Orinidi

[cola]

http://www.zvjezdarnica.org/astronomija/maksimum-orinida
Kao sto vidite Orionidi su tu, veceras bi bilo pogodno posmatrati ali eto ja sam sprecen pa pocinjem tek od cetvrtka

[marino]

jel bilo sto nocas..istra pod oblacima

m

[Stojanov]

 

Kao sto vidite Orinidi su tu,

Orinidi ili Orionidi ?

[cola]

Kod mene nista, ja tek sutra idem na posmatranje, jos jedan promasen maksimum.... Bar znam da je vreme bilo lose pa nije moglo da se posmatra, sutra vedro i toplije
Orionidi, stim sto sam ja pogresio u tekstu

[Stojanov]

Ako bude oblacno , evo jednog Orionida za utehu 
U pitanju je 2006 , 19.oktobar 02h40. Film Fuji 800, objektiv 25/2,4 , eksp. 4m20s.
Levo je sjajni trag Rigela ( bOrionis ).

[Yagodinac]

A sad jedno stručno: zašto film? Zašto ne digitalac pa 5min exp pa lakša obrada? To mi nikad nije bilo jasno.

[cola]

Pa verovatno nisu digitalci oduvek postojali . Kod fotkanjaj sa dugim ekspozicijama fotka mora biti opipljiva. Jer to nije samo umetnicka fotografija, vec iz nje se takodje izvlace odredjeni podaci!
O tome mogu nekom drugom prilikom...

[Stojanov]

      Pitanje je sasvim u redu : zasto film? Pa redom:
- 2006 imao sam DSLR Nikon D70 sa 28mm sirokougaonim objektivom. Uzevsi faktor 1,5 u odnosu na pun lajka format to bi bilo 42mm. Normalni objektiv ima 50mm - znaci da nije skoro ostalo nista od mog sirokougaonog objektiva. Da bih pokrio bar 50% nebeske sfere (da se ima sto vise snimljenih tragova)  , trebalo bi da nabavim jos desetak takvih Nikona! E, to je malo mnogo! Mehanicki lajka aparat se moze nabaviti za 30 € . Zizna daljina objektiva 28mm ostaje 28mm na takvom aparatu. Tu se vec dobija 50% veca pokrivenost neba (vece vidno polje objektiva ). Sa tri takva aparata i jednim D70 2006 za Orionide imao sam 2 traga -3mag - -4mag, 2 traga 0mag , 8 tragova +1mag - +2,5mag. To je vec lepa brojka za jednu noc. Od toga samo jedan trag je zabelezio digitalni aparat sa svojim 42mm objektivom! He, voleo bih da sam imao 4 DSLRa sa 20mm objektivima , nazalost to je cista teorija!
     Mehanicki aparati ne zahtevaju napajanje. Akumulatori u DSLRu su osetljivi na niske temperature - kapacitet pada i za 30%. Umesto 3 casa na sobnoj temperaturi , napolju na par stepeni iznad nule ( i ispod ) mozemo se nadati 2 casa napajanja aparata. I sta onda ? Da imamo i rezervni , vremenski pokrivamo npr . od 22h - 02h. To je nedovoljno.
     Fisheye 4mm ili allsky kamera ? I jednim takvim objektivom pokrijemo celo nebo i "pohvatamo sve meteore, sve do +3mag! Lepo je to samo kada bi na njima imali svetlosnu moc 1,8 - 2,8 koja je uobicajena za normalne sirokougaone objektive. I za rezoluciju koju bi imali na bednom digitalcu od 3-4Mp , za Fisheye i allsky bi nam trebao senzor od 30Mp! A da ne govorimo o rez. moci samog objektiva.

Facit :  Ili da imamo 4 DSLRa ( sa po tri aku ) i 20mm objektive ili 4 mehanicka i 28 mm objektive + 3 filma 400 - 800 ASA i ekspozicijama do 5 min ( zavisi od sv. zag. ) - to mu dodje nekako isto. U novcu , odnos bi bio 1:20 !

[Yagodinac]

Sad mi je kompletno jasno. Pošto imam neku polomotinu od Zenita (helios 44 objektiv) mogao bi i da prođe tu i tamo? Inače je zadnja serija, tj polovina osamdesetih.

