• Welcome to Forum Astronomskog Magazina. Please login or sign up.
 

Gde je Nil Armstrong?

Started by Kizza, January 20, 2009, 11:17:44 pm

Previous topic - Next topic

0 Members and 16 Guests are viewing this topic.

Kizza

Ja bih dodao i pionirske poduhvate g.Rutana i njegovu tvrdnju da može ostvariti i put do Meseca sa daleko manje para nego što troši NASA!
Ako Ljudski život teče nepovratno kao reka,šta nas čeka u Okeanu?

NShappy

^^ Ajd' daj neki link na tu priču.

Kizza

Ako Ljudski život teče nepovratno kao reka,šta nas čeka u Okeanu?

bear

Quote from: r2d2 on February 08, 2009, 09:52:14 am
Komunikacija i navigacija ne moraju biti u magnetnom polju?  prosto mogu ispred modula sa ljudskom posadaom ili iza ili kako vec, jer nema porebe za aerodinamikom kao na zemlji?


Da, samo sto to polje nije kao tanka opna, vec (kao i kod zemlje) ima nezanemarljivu debljinu. Tako da ako hoces da u potpunosti 'zavijes' brod u magnetno polje, a da ti to ne utice na komunikaciju, to mora bukvalno da bude na kilometre od broda. Sto malko komplikuje stvari ako se na putu ispreci neki mikrometeor i treba da se ode da se zategne koji sraf :)

Quote from: r2d2 on February 08, 2009, 08:22:28 pm
Negde sam procitao (verovatno ovde na AM-u) da mikrogravitacija nastal rotiranjem svemirskih stanica i volzila  nije bas najsrecnije resenje za svemir jer uglovi takve gravitacije su "zavijeni" i apsolutno neprakticni za ljuska bica.Ako gresim nek me neko vec ispravi.


Ako se ne varam to zavisi od velicine broda (tj. koliko su daleko ljudi od centra rotacije). Zato se takva resenja (tj. predlozi) uglavnom vide na prikazima svemirskih stanica, a ne brodova.

Quote from: NShappy on February 08, 2009, 05:38:33 pm
A da bi nešto testirali, mora se projektovati, napraviti, poslati da leti, da ode tamo, sleti, vrati se nazad...  ...ništa se još nije vratilo sa Marsa. Treba prvo to probati. A proba nije ni u planu. Već rekoh, pokušavam to da posmatram realno, inženjerski.


Jeste u planu, vidi http://en.wikipedia.org/wiki/Mars_Sample_Return_Mission  Odavde se vidi koliko smo daleko od Marsa. Ako prvi kamicak od robotizovane (=komparativno lake) misije sa Marsa ocekujemo oko 2020, koliko treba da cekamo na ljudsku misiju ?

bear

Quote from: r2d2 on February 08, 2009, 09:33:24 am
Ma zamisli neku nedajboze kataklizmu i scenarijo gde opstanak na zemlji zavisi jedino od puta na Mars...


Malo verovatno... Kao sto rekose pre mene, dok idemo hemijskim reakcionim raketama, nista od toga. Uvek ti je jednostavnije da se zakopas u Zemljinu koru u varijanti neke izolovane biosfere nego da protegnes do Marsa (ili cak Meseca). A ako je kataklizma tolika da nisi u sigurnosti ni duboko u Zemljinoj kori, minimalan je broj ljudi koje mozes poslati na Mesec, ili cak orbitu uopste (tesko da ce oni uspeti da odrze covecanstvo).

NShappy

Znači povratak prvih kamičaka sa Marsa 2020?!? Ukoliko ne bude odlaganja. Ljudi će na Marsu onda biti tamo negde... ...2220...2320?

