• Welcome to Forum Astronomskog Magazina. Please login or sign up.
 

Wide field astrofotografija

Started by Stojanov, December 02, 2009, 12:08:03 am

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Sky-Watcher

August 03, 2020, 07:17:54 pm #1845 Last Edit: August 03, 2020, 07:55:18 pm by Sky-Watcher
Hvlal lepo Vlaiv-e (voleo bih da ti znam pravo ime i da ti se obratim kako treba)

da li mi veruješ da sam znao i za gejn i za histogram ali sam se brinuo o nečem drugom. Uvek sam se oslanjao na njegov automatski histogram i po slici na ekranu procenjivao koliko ekspoticija. Nije me brinulo kadriranje, nego da li ću sakupiti dovoljno signla na tom užasnom SNR da bih dobio išta upotrebljivo! To samo govori o mom još uvek tananom iskustvu.

Gejn 120 jeste idealan za moju kameru. Ova kamera ima elektronski buster neke vrste koji se pali na 120. U toj tačci vraća dinamički opseg natrag na maksimum a šum očitavanja nazad na minimum. Ja ga koristim kada slikam bez filtera i kad želim da mi nešto bude precizno kao recimo kometa. I kada nema mesečine naravno. Kada slikam sa filterom, generalno ga teram na 200 da bih skratio ekspozicije. Iskreno, jednom sam video da tu praksu koristi jedan lik na jednom drugom forumu. Pošto sam odavno počeo da cenim tog čoveka, instinktivno sam i ja počeo tu praksu. To je jedini razlog.

O ofsetu ne brinem. Kamera sama napuni svaku ćeliju sa nešto elektrona, čisto da ne budu prazne. Verujem da je to dovoljno. Ne bih znao kako to da radim sam. Za mene nepoznata teritorija.

Koristim kalibracione fajlove naravno. Što se darkova tiče dogovorio sam se sa sobom da ću uvek slikati na -10. Čisto da smanjim broj kombinacija. Takođe sam se sa sobom dogovorio da ću koristiti 3 i 5 minuta i gejnove 120 i 200. Tako da imam samo četiri master darka urađena sa po 51 ekspozicijom. U stvari imam i peti na jedan minut koji sam uradio zbog komete. Ali obzirom da koristim dither (kako li se to prevodi na srpski...) darkovi mi služe praktično samo da uklonim Amp glow. Master bajas sam napravo od 151 fotke i stalno ga koristim. Fletove radim sada uvek. Bio je u jednom trenutku problem. Kada sam nabavio ASI pokazalo se da je kamera suviše osetljiva za led panel koji sam tada koristio. Odradio sam par fotki bez fletova. Od tada sam nabavio dimabilni led panel koji sada radi dobar posao. Ako ih radim, onda uvek po 51.

Što se fletova tiče imam jedno pitanje. Reci mi molim te da li mogu da koristim fletove napravljene bez filtera i za fotke koje slikam sa? Rotacija nije problem jer se sve uvek zavrće na isti način i krofne su uvek na istom mestu. Pitam te zato što su mi fletovi slikani sa filterom ispali čudno onaj dan i morao sam da ih odbacim. Koristio sam fletove napravljene bez i radili su bolji posao, mada ne savršen. Brate što mrzim te fletove. Kada budem naučio da ih radim kako treba, praviću slike u rangu Waskovih.

Voleo bih da znam kako da procenim da li su zvezde na slici ok. Šta da gledam? Hromatsku aboraciju, koma aboraciju ili nešto treće?

Nišanjenje nikada nije problem. Prvo pronađem metu u SkySafariju, tamo imam obeleženo vidno polje, ako treba virtuelno zakrenem da iskadriram i zapamtim ugao. Onda zakrenem kameru za isti ugao i presto! Uvek savršeno. Centriram pomoću plejt solva i nikada nije bilo greške. Tako da mogu da iskadriram sa sigurnošću i ako ne vidim objekat.

