• Welcome to Forum Astronomskog Magazina. Please login or sign up.
 

Mikroorganizmi u svemiru

Started by Predrag, March 04, 2009, 02:30:05 pm

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Predrag

Quotene verujem da nekakv marsovski virus moze da nam dodje glave.


Lako je od ovoga napraviti salu, ali mislim da se astrobiolozi se ne bi sa tim slozili.
Pa i na Zemlji ima virusa koji nam mogu doci glave, a sta tamo u svemiru ima ne moze ni da se nasluti.
A sto se tice Kolumba, mislim da se ova dva primera ne mogu uporedjivati.
Verovatno na Fobosu nema niceg, ali samo kazem da bi trebalo to proveriti nekom sondom ili slicno, mada ni to ne garantuje uspeh. Ali posto je novac u pitanju, ocigledno je da ovaj eksperiment niko nece spreciti.
Na Zemlji postoje zasticene retke vrste biljaka i zivotinja, nacionalni parkovi itd. Tako bi trebalo biti i sa nekakvim zivotom koji bi se slucajno nasao u Suncevom sistemu. Pa ako bude tako, kasnije naci metode za naucne eksperimente! Jer je na taj nacin lakse doci do zakljucaka, nego ako odmah prospemo(slucajnim otkazom letelice) po tamo nekom nebeskom telu, domace mikroorganizme.
Samo sam to hteo da kazem, a s obzirom da na Mars nece covek uskoro, do tada moze mnogo toga da se sazna!
"Somewhere, something incredible is waiting to be known." - Carl Sagan

NShappy

Ako ikada pošalju čoveka na Mars, zaboravite na nekontamiranost drugih nebeskih tela.

bear

Quote from: Igor on March 04, 2009, 09:46:43 pm
Možda  ova ruska sonda otkaže negde u blizini Marsa. Neće biti prvi put.


Sve je ovo ogromno SBBKBB. Ako mikroorganizmi prezive lansiranje, ako prezive van alenove pojase, ako prezive put do Marsa, ako sonda otkaze, i ako je to u fazi orbitalnog manevra oko Marsa, ako prezive nekontrolisan prolaz kroz atmosferu, ako prezive prizemljenje (=pad) terminalnom brzinom, ako se kontejner osteti na odgovarajuci nacin, ako padnu negde blizu ekvatora na otvoreno, ako je tamo tle sa odgovarajucim sastojcima, ako izdrze Marsovsku temperaturu i pritisak...

Znate sta. Za zivi organizam koji to ostvari, neka mu, zasluzio je planetu.

r2d2

Pored svih logickih argumenata za za i za protiv, meni sama odluka izgleda previse ishitrena, i nekako cudna, mada ruku na srce retko koja sonda se i vraca na zemlju, pa je ovo mozda zgodna prilika za prve zvanicne medjuplanetarne putnike.

Teorija panspermije je bas izuzetno izuzetno bitna (barem za mene), jer nam daje veliku nadu i stavlja covecanstvo na visoki nivo u odnosu na onolike praznine Kosmosa koje u ovom trenutku vidimo. Znam da moze zvucati glupo, ali ako se teorija dokaze mozemo cak razmisljati o svrsi postojanja samog covecanstva. A moglo bi uticati cak i na politiku, a samim tim i na sredstva koja se izdvajaju za istrazivanje svemira.
Naravno ova jedna misija po eventualnom uspesnom zavrsetku ne dokazuje u potpunosti teoriju ali priblizava uverenost u tacnost.

Pazite, zivot na zemlji je prosto kao VP eksplodirao (naravno u eonima) i popunio svaki kutak povrsine planete.

Danijel

Tamo gdje dođu ljudi, ostavljaju uvijek nešto iza sebe. Nema načina da se to izbjegne. U programu Apollo, pobacali su po mjesečevoj površini sve što im nije trebalo, od alata do dijelova odijela, opreme, smeća i koješta. Isto tako, u nama i na nama žive mikroorganizmi koji, htjeli mi to ili ne, imaju nevjerojatnu sposobnost i sklonost "bježati" od nas. Nema načina da se to spriječi. Ovo što se planira samo je početak i ne smatram da je opasno po Phobos ili Mars, prije ili kasnije ljudi će nastaniti te svijetove i povratka neće biti, sa sobom će donijeti i mikroorganizme.
ZVJEZDARNICA APOLLO
SW MAK 127/1500 | NEQ6 Pro GoTo | Celestron 11" SCT

bear

Quote from: r2d2 on March 05, 2009, 06:31:47 am
Pored svih logickih argumenata za za i za protiv, meni sama odluka izgleda previse ishitrena, i nekako cudna, mada ruku na srce
--
A moglo bi uticati cak i na politiku, a samim tim i na sredstva koja se izdvajaju za istrazivanje svemira.