Najgore je što bi se sve vezano za let tamo i nazad moglo rešiti. Magnetno polje bi se moglo nakratko ugasiti da se primi i pošalje paket podataka. Komunikacija i tako ne treba da bude non stop uspostavljena (i koji će nam đavo stalni on-line kada kasni), napajanje... ...nuklearnim reaktorom par km od broda + kabel, a ima tamo i dosta Sunca, gravitacije se može rešiti pravljenjem broda iz dva dela (za posadu i servisni deo) povezanih rešetkom od 100-tinak metara, pa kada to rotiramo, imamo prostorije za boravak daleko od centra rotacije.... skoro sve to može, ali se s' time i ne počinje. Na Mars će se možda otići deceniju do dve nakon što se taj projekat ozbiljno započne. Ali niko ga još nije ozbiljno započeo. Ali ono MOŽDA je najgore. Ne treba nam još jedan Space Shuttle, Buran, ili još jedna N1 raketa. Dalje, ljudi koji krenu, ako nešto krene po zlu, nema im spasa. Nema nekoliko pokušaja. Nema Apolo 1-2-3-4-...-17. Jedan let je SVE. Ako ne uspe, kraj je svega. Sledećih par decenija. Ili vekova. Dok se leti na hemiju.

A što se kataklizme tiče, šta nam vredi i 50 muškaraca i isto toliko žena na Marsu ili Mesecu kada oni tamo ne mogu opstati bez podrške sa Zemlje. Ako nismo još uspeli ni da vratimo kamičak s' Marsa, ni da pošaljemo misiju na Mesec koja bi tamo mogla da boravi duže od par dana, ne možemo danas ni da odemo na Mesec (iako smo nekada mogli), pa razmišljati o samostalnoj bazi "tamo negde" je realno koliko i misao o Enterprise-u.

Kizza

A šta misliš da teretne brodove sa vodom i hranom pošaljemo ranije i da ih smestimo u orbitu oko Marsa?
Ako Ljudski život teče nepovratno kao reka,šta nas čeka u Okeanu?

NShappy

Tako će i biti. Ali kada? I šta smo s' time rešili. Samo to da će brod za posadu biti manji. A još uvek nije u izgledu ni taj kargo ni taj s' posadom.

sale11472

Quote from: bear on February 09, 2009, 05:52:41 pm
Ako prvi kamicak od robotizovane (=komparativno lake) misije sa Marsa ocekujemo oko 2020, koliko treba da cekamo na ljudsku misiju ?



Pare, kažem ja :P
Po(t)pis:
TS 10x50 LE dvogled ;)
70/900 refraktor
180/950 ogledalo u izradi
Nova Igracka Celestron MiniMak 70 --- bio na snizenju jako povoljan pa nisam odoleo ;D
Ostalo ne smem od sramote da stavim na spisak dok ne završim ;D

bear

Quote from: NShappy on February 09, 2009, 08:09:26 pm
Znači povratak prvih kamičaka sa Marsa 2020?!? Ukoliko ne bude odlaganja. Ljudi će na Marsu onda biti tamo negde... ...2220...2320?


Realno tim tempom to je druga polovina veka :(

QuoteNajgore je što bi se sve vezano za let tamo i nazad moglo rešiti. Magnetno polje bi se moglo nakratko ugasiti da se primi i pošalje paket podataka. Komunikacija i tako ne treba da bude non stop uspostavljena (i koji će nam đavo stalni on-line kada


A naravno ima i ideja kako da se izbegne problem sa poljem, napr preko komunikacije laserima, ali je to isto samo na nivou teorije/inzenjerske ideje...

Quote...nuklearnim reaktorom par km od broda + kabel, a ima tamo i dosta Sunca,


Sunce eventualno kao rezerva ili na samoj povrsini Marsa, ali za 'glavni' brod je daleko zgodniji izbor reaktor (velicina/masa, izdrzljivost).

QuoteNa Mars će se možda otići deceniju do dve nakon što se taj projekat ozbiljno započne. Ali niko ga još nije ozbiljno započeo. Ali ono MOŽDA je najgore.


Mislim da zato i s vremena na vreme lansiraju vest time 'idemo na Mars za 20 godina' da bi izmerili puls, da vide moze li se namaci para za tako nesto. Pa ako ne (a jos ce biti jedno vreme ne) onda nista, a ako bude 'woo' onda ce poceti. Niko ne voli te giga-mega projekte od 20+ godina, ako padne vreme ispod 10 godina, onda ce tek biti ozbiljne sanse da se razmotri.

QuoteDalje, ljudi koji krenu, ako nešto krene po zlu, nema im spasa. Nema nekoliko pokušaja. Nema Apolo 1-2-3-4-...-17. Jedan let je SVE. Ako ne uspe, kraj je svega. Sledećih par decenija. Ili vekova. Dok se leti na hemiju.


