Kritičko mišljenje

[vlajkoni]

Smatrao sam da bi bilo korisno da članovi foruma, koji do sad to nisu uradili, pročitaju tekst o kritičkom mišljenju.

"Jedan od važnih ciljeva obrazovanja jeste ili bi bar trebalo da bude razvijanje mišljenja. Zapravo, valjano ovladano umenje razmišljanja predstavlja kvalitet koji kasnije u životu i više znači od brojnih naučenih činjenica. Navode se mnogi oblici mišljenja: logičko, kreativno, konvergentno, divergentno itd. Ovde ćemo se pozabaviti kritičkim mišljenjem, oblikom mišljenja za čije razvijanje postoje programi koji su kreirani i u našoj sredini (Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu / Grupa Most).

Kritičko mišljenje može i treba da se koristi u svim mogućim situacijama koje podrazumevaju obradu informacija, rešavanje problema, donošenje odluka, učenje. Ono nam omogućava da se distanciramo od sopstvenih ubeđenja i predrasuda i da dođemo do do dobro zasnovanih i logičkih zaključaka o tome u šta da verujemo i šta da činimo. Ono se zasniva na racionalnim argumentima, na kriterijumima, ono koriguje samo sebe i osetljivo je na kontekst. Ovaj kontekst obuhvata sve od individualnog, socijalnog, kulturnog pa do konteksta koji je određen oblašću čiji je deo dati predmet razmišljanja. Još jedna važna karakteristika kritičkog mišljenja je njegova zasnovanost na procenjivanju, na vrednovanju prema logičkim i kontekstualnim kriterijumima. Kritičko mišljenje podrazumeva i da smo svesni tog sopstvenog procesa razmišljanja, saznanja, zaključivanja. To važi i za motive i emocije koji su integralni deo mišljenja, ali tu 'ličnu notu' u ovom tipu mišljenja moramo da držimo pod kontrolom. To činimo, između ostalog, i putem decentracije - sposobnosti da istu stvar sagledamo iz različitih uglova, da prepoznamo i uvažimo tuđe tačke gledišta, kao i da uzmemo u obzir postojanje različitih vrsta konteksta. Kritičko mišljenje se zasniva na uočavanju i razumevanju relacija (bitno-nebitno, opšte-posebno, uzrok-posledica, cilj-sredstvo, deo-celina...), izvođenju i zasnivanju sudova (na induktivnom, deduktivnom i analoškom zaključivanju), dokazivanju i opovrgavanju (prepoznavanju i produkovanju argumenata i kontraargumenta, proceni relevantnosti i snage različitih vrsta argumenata) i razlikovanju prirode saznajnih kategorija (na primer razlikovanje činjenica od tumačenja, teze od argumenata, teze od ilusracije i objašnjenja, pretpostavki od dokaza).

Kao primer ispoljavanja kritičkog mišljenja možemo uzeti proces vrednovanja informacija. On se u glavnim tačkama sastoji u:
• Kritičkom odnosu prema izvoru informacija,
• Prepoznavanju značenja i smisla,
• Uočavanju i vrednovanju različitih pozicija,
• Otkrivanju protivrečnosti, nekonzistentnosti, nedoslednosti,
• Analizi argumenata i kontraargumenata u izvoru,
• Prepoznavanju tehnika manipulacije i propagande,
• Prepoznavanju i uvažavanju uloge konteksta u opažanju,
• Izgrađivanju ličnog odnosa prema izvoru informacija."

Ovde je takođe jako dobra prezentacija na tu temu:
www.fer.hr/_download/repository/slajdovi_7_kriticko(3).ppt

[Kizza]

Pročitao sam pažljivo tekst i smatram da je sve to uredu ali u Astronomiji nije lako dokazati i prikazati činjenice.Ono što vidimo možemo opisati ali kako i objasniti?Zato i postoje TEORIJE i meni je zanimljivo kada se vode rasprave iz kojih se može naslutiti kako ,naprimer,izgleda Vasiona,ali neumesne kritike ne podnosim.Ako neko misli drugačije,ok,što bih ga Ja vređao ili omaložavao

[vlajkoni]

Kizzp naučni metod je zasnovan na principima kritičkog mišljenja. Tačnije može se reći da je naučni metod formalizacija kritičkog mišljenja. I to važi za sve nauke pa i astronomiju. To nema nikakve veze sa nekim ličnim stavovima.

[Ljubo]

Hmmm, kritičko mišljenje je svojstveno kako naučnom, tako i kvazinaučnom ili dogmatskom mišljenju - recimo kritičko mišljenje je do savršenstva razvijeno kod inkvizicije.