Ne klipujem sa leva, ali sam to nekada radio. I razmišljao sam zašto da ne. Ti si u stvari idealan da mi na ovo odgovoriš. Šta me briga ako su neki pikslovi bili 3 ili 5% a sada su 0? Gde to piše, moliću lepo, da pozadina mora da bude siva, ne znam 5 ili 10%? Od kada sam gledao originalne Zvetdasne staze premijerno (!) za mene je svemir crn. Da budem iskren, meni fotke sa sivom pozadinom izgledaju izveštačeno. Meni je važno da je lepo i bogato u srednjim pa i u svetlim particijama. Šta se dešava u tamnim mi je od minorne važnosti. Od uvek sam se nadao da će mi neko razjasniti ovu pojavu. Molim te, reci mi.

I još jedno pitanje ako smem. Kako sam mogao da izbegnem da mi se Garnet Star razlije onako?

Boki, filter je zakon! I ova fotka to pokazuje. Ako te ne mrzi idi na moj fliker nalog. Tamo za svaku fotku piše da li sam ga koristio i sam ćeš sebi dati odgovor. Savetujem da izbliza pogledaš detalje i dinamiku na istočnom i zapadnom vejlu, koji su, uzgred rečeno, rađeni bez fletova i sa pogrešnim darkovima.  Pogledaj M16. 88% meseca. Objekat južno, Mesec južno. Gotovo mi je gledao u usta teleskopa.

Yagodinac

Ja samo da pohvalim tvoj rad, super je...  ;)
U suštini ovo oko 0% crnog neba, nebo može da ostane crno ako i samo ako si sto posto siguran da se tu ne krije neka tanana nebula, tipa ova recimo, da si nju snimio sa 0% crnim nebom odmah bi je ubio i kraj  8) U principu nebo nikad nije skroz crno i tu se više ili manje kriju detalji, i u šumu se kriju detalji, svuda su zapravo detalji kad pogledaš. Pusti Zvezdane Staze, na svim opservatorijama se snima onoliko duga ekspozicija koliko može da se produži a da nebo ne izgori. Posle to može da se smanji, po potrebi i na nulu ako treba, ali je cela poenta da se ne dozvoli da se teškom mukom snimljeni detalji u najtamnijim tonovima ne odbace.

Oko klipovanja sa svetle strane, ova fotka je super jer je glavni objekat nebula mada jeste malo klipnuta. To vidiš u info panelu PS-a kad preko uvećane zvezde pređeš pipetom (point sample); neko uobičajeno pravilo bi bilo da najsjajnije zvezde treba da izgore, srednje i tamnije ne; jer kad one izgore onda gubiš zvezdanu boju. Da ja sad ne filozofiram kad je čovek sve napisao šta i kako treba; evo ovde. Za prvi put i pun Mesec rezultat odličan i nemoj to da te brine. Idući put kad radiš ovaj isti objekat možeš da probaš da popraviš nešto, onaj tamo put popraviš nešto drugo, treće i tako u krug. Inače objektiv se ispostavio kao pun pogodak, nema kome niti distorzija. Senzor 4/3 vidi najkvalitetniji deo objektiva, centralni, i samim tim je to odlično, možda se samo malo (ali samo malo) nazire aksijalna hromatska aberacija, ali to se od svakog objektiva koji ne košta 1000e i očekuje.

Kako da se ne razlivaju svetlije zvezde... Ne pada mi pametniji način od što manjeg izvlačenja u kombinaciji sa maskiranjem zvezda, a uvek postoji i opcija da snimiš i jednu kraću ekspoziciju pa uklopiš sa ovom. Opcija star_mask postoji čak i u DSS-u ali ja nikad nisam uspeo da dobijem neke dobre rezultate, svakako je PS zakon za te stvari.

vlaiv

Quote from: Sky-Watcher on August 03, 2020, 07:17:54 pmHvlal lepo Vlaiv-e (voleo bih da ti znam pravo ime i da ti se obratim kako treba)

Ime mi je Vladimir

Quote from: Sky-Watcher on August 03, 2020, 07:17:54 pmda li mi veruješ da sam znao i za gejn i za histogram ali sam se brinuo o nečem drugom. Uvek sam se oslanjao na njegov automatski histogram i po slici na ekranu procenjivao koliko ekspoticija. Nije me brinulo kadriranje, nego da li ću sakupiti dovoljno signla na tom užasnom SNR da bih dobio išta upotrebljivo! To samo govori o mom još uvek tananom iskustvu.