Opet, zavisi od tipa misije. Ako je touch'n'go, onda je stvarno tako. ALI, kada jednom budemo imali ozbiljne planove za nesto vise od avanture, onda se i sanse povecavaju, jer bi imali servisnu stanicu u orbiti Zemlje, Marsa (gde bi se 'pre' same ljudske misije dopremila sva oprema, pa ako nesto i zariba, moze da se posalje rezerva).

QuoteA što se kataklizme tiče, šta nam vredi i 50 muškaraca i isto toliko žena na Marsu ili Mesecu kada oni tamo ne mogu opstati bez podrške sa Zemlje.


Dalje, cak i da mogu opstati, jako je velika opasnost da takva kolinija strada u nekoj lokalnoj nesreci ili da se jednostavno ugasi. Kao sto rekoh, ako su nekome bas na umu kataklizme, potrebno je vise eksperimenata na izolovanim projektima tipa biosfera (ali ne u Greenpeace varijanti, nego orijentisanu na prezivljavanje) i masovni razvitak sklonista koja su u stanju da prezive katastrofe planetarnih razmera. Naravno takvi sistemi bi morali raditi na 'pozitivnoj pretpostavci', cisto za slucaj da nas strefi neki GRB ili meteor koji se ne moze predvideti.

Quoterazmišljati o samostalnoj bazi "tamo negde" je realno koliko i misao o Enterprise-u.


Enterprise polece ove godine ! ;)

The VSS Enterprise is the first commercial spaceship being constructed by Virgin Galactic. It will also be the first ship of the SpaceShipTwo class, based on upscaling the design of SpaceShipOne. It is due to be rolled out in the middle of 2009, with test flights beginning in late 2009 and commercial service starting in 2011

NShappy

Dobro dobro.... mislio sam na "onaj" Enterprajz! :)

Mene i dalje u celoj priči plaši da projekat počne, proguta silan potencijal, a onda bude preknut i pokaže se promašenom investicijom. Ja bih prvi najviše voleo da kao prvo počne, a onda i uspe... ...ali budimo realni... daleko smo od toga koliko i od mira i ravnopravnosti u svetu.

r2d2

February 10, 2009, 10:36:44 pm #101 Last Edit: February 10, 2009, 10:47:41 pm by r2d2
Malo guglovanja i naidjoh na ovo.


"Sva ostvarenja tih dana bila su u sjeni utrke za Mjesecom. Čak i lansiranja vojnih špijunskih satelita bila su podređena osnovnom cilju. Na kraju će cijela utrka, zapravo, potaknuti razvoj satelitskog putničkog prometa. Zna se kako je to sve završilo. Sovjetima je umro genijalni Koroljov, a njegovi suradnici nisu bili toliki fanatici da bi uspješno nastavili njegovo djelo. S druge strane, Amerika je sve uložila u program za Mjesec, preuzeli su izniman rizik i von Braun je doživio svoj trenutak slave.
Međutim, kako Sovjeti nisu uspjeli u planovima, odlučili su to prikriti izjavama da oni nikad i nisu željeli na Mjesec (u stvari je Koroljov želio od početka na Mars - op. a.). Da bi to dokazali počeli su graditi orbitalne stanice, prebacivši sve resurse na orbitalni razvoj. I tu počinje onaj pravi putnički promet u Zemljinoj orbiti.


Jos malo istrazujuci celu pricu:http://www.astronautix.com/astros/korolev.htm


"1956 During the Year -  Martian Piloted Complex (MPK). This first serious examination in the Soviet Union of manned flight to Mars was initiated by M Tikhonravov's section of Korolev's OKB-1. The Martian Piloted Complex (MPK), would be assembled in low earth orbit. Using conventional liquid propellants, it would fly a Hohmann trajectory, enter Martian orbit, and a landing craft would descend to the surface. After just over a year of surface exploration, the crew would return to earth. It was calculated that the initial mass of the MPK would be 1,630 tonnes, and a re-entry vehicle of only 15 tonnes could be returned to earth at the end of the 30 month mission. At the planned N1 payload mass of 75 to 85 tonnes, it would take 20 to 25 N1 launches to assemble the MPK."
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Zatim jos zanimljivije:
22 July 1963 -  Conference on space cabin ecology.. Keldysh, Korolev, Voronin, and Kamanin attend a conference on space cabin ecology. Presentations are made by IAKM, OKB-124, the Biology Institute, and the Physiology Institute. In two to three years the USSR expects to orbit spacecraft of 78 to 80 tonnes, which will be assembled in earth orbit to produce larger spacecraft. These will not only fly around the moon, but also be used to fly to Venus, Mars, and other planets. Although it will take years, many technical problems have to be solved before such a spacecraft can be built. How to shield the crew from radiation? How best to regenerate the air? How to recycle the water? Can the crew survive for long flights in zero-G, or must some form of artificial gravity be provided? If so, what is the best method? How can the psychological health of the crew best be maintained on long flights?

