• Welcome to Forum Astronomskog Magazina. Please login or sign up.
 

Refraktori AHROMATI vecih promera objektiva

Started by Vlada, January 04, 2010, 11:00:21 pm

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Vlada

Uvek me je zanimalo zasto se refraktori AHROMATI (ne apohromati) ne izradjuju i u vecim promerima objektiva od nekih 60mm za tzv. Department Store Teleskop (npr. 60mm objektiv a fokalna daljina 600 mm, znaci f10). Primetio sam da ih ima i vecih, npr. 100mm i vise.      Ali za veci promer npr 150mm cena obicno ide vrtoglavo na gore, drasticno vise od manjih ahromata. (O apohromatima necu da komentarisem jer su to daleko kvalitetniji refraktori, naravno i njihova cena je u saglasju sa kvalitetom, to znam).  DA LI SE ZA IZRADU VECIH AHROMATA KORISTI NEKA DRUGA, SLOZENIJA, SKUPLJA TEHNOLOGIJA, KOJA SE BITNO,  RAZLIKUJE OD TEHNOLOGIJE ZA PROIZVODNJU RELATIVNO MANJIH AHROMATA (NPR 60-80MM OBJEKTIVA). Nekako mi se ucinilo nelogicnim da se veci AHROMATSKI objektivi ne mogu proizvoditi istom tehnologijom. Mislim, kada fabrika napravi objektiv od 60mm f10, zasto istom tehnologijom samo ne poveca promer objektiva npr na 150mm I KORISI F10 isto. I dalje bi iskoristila isti metod proizvodnje, objektiv bi i dalje pravila, VRLO POJEDNOSTAVLJENO GOVORIM,od 2 sociva od dve razlicite vrste stakla(flint, crown itd), jedno sabirno jedno rasipno da se smanji ta hrom. aberacija naravno. Nadam se da shvatate na sta ciljam !?

cola

Pa sam proces obrade sociva je skup i komplikovan, najvece socivo je do 1m! Verovatno je proces pravljenja isti ali se mora paziti na vise stvari, jer ovi od 150mm imaju daleko manji f od navedenog 60mm i onda mora da se pazi na kvalitetu obrade a neka su i rucno obradjena!
SW 150/750 BD NEQ3; 50/600
colinaastronomija.wordpress.com

Vlada

Ja mislim na refraktore vecih promera (npr. 150mm), ali I VECEG F BROJA, ZNACI NA PRIMER, 150MM OBJEKTIV A ZIZA NA 1500MM, TO JE I DALJE F10

cola

Gde si video takav teleskop u prodaje? u glavnom uz tih 15cm ide f8. SW ima tu konbinaciju... U klasi preko 12cm u Nemackoj (vrv. najbolja prodavnica u EU) imas samo ovo http://www.astroshop.eu/telescopes/10/a,Teleskope.Optik.Bauart=Achromat/a,Teleskope.Optik.Brennweite=1200-1500
SW 150/750 BD NEQ3; 50/600
colinaastronomija.wordpress.com

Yagodinac

Što se tiče ahromata oni kao najveći problem imaju - hromatsku aberaciju. Bez obzira na ime to im je najveća mana. Jedna od bitnih osobina je i da hr.aberacija raste sa aperturom a pada sa porastom f. Drugim rečima 60mm f10 ahromat imaće skoro neprimetnu aberaciju (lažne boje, ljubičasti halo oko Jupitera i Meseca npr) u odnosu na 150 f10. A refraktor od metar ipo žižne bi bio dug oko dva metra i verovatno skoro duplo teži od njutna iste aperture. A na planetama hr.aberacija briše detalje bez obzira na veću aperturu.
Pojedini ljudi su Skywatcher 150/750 ahromat proglasili za najgori refraktor kad su planete i Mesec u pitanju; ograničen na uvećanja ispod 100x. I to nije kuđenje - ovaj teleskop je napravljen za špartanje po Mlečnom Putu na malom uvećanju.
Zadnji razlog zbog kog se ne prave veći ahromati je njihova cena koja je najmanje duplo veća od njutna iste aperture. A pošto na tim aperturama ahromati ne mogu ni na planetama ni na dubokom nebu da se nose sa sve boljim reflektorima - eto odgovora. Ne prave se jer su neupotrebljivi.