Gejn 120 jeste idealan za moju kameru. Ova kamera ima elektronski buster neke vrste koji se pali na 120. U toj tačci vraća dinamički opseg natrag na maksimum a šum očitavanja nazad na minimum. Ja ga koristim kada slikam bez filtera i kad želim da mi nešto bude precizno kao recimo kometa. I kada nema mesečine naravno. Kada slikam sa filterom, generalno ga teram na 200 da bih skratio ekspozicije. Iskreno, jednom sam video da tu praksu koristi jedan lik na jednom drugom forumu. Pošto sam odavno počeo da cenim tog čoveka, instinktivno sam i ja počeo tu praksu. To je jedini razlog.

Jedini razlog da se koristi veći gain je kontrola šuma čitanja. Sad ću malo da smorim sa teorijom ali računam da će biti korisno ljudima da razumeju koji je dobar gain i od čega to zavisi.

Šum čitanja ne zavisi od dužine ekspozicije, jačine svetla, temperature, ... To je jedini šum koji je "konstanta" po ekspoziciji, odnosno svaka ekspozicija dobije po jednu dozu tog šuma i zato je poseban. Svi ostali tipovi šuma zavise između ostalog i od vremena - više vremena, više šuma (više tamnog signala, više svetlosnog zagađenja, više signala mete - svega onoga za čega su vezane ostale vrste šuma).

Na kraju se dolazi do interesantnog zaključka: Jedina razlika između jedne ekspozicije od recimo 4 sata i steka 100 slika gde je ukupna ekspozicija 4 sata je u šumu čitanja.

Svi ostali tipovi šuma se dodaju tako da na kraju izađe na isto.

Kada bi imali kameru koja ima tačno 0 šuma čitanja - apsolutno ne bi bilo razlike između slike koja je napravljena od ekspozicija od po 10 minuta i slike koja je napravljena od ekspozicija od 10 sekundi ako im je ukupno vreme (kad se sabere vreme svih pojedinačnih ekspozicija) isto.

Ovo nam govori da dužina pojedinačne ekspozicije ima veze sa šumom čitanja za sve kamere koje imaju neku vrednost šuma čitanja veću od 0 (što će reći sve realne kamere).

Sada jedan grafikon:



Ova slika je bitna da bi razumeli jedan važan koncept vezano za šum čitanja i dužinu ekspozicije.
Prvo kako sabiramo dva šuma po intenzitetu? Ne kao obične brojeve. Ako imamo random šum intenziteta 3 i random šum intenziteta 4 i saberemo te dve slike, dobićemo random šum intenziteta 5.

Šum se sabira kao Pitagorina teorema, odnosno poput linearno nezavisnih vektora - kvadratni koren sume kvadrata. Sada je možda jasnije zašto sam stavio sliku pravouglih trouglova - jer i za njih važi Pitagorina teorema.

Ono što je bitno da se uoči sa slike je sledeće pravilo: Ako je razlika između dužine kateta mala onda je hipotenuza duža od kateta, ali ako je razlika između kateta velika - jedna je vrlo dugačka a druga kratka - onda je hipotenuza po dužini vrlo blizu dužoj kateti. To se najbolje vidi na ovom jako niskom a dugačkom trouglu - dugačka kateta je skoro isto dugačka kao i hipotenuza.

U matematici se ovo pravilo još pojavljuje i kao aproksimacija malih uglova koja kaže da je sin(x) ~= x ako je x mali broj, osnosno x i sinus x su gotovo jednaki za jako male uglove.

Zašto je to sad bitno u priči o šumu? Pa zato što je uticaj šuma čitanja na stek pojedinačnih ekspozicija zanemarljiv ako je pojedinačna ekspozicija takva da postoji neki drugi šum koji je dosta veći od šuma čitanja. Ili prevedeno na trouglove gore - ako je šum čitanja kraća kateta a neki drugi šum duža kateta i ta druga kateta je mnogo veća od prve (drugi šum mnogo veći od šuma čitanja), hipotenuza će biti gotovo ista kao taj drugi šum - možemo zanemariti šum čitanja kao bitan faktor.

Koji to drugi šum je glavni kandidat da bude veći od šuma čitanja? Termalni šum odnosno šum tamne struje je jako mali jer hladimo senzore i on ne igra tu ulogu. Šum mete je isto mali jer snimamo jako tamne objekte koji daju jako malo svetla - inače ne bi snimali satima i satima. Ostaje šum svetlosnog zagađenja.

