Hromatska aberacija kod refraktora

[Vlada]

Ja se izvinjavam svima na insistiranju na ovoj temi, ali nekako mi je ova hromatska aberacija nejasna, razumem onove principe, ali sa prakticne strane ne znam kako sve to funkcionise. U nedostatku mesta da aluminiziram svoje ogledalo 150mm f8, o cemu sam vec pisao,  uhvatila me je kao opsesija stvar da napravim refraktor velikog f broja koji se sastoji od najobicnijeg sociva npr100mm, koga nameravam da brusim konvencionalnom metodom koja se koristi kod brusenja ogledala za reflektor. Planirao sam naime da tim velikim f brojel zaobidjem koliko je to moguce hromatsku aberaciju. Potpuno je druga stvar kako ce taj refraktor biti poprilicno dugacam i potpuno neptaktican za upotrebu, shvatam to. Samo  me jako zanima da li cu npr sa 100mm objektiva izradjenog na ovaj nacin i f broja na primer 20 (dvadeset) , moci da na povecanju koje je relativno malo (npr 30-40 puta) moci da vidim nesto a da hromatska  aberacija ne ucini pogled kroz okular potpuno neupotrebljivim ni za sta. Mnogo volim samogradnju i njome sam se bas zarazio, zato ljudi izvinte me ako sam pomalo i dosadan, shvatam.

[NeS]

Ja ne zelim da te savetujem vec cu ti samo izneti svoje iskustvo.
Moj prvi teleskop sam pravio od stakla za naocare i to je bilo moj prvi pogled u nebo. To je za mene bilo otkrovenje video sam kratere na mesecu, jupiterove satelite, venerine faze pa cak i saturnove prstenove.
Imao sam socivo dioptrije 1 sto znaci zizne daljine 100sm, da bi imao jasnu sliku mogao sam da koristim samo 1sm precnika sociva sto nije bio problem kad se gleda mesec ili venera. Kako bih povecava precnik slika postaje sve losija.
Na 2-3 sm bilo je moguce gledati samo zvezdana jata jer slika bila na granici podnosljivosti.
Ja sad zavrsavam ogledalo 170/1000 pa i ja imam isti problem ali ja cu moje ogledalo da posrebrim bar da vidim rezultat. A ko zna mozda ga budem posrebrivao svaka 3-4 meseca.

[mravic]

U Zagrebačkom Rudjer Boškoviću rade aluminizaciju po podnošljivoj ceni...
Refraktor sam i ja pravio od stakala za naočare ali sam ubrzo odustao jer je slika bila poprilično loša, nisam se setio da malo zatvorim blendu...
Problem nastaje kada svetlost prolazi kroz sočivo ono se prelama i svetlo se razloži na dugine boje zbog toga što se svaka boja drugačije prelama i zapravo svaka boja ima različit fokus. Ako bi kojim slučajem mogao da nabaviš olovno staklo, tj. kristalno, mogao bi pokušati to ispraviti jer se kroz olovno staklo drugačije svetlost prelama pa se na taj način smanji hromatska aberacija...

[Vlada]

hvala g. mravic, ja sam mislio da bas velikim f brojem i sa obicnim staklom mogu da postignem nesto, to bi bila naravno mala povecanja koja bi koristio

[NeS]

Koliko znam to sad u Hrvatskoj radi Getaldus.
http://www.zvjezdarnica.com/forum/index.php?topic=1735.20

[mravic]

Uh, moguće...znam da je radio Rudjer pa sam možda malko pogrešio. Ako neko bude zainteresovan, mogu pomoći oko slanja...
I da, nisam mnogo eksperimentisao sa refraktorima, ali je verovatno manja aberacija na dužim fokusima, a pogotovo na manjim povećanjima, samo ne znam koliko podnošljiva slika može biti. Bitno je da se unutar cevi postavi nekoliko prstenova da bi sasekli same ivice svetlosnog fišeka... Imam ja neka sočiva od aparata za izradu fotografija, negde oko 100mm ali relativno kratkog fokusa, mada bi se moglo obrusiti pa pokušati...
Ajde ako si zainteresovan da pokušamo zajedno tj. imam dva sočiva pa da svako radi za sebe i usporedimo rezultate...
Mada, imam jedno korigovano na hromatsku aberaciju od episkopa i to negde 120mm ako se ne varam, i treba samo cev i gotov refraktor pa nikako da ga uradim...(nije na prodaju)

[NeS]

Hvala na ponudi za aluminizaciju, imacu na umu.
Sto se tice velikih f/d odnosa logicno je da aberacije budu manje jer je to situacija koja se krece ka kameri-opskuri.
Ja sam probao jedan objektiv od episkopa marke Vega tzv. Vegionar 3.6/400. Znaci otvor 11 sm. Po konstrukciji bi to trebao da bude Kukov triplet. Takvi objektivi su nekad korisceni za astrografe zbog nesto veceg vidnog polja. Na zalost nisam bio zadovoljan kvalitetom slike sem sto je svetlosna jacina impresivna na malom povecanju.
Moja pretpostavka da je los kvalitet posledica toga sto objektiv i nije bio projektovan za projektovanje u beskonacno vec na kratka rastojanja sto mu je i bila namena. To pri ovim velicinama moze imati znatna odstupanja. Moguce je da mu je povecan vidni ugao da bi projektovao sto vece slike pa je i time izgubio na kvalitetu.