Odgovorio si u neku ruku samom sebi. U vremenima krize se sredstva mogu obezbediti samo bombasticnijim izjavama i projektima.

A sto se tice uticaja na politiku i nase shvatanje svemira, ne verujem da se ce promeniti. Ako ne se ne vrati nista zivo nikom nista, to je svakako bila samo statisticka sansa. Ako se vrati, opet nista narocito, jer nije pitanje mogu li organizmi preci sa jednog astronomskog tela na drugo (to malo ko spori), vec dal' se to desilo u proslosti sa Zemljom/Marsom ili ne (a na to ovaj eksperiment nece odgovoriti).

r2d2

Jest` u biti tako mada.....
Dadose onoliki zasluzeni medijski znacaj Lajki (koja je uzgred bila obicna lutalica (dodz) pokupljena s ulica Moskve). Naravno da pas-plemenita i intligentna  zivotinja se ne moze meriti sa mikroorganizmima, ali nama otvara mogucnost o hrabrijem razmisljanjima o kolonizacciji u buducnosti (mikroorganizmi =ishrana, kiseonik, teraformiranje itd itd).

Jedno nezahvalno pitanje za tebe Bear:
Kolika ce biti rasprostranjenost mikroorganizma zemaljskog porekla u nekim delovima suncevog sistema 3009 godine? A kolika 4009 godine? Cuj znam da je bezveze spekulisati na tu temu ali me ipak zanima tvoje misljenje...   




Predrag

QuoteJedno nezahvalno pitanje za tebe Bear:
Kolika ce biti rasprostranjenost mikroorganizma zemaljskog porekla u nekim delovima suncevog sistema 3009 godine? A kolika 4009 godine? Cuj znam da je bezveze spekulisati na tu temu ali me ipak zanima tvoje misljenje...   


Pitanje je na mestu!
Samo ne mora se gledati toliko u buducnost.
"Somewhere, something incredible is waiting to be known." - Carl Sagan

bear

Quote from: r2d2 on March 05, 2009, 12:02:53 pm
Kolika ce biti rasprostranjenost mikroorganizma zemaljskog porekla u nekim delovima suncevog sistema 3009 godine? A kolika 4009 godine? Cuj znam da je bezveze spekulisati na tu temu ali me ipak zanima tvoje misljenje...   


Kontam da je pitanje na varijantu jedna kesa nije puno ali preko 1000 godina smetliste. Dakle, radi se o sledecem. Ne postoji nacin da ocuvamo i sebe i netaknut suncev sistem. Zivot kao pojava ne funkcionise tako. Mi mozemo (posle odredjene mere i na svoju stetu) da se trudimo da sto vise ocuvamo druge potencijalne ekosisteme, ali se postavlja cemu biti toliko iskljuciv ako to pocne da utice na nasu sposobnost saznanja i razumevanja, a u krajnjoj liniji i prezivljavanja. Nama TREBA Mars (kao i Mesec, uostalom). Jednostavno ne mozemo dozvoliti sebi da najbolje (i duze vreme jedino) mesto na kojem iole realno mozemo uciniti nesto za opstanak ljudske rase na duze staze, bude proglaseno rezervatom zbog par mikroba. Ako ja treba da biram izmedju starfaring ljudske civilizacije i nekih litovornih/ekstremofilnih bakterija, nece mi biti tezak izbor.

