Zelim (da probam) da napravim teleskop.

[mravic]

Taj za 100sam ja pravio, i mogu da kazem da nije toliko los.

[IbanezRG]

Nije ista ziza, ovome je 400mm, a cena izrade (ulozen novac u taj teleskop) je 100din.

[Igor]

Krajem osamdesetih ili početkom devedesetih je u časopisu "Zov" izašlo nekoliko tekstova  o optici, a jedan od njih je opisao uputstvo za konstrukciju malog durbina od jednostavnog i jeftinog materijala. Tekstove sam dobio, od prijatelja, ali trenutno ne mogu da ih nađem među hrpama listova i časopisa, pa ću pisati po sećanju. Žao mi je što ne mogu da se setim autora teksta.Naime, radi se o malom refraktoru, prečnika objektiva od 50-65 mm, a za objektiv se koristi neobrađeno staklo za naočare, +1 dioptrije (1000 mm žižne daljine). Takva stakla su tanka, okruglog oblika, prečnika oko 65-70 mm, sa tačkom od laka na sredini, koja označava optički centar sočiva. Ta stakla, takođe, nisu skupa, mada ne znam trenutnu cenu. Tačku od laka ne skidati dok se ne završi konstrukcija, i to ne grebanjem, nego acetonom.
Kao tubus se koristi kanalizaciona PVC cev prečnika 70 ili 75 mm, ne znam koja je vrednost tačna,od jednog metra dužine, sa onim proširenim delom za spajanje sa drugom cevi. U taj prošireni deo lepo stane objektiv uz pogodan nosač (poklopac od metalne Nivea kreme, prosečen), a od ostatka proširenog dela ostane taman toliko da posluži kao senilo. Na 200 mm od objektiva postavlja se dijafragma od kartona sa otvorom od toliko i toliko milimetara, ne mogu da se setim tačne cifre, ali izmeriću sa instrumenta, dao sam ga klincima iz komšiluka. Prema rečima autora, ta dijafragma služi da smanji optičke nedostatke sočiva, prvenstveno sfernu aberaciju, mada nije jako izražena jer je objektiv od tankog stakla. Na kraju cevi ide okular, pa šta se ima to se i stavlja. Fokuser je stvar snalažljivosti, razne vodovodne cevi i slično stoje na raspolaganju. Za okular sam koristio sčiva iz rasturenog objektiva za fotoaparat, koji sam dobio, više se i ne sećam od koga. Upoređen sa ruskim T33  20x50 durbinom, davao je veće uveličanje, možda oko trideset puta, ali ne i oštriju sliku. Ova nepreciznost oko uvećanja potiče od toga što nikad nisam tačno odredio žižnu daljinu okulara. Važno je, naravno da svi optički delovi budu postavljeni u optičkoj osi tj. centrirani. Za to dobro dođe ona mrlja od laka na objektivu, jer geometrijski centar objektiva nije uvek i optički centar, razlika bude i do nekoliko milimetara. Prilikom kupovine, ako postoji mogućnost izbora, pogledati stakla raznih proizviđača, pa uzeti ono kod kojeg se optički centar što bolje podudara sa geometrijskim centrom.
Za mene, u toku kriznih devedesetih kada sam i zavoleo astronomiju ovo je bilo dobro i jednostavno rešenje, bez mnogo ulaganja. Napravio sa dva takva teleskopa, prvi kada sam imao 14 godina, uz jedan od sočiva iz starinskog školskog epidijaskopa. Dobri su za početnika, kako za rudimentarna posmatranja i upoznavanje sa nebom, tako i za upoznavanje sa osnovama optike. Sasvim dobro se vidi Mesec, Jupiterovi sateliti, mada nisam siguran da sam jasno i nedvosmisleno video  dve pruge na njemu, Venerine faze, Saturnov prsten se vidi kao dva trouglasta dodatka sa obe strane planete, a Titan se vidi kao tačkica pored. Koristio sam ga  za posmatranje pega na Suncu, projekcijom na papir, a probao sam ga i 2003. u maju za vreme transdukcije Merkura, pa se i ta planeta videla na projektovanom liku Sunca. Te godine sam poklonio jedan, a 2005. i drugi primerak. Za stalak sam koristio konstrukciju od štafli i krovnih letava, te je sve funkcionisalo kao altazimutalna montaža, a za te letve se teleskop privezivao sa dva dobra kanapa. Kasnije sam napravio i drveni tronožac. Imam negde i fotografije, ali nisu digitalne. Ako ih nađem, skeniraću ih  i postaviti ovde.

