sta je to mrak ?

[r2d2]

Da li to znaci da cemo onaj daleki daleki kvazar kojeg je habl ulovio videti za jedno milion godina ocima bez teleskopa?
Ili jos gore da ce u buducnosti zvezdano nebo biti svetlije nego mesec?

Uh mislim da sa stanovista fizike to nije tacno. Svetlost se rasipa (difuzna je) i veca rastojanja prosto daju vecu mogucnost apsorcije fotona o neku prepreku, a svemir se siri tako da to moze biti razlog ove situacije.

[Predrag]

Procitaj knjigu i eto objasnjenja. Knjiga je puna lepih slika, kratkih i jasnih objasnjenja! Autor je Natasa Stanic, ako se ne varam!

[cola]

A da! Lepo je to objasnjeno u knjizi Zvezdani gradovi!

Cija je to knjiga jel od Stanicke?

[Predrag]

Da, mr Natasa Stanic!

[r2d2]

Ma to objasnjenje sam procitao vec negde (mozda Hokings ili ko zna), ali to nije odgovor na pitanje, prosto nebo nece biti svetlije za sto ili hiljadu ili milijardu godina i tacka.
Dalji objekti koji su najmladji se brze udaljuju od nas i to ujedno znaci da imaju manje sanse da popune mrak svetlostcu na nocnom nebu.
I pobogu Kosmos je ogroman a opet je ispunjen p.z.-om

[Predrag]

Ako je tacka, onda ok!

[mravic]

Ajd da i ja laik nesto kazem. Nebo nije skroz tamno ni u najvecem mraku na zemlji tj. svetli negde , ako se ne varam oko 20 i neke magnitude. Tj objekti koji su slabijeg sjaja se ne mogu registrovati jer su tamniji od osvetlenja neba.
Osvetlenje neba je od osvetljavanja zvezda ali i od svetlosti velikog praska, ako se ne varam.

Nebo nije svetlije zato sto su svezde jako daleko i jako su retke. Zamislite da na daljini od 10 svetlosnih godina ukrug imamo samo desetak zvezda. ostale su dalje... Sunce koje nas obasjava preko dana se vec na nekim planetama suncevog sistema vidi kao svetla tackica, a to nam je u komsiluku. Pa najblizu zvezdu nama ne vidimo golim okom...a daleko je samo 4 svetlosne godine.

Idealan mrak na zemlji je u pustinji daleko od svetlosnog zagadjenja i nije totalan mrak vec oko 20magnitude.Mozda 22.

[Sasa]

Evo članka na tu temu

http://static.astronomija.co.rs/teorije/olbers/olbersovo.htm

[r2d2]

Lep i fin clanak napisan od konpetentne osobe. Ali odgovor (svetlost jos nije stigla jer nije imala vremena) na olberov paradoks je jako jako zastareo jer pogledajte od kad ga vucemo:
 
"Pre nego sto je Habl otkrio sirenje svemira, kada je otkriveno mikrotalasno pozadinsko zracenje i ustolicena teorija o Velikom prasku, Olbersov paradoks je iskoriscen kao dokaz Ajnstajnove specijalne teorije relativnosti."

Zena je lepo rekla ako je svemir statican, i jos po neke stvarcice pre nego sto se upustila u proracune. I sam odgovor sa proracunom o udaljenosti i starosti svemira je zastareo. Ovo je za mene dokaz da inercija u razmisljanju je uvatila paucina, a prenosi se generacijama u nevaznim za samu nauku - segmentima.  Nemojte me pogresno razumeti nemam nista protiv napisanog vec protiv stare teorije koja se svuda provlaci a svima je jasno da je zastarela.
Na zalost onaj tacni deo je predstavljen samo kao naucni model nasuprot staroj teoriji (ej sad je 2009).

" -          Sirenje svemira ? 1. uzrokuje crveni pomak fotona ? talasna duzina koju primi posmatrac je veca od talasne duzine emitovanog zracenja, sto dovodi do toga da mi primamo fotone manje energije.
Pre nego sto je Habl otkrio sirenje svemira, kada je otkriveno mikrotalasno pozadinsko zracenje i ustolicena teorija o Velikom prasku, Olbersov paradoks je iskoriscen kao dokaz Ajnstajnove specijalne teorije relativnosti.
Potreban je crveni pomak da bi se ?izgubila? svetlost. Ovo je takodje jedna od cinjenica koje idu u prilog nocnom nebu onakvom kakvo jeste. "

Drugim recima ogromni crveni pomak pozadinskog zracenja je svetlost koju ne vidimo ali ispunjava Svemir (U jednom trenutku je morala biti i bila talasna duzina same svetlosti). S druge strane kontinum se ubrzano siri u svim tackama i ovi novi fotoni iz novih galaksija, zvezda prosto nemaju sansu da ikako popune nebesku sferu svetloscu, zbog svoje podredjenosti  sireceg Svemira(prostora i vremena). Hablov zakon kaze da sto je nesto dalje automatski je i proporcionalno starije, a ne samo dalje, te i tu cinjenicu ne razmatramo kada razmisljamo o tome (Nije jednako zastupljeno vreme kao velicina da bi linearno sebi predstavili nase cekanje  svih fotona razlicite starosti) .

[SUPERHEROJ]

Moram da pitam da li neko zna kojom se onda brzinom siri svemr? I da li se "danas siri brze nego juce|?