[mravic]

Evo ja izmerio, a i piše na njemu Epis f=50cm  1:4.3  Ernst Leitz Wetzlar   što govori da ima prečnik oko 115mm i fokusa 500mm.
Pokušao sam onako iz ruke i video da ima poprilično zakrivljenje slike. Mada, ako možda stavim kvalitetniji okular... Sve u svemu, biće mnogo bolje od nekog pravljenog ahromata...

[contax]

Ernst Leitz Wetzlar i Carl Zeiss proizvode optiku najbolju na svetu kako opticki tako i mehanicki. Remek dela i to decenijama unazad.
Imam pitanje vezano za izradu polarnog trazioca. Imam objektiv i imam okular, ali ne znam gde se postavlja koncanica.

[NeS]

U pravu je contax mozda imas pravo blago.
http://www.mir.com.my/rb/photography/companies/nikon/nikkoresources/RF-Nikkor/Leica_RF/index.htm
http://cgi.ebay.co.uk/LEICA-Hektor-f7.3cm-f1.9-lens-Ernst-Leitz-Wetzler-1932_W0QQitemZ110469467399QQcmdZViewItemQQimsxq20091214?IMSfp=TL091214051001r18521
http://en.allexperts.com/q/Cameras-3213/leica-ernst-Leitz-Wetzler.htm
Ako ima neki broj probaj da pronadjes sta je to.

[NeS]

Koncanica mora da ti se nalazi tacno u zizi objektiva da bi video jasno sliku koju projektuje objektiv i koncanicu.

[contax]

Hvala na odgovoru. Znao sam da ce da bude zavrzlama.

[Yagodinac]

Imam pitanje vezano za izradu polarnog trazioca. Imam objektiv i imam okular, ali ne znam gde se postavlja koncanica.

Dobra ideja, to je relativno lako napraviti mada nisam čuo da je neko zaista i pravio. Najbolji predlog bi bio da uzmeš još jedan tražioc ali to onda nije ATM. Druga ideja se odnosi na rastavljanje okulara i stavljanje končanice ispred samog sočiva. Končanica se najlakše pravi od najtanje moguće strune za pecanje mada je i ona prilično debela. Dobro bi bilo da se to učvrsti silikonom. Postoji i opcija da tanju nit silikona iskoristiš za končanicu.
E sad, ko je baš raspoložen za takve stvari može plossl da probuši sa strane i led-diodicom iz npr upaljača osvetli končanicu sa strane i dobije neku rudimentiraniju verziju okulara za praćenje.

[Ljubo]

Končanica se postavlja ispred zadnje strane okulara (gledano od strane oka. a to je dovoljno blizu žiže objektiva, ne moraš previše brinuti) - dvije tanke niti (ili četiri, ako ti je po volji), unakrsno postaviš, zategneš i pričvrstiš. Naravno, zgodno je to sve prvo isprobati, pa tek na kraju fiksirati. Detaljno uputstvo imaš ovdje: http://johndalane-myequipment.blogspot.com/2009/04/home-made-crosshair-eyepiece.html
Povedi računa da ti treba nit ne deblja od oko 0,05 mm (a to se ne nalazi lako, zato neki koriste vlasi kose neke mladje osobe, od starijih se svjetlost previše rasejava, mislim Yagodinac da to važi i za silikonsku nit, pa je ne preporučujem baš naročito).

Mravik: "...prečnik oko 115mm i fokusa 500mm..." što daje F/4,35. Previše i za Petzvala, a ne za neki običan dublet, makar i sam Zeiss da ga je pravio. Za to za šta je napravljen, sigurno radi dobro, ali za astro, mislim da će teško ići, osim ako mu ne smanji aperturu i koristi mala povećanja.... Ali onda može gledat' i nekim dvogledom, isto mu dodje, a praktičnije je.
Hoću reći, puno truda za malo uspjeha. Jer ako hoćete stvarna povećanja, onda je, ponavljam, s konstruktorske tačke gledišta, lakše napraviti Njutna... Osim ako niste došli u posjed nekog dubleta F/7 ili više, a za planete moze da prodje (za prvu priliku) i singlet F/15 pa naviše.... No, to je samo moje mišljenje... Volio bih da me neko demantuje s praktične, konstrukcijske tačke gledišta (jer ko ne proba, neće ni znati tačno na čemu je). Zato podržavam vas da to sve probate i prezentujete nam rezultate.

[contax]

Zelja mi je da integrisem polarni trazioc u montazu za fotoaparat koju planiram da napravim. Pocetna ideja mi je bila da koncanicu napravim tako sto bih na slajd filmu snimio crtez zeljene koncanice odstampan na papiru. Filmovi imaju rezoluciju od 2500 tacaka po incu tako da je moguce snimiti prilicno tanku koncanicu. Ali kada razmislim kolika je komplikacija spojiti sve delove u trazioc mislim da cu na kraju kupiti gotov okular sa koncanicom. Ustedecu dosta vremena.