[Stojanov]

      Zenit ( sa zicanim okidacem i na B poziciji ) mozes iskoristiti ali sa tim jednim aparatom treba da imas mnogo srece da bi imao trag meteora na filmu - vidno polje tvog objektiva pokriva samo mali deo neba. Zbog toga je preporucljivo da se okupi sto vise amatera - da ne kazem sto vise fot.aparata koji ce pokrivati razlicite delove neba. Skolski  zna se kako treba usmeriti objektiv u odnosu na radijant. Zna se i to da oni najlepsi i najsjajniji tragovi meteora budu daleko od te tacke - zbog perspektive. Tokom pojedinih pikova raste sansa da se pojavi meteor u vidnom polju objektiva . Po Marfijevom zakonu , ako se objektiv usmeri ka jednom delu  neba , odmah se pojave istovremeno nekoliko meteora na suprotnoj strani! Odlicno za testiranje zivaca.
      Sve je manja mogucnost da se pronadju filmovi pogodni za snimanje meteora - 400,800 i 1600 ASA. Kodak je obustavio pojedine serije , slicno ce i Fuji. Jos par godina i sa hemijom je zavrseno.  Ko hoce da snima meteore , bolje je da od poznanika pozajmi meh. aparat za tu priliku i potrazi pogodne filmove. Kupi nekoliko i neiskoriscene cuva u frizideru da produzi za godinu-dve rok upotrebe.
Na Fotoberzama mogu se naci jeftiniji sirokougaoni objektivi sa man. podesavanjem. Nije lose da se nabave i postave na DSLR. Dobro ce posluziti za estetsku astrofotografiju i snimanje meteora.
Za srecnike koji imaju DSLR potrebno je da imaju daljinski tajmer za ekspozicije duze od 30 sek kao i punjac LiIon akumulatora na 12V. Nakon ponoci dolazi do kondenzacije na povrsini objektiva - bas onda kada je radijant visoko i ZHR se povecava. Lako se napravi grejac objektiva, opet na 12 V.
. E, dosta za ovaj put 

[Ljubo]

Ili da imamo 4 DSLRa ( sa po tri aku ) i 20mm objektive ili 4 mehanicka i 28 mm objektive...

Nisu svi DSLR aparati s krop senzorom. Nadalje, jako širokougaonih objektiva sa, na primjer, M42 navojem ima koji sasvim dobro pašu na DSLR. Recimo, Zenitar 16mm (fish-eye) lično koristim (upravo na 1,6x krop senzorima) za tu svrhu i scensku fotografiju i pokazao se odličan! A košta oko 100 evra ili manje, zavisno koliko ste srećne ruke da naletite na njega. Ja sam moj pazario preko jednog foto foruma na netu. U Bjelorusiji (gdje se proizvodi) košta oko 75 evra.
Iako ovdje filmski aparat ima određenih prednosti; ipak, zbog jednostavnosti obrade dobijenih snimaka, ne treba ni pomišljati da se isključi DSLR kao opcija za meteore (što bi se iz nekih postova ovdje moglo zaključiti). Pored prednosti po pitanju obrade, i osjetljivost i linearnost CMOS senzora je veća kod DSLR aparata - što čini da i manje sjajni meteori izgledaju privlačnije i ljepše na DSLR-u.

Što se tiče napajanja DSLR-a, rješenje je jednostavno: kupi se ili napravi adapter s 220V na aparatov, i ne treba uopšte onda razmišljati da li i koliko je ostalo baterije, te da li se akumulator ispraznio i slično. Jednostavno, s ovim nikad nisam imao problema, otkako sam za astrofoto prešao na 220V. Naravno, biće problem za one koji na mjestu snimanja nemaju utičnicu 220V. Tada se rezervno napajanje podrazumijeva. Ali, ako ima mogućnosti, onda treba spojiti na 220V, makar i s dugačkim kablom.

Kada je kondenzacija na objektivu u pitanju, onda može grijač kao što je predložio Slavko. Ili, za one kojima je komplikovano da prave grijače, povremeno se fenom (toplim vazduhom) produva u toku pauza u snimanju. Otprilike, od par puta do nekoliko je sasvim dovoljno (2 do 5 puta u toku noći, zavisno od količine vlage) naduvati u pravcu objektiva topao vazduh i to će solidno raditi posao (osušiće kondenzaciju na određeno vrijeme).