Čim ekspozicija počne da bude sivkasta umesto crna to znači da imamo mnogo više šuma neba tj svetlosnog zagađenja nego šuma čitanja.

Primera radi, Neka je vrednost neba 1% od ukupnog opsega, hajde da vidimo koliko to pravi razliku na ~1.9e šuma čitanja za ASI294. 1% od 65535 je oko 650ADU. Gain 120 je vrlo blizu unity gain-a znači možemo komotno da kažemo da je 1e/ADU. U pitanju je 14 bitna kamera znači da je zapravo broj elektrona ~650 / 4 = ~162.5

Koliki je šum neba? Pa kvadratni koren broja elektrona od neba - ~12.75e a to je x6.7 veći šum nego šum čitanja. Razlika će biti minorna. Evo konkretnog primera

Koliko je sqrt(1.9^2 + 12.75^2) u odnosu na 12.75 - odnosno koliko je veći šum kad se saberu šum čitanja i šum neba u odnosu na samo šum neba?

sqrt(3.61 + 162.5) = sqrt(166.11) = ~12.89

Povećao se za 1.1%

A to je 1% osvetljenja pozadine - to se gotovo i ne vidi da je sivo.

Jeste, ko god da je rekao da treba niži šum čitanja kad se koriste uskopojasni filteri je bio u pravu teoretski ali praktično to zavisi od neba pod kojim se snima kao i kamere koja se koristi - koliko zapravo ima šuma čitanja.

Kada odabereš Gain 200 ti gotovo da i ne menjaš nivo šuma čitanja na toj kameri - ako je negde oko 1.9e na 120 onda je oko ~1.7e na gain-u 250. To je vrlo mala promena i svakako neće malte ne nikako uticati na kranji rezultat osim ako koristiš vrlo kratke ekspozicije tipa pola minuta ili manje (a opet zavisi od svetlosnog zagađenja kao i rezolucije na kojoj snimas - kod wide field nema nikakvog uticaja jer jedan piksel pokriva veće parče neba pa i prima više svetlosnog zagađenja).

Malo sam se raspisao al se nadam da je bar bilo korisno. Slobodno koristi gain 120 i ne sekiraj se previše dok ne počneš da snimaš u Bortle 1-2 sa metar fokalne dužine i ekspozicijama manjim od minut :D

Na ostalo ću odgovoriti u narednom postu da ne pravim kilometarske postove ...
GSO RC8", TS80 F/6 photoline, SW dob 200/1200, SW Evostar 102 ahromat
HEQ5, AZ4
ASI1600MMC, ASI178MCC, ASI185MC

vlaiv

Quote from: Sky-Watcher on August 03, 2020, 07:17:54 pmO ofsetu ne brinem. Kamera sama napuni svaku ćeliju sa nešto elektrona, čisto da ne budu prazne. Verujem da je to dovoljno. Ne bih znao kako to da radim sam. Za mene nepoznata teritorija.

Taj bias odnosno offset signal je bitan da sami kalibracioni fajlovi ne bi klipovali na levo. Ako već ne koristis, moj savet ti je da pređeš na ASCOM drajvere - ne znam koji program za smianje koristiš. Nemoj ZWO "nativne" drajvere nego baš ASCOM.

Ako pogledaš ovaj screen shot:



videćeš podešavanja ascom drajvera za tvoju kameru ASI294mc-pro. Ima slajder za offset. Podigni ga bar na 25 ili tako nešto.

Kad to uradiš, moraćeš da ponovo snimiš kalibracione fajlove, jer će biti drugačiji.

Ako slučajno nemaš taj slajder za offset - onda ne brini, verovatno imaš verziju drajvera gde su oni namestili dobru vrednost i ne može da se menja ručno.

Quote from: Sky-Watcher on August 03, 2020, 07:17:54 pmKoristim kalibracione fajlove naravno. Što se darkova tiče dogovorio sam se sa sobom da ću uvek slikati na -10.

Dobra strategija - postavi sve na isti gain 120 i na istu temperaturu - može na -10C i snimi različite dužine ekspozicija.

Batali bias fajlove - ničemu ti ne služe i nemoj skejlovati darkove nego koristi tačnu dužinu ekspozicije. To radi kod CCD kamera, kod ovih CMOS baš i ne radi dobro.