[goranm]

Ma jok, nego se rub svemira siri u odnosu na nas skoro brzinom svetlosti. Zato odlazi u tzv. "crveni" pomak, samo sto je taj pomak toliko velik da uveliko bezi iz vidljivog dela spektra i nemoze se detektovati ocima. Ta granica, tj. rub ili ti "veliki prasak" je toliko daleko otisao u crveni pomak da se detektuje tek kao izvesno povecanje temperature u odnosu n apsolutnu nulu. mislim da je to 2, nesto K. Eto to bi bilo objasnjenje. Svemir ipak ceo svetli, ali na talasnoj duzini koja nije vidnljiva golim okom. U nekom vremenu davno iza nas pre mozda 10 milijardi godina mozda se i video kao bleda bleda svetlost. Kako isemo jos u nazad sa vremenom ta svetlost je posatjala sve jaca, jelte da bi u nekom trenutku par miliona godina posle velikog praska bila izuzetno jaka tj. nekoliko hiljada kelvina. Dakle kada je svemir bio stra svega par mil godina bio je itekako svetao. Jos dalje u proslosti i ulazimo u zonu miliona stepeni. Treba li napominjati koliko je to? Lepa tema za razmislanje i ?vizuelizaciju" u mislima.

[SUPERHEROJ]

Da ali sam negde procitao da se svemir UBRZANO siri, sto znaci sve brze i brze koliko ja kapiram! Znaci li to da ce u jednom momentu poceti da se siri vecom brzinom nego sto je brzina svetlosti? A opet ako se siri kao balon onda je potpuno nelogicno da se sire samo rubovi vec sve tacke u njemu se odaljuju jedna od druge. Moje misljenje u tom slucaju [ako nekoga uopste zanima] je da ce neki delovi svemira ostati u vecnom mraku jer svetlost do njih nikada nemoze doci.

[goranm]

Znas kako, stvar nije bas tako jednostavna. Merenja su pokazala da sto je objekat dalji od nas to se brze udaljava od nas. Ovo ima logike. Zamisli "sirovi" kolac sa suvim grozdjem u tepsiji u rerni. Kako se pece on raste. Mi smo jedna "grozdjica" blize centru kolaca, ali ne bas sasvim, dakle nismo u sredini, pomereni smo malo od centra. Grozdjice koje su blizu jedna drugoj udaljavaju se nekom brzinom, recimo V1, a one koje su dalje sa V2, a one jos dalje sa V3. Logicno je da posto testo svuda priblizno jednako raste da su brzine u odnosu V3>V2>V1. Ovo je uobicajeno objasnjenje pojave. Ivica kolaca je "zid" explozije, a sadrzaj je svemir. Ostaje nazalost nejasno zasto se celokupna brzina povecava, ali to je verovatno povezano sa cinjenicom da ukupna entropija sistema stalno raste. Ako stvari posmatramo na taj nacin jasno je da stavri izgledaju priblizno uredu, ali samo na papiru, jer i sam pojam entropije jeste dosta apstraktno uveden i niko ne govori nikada o nultoj entropiji jer se ne zna koji je to nivo. Naravno zid ce u jednom trenutku dostici brzinu svetlosti, mada je zaista dobro pitanje kolikom se on brzinom vec sada krece i sta je iza tog zida. Prakticno bi svaka tacka na tom rubu trebala da bude singularitet iliti big bang koji je jelte pocetak svega. Ispada da je to u stvari i prostor i vreme jer mi jesmo posledica prostora i vremena, tj. mi za drugo i ne znama i tesko bi pojmili nesto sem ovoga. Moguce je da je izvan prostora i vremena koje mi poznajemo neko jedinstvo sve cetiri sile, a da je zbog tog jedinstva i harmonije ukupna entropija van naseg sistema jednaka bas 0 i da smo mi u stvari nista drugo nego poremecaj savrseno uravnotezenog sistema. Da neidemo mnogo dalje u naklapanje ovo ne znaju ni mnogo veci umovi od nas, misterija je tu, jednog dana mozda i saznamo odgovor, ali samo mozda. Verujem da ce za tako nesto biti potrebna izvanredna masta, ali da li ce iko ikada "spoznati" sveopstu istinu postojanja i bitisanja tesko je reci. Jedan od laksih puteva je za sada religija, tj. lako objasnjenje o stvoritelju, amda i tada ostaje pitanje ko je stvorio stvoritelja i otkud on.

[Yagodinac]

Naravno zid ce u jednom trenutku dostici brzinu svetlosti, mada je zaista dobro pitanje kolikom se on brzinom vec sada krece i sta je iza tog zida.

Mnogo je veća verovatnoća da je zid itekako dostigao c ali ga mi zato ne možemo videti. Mislim da postoji distanca preko koje ne možemo videti kao što postoji bleda granica preko koje gromove u oluji ne možemo čuti (npr 30-40km). To ne znači da iza te granice ne postoje druge oluje
Postoji analogija sa crnim rupama i horizontom događaja odakle čak ni svetlost ne može da pobegne. Horizont je zapravo nevidljiv, a u zavisnosti od ugla upadne svetlosti može da bude takoreći providan ili čak da reflektuje svetlost okolnih zvezda kao ogledalo. To su krajnosti a kad ne bi bilo nikakve absorpcije fotona od ivice vidljivog univerzuma dovde bilo bi lepo u te svrhe uposliti Habl

[SUPERHEROJ]

. ......Zamisli "sirovi" kolac sa suvim grozdjem u tepsiji u rerni. Kako se pece on raste......


Nije ti los ovaj primer, mada pecenje kolaca je proces koji ima svoj pocetak i kraj, ali da si rekao da svemir raste kao BICE [ ili deo bica] to bi bilo jedna od hipoteza koje koje je mozda malo realnija. Sigurno da ce Habl jednog dana [ili neki drugi teleskop] dati odgovor o granicama svemira ali o onome izvan granica....? Bas ce se smoriti civilizacija...