[Stojanov]

    Ljubo, dobro su mi poznati D700 ili 5D, samo , na sta bi licilo kada bih zainteresovane forumase uputio na takve DSLR ?! Gde da pronadju skoro cetvrt milionceta pa da ih kupe! Oterali bi me u ... sa punim pravom. Iskljucivo zbog toga sam pomenuo DSLR do formata  APS-C.
    Zenitar16 imam i ja , za dnevnu fotografiju je dobar . Probaj da ga koristis nocu sa ekspozicijom nekoliko minuta pa pogledaj kakvu perifernu aberaciju ima, da ne pominjem hromatsku , izmedju ostalog.  Zbog toga sam preporucio 24-28mm sirokougaone objektive sto vece sv. moci. Jeste da je manje vidno polje ali ima i manje nedostataka a najlakse se i pronadju za povoljnu cenu. Licno , najcesce koristim Sigmu 28/1,8 i jako sam zadovoljan.
    Sto se tice mojih postova gde preporucujem analogne reflekse , cela poenta je u tome da ih treba iskoristiti DOK JOS IMA FILMOVA  na trzistu. Ako vec neko ima DSLR , zasto ne bi postavio i analogni , ako ga ima ? Pokriva vise neba a time i vecu sansu da snimi meteor.  Nisam ni pomislio da DSLR iskljucim iz snimanja meteora. To bi bio cisti nonsens ! Naprotiv , bio bih veoma srecan kada bih imao 4-5 DSLRa umesto jednog D300 i par mehanickih refleks aparata. Odmah bih se menjao
Napajanje. Tamo gde ima 220V , ima i sv. zagadjenja pa ne bi registrovali meteore preko +1.5mag. Za snimanje i posmatranje meteora ide se daleko van naselja. A tamo obicno nema 220V. U prethodnom postu sam pomenuo adapter za 12V. Na pretvarac 12/220 prikljucis punjac za akumulatore DSLRa.
Fen delimicno pomaze kod kondenzacije ,a i treba naci onaj koji radi na 12V. Ako ide preko pretvaraca 12/220 , plasim se da cemo ostati bez istog jer pretvaraci koje mozemo dozvoliti sebi su do 200VA ( 50€ ) a normalni fen ide preko 600W. Grejac za objektiv se lako pravi i to je elegantno resenje problema. Omogucuje da temperatura objektiva bude visa za par stepeni od okoline i tako nema kondenzacije . A ide na 12V i trosi veoma malo struje.   

[Ljubo]

Slavko, slažem se uglavnom sa svim što si napisao. Ipak, iskustvo je na tvojoj strani, posebno kada su u pitanju širokougaoni snimci.
S teorijske strane gledano, moglo bi se polemisati o sfernoj aberaciji (zato postoji alatka "krop") i hromatskoj (ne igra toliku ulogu kod fish-eye full-frame snimaka do A4 formata), kao i o tome koliko zatvaranje blende pomaže u svemu tome (ne vjerujem da kroz Sigmu 28mm, imajući u vidu tvoje puritanske sklonosti, snimaš na F/1.8 ).

Isto tako, ne znam za snimanje meteora da baš mora biti bez 220V??? Janko Mravik, Jaroslav Grnja, Gilich Zoltan i moja skromna malenkost koristimo 220V gdje god možemo (pa i za meteore). Vjerovatno ima i onih koji ne koriste 220V - što naravno, jeste logično, ali nije isključivo da mora (ili ne mora) 220V! Ima i vikendica i domova na Fruškoj Gori koji imaju struju (bio sam u jednoj i snimao).
Kažeš "tamo gde ima 220V , ima i sv. zagadjenja pa ne bi registrovali meteore preko +1.5mag". Mislim da kod mene je ta granica s tvoje strane prilično "under estimated", jer sam snimao i mnogo slabije objekte.

No dobro, sve u svemu, ko hoće da kupi Zenit fotoaparat za meteore, imam jedan viška, pa da vidimo koliko je ko zainteresovan za analogno snimanje.

[Stojanov]

         Sa teorijske strane , dobro znamo koji svi nedostaci kod sirokougaonih objektiva su jednostavno konstrukcijski uslovljeni i tu nema sta vise da se kaze. Ima dobro korigovanih objektiva ali ... mnooogooo kostaju, cetvorocifreni iznosi u eurima.
        Snimam tragove sa Sigmom bas na f/1.8 da bih dobio magnitudu vise. Suvisno je reci da ako zatvorim na f/4 imacu odlican ostar snimak  zvezda a od meteora ni traga ( osim ako ne uleti neki bolid sa >-4mag ), pod uslovom da ostajem na osetljivosti 800-1000 ASA koju obicno koristim. Perifernu aberaciju softverski delimicno korigujem.
         (Naknadno sam uklonio par pasusa prvobitnog posta smatrajuci da nisu bitni za temu )