Model evolucije univerzuma?

[TenMon]

Nekako se odaje utisak da je članak pisao neko neupućen u astronomiju, sa izrazima tipa "upijanje zvezda", "galaksije ovalnog oblika" (misli na eliptične?), "teleskop sa infracrvenim zracima" (zvuči kao neko oružje za masovno uništenje)... Kada sam kliknuo na link dole, odveo me je na glavnu stranicu RTS-a i veliki naslov "Kina strateški partner Srbije"...

@r2d2

Ispravka za stavku 6 u Odgovoru 8# - Magelanovi oblaci se itekako vide golim okom, a ne samo Andromeda. Luminoznost je naravno sićušna (10ak puta manja od M31), ali sa svojih 15 x 13 stepeni na nebu izgleda prilično monstruozno.

Što se stavke 3 tiče, dodao bih da su galaksije raspoređene u dosta složene strukture. Postoje grupe s malim brojem galaksija, kao što je Lokalna grupa, a ima ih puno koje su relativno izolovane. Neka jata su prilično gusta i u takvim dominiraju eliptične galaksije, koje su inače u manjini, naročito lokalno. Mlečni put, M31 i M33 su tri spiralne, a samo M32 je eliptična galaksija u Lokalnoj grupi od 40ak do sada otkrivenih galaksija unutar poluprečnika od 1 Mpc.. Može se reći da su na najvećoj skali galaksije rasprostranjene u tzv. filamente, zidove, između kojih su (naizgled skoro potpune) praznine; nešto kao vodeni zidovi između mehura sapunice.

[Yagodinac]

Ispravka za stavku 6 u Odgovoru 8# - Magelanovi oblaci se itekako vide golim okom, a ne samo Andromeda. Luminoznost je naravno sićušna (10ak puta manja od M31), ali sa svojih 15 x 13 stepeni na nebu izgleda prilično monstruozno.

Pa luminoznost nije ni manja ni veća od Andromedine galaksije ili Mlečnog puta. Naravno da su veliki i da se ne vide iz LP zagađenih prostora ali ih je Magelan (tj njegovi potčinjeni) ipak primetio golim okom.
Inače voleo bih bar jednom u životu da slikam Magelanove oblake, samo morao bih da odem malo dalje na letovanje...
By the way 15x13 je Veliki oblak koji staje u bilo koji objektiv aparata. Za Mali oblak treba mali apo.

[TenMon]

V-luminoznost se razlikuje. U jedicinama 10^7 x Sunčeva L, otprilike:

M31 = 2700
Mlečni put = 1500
Veliki Mag.oblak = 200
Mali Mag. oblak = 55

[Yagodinac]

M31: surface brightness - 13.50/arcmin^2
Veliki Magelanov oblak: surface brightness - 14.10/arcmin^2
NGC292: surface brightness - 14.00/arcmin^2

Draže mi je surface brightness od ukupne magnitude jer je za NGC292 ona 2.3 ali ukupna površina je 5x3 stepena. Znači svi su oni tu negde, jednostavno retke su sjajne galaksije (izuzev pojedinih nukleusa). Znači nebitna ti je ukupna luminoznost (za osmatračku astronomiju) odnosno ukupna magnituda; važno je na kolikoj površini se distribuira ta luminoznost. Zato svi oni imaju otprilike isti sjaj kad se gledaju.
Površina Velikog oblaka je 9x3st, position angle 170st i magnituda 0.4 (a ne vidi se iz Melburna!).

[TenMon]

Dobro, u principu kada kažemo luminoznost (luminosity L) delića galaksije na nebu (D) to automatski daje površinski sjaj delića centriranog u tački x (surface brightness, I(x)) jer su oni povezani preko

I(x) = L/(4 pi D^2) = F/ugao^2 (izražava se ili u mag arcsec^-2 ili u L(sunce) pc^-2)

gde je F fluks (prividni sjaj, apparent brightness). Ni I ni L ne zavise od udaljenosti (za obližnje galaksije), tako da je u principu svejedno kako se izražavamo. Luminoznost se nekako češće spominje u tekstovima koji se bave fizikom, npr. odnos M/L, funkcije luminoznosti (Šehterova jednačina), Tali-Fišerova i Faber-Džeksonova relacija, stope formiranja zvezda, itd. Drugim rečima, kada se govori o izračenoj energiji (u jedinici W ili solarnim L), ili zvezdanom ekvivalentu zračenja jedne galaksije. Površinski sjaj se redovno upotrebljava kada je reč o fotometriji - definisanju veličine galaksije onako kako je vidimo sa R25 ili Holmbergovim kriterijumom kao i crtanje izofota. Tako da se slažem da za posmatračku astronomiju I možda daje bolju intuitivnu predstavu o onome što vidimo.

Spomenuo sam luminoznost u vezi sa Magelanovim oblacima jer htedoh reći da i nisu neke impozantne galaksije ali se nalaze blizu (50 i 63 u odnosu na 770 kpc koliko je udaljena Andromeda) pa se stoga i vide na nebu. Postoje i galaksije koje imaju veoma nizak poršinski sjaj, a luminoznije su od Mlečnog puta, tzv. low-surface-brightness galaxies.