Trebaju ti samo:
dark
flat
i flat dark

kalibracioni fajlovi. Ta kombinacija obezbeđuje ispravnu kalibraciju.

Quote from: Sky-Watcher on August 03, 2020, 07:17:54 pmŠto se fletova tiče imam jedno pitanje. Reci mi molim te da li mogu da koristim fletove napravljene bez filtera i za fotke koje slikam sa? Rotacija nije problem jer se sve uvek zavrće na isti način i krofne su uvek na istom mestu. Pitam te zato što su mi fletovi slikani sa filterom ispali čudno onaj dan i morao sam da ih odbacim. Koristio sam fletove napravljene bez i radili su bolji posao, mada ne savršen. Brate što mrzim te fletove. Kada budem naučio da ih radim kako treba, praviću slike u rangu Waskovih.

Trebalo bi flet po filteru. Ima ljudi koji koriste iste fletove za različite filtere al to jednstavno nije ispravno. Znači svaki filter je optički različit i ima različito vinjetiranje i prašinu i sve to. Ja snimam fletove svaki put kad snimam jer rastavljam kameru sa teleskopa. Možeš se pouzdati u to da će uvek biti dobro zavrnuto - al to nije garant da će uvek biti dobro.

Quote from: Sky-Watcher on August 03, 2020, 07:17:54 pmVoleo bih da znam kako da procenim da li su zvezde na slici ok. Šta da gledam? Hromatsku aboraciju, koma aboraciju ili nešto treće?

Mislim da je najednostavniji odokativni pristup za ovaj slučaj sa objektivom. Bez obzira kakve aberacije objektiv pravi u ćoškovima - u centru će zvezde biti uvek iste, što je dobro jer tako porediš.

Kreneš sa F/8 i pogedaš zvezde u centru i na ćošku. Ako su iste - ideš dalje, ako su zvezde u ćošku veće - kao da nisu dobro fokusirane, to može biti zakrivljenje fokalne ravni. Ako su izdužene kao male elipse ili krstići - to je astigmatizam verovatno.

Ako imaju "repić" koji se širi to je koma. Može biti i kombinacija tih stvari.

Bitno je da gledaš da budu okrugle i jednake veličine (u proseku naravno) kao i one u centru i da su manje više jednake kao na prethodnom koraku - onda ta brzina može i ideš dalje da vidiš jel može još veći otvor blende.

Za ove dve poslednje stvari moram da crtam pa ću praviti novi post ...
GSO RC8", TS80 F/6 photoline, SW dob 200/1200, SW Evostar 102 ahromat
HEQ5, AZ4
ASI1600MMC, ASI178MCC, ASI185MC

Sky-Watcher

Milane, hvala na hvali,

naravno da si u pravu. Padalo mi je to na pamet, ali još nisam u fazi da se bavim tamnim maglinama. Onaj tekst je veoma zanimljiv, pročitaću ga natenane i sa zadovoljstvom. Hvala ti.

Sky-Watcher

Vladimire, drago mi je. Ja sam Ivan.

Tvoj prvi post je veoma koristan i veoma je sličan predavanju Dr Robin Glovera (tvorca SharpCap-a). Obojica ste mi razjasnili puno stvari. I on je crtao trouglove  :) .

I neka si se raspisao. Ja volim da čitam tvoje postove iako mi kasnije zvoni u ušima... Sve je to vrlo korisno.

Ja nisam prošao pored ASCOM drajvera jer koristim ASIair.

Ono za kalibracione fajlove je vrlo korisno. Moraću detaljno da izučim te flet darkove. Jedva čekam!

Znači flet po filteru. Toga sam se i bojao...

A ono za procenu f broja je priceless!!! To ću da koristim! Sada sam se navadio na široki ugao! Šta misliš da zemam sebi ja taj Jupiter, svarno se dobro pokazao.