[cola]

Gde mozes nabaviti takvo socivo u Bg-u,jel to imaju svi opticari ili,koliko bih trebao izdvoiti za tako nesto?

[Igor]

To mora da postoji u svakoj optičarskoj radnji i trebalo bi da ih još uvek prodaju  kao neobrađene. Ja sam ih nabavljao kod lokalnog seoskog optičara, jedinog u to vreme. Trebalo bi da je to najjevtinije staklo, prema dioptriji, i materijalu (uzmite pravo staklo). Ne znam koliko su trenutno cene tih stakala, verujem oko desetak evra. To "neobrađeno" znači da nije izbrušeno prema obliku rama naočara, nego je okruglo. Inače, to su tanka stakla, mislim da nemaju više od tri milimetra debljine u sredini. Znam čoveka koji ima sve brojeve "Zov"-a, pa uz malo vremena, možda pronađem originalni tekst i autora. Našao sam i fotku, samo treba da je digitalizujem...

[mravic]

Sve je to tacno, ali slika na takvom teleskopu je toliko losa da se ne moze uporediti ni sa Optisanom.
Ja sam to isto pravio ali sam imao i dobar okular. Posto se na vecoj duzini fokusa sve manje primeti hromatska aberacija ja sam pokusavao i sa dva metra duzinom fokusa ali to je bilo zali boze para.
Cena sociva kod opticara, ne bi trebala da predje 5e, a socivo od 0.5 dioptrije je oko 1.5m fokus ako se na varam... Ko hoce neka proba.
Ja sam na sve moguce nacine pokusavao da napravim teleskop ali to je baceno vreme dok nisam izbrusio jedno ogledalo koje je vec licilo na teleskop.
Moze se nabaviti socivo od fotokopira ili tog epidijaskopa. Oni imaju odlicno korigovano socivo i to vec nije za bacanje. Ima ih i do precnika 120mm, imam ga ja, ali su pretezno oko 80mm.
Sociva od fotokopira su negde od 40-60mm i ona su odlicna za male teleskope a mozes ih nabaviti u svakom servisu fotokopira i to veruj mi besplatno.

[Igor]

Slažem se da je celishodnije izbrusiti ogledalo. Sad je bar to dostupnije, a uloženo vreme i novac se isplati u vidu teleskopa sa pristojnim prečnikom objektiva. Nisam nikad brusio ogledalo, verujem da nije previše komplikovano. Valjda?

[cola]

Nista,onda sledci projekat ide od sociva iz fotokopirnice  
Kolike su zize od tih sociva od prilike??
Jel moguce naci socivo(iz fotokopir masine) vece od 60mm??
Valjda cu uskoro i ja da se usudim da napravim nekog Njutna 

[mravic]

Mozda neki stariji modeli imaju i vece socivo, oni koji se sada rashoduju , stari oko 10god, imaju 50mm. Fokusi su od 150-200mm, Ja imam jedno od 220mm.
Sve su to japanske optike, uglavnom i vrlo kvalitetne.

Mada, imam ja na prodaju za 55e
http://www.astroshop.de/en/telescopes/our-recommendations/simple-telescopes-for-kids/skywatcher-newton--reflector-telescope---infinity-76-300

Ovo je teleskopcic za pocetnike i sasvim zadovoljavajucu optiku ima. Ima povecanje od 30 puta i garantujem da mogu sa njim da vidim najmanje 30 M-ova, mozda i vise...
Nisam naglasio da mu je slika uspravna a ne obrnuta pa je idealan za posmatranje komsinica.