[Yagodinac]

Upravo o tome pričam, jer rekoh voleo bih da slikam Magelanove oblake  Imaš i bliže i manje satelitske galaksije od Oblaka, npr patuljci po Strelcu koji su bukvalno providni. Za njih treba dooobra apertura i mnogo živaca. Zapravo Magelanovi oblaci su igrali bitnu ulogu u istoriji astronomije (tamo su otkrivane promenljive, globulari, planetarne magline i svašta) i to je jedan od retkih dobrih pogleda na druge galaksije.
Inače ako pokušaš astrofotografiju deepsky objekata videćeš da Messierovi objekti idu kao od šale, ne računajući galaksije. U principu za galaksije treba ti odlično praćenje, dovoljna ekspozicija i dobar dinamički raspon. I naravno transparentna atmosfera, tako da je to pravi izazov gde nema mnogo prostora za improvizacije. Uvek kad potražim neku M galaksiju (ponekad i NGC ali retko, tu jurim samo NGC globulare i razvejana jata) prvo pogledam vrednost površinskog sjaja jer je to jedino merilo da li mogu da je vidim.

[TenMon]

Zahvaljujem se na iskusnim savetima.

Imaš i bliže i manje satelitske galaksije od Oblaka, npr patuljci po Strelcu koji su bukvalno providni.

O, da. Ustvari velika većina su takvi, dIrr, dSph i dE objekti. Kao što spomenuh gore od 40ak otkrivenih galaksija Lokalne grupe, samo tri su spiralne (Mlečni put, M31 i M33) i samo jedna eliptična (M32)! Ostatak su mahom patuljci.

[Yagodinac]

Sve to treba slikati i slikati...

[r2d2]

Sve u svemu to izgleda znaci da zaboravim na cika Magelana sa svojim 10x50Le dvogledom u srcu LP-a na Novom Beogradu.

[r2d2]

- Ostatak eksplozije koji se nije kondenzovao u galaksije jeste pozadinsko zračenje

Dodao bih da pored pozadinskog zracenja ostatak te eksplozije cini i tamna materija (sta god ona bila), a bogami i tamna energija (sta god ona bila). I nebi me iznenadilo da pz jeste nesto od ta dva.

Takodje bih dodao (svoje misljenje neukog) da bi trebala da postoji i obicna kineticka energija u odnosu na sam Prasak (cak i za foton koji nema masu) koja je predavana cesticama u trenutku pocetka sirenja. Iako  postoji tacka kao centar u samom 3d modelu (vise dimenzionalni prostor bi zahtevao neko drugo telo kao centar) ,  u odnosu na taj centar postoji kineticka energija, koju cestice saopstavaju jedna drugima .    Zanimljivo je to da se ta ukupna stalna kineticka energija uvecava.


Kolko sam ja razumeo ukupna energija se u idelanoj toplotnoj ravnotezi (PZ) se moze zgodno meriti u  kelvinima, tj na osnovu temperature imamo i sve druge vrednosti.

- masa čestice koja se kreće brže od svetlosti je enormna, verovatno da je to itekako krivilo prostor-vreme mada je tad vreme bilo drugačije percipirano (a i mi sad možda grešimo što vreme posmatramo samo kao relaciju u odnosu na c)

Nek je brzina fotona c ako treba bila i 2 km/sec² u neko proslo vreme opet je to po relativnosti bio limit svih brzina, nebitno. Moje pitanje se odnosi na brzinu prostiranja  zakrivljenosti.

Na primer u odredjenom periodu c je iznosilo 10 necega, a svemir se sirio u tom trenutku brzinom od 100. Ako se gravitacioni talasi sire istom brzinom kao fotoni tj c, ispade da svemir nije imao vremena da se zakrivi...

Higsov bozon bi se lepo uklopio u ovu nedoumicu, mislim..

[spadej]

Sve u svemu to izgleda znaci da zaboravim na cika Magelana sa svojim 10x50Le dvogledom u srcu LP-a na Novom Beogradu.

Ako se ne varam, Magelanovi oblaci su vidljivi samo sa juzne hemisere.

[r2d2]

Moze biti he, he. Moje posmatracko iskustvo tj samo poznavanje rasporeda i nije neko, hvala u svako slucaju, eto svasta nesto sam naucio pa se necu vise blamirati barem za to...
Pa lepo sam rekao da treba da cika Magelana  zaboravim,,,,,

[TenMon]

Sve u svemu to izgleda znaci da zaboravim na cika Magelana sa svojim 10x50Le dvogledom u srcu LP-a na Novom Beogradu.

Ako se ne varam, Magelanovi oblaci su vidljivi samo sa juzne hemisere.

Tako je, nalaze se daleko na južnom nebu, nekih -70 stepeni deklinacije. Kakav li bi bio tok razvoja astronomije da je geografija bila naopaka? I centar Mlečnog puta se nalazi na jugu, oko -29 stepeni deklinacije.


Inače, ne može ništa što je u kauzalnom odnosu da se kreće brže od c, tako da ono što se udaljava brže od toga nikad nećemo videti ni saznati da li i šta tamo ima, i obrnuto.