Još uvek čekam objašnjenje kako da izbegnem aboraciju kao na Garnet zvezdi i mogu spomenik da ti napravim za života.

vlaiv

Quote from: Sky-Watcher on August 03, 2020, 07:17:54 pmNe klipujem sa leva, ali sam to nekada radio. I razmišljao sam zašto da ne. Ti si u stvari idealan da mi na ovo odgovoriš. Šta me briga ako su neki pikslovi bili 3 ili 5% a sada su 0? Gde to piše, moliću lepo, da pozadina mora da bude siva, ne znam 5 ili 10%? Od kada sam gledao originalne Zvetdasne staze premijerno (!) za mene je svemir crn. Da budem iskren, meni fotke sa sivom pozadinom izgledaju izveštačeno. Meni je važno da je lepo i bogato u srednjim pa i u svetlim particijama. Šta se dešava u tamnim mi je od minorne važnosti. Od uvek sam se nadao da će mi neko razjasniti ovu pojavu. Molim te, reci mi.

Ajmo ovako, prvo vidi ovo:



To je histogram crvenog kanala tvoje slike. Klipuje na levo.

Klipovanje nikada nije dobro jer se dobija diskontinuitet u tonalitetu i to smeta oku. Oko je naviklo na blage prelaze i kada se desi klipovanje to se primeti na slici.

Klipovanje ne mora biti samo na 0%, vrlo lako je napraviti klipovanje na sivoj pozadini i to se isto primeti.

Evo recimo vidi ovaj šum:



To je zapravo isti šum samo rastegnut na različit način. Leva strana je običan levels dok sam na desnoj strani namerno klipovao signal.

Kod klipovanog signala dolazi do diskontinuiteta i izgleda mnogo zrnastije nego što bi trebalo.

Isto se dešava i kod signala. Na tvojoj slici je izražen problem sa signalom:



Prelazak crvenog u crno je na taj način zrnast.

Sve u svemu slika počinje da deluje veštački kada se to dešava i lako je to uočiti na slici.
GSO RC8", TS80 F/6 photoline, SW dob 200/1200, SW Evostar 102 ahromat
HEQ5, AZ4
ASI1600MMC, ASI178MCC, ASI185MC

vlaiv

Quote from: Sky-Watcher on August 03, 2020, 07:17:54 pmGarnet Star

Uh, to je komplikovana tema.

Pa sa ovim filterom koji koristiš - gotovo nikako. Tu ima više faktora, prvi faktor je sama zvezda i klipovanje signala na maksimum.

Drugi faktor je jaka zvezda i nivo rastezanja odnosno stretch-a slike koji mora da se uradi da bi se izvukao signal iz pozadine

i treći faktor je refleksija na filteru.

Klipovanje signala se izbegava tako što napraviš na kraju takozvane "filler" snimke. Ta tehnika je korisna ako želiš da izvučeš boju kod jarkih zvezda ali i ako imaš metu sa velikim dinamičkim opsegom - tipa M42 gde hoćeš da ti centralni deo "ne pregori".

Radi se vrlo jednostavno tako što na kraju snimanja snimiš 10tak vrlo kratkih snimaka tipa 10-15 sekundi. Bitno je da nema saturacije na tim snimcima, ako treba - snimi ih i kraće tipa 5 sekundi. Njih ne treba puno jer se oni rade samo za mesta gde je signal već prejak i SNR će biti dobar i sa malo kratkih ekspozicija.

Caka je kako ih "umiksati" u finalnu sliku. Ja preferiram da ih dodam u linearnoj fazi. Njih stackujes posebno ali da budu poravnati sa originalnim stackom (isti referentni frejm). Pomnožiš ih sa odnosnom vremena ekspozicija (nivelišeš vrednosti, tipa ako ti je original ekspozicija 300 sekundi a ovi 30 sekundi - množiš vrednosti sa 10 da dođu na istu vrednost) i na kraju selektuješ sve piksele koji su u saturaciji na glavnoj slici i preko njih pejstujes pixele sa ove "filler" slike i dobićeš rezultat bez klipovanja.

Ako hoćeš da izbegneš saturaciju prilikom stretch-ovanja slike - tu mnogi preporučuju neke fore tipa arcsin stretch i tako to a zapravo je vrlo jednostavno, treba da uradis LRGB pristup i RGB ratio transfer i to ce da zadrzi boje zvezda.

Posto ti imas kolor senzor, ovo bi bila procedura. Dok je slika jos linearna prebacis je u Lab kolorni prostor, baciš u kantu a i b komponente i zadrzis L. To će ti biti luminance - njega rastežeš.