Yagodinac

Evo nekih mišljenja vlasnika dotičnih refraktora:

http://www.cloudynights.com/item.php?item_id=947
http://www.cloudynights.com/item.php?item_id=486

Ne bi bilo loše pogledati radove Krunoslava Vardijana: http://free-kr.t-com.hr/raptor
On koristi 102 f10 refraktor i ima superiorne slike u odnosu na sve nas koji slikamo kompaktima, ali primeti lažne boje na Jupiteru u njegovom teleskopu i reflektoru 200 f5. Jeste da je jedan deo lažnih boja pridodao Canon sa svojim ahromatskim objektivom ali u većem refraktoru to bi bilo mnogo... obojenije.

Solucija za vlasnike >150mm takvih čuda su raznorazni fringe killeri, filteri za ahromate i ljubičasti blokeri. Nije baš nešto realno (jer svi blokiraju neselektivno od f i aperture) ali slike ispadaju bolje nego bez njih. Ukratko: veliki ahromat - velika muka oko sjajnih objekata. I što je najbitnije: hromatska aberacija raste s aperturom  :-[

Vlada

Drugim rečima 60mm f10 ahromat imaće skoro neprimetnu aberaciju (lažne boje, ljubičasti halo oko Jupitera i Meseca npr) u odnosu na 150 f10.  -------Citat Yagodinac-----------



Ne razumem Yagodinac kako refraktor ahromat istog F broja, znaci 10 moze da ima razlicit nivo hromatske aberacije od manjeg "brata" od 60mm. Ja idem ovom logikom koja moze biti da je pogresna, ne znam, ali ako zadrzis da svetlosni zraci padaju na ivicu objektiva (znaci najdalje od opticke ose teleskopa) pod ISTIM UGLOM i kod jednoga od 60mm i kod drugoga od 150mm, odakle potice onda razlicit nivo hrom. aberacije ?!

Ljubo

Da Vlado, zraci padaju pod istim uglom, ali je razlučivost detalja veća na većem objektivu, a to znači i više primjetnu hromatsku aberaciju.
Dakle, ona je isto prisutna na oba objektiva, jednako se zraci prelamaju, ali se lakše uočava na ovom većeg promjera jer je u njemu i slika veća.

Vlada

Sad razumem odlicno, hvala vam Lubo sto imate strpljenja da odgovarate na ovakva pitanja, za vas je to smesna tema, ali za nas pocetnike to je sasvim drugacije, verovatno se secate sebe kada ste Vi bili na pocetku sto se tice astronomije, nadam se da razumete.

Yagodinac

Vlado, daleko od toga da je smešno kupiti ahromat od hiljadu ipo e a onda ustanoviti da to nije ono što želiš. Svetski forumi su prepuni takvih opisa ljudi koji su kupili opremu i razočarali se, umesto malo da iščačkaju po netu mane i prednosti. Doduše, to se nama u Srbiji teško može desiti, jer kad neko ovde skupi ciglu ipo već je mesecima (godinama?) skupljao pare i pronašao svaku sitnicu na webu o tom proizvodu. Od marke šrafova do horoskopa projektanta.

cola

SW 150/750 BD NEQ3; 50/600
colinaastronomija.wordpress.com

Ljubo

Quote...verovatno se secate sebe kada ste Vi bili na pocetku sto se tice astronomije, nadam se da razumete.


Vlado, slobodno pitaj(te). U svakom slučaju, pitanja su ti na pravom mjestu. Ima puno logike u tvom načinu razmišljanja, pa onda zašto ne pitati.
I može slobodno bez persiranja... Jeste učtivo (hvala na tome), ali nije neophodno, niti se ovdje mnogo praktikuje.