Predrag

QuoteJednostavno ne mozemo dozvoliti sebi da najbolje (i duze vreme jedino) mesto na kojem iole realno mozemo uciniti nesto za opstanak ljudske rase na duze staze, bude proglaseno rezervatom zbog par mikroba


Ne mora biti proglaseno rezevatom, takvo potencijalno mesto. Dovoljno je samo malo istraziti kako su opstali pod datim uslovima, da bi lakse ljudima bilo da se pripreme. Jesu to mikroorganizmi, ali mnogo toga se moze saznati izicavajuci upravo njih.
Ne izucavaju se badava ekstremofili ovde na Zemlji!
"Somewhere, something incredible is waiting to be known." - Carl Sagan

Kizza

Ubeđen sam da Na Marsu nema života,već bi ga otkrile misije Viking ili Fenix,i prema tome niko nikoga ne ugrožava!
Strogo bih pazio i štitio Jupiterov mesec EVROPU!
Šteta što nismo otkrili da li u KOMETAMA ima mikroorganizama a imali smo jednu prilku  :o
Ako Ljudski život teče nepovratno kao reka,šta nas čeka u Okeanu?

Predrag

Neki naucnici tvrde da postoji mogucnost da u dublje slojeve Marsa ima nekog oblika zivota, a da je tamo opstao krijuci se od zracenja, pa ga zato nema na samoj povrsini. Ali je to diskutabilno, sve dok ne zagrebu malo dublje i ispitaju.
Mada sam i ja pesimista po pitanju zivota na Marsu.
"Somewhere, something incredible is waiting to be known." - Carl Sagan

Yagodinac

 Ljudi, a zašto život mora da bude zasnovan na polimerima ugljenikovih atoma? Zašto ne npr silicijumskim polimerima - ista fora samo su za interakcije dovoljne i niže temperature uz cenu sporijeg odvijanja biohemijskih procesa.
Mars i Zemlja su odvojeni jedno pet milijardi godina i logično je da i kad bi se paralelno razvijao život evolucija bi tekla u toliko drugačijim pravcima da današnji život na Marsu nismo u stanju ni da detektujemo. Čak i kad bi ga bilo.
A nema ga verujem u sunčevom sistemu iz razloga što je Zemlja ubedlljivo najgostoljubivija i najprijatnija laboratorija koju možemo zamisliti.
Gomila bakterija postoji svuda, čak i u prašini ali najbrže razmnožavanje dobijamo ako ih stavimo u Petrijevu šolju, sa obiljem hrane i T=37.0C. To znači da je Zemlja prirodno najgostoljubiviji i najpogodniji objekt za život kad su u pitanju ugljenikovi polimeri.
Mikroorganizmi su nastali na Zemlji i nećete ih naći nigde više jer:
- ne odgovara im sredina van naše planete, možda bi preživeli ali ne bi evoluirali
- nisu mogli da napuste planetu

bear

Bilo je diskusije i o ovome. Skracena verzija:

- pitanje ugljenika zavisi od definicije. Mi ne znamo ni za jednu formu zivota koja se bazira na necem drugom, i zato se uzima da je to karakteristika zivota. Ako budemo naisli na nesto sto zadovoljava sve ostale kriterijume, prosiricemo definiciju i izbaciti ugljenik kao odrednicu.

- mozemo detektovati zivot bez obzira na 'osnovu' po tome sto je to razlika izmedju osmotrenog stanja i stanja koje bi bilo da su na delu samo cista fizika i hemija (erozija i sl). Entropija je tu bitan faktor detekcije.

- ne brkati Zemlju DANAS i Zemlju pri nastanku zivota. Danasnja Zemlja je idealna za danasnje organizme. Za milijardu godina ce biti najgostoljubija i najprijatnije za organizme koji ce TADA postojati, ali ne za danasnje. Isto tako, ako postoji zivot na Marsu/Evropi/gdegod, njemu ce skoro sigurno optimalna okolina biti ta lokalna, a ne nasa gostoljubiva Zemlja (sa ili bez Petri solja).

Yagodinac

Onda treba postaviti jasnije definiciju života. U našem biološkom shvatanju očigledno da nema (ovakvog) života po okolini a logično je i zašto: uzak temperaturni opseg koji pogoduje zemaljskom životu.
Ne kažem da drugi oblici života ne postoje okolo, ali ovakvi (npr bakterije o kojima je u suštini bilo reči) postoje samo na Zemlji. Inače bismo mogli da proširimo definiciju pa da i kamenje ispadne živo.
I ne bih tu brkao entropiju, to je više teorijska odrednica - nepogodna za detekciju života.