RGB sliku transformišeš tako što svaki kanal podeliš sa max(R,G,B). Najjednostavnije je ako napraviš stack ta tri kanala ali umesto average metode uzmeš max metodu i onda tim stackom podeliš svaki kanal.

Na kraju rastegnuti luminance pomnožiš sa tim transformisanim RGB kanalima i gotovo - slika ima komplet boje čak i u jarkim zvezdama (ako nije bilo saturacije podataka).

Inače, evo kratkog objašnjenja zašto su nekad zvezde "naduvane" a nekad nisu. Pored seeing-a i greške vođenja i kvaliteta optike, na veličinu zvezda utiče i to koliko smo "rastegnuli" podatke.



Ako podatke rastegnemo malo i stavimo maksimum da bude "gore" - odnosno da raspon koji slika prikazuje od minimuma do maksimuma bude velik - onda će prečnik zvezde biti gornja crta - tj mali.

Ako rastegnemo jako i maksimum bude jako blizu minimuma i raspon koji prikazujemo bude mali (jako taman signal na primer koji je po vrednosti skroz dole blizu nule) onda će i prečnik zvezde da bude velik.

Ulogu naravno igra i jačina same zvezde pošto više svetlosti znači veću ovu gausovu krivu pa je lakše dobaciti do donjeg dela gde je široka.

Za kraj, problem sa ovom zvezdom kod tebe je i halo odnosno refleksija zbog filtera. Ako je zvezda u centru halo od refleksije će da bude koncentričan sa zvezdom. Što je zvezda dalje od centra - to se i halo više pomera od pravca centra - u suprotnu stranu. To je zato što svetlost pada pod uglom.

Taj halo je zapravo slika te iste zvezde ali van fokusa.



A evo i dijagrama koji objašnjava šta se dešava:



Crna horizontalna linija je senzor.

Crvena horizontalna linija je filter

Plava horizontalna linija je zadnje staklo objektiva (recimo, da bi se tačno odredilo gde se dešavaju refleksije treba duboko analizirati sistem, pa nije jednostavno tačno reći).

Svetlo je fokusirano na senzoru u jednu tačku ali pošto je filter interferencioni a ne absorbcioni onda on reflektuje nazad onaj deo spektra koji ne da da prođe. Objektiv je stariji i verovatno nema antirefleksioni premaz na zadnjem sočivu i deo tog svetla koji filter reflektuje vraća nazad. Ako je ovo sočivo zakrivljeno a često jeste to malo širi snop i pravi da ulazi pod drugim uglom na filter i filter ovaj put propušta to svetlo jer ga vidi kao drugu talasnu dužinu - ista talasna dužina ali pod drugim uglom - nije više ista interferencija.

Sve u svemu - deo svetlosti dolazi do senzora al više nije fokusiran nego je zvezda koja van fokusa i vidimo je kao halo - žuti deo ispod senzora markira dijametar defokusiranog haloa.

Ovo se dešava samo na izuzedno jakim zvezdama jer deo svetlosti koji se tako reflektuje je manji od jedan posto čak i kad nema anti reflektujućeg premaza (maks je 4% za obično staklo ali se odbije dva puta pa se to množi).

Kako sprečiti to? Pa ne može da se spreči ali može da se proba promeniti da se ne vidi toliko ili uopšte. Promeni se udaljenost između optičkih elemenata za koje se sumnja da prave refleksiju. To nije nimalo lako jer treba održati ispravnu udaljenost između objektiva i senzora ali ako se koriste ekstenzije za to onda se nekad može obrnuti redosled stvari - staviti filter bliže senzoru ili bliže objektivu i tako.

Poenta je da se ovaj halo što više raširi jer tada će da se raširi odnosno da ta reflektovana svetlost bude što više van fokusa - tada će biti preko više piksela i svaki pojedinačni piksel će dobiti manje svetla - možda i dovoljno malo da bude u nivou šuma pa se neće ni videti.

GSO RC8", TS80 F/6 photoline, SW dob 200/1200, SW Evostar 102 ahromat
HEQ5, AZ4
ASI1600MMC, ASI178MCC, ASI185MC

Sky-Watcher

Vlado, ti si se baš svojski angažovao oko mojih nedoumica. Hvala ti mnogo.

