Pitanja

[Peca]

Znaci smisao ove teme je da mi koji nista ili skoro nista ne znamo: o teleskopima, astro fotografiji... a pokusavamo da saznamo sto vise postavimo pitanje posto sam primetio da mi dosta problema zadaje ceinjeica da se na forumu pojavljuju izrazi koje jednostavno ne razumem, a vi ih upotrebljavate dosta cesto. u nadi da ce neko od vas koji se razumete mnogo bolje u sve o cemu pricate odgovoriti . Tako cemo moci mnogo bolje da razumemo neke teme na forumu... ( na kraju ovo bi mozda da postane neka tema za smernice onima koji dolaze prvi put naforum a pre toga nisu imali dovoljno kontakata sa astronomijom)

dakle evo par piranja

1. Da li su dobson teleskopi oni kojima ne treba posebna montaza? ( imaju ono postolje)

2. Takodje ( primetio sam na http://www.teleskop.rs da svi teleskopi koji u nazivu imaju Dobson su teleskopi tipa NEWTON)  da li je to zbog toga sto jedino NEWTON je tave konstrukcije da moze da podrzi to " postolje"

3. LP je sta ?

[Ljubo]

Već si skoro sam odgovorio na sva pitanja (osim trećeg).

1) Dobson je teleskop koji ima "ono" postolje - izumio ga je u prvoj polovini XX vijeka amerikanac Džon Dobson (član amaterskog  astronomskog društva San Francisco Sidewalk Astronomers). Postoje razni dodaci za ovu montažu, ali princip joj ostaje isti - jednostavno pomjeranje po azimutu i visini;

2) Newton tip teleskopa ima okularni dio blizu prednje ivice cijevi (okrenute objektu posmatranja) i zato je podesan za ovu vrstu montaže. Slično, može se koristiti i Newton-Maksutov, ali obzirom da je taj model (i neki drugi, slični) namijenjen prvenstveno astrofotografiji - to on traži dragačiji tip praćenja - 'ekvatorijalni';

3) LP je skraćenica za Light Pollution = svjetlosno zagađenje, to jest ono zagađenje koje primarno nastaje od gradskog (dominantno uličnog) osvjetljenja. Postoje mnogi napori od strane zaljubljenika u nebo da se nose sa ovakvom pošasti - jedna od njih je međunarodna organizacija International Dark-Sky Association = IDA (www.darksky.org/ )

[sale11472]

Samo mali dodatak.

1) Dobson je teleskop koji ima "ono" postolje - izumio ga je u prvoj polovini XX vijeka amerikanac Džon Dobson (član amaterskog  astronomskog društva San Francisco Sidewalk Astronomers). ...

Dobson je tu montažu osmislio kako bi dobio stabilnu, jednostavnu i pre svega jeftinu montažu koju manje više svako može samostalno da napravi. Vrlo su pogodne za velike teleskope, čime je omogućeno da i amateri dođu do ozbiljnijih prečnika teleskopa a da to i dalje bude finansijski prihvatljivo (kod dobson teleskopa većinu cene čini optika dok kod EQ varijanti velika većina troškova odlazi na montažu). Time je izazvao pravu revoluciju u amaterskoj astronomiji naročito sa one strane Atlantika. Naravno dobson montaža ima svojih mana, kao i sve ostale AltAz varijante nije baš upotrebljiva za astrofotografiju (ekvatorijalne platforme i slično su prvenstveno namenjene kao pomoć pri vizuelnom posmatranju nego kao rešenje za astrofotografiju), posmatranje oko zenita nije baš zgodno (nije ni sa GEM) itd itd

Eto sad sam ubacio  još par skraćenica za zbunjivanje

[Peca]

EQ mislim da sam prokljuvio sta je za sto se ostalih tice detaljnije cu se raspitivati kada krenem da kupujem teleskop ( sto verovatno nece biti jos godinu dana, jel ne mogu pre toga da se prebacim na budzet ili dok ne dobijem akcije ).. za sada sam osudjen na svadajanje sa caletom ko ce da nosi sa sobom dovgled na posao ( i ja i on radimo kao nocni cuvari, a smene nam se uvek poklapaju, da ne objasnjavam dugacka prica).. sto se tice LP-a o tome ce biti dosta reci sa moje strane ali ne bi sada o tome ...

u svakom slucaju hvala bice jos pitanja ali ne sada ( moram da spavam)

[Yagodinac]

