kod refraktora je oko 1/3 fokalne dužine - znači u ovom slučaju oko 267mm. Na APS-C čipu će to biti primetno iako je u pitanju F/8.88 optika koja ima veću dubinu fokusa.

Kritična zona fokusa je 2.2 * (F/ratio)^2 u mikronima. Znači 174µm.

Ugao senzora je na 13.41mm a radius krivine je 267mm znači da je u ćošku defokus biti 0.33mm ili 330µm. Ćošak i centar se razlikuju za oko x2 u odnosu na kritičnu zonu fokusa - nije moguće u isto vreme fokusirati ceo senzor.

 
Teleskopi: GSO RC8", TS80 F/6 photoline, SW dob 200/1200, SW Evostar 102 ahromat, SW Mak 102
Montaže: HEQ5, AZ4, SW AzGTI
Kamere: ASI1600MMC, ASI178MCC, ASI185MC

Yagodinac

Vlaiv, svi refraktori, apo i non_apo zahtevaju flattener da bi izravnali polje. Upravo o tome se radi, nebitno je da li je 800mm ili koliko, svaki refraktor ima svoju neku sfernu aberaciju (analogno komi kod njutna) koja jeste veća kako f-odnos ide na dole, ali koja je praktično uvek prisutna. I ja sam pre desetak godina imao neki 70mm f5 ahromat gde je polje bilo katastrofa upravo iz tih razloga.

vlaiv

Quote from: Yagodinac on March 02, 2021, 10:44:09 pmVlaiv, svi refraktori, apo i non_apo zahtevaju flattener da bi izravnali polje. Upravo o tome se radi, nebitno je da li je 800mm ili koliko, svaki refraktor ima svoju neku sfernu aberaciju (analogno komi kod njutna) koja jeste veća kako f-odnos ide na dole, ali koja je praktično uvek prisutna. I ja sam pre desetak godina imao neki 70mm f5 ahromat gde je polje bilo katastrofa upravo iz tih razloga.

Sferna aberacija nije isto što i zakrivljenje fokalne ravni.

Zakrivljenje fokalne ravni imaju gotovo svi teleskopi - reflektori takođe. Razlika je samo u tome koliki je radius tog zakrivljenja.

Kod refraktora je on oko 1/3 fokalne dužine, dok je recimo kod newton-a jednak fokalnoj dužini.

Da li će se zakrivljenje fokalne ravni videti ili ne na snimku zavisi od toga kolika je kritična zona fokusa - a ona zavisi od F/brzine teleskopa.

Sporiji teleskopi imaju veću kritičnu zonu fokusa, odnosno, slika je "u fokusu" u većem rasponu fokusera nego kod brzih teleskopa. Zato brzi teleskopi obično dolaze sa dvobrzinskim fokuserom.

Zakrivljenje fokalne ravni samo znači da neće kompletna fokalna ravan biti u fokusu u isto vreme. Od kritične zone fokusa zavisi koliko veliki deo fokalne ravni će biti u fokusu u istom trenutku.

Sa malim senzorom - čitav senzor će biti u fokusu i kod brzih i kod sporih teleskopa, dok će sa većim senzorom zavisiti od brzine teleskopa.

Recimo 100mm F/10 teleskop može da fokusira ceo 4/3 senzor u isto vreme.
U poređenju sa prethodnom računicom to je zato što mu je kritična zona fokusa veća: 2.2 * 10^2 = 220µm i zato što mu je radius zakrivljenosti fokalne ravni oko 333mm, pa je ćošak koji je oko 11.5mm udaljen od centra zapravo defokusiran za 198.5µm.

Pažljivim fokusiranjem je moguće staviti i centar i ćošak unutar kritične zone fokusa od 220µm.

Sferna aberacija nema veze sa time i pogađa jednako sve tačke na fokalnoj ravni. Ona čini sliku mutnom i dodatno fokusiranje neće pomoći.

Teleskopi: GSO RC8", TS80 F/6 photoline, SW dob 200/1200, SW Evostar 102 ahromat, SW Mak 102
Montaže: HEQ5, AZ4, SW AzGTI
Kamere: ASI1600MMC, ASI178MCC, ASI185MC