[Ljubo]

Sočivo od fotokopira i dijaprojektora je kvaltitetnije od lupe, ali žižna daljina još uvijek nije dovoljno velika da bi se mogla koristiti veća sočiva, a da pri tome ne budu često primijećeni optički nedostaci.
Zato, ukoliko se želi vidjeti više astro, onda je preporuka Njutn. Može i u samostalnoj izradi ogledala, mada je to još samo kod nas slučaj - na zapadu se rijetko ko još bavi time u kućnoj radinosti, jer postoje nova, kvalitetna parabolična ogledala sa Dalekog istoka po sasvim pristupačnoj cijeni. Kupe se još fokuser, tubus, par okulara, napravi spajder i eto ti mašine.

Može se uzeti i cijeli teleskop Njutn (i kod nas) sve sa montažom odličnih karakteristika do 300 evra (Njutn otvora 150mm, u kojem se vide svi M-ovi i još najmanje 5 puta toliko Deep-Sky objekata.

Nekako najbolja solucija kod nas  je pronaći na nekoj pijaci MTO ili Rubinar 100/1000 teleobjektiv (a često se nadje za nekih 100 evra!) i dodati mu prizmu (ili ogledalo) i uzme se još par okulara i evo ga ekstra teleskop (bolji od svakog Njutna tog otvora), a ujedno ćete imati i dobar objektiv za snimanja Mjeseca, Sunca (s folijom), planeta, dvojnih zvijezda...
Evo kako to izgleda u praksi:

http://www.telescope-service.com/maksutovs/MTO/MTO.html#MTO1000

Može se isto napraviti i s MTO 90/500, ali onda ne može prizma.

[cola]

Predlazes li neku pijacu ili...
I ako nadjem neki teleobjektiv na sta da pripazim prilikom kupovine,cisto neka provera kako bih video da je sve ok??
Sta misis da nemoze neki objekat dubokog neba,M??

[Ljubo]

MTO 100/1000 je odličan Maksutov teleobjektiv, koji kao što se vidi iz prethodnog linka lako prepravlja u JAAAAKO dobar teleskop! Nije često prisutan, ali se povremeno može naći na pijacama gdje se prodaje i ostala foto ili čak i roba široke potrošnje - to sam čuo od više osoba, a cijena mu je jako povoljna, posebno za ono što se dobija, bilo kao foto, bilo kao spotting scope. Najtoplije se preporučuje za uzeti, jer osim što je univerzalan (i za snimanje i za posmatranje) - žiža od 1000 mm čini ga optimalnim za snimanja Mjesečevog i Sunčevog diska, pomračenja, tranzita na svim popularnim aparatima (uključujući i webcam).

Mogu u obzir doći i neki drugi teleobjektivi, ali treba voditi računa da ostane dovoljno mjesta da se može postići fokus za gledanje njima. Obično to zadovoljavaju oni teleobjektivi s ogledalima od 500mm žižne daljine pa naviše (a od 150mm naviše ako se koriste teleobjektivi s staklima).
Naravno, najoptimalnije bi bilo koristiti neki dugofokusni teleobjektiv sa sočivima poznatih firmi, jer one imaju dobru korekciju na hromatske aberacije. Sferne aberacije, kome, astigmatizma i slično, praktično nema prilikom posmatranja ovakvim "staklima", ali im je cijena veća. Ako se pak naidje (ili već posjeduje) ovakav teleobjektiv, onda se doda barlow, extender (produžetak) i prizma i to je to.

[mravic]

Uh, ja bih kupio takav za 100e, samo mi ga nadji. , nema sanse. Moze da se nabavi 75x500 f8 za 70-80e, ali 100/1000 ne...
Imam ja na prodaju revuenon f8 za 80e. ali to je samo za foto jer je fokus malo kratak, ali bi moglo bez prizme...

[Ljubo]

Znam par ljudi koji su našli ovaj MTO prije nekoliko godina za oko 100 eura. Vjerovatno su kupljeni na pijaci robe široke potrošnje, a ne na foto-berzi (gdje mu je cijena sigurno veća).
Da ponovim, može se naići, ali ne baš uvijek, na takvo povoljno pazarenje, a ovaj ruski objektiv je dosta prisutan kod nas.

[mravic]

To znam, da moze da se naleti. ali...100e je bas povoljno.
Ja bih rado kupio jedan...