Ona granulacija iz prvog posta se pojavila kada sam uradio "deconvolution". Primetio sam to ali sam prihvatio jer su se zvezde tako izoštrile da mi taj detalj nije bio toliko važan. Očigledno da ću morati da poradim na tom veoma složemom procesu i da pazim na klipovanje.

Ovo sa Garnet zvezdom zaista zvuči složeno. Kad ti nešto napišeš, ja moram da pročitam barem pet puta. Imam sada mnogo tema za izučavanje.

Hvala ti još jednom na trudu. Kada sam zamolio za komentare, nisam ni sanjao da ću naučiti toliko!

Djole

SW ED APO 80/600, HEQ5, ZWO ASI 290MC, QHY5 ,
Canon 7d

Yagodinac

Vlaiv je vrlo iscrpno pisao o tipovima šuma, ja samo ukratko da ilustrujem ovo što je objašnjeno čupanjem tamnih tonova na pejzažima kod čuvenog i raširenog C senzora od 18mpx: na ISO100 čupanje kad se pretera daje veoma ružan šum, nekakve linearne artefakte i slično, na ISO400 šuma ima više ali je lepo zrnast, naprosto gauzijan ujednačen. Prvi slučaj je slučaj gde dominira šum čitanja a drugi slučaj je termički šum. Stariji C senzori (20D, 40D) imaju dosta više termičkog šuma i manju rezoluciju pa se ova razlika manje primećuje, osim što 40D ima manji DR na ISO100 (što znači da je njegov ISO100 očigledni softverski pull sa ISO200, ali da ne komplikujem).
E sad, noviji senzori imaju veoma mali šum čitanja, Sony skoro svi zadnjih deset godina, C od 70D i noviji takođe, FF da ne pričamo, ali je 18mpx nekako tipičan primer novog senzora stare tehnologije koja je razvučena maksimalno i koji super radi ali pokazuje i neke boljke kao ova. Rešenje - ne čupati previše, ili raditi stack sa tripoda tamo gde treba čupati. Ali ako je već tripod pri ruci, pa onda je bolje raditi breketing i nema nikakvog čupanja, i tako...

CyberianIce

Sinoć na Fruškoj Gori.

175 x 20s @ISO3200 sprženo u jedan 24fps timelapse od 7 sekundi

Meade Instruments DS2090 90/800 | Custom GEM | Canon EOS 4000D
We are the Borg. You will be assimilated. Your biological and technological distinctiveness will be added to our own. Resistance is futile.

vlaiv

Quote from: CyberianIce on August 14, 2020, 03:14:42 pmSinoć na Fruškoj Gori.

175 x 20s @ISO3200 sprženo u jedan 24fps timelapse od 7 sekundi

Extra!
GSO RC8", TS80 F/6 photoline, SW dob 200/1200, SW Evostar 102 ahromat
HEQ5, AZ4
ASI1600MMC, ASI178MCC, ASI185MC

Sinisa

Evo moj prvi pokušaj nekog Kolaž projekta,ciljam da ovako sklepam ceo mlečni put severne hemisfere,ako mi krene od ruke  :) (Dofotkao sam deo od Altaira nalevo i to nalepio na prvi mlečni put) Svaki delić ciljam da bude oko 30min ekspozicije na 1600ISO.Koristim kit 18mm objektiv i jako mi ide na živce što farba zvezde u plavo,ali šta da se radi  :P .
Milky way Step 2 by Sinisa Niksic, on Flickr
150/750 EQ3

Yagodinac

@Cyberianice: vrlo cool kadar i WB. Jesi snimao u M modu ili u Av? Ima nekog treperenja u drugoj polovini snimka, možda je to od magle koja preskače venac a možda i merenje ako je Av mod bio.

@Sinisa: pa lepo... :)
Meni bi kod tog kita (a i drugih midrange zumova, recimo Tamron 17-50) smetalo to što imaju neke čudne i prilično nepopravljive distorzije na širem delu opsega. To mi nikad nije uspelo da opeglam i da napravim krštenu panoramu. A za hromatsku aberaciju selective colors, pa odabereš plavu ili cijan, vidi šta ti dominira, i onda onim slajderima možeš da je smanjiš, da je pojačaš, pretvoriš u neku drugu nijansu... Nije baš nakon toga kao da si uzeo Cajs Otus objektiv ali generalno i deset puta skuplji objektivi imaju CA - manje, ali ipak imaju.