Dobson montaža ti je najsličnija topovskoj motaži sa galija iz XVIII veka: gore-dole i levo-desno. Bez filozofije, sam tražiš i pomeraš. Pravi se od drveta i izdržava i najteže njutnove teleskope; vidi Lajošev dobson u galeriji sa Letenke.
Ekvatorijalna montaža se usmerava na Severnjaču sa resetovanim parametrima; nadalje gde god da je usmeriš na nebu ona je sposobna da prati objekt (zbog prividnog nebeskog okretanja) samo u jednoj ravni. Dobson montaža nikad ne prati u jednoj ravni; njoj je istok i sever potpuno svejedno. Prednost ekvatorijalne je praćenje koje omogućava duge ekspozicije, simpatičan zvuk motora koji cvile i cena koja nas odbija da napunimo sobu gomilom montaža.
Inače njutn teleskopi (reflektori) koriste ogledalo a refraktori koriste sočiva. Progooglaj malo o tome, naći ćeš apsolutno sve što te zanima na srpskom ili hrvatskom.

[Peca]

ok thx ljudi citao sam postove u astronomiji i jos ponegde tako da sam pomalo upucen u teoriju

inace jos jedno pitanje posto ineteresuje me vase subjektivno misljenje.

1. Posto sa dobosonom da bi ste pratili neku zvezdu morate da pomerate "dva zgloba"  ( motora ).

2.Sa ekvatorijjlnom montazom morate da pemrate jedan "zglob".. ( centrirate ga prema severnjaci i on se vrti 15` za jedan h it to je to ) dakle stvar je teoretski prosta

ali u provom slucaju (u odnosu na trenutni polozaj zvezde) svaki motor ( zglob, predpostavljam da dobson motaza ako ima motore onda ima dva komada) se ocigledno mora pomerati razlicitom brzinomi,a te i brzine se moraju menjati u jedinici vremena kako bi pratili objekat...  e sada predpostavljam da su ljudi/ programeri pokusavali da smisle neki softver koji bi mogao da izdracuna kojom brzinom i na koji nacin se moraju pomerati ti motori na dobsonu. S obzirom da znam da su ti racuni poprilicno komplikovani ( bar za moj poznavanje matematike )...onda dloazim do sledeceg pitanja ...

Da li takvi programi / softveri postoje koliko su korisni i koliku su primenjivi u praksi i koliko dugo mogu da prate objekat da ne doce do " razvlacenja slike " ?

P.S. nadam se da sam bio manje vise dovoljno raumljiv

[Ljubo]

Da li takvi programi / softveri postoje koliko su korisni i koliku su primenjivi u praksi i koliko dugo mogu da prate objekat da ne doce do " razvlacenja slike " ?

P.S. nadam se da sam bio manje vise dovoljno raumljiv

U kontekstu tvog pitanja, ako sam pravilno razumio, zanima te da li postoje i koliko su efikasni softveri koji omogućavaju praćenje objekata u centru vidnog polja. Kratak odgovor: Postoje i efikasni su. Daleko efikasniji za ekvatorijalne montaže, posebno za one tipa Direct Drive - koje nemaju prenos, već motori okreću same osovine. A krajnja metoda koja se tu koristi je autoguiding - tehnološko-softverska kombinacija koja daje dovoljno precizno praćenje (ukoliko ni to nije dovoljno, koristi se aktivna optika).

[sale11472]

Hmm kako su Dobsoni namenjeni pre svega  vizuelnom posmatranju da mi lepo prebacimo priču na AltAz i EQ montaže. Dobosnova spada u prve tj pomera se po dve ose po visini (Alt) i azimutu (Az). GEM (nemačka ekvatorijalna montaža pošto postoji više vrsta ekvatorijalnih - ova je ipak najčešća među amaterima i upravo o njoj mahom ovde i diskutujemo kad pominjemo one čudne skraćenice HEQ5, EQ6, NEQ3 i slično) je primer ekvatorijalne (EQ) koja se takođe pomera po dve ose deklinaciji (Dec) i rektascenzij (Ra) ali kako se Dec osa postavlja paralelno sa osom Zemljine rotacije onda je za praćenje prividnog kretanja nebeske sfere dovoljno pomeranje samo po jednoj osi (Ra) što je naravno znatno jednostavnije....

Što se softvera i motora za praćenje tiče sasvim je moguće i za AltAz montaže napraviti praćenje koje će uspešno da drži željeni objekat u vidnom polju (uostalom to rade najpopularniji GOTO teleskopi sa viljuškastim montažama npr Meade ETX ili razni Celestron CPC i SLT i slični teleskopi) ali kako se pri tome javlja rotacija polja (tj slika u okularu "rotira") onda se za astrofotografiju, gde se koriste duge ekspozicije, koriste ekvatorijalne montaže. E sada pošto u praksi obično nije sve tako lepo i jednostavno kao u teoriji dolazi do raznih vrsta grešaka u tom praćenju pa se iz tog razloga koristi i vođenje (bilo ručno bilo automatsko) kako bi se te greške ispravile......