It is reported that a lot of test stand work has been completed and is underway on closed ecological systems for recycling the air and water. One kilogram of chlorella algae can produce 27 kg of oxygen per day. Since each man will require 25 kg of oxygen per day, 2 kg of chlorella per crew member will be adequate. Therefore the problem of recycling the cabin atmosphere is considered already solved.

Food requirements per crew member are 2.5 to 3.0 kg/day, or about one tonne per year. It is expected that in two to three years development will be complete of a system that will recycle 80% of the food. A 150 kg device will produce 400 to 600 g of food per day, or 100 to 200 kg per year.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ljudi obratite paznju na godine, tadasnju tehnologiju i  ozbiljnost projekta. E steta sto je covek umro, mislim da bi bila malko drugacija situacija u ovom trenutku, da je imao malo vise vremena.
 

I na kraju na Mars se moze leteti vec sada, a postoje i hoteli gde putem interneta odavde sa balkana mozete rezervisati sobu klikom misa. Neverujete mi?  ;)
Istina uverite se i sami,  kliknite i rezervisite kartu sa sezonskim popustom:

http://www.tripadvisor.com/Flights-g53116-Mars_Pennsylvania-Cheap_Discount_Airfares.html

NShappy

Reciklirali bi 80% hrane?!? Ne smem da pomislim iz čega? :) :) :)

Sve je to lepo, ali lepo piše, samo se "pričalo" o tome. Samo su razmatrani problemi. A prvi deo lepo kaže, SVE je bilo podređeno projektu leta na Mesec. Čak i vojna lansiranja. Danas niko neće biti spreman za to. Da podredi sve letu na Mars koji je sumnjive perspektive. A to je i osnovni problem. Moralo bi se sve podrediti tome. I to par decenija kontinualno.

Onako uzgred, moram  pomalo i protiv volje da spomenem značaj vojnih tehnologija za ono što nas zanima. Većina stvari vezana za letove tamo gore je razvijeno primarno za vojne potrebe. Pitanje da li bi ikada razvili rakete na današnji nivo da nisu trebale za nošenje nuklearnog naoružanja (na početku) pa onda i za vojne satelite. I Koroljev je maltene "prevario" nadređene lansiranjem Sputnjika sa pričom, "ma mi pravimo intekontinentalni balistički projektil". Na Mars će se ode ili kada to bude trebalo vojsci (za sada nije baš izvesno) ili kada to bude profitabilno (opet ništa za sada) ili kada bude jednostavno (tek to je daleko).

bear

Quote from: NShappy on February 11, 2009, 07:36:16 am
Sve je to lepo, ali lepo piše, samo se "pričalo" o tome. Samo su razmatrani problemi. A prvi deo lepo kaže, SVE je bilo podređeno projektu leta na Mesec. Čak i vojna lansiranja. Danas niko neće biti spreman za to. Da podredi sve letu na Mars koji je sumnjive perspektive. A to je i osnovni problem. Moralo bi se sve podrediti tome. I to par decenija kontinualno.


Postoji jedna zemlja koja ima motivaciju, a to nisu ni ESA ni Rusi ni Ameri, vec Kinezi. Oni su jos naravno jako na pocetku svemirske price, ali su oni jedini koji za 20tak godina mogu imati dovoljno jaku ekonomiju i pri tome dovoljno politickog motiva da tako nesto i urade. Plus je sto aktivno rade na Lunarnom programu kao nastavku Shenzhoua, tako da nema preloma kao kod US/RU programa koji bi skoro pa kretali od nule.

NShappy

Kinezi bi za 20 godina tek mogli početi da rade na letu za Mars. Sigurno neće krenuti na Mars dok uspešno ne slete na Mesec. A i odatle su daleko bar deceniju.