Masa ili Tezina

[ranca]

Ceo su me zivot lagali. U skoli mi pricali da vaga (stocna, pijacna , kantar digiralna) meri masu u knjizi pisalo da meri tezinu. Pa sta je onda istina? E odgovor na to pitanje nije samo jedna rec.

1. Vaga meri tezinu

Ovaj iskaz odmah pada u vodu, kao sto svi znamo jedinica za tezinu je Njutn a mi dobijemo rezultat u kilogramima. Onda vaga mora da meri masu?

2. Vaga meri masu

Vise netacno no tacno. Masa je svojstvo svih tela i pri brzini V=0, ona je konstanta =>Instrument koji meri masu mora da pokazuje uvek isti broj pri merenju. Postavimo sada naredni misaoni eksperiment. Merimo masu Rancinog tela na digitalnoj vagi. Na povrsini zemlje rezultat je 91 kg. U bestezinskom stanju rezultat, rezultat je, cekaj?!?? sta ovde ne valja? Zasto ne mogu da merim masu vagom u bestezinskom stanju? Vaga ne meri ni masu, pa sta onda meri???

Zakljucak

Mi merimo masu na osnovu interakcije (sile) to je jedini nacin da utvrdimo njeno kvantitativno svojstvo.  Na prostom jeziku sve vage imaju u sebi mini digitron koji dobijenu tezinu u Njutnima deli sa g=9.81 m/s^2 i dobijete masu. Ukoliko bi pokusali da me izmerite digitalnom vagom na mesecu dobili bi 15 kg!!!!.

Zakljucak zakljucka Vaga meri tezinu ali se pravi da meri masu 

Nadam se da sam vam razjasnio nedoumice, sada mozete da tuzite skolu i trazite povracaj novca :-)

[NShappy]

Ima to logike. Ali bi bilo malo bzv. objašnjavati to na taj način srednješkolcima. A kamo li osnovnoškolcima. Ili pitati na pijaci da li se cena odnosi na težinu ili na masu krompira.

To što si ispričao je jasno svakom ko je shvatio onu osnovnu fiziku. E sada, što je to shvatilo jedva 30% učenika, a 2% od tih 30% to i zapamtilo...

[Yagodinac]

...i tih 2% učlaniću u astronomsko društvo kad ga budem osnovao.

[stameni]

Ranca je u pravu.

Inače, postoji metod za merenje mase, prave mase, one u kilogramima -- terazijama. Ovom alatkom moguće je meriti masu u bilo kakvom gravitacionom polju, sem u potpunom odsustvu gravitacione sile. Reč je o tome da pomenuto gravitaciono polje jednako privlači i tas sa tegovima poznate mase, i tas sa teretom nepoznate mase. Ako hoćete da budete još precizniji, da biste eliminisali centrifugalnu silu, postavite terazije duž uporednika Zemlje: koliko centrifulana sila deluje na tegove, toliko deluje i na teret.

A onaj kantar sa pijace u suštini je poluga, kao i terazije, pa (makar u principu) meri masu preciznije od ne-znam-koliko kvalitetnih i skupih digitalnih vaga.

Drago mi je da je neko pokrenuo ovo pitanje

[Ljubo]

Pa budi precizan do kraja i reci da se radi o Koriolisovoj sili...
A uticaj precesije i nutacije?

[stameni]

Pa budi precizan do kraja i reci da se radi o Koriolisovoj sili...

Hm. Moguće je da grešim, ali mislim da je ipak reč o centrifugalnoj sili. Ako bih terazije postavio duž zemaljskog meridijana (podnevka), različite sile bi delovale na svaki tas.

A uticaj precesije i nutacije?

Eh, pa ova priča o centrifugalnoj i Koriolisovoj sili ionako se odnosi na neke mnogo velike terazije Da se manemo precesije i nutacije Mada si, tehnički, veoma u pravu

[Ljubo]

Djelovale bi jednake sile, jer je djelovanje centrifugalne sile (precizno: Koriolisove sile) u pravcu uporednika, ali to je normalno (okomito) na pravac mirnog viska!

Dakle u slučaju da vagu postaviš u pravcu meridijana, Koriolisova sila teži da pomjeri vagu horizontalno  (ne utiče na kantar koji mjeri vertikalno).

U slučaju da postaviš vagu (sa tasovima)  u pravcu uporednika, Koriolisova sila će naginjati vagu horizontalno na lijevu ili desnu stranu u smjeru jednog od tasova (zavisno na kojoj polulopti se nalaziš) i dolazi do neznatnog odstupanja od tačnog mjerenja. Dakle, složili smo se.

[r2d2]

Precesija znam sta je a sta je nutacija sam saznao posle procitane gornje beleske. na googlu nadjoh link:
http://static.astronomija.co.rs/suncsist/sateliti/mesec/uticaj/nutacija.htm
Izvinjavam se na offtopicu ali me intresuje da li postoji jos neko nama znano nebesko telo sa precesijom i nutacijom?
U stvari mesec ima odredjenu precesiju valjda koja se pripisuje vecem udaru meteora u proslosti?

[Ljubo]

Sva tijela u Sunčevom sistemu koja imaju osu rotacije nagnutu u odnosu na ravan ekliptike imaju bar jednu od ove dvije pojave.
Precesija je svojstvena višestrukim gravitaciono vezanim sistemima (i zvijezdama, takodje) gdje je centar mase izvan težišta tih tijela, dok je nutacija uticaj ostalih članova koji nisu direktno već indirektno (npr. preko Sunca) gravitaciono povezani.

[r2d2]

Zanimljivo!
Znaci moze se reci da sva nebeska tela s stabilnim putanjama imaju barem precesiju (uvek,svuda  postoji neko medjudejstvo gravitacije u galaksiji?)
Mene ova vrsta kretanja (koja je posledica centrifugalne i/ili centripetalne sile?) neodoljivo podseca na jednu obaveznu odliku apsolutno svih subatomskih cestica - spin.

Iako se spin ne moze zamisliti ja ga onako otprilike upravo ovako zamisljam.

Da li galaksije takodje poseduju precesiju? (trebalo bi iz goreprilozenog).
Znam da se komete prilicno nepravilno (komplikovano) okrecu oko svoje ose, ali me intresuje da li tu postoje tragovi precesije?

[stameni]

U slučaju da postaviš vagu (sa tasovima)  u pravcu uporednika, Koriolisova sila će naginjati vagu horizontalno na lijevu ili desnu stranu u smjeru jednog od tasova (zavisno na kojoj polulopti se nalaziš) i dolazi do neznatnog odstupanja od tačnog mjerenja. Dakle, složili smo se.

Aha, sada sam ukapirao šta si imao na umu. U tom svetlu -- da, složili smo se.