Sve u svemu objekat u vidnom polju može da se zadrži praktično proizvoljno dugo, za vizuelno posmatranje tu se priča završava..... za astrofotografiju tek počinje

.... dovoljno precizno praćenje (ukoliko ni to nije dovoljno, koristi se aktivna optika).

Eh aktivna (adaptivna) optika nemaju baš veze sa montažama i praćenjem pa bi ih bilo bolej ostaviti za neku drugu priču.....

[Peca]

hvala sale zaqboravih da i objekad rotira ( u odnosu na teleskop) kad pratis objekad sa dobsonom ./.. sada sam nasao i temu koja govori o tome i gde ste vec dosta toga pa i vise rekli o ovom pitanju ( moracu bolje da pogledam teme na forumu ) thx..

[Ljubo]

Eh aktivna (adaptivna) optika nemaju baš veze sa montažama i praćenjem pa bi ih bilo bolej ostaviti za neku drugu priču...

Aktivna optika je kompleksan, višenamjenski sistem. Pored osnovne namjene - korekcije u položaju objekata zbog nestabilnosti atmosfere, ona otklanja i hiperfine oscilacije u periodičnoj greški montaže. Naime, aktivna optika prati sve promjene u položaju objekta, BEZ OBZIRA na uzrok, koji manjim, ali isto tako važnim dijelom može poticati od tananih oscilacija u praćenju montaže (recimo, posebno dobro se ponaša kada duva vjetar u setup, i uopšte uzev, na sve što utiče na tačnu poziciju objekta u vidnom polju).
Ima dosta mjesta na Internetu (počev od Wikipedie, pa dalje) na kojima je to opisano. Bio, vidio, zapamtio (treba znati za astrofotografiju).

[sale11472]

Ima dosta mjesta na Internetu (počev od Wikipedie, pa dalje) na kojima je to opisano. Bio, vidio, zapamtio (treba znati za astrofotografiju).

Budi ljubazan pa postavi link ka konkretnom primeru upotrebe aktivne /adaptivne optike u svrhu ispravljanja greške u praćenju montaže


Nešto mi govori da ti teleskopi na kojima se koristi aktivna ii/ili adaptivna optika i ne pate baš od uticaja vetra na montažu

[Ljubo]

Sale, može biti da na velikim opservatorijama oscilacije u radu (praćenju) montaže nisu presudni (iako i tamo sigurno postoje), ali evo da vidiš kako kod Direct Drive montaže, u odnosu na klasičnu GEM montažu s pužem, ne treba Aktivna optika: http://www.astrosysteme.at/eng/mounts.html

Uoči eksplicitan tekst sa gornje Internet stranice: "Thus in most cases guiding is not necessary and the use of ancillary support systems such as adaptive optics (Starlight, SBIG) is no longer necessary."

Da li ti je sad jasno na šta sam mislio? Ima još takvih primjera (na primjer, kod SBIG AO7 i nekih drugih AO sistema), ali mrzi me sada da tražim - ovo je bilo prvo čega sam se odmah sjetio, i zato sam postovao još na početku.

[sale11472]

...
Da li ti je sad jasno na šta sam mislio?

Da OK, i pretpostavljao sam da si mislio na adaptivnu optiku za kameru (mada i dalje nisam siguran koliko to ispravlja grešku montaže na SBIG sajtu mi primer deluje više kao efekat seeinga) a znam da za male teleskope aktivnu optiku još niko ne radi (mada Mel Bartels eksperimentiše sa tankim ogledalima preko metra prečnika samo im ne ide baš nešto)....
Mada ume da bude zbunjujuće pošto su aktivna i adaptivna optika dve različite stvari...Aktivna optika kontroliše krivinu ogledala na novi višemetarskim teleskopima dok adaptivnu ugrađuju i na stare sa klasičnim ogledalima...

No preterasmo ga sad sa ovim

[Peca]

Da li postoji jedinica mere za svetlosno zagadjenje i instrument koji meri isto ?? ako postoji dajte mi samo linkove ili me uputite za neku knjigu ( nema veze i da je udzebnik sa nekog fakluteta ).. ne morate da se smarate sa pisanjem maratonskih psotova

[Ljubo]

Sve što si htio da saznaš, naći ćeš na ovom linku: http://unihedron.com/projects/darksky/