Mislim da je ipak u nauci na prvom mjestu logičko mišljenje, jer (Kizzo, etc.), teorije i zakonomjernosti u prvom redu treba da zadovolje logički sklop, a na kraju slijedi provjera pomoću eksperimenata. Mislim da su na taj način i nastale najveće teorije današnjice - umovi su prvo razmislili koje je logičko objašnjenje za neke neobjašnjene pojave, pa su ponudili ono što je u datom istorijskom trenutku najlogičnije - a to su uglavnom eksperimenti kasnije i potvrđivali (mislim najviše na teorije sa kraja XIX i tokom XX vijeka, pa sve do teorije superstruna, koja se u nedostatku pravih dokaza održava zahvaljujući čistoj logici.
Dakle, logičko mišljenje je (od Ajnštajna naovamo), upravo došlo do izražaja u modernim teorijama, iako se može listom pripisati i takvim imenima kao što su: Aristotel, Eratosten, Aristarh, Njutn, Robert Huk, Galileo Galilej, Džems K. Maksvel i drugi - oni su samo logički primijenili opservacione činjenice (eksperimenti) i doveli ih u zakonomjerni odnos. 

[r2d2]

Jako zanimljiv prirucnik koji opisuje deo procesa misljenja uopste sa naglaskom na kriticko misljenje.

Ono što vidimo možemo opisati ali kako i objasniti?Zato i postoje TEORIJE i meni je zanimljivo kada se vode rasprave iz kojih se može naslutiti kako ,naprimer,izgleda Vasiona,...

Ipak u samoj nauci tacnije astronomiji, fizici i sl. jedan od alata kritickog misljenja je pored navedenog i  matematika. Kod matematike nema tolko vrdanja i ako  model ne odgovara svim elementima matematickog dokaza nema mesta raspravi, pa tako samo kriticko misljenje nije adekvatno bez delimicnog poznavanja matematike. Kompleksnost pitanja (ili kritike) pa i sustinskog objasnjenja (npr izgled Vasione) daje kompleksan odgovor koji je uz pomoc matematike davno prevazilazi ovu nasu laicku logiku, dedukciju, indukciju itd, te postaje strogo naucno misljenje ne ostavljajuci mesta kvazinauci.


Tako da matematika pruza savrsen nacin za naucno kriticko misljenje.

[Ljubo]

Ajnštajn je bio slab matematicar. Ali zato mu je logika bila, pa.. pa... genijalna. I Tesla je svoje ideje prvo stvarao u glavi, pa prenosio na pijesak i papir. A koje mišljenje je koristio za to? Nije teško zaključiti...
Naravno da je matematika (proračuni) bitna. Isto tako i eksperiment je bitan za potvrdu ideja i teorija. Ali velike ideje i teorije su nastajale u glavama ljudi koji su ih otkrivali (sa izuzetkom slučajnih otkrića).

[sale11472]

Ajnštajn je bio slab matematicar.

Ne Ajnštajn je bio:
"Lenja džukela koja ni najmanje nije marila za matematiku" - H. Minkovski
pa je onda matematku TR razvio upravo njegov citirani profa ali je i sam čika -Albert kasnije morao tu istu matematiku da nauči ....

[r2d2]

Samo sam hteo da kazem da kriticko misljenje  kvazi nauke moze naizgled delovati bas "logicno" ali bez matematicke potpore (koja je inace kao naucna disciplina sama za sebe savrseno apstraktna) nema `leba...

Pre ili neposredno posle genijalnih i novih pogleda u fizici, bila je prisutna  matematicka evolucija (pa makar i iznudjena da bi se dokazala nova teorija). Primera je bezbroj....

A sa druge strane cisti matematicki modeli fizike kao sto su superstrune, koji se gotovo nikako ne mogu prakticno i eksperimentalno dokazati ne bude u meni uverenje da je teorija superstruna istinita (naprotiv) iako je to cist matematicki model.

Kako rece moja profanka fizike iz srednje: matematika je rodjena sestra fizike, a fizika hemije.

[Kizza]

A kako objasniti "Božju česticu" Sama reč već kod nekih izaziva kiselinu u stomaku a voleo bih da otac matematičar objasni sestri fizičarki i bratu hemičaru ( Ne)Budite  kritički raspoloženi a da budete objektivni

[vlajkoni]

Kad sam postavio tekst o kritičkom mišljenju postavio sam sa namerom da bi prema informacijama koje dobijamo sa interneta i drugih sredstava informisanja (knjige, tekstovi, novine, elektronski mediji itd) trebamo pristupiti sa kritičkim stavom. Zbog toga je i posebno istaknut proces vrednovanja informacija i to po tačkama:
• Kritičkom odnosu prema izvoru informacija,
• Prepoznavanju značenja i smisla,
• Uočavanju i vrednovanju različitih pozicija,
• Otkrivanju protivrečnosti, nekonzistentnosti, nedoslednosti,
• Analizi argumenata i kontraargumenata u izvoru,
• Prepoznavanju tehnika manipulacije i propagande,
• Prepoznavanju i uvažavanju uloge konteksta u opažanju,
• Izgrađivanju ličnog odnosa prema izvoru informacija.

Neki su to pogrešno razumeli kao kritički stav prema nečijim postovima na forumu. Mi na forumu možemo raspravljati o čemu god želimo, ali nam argumenti u raspravi svakako ne mogu biti krajnje sumnjivi izvori informacija. Samo kritičko mišljenje nikada nije usmereno ad hominem (protiv osobe).

@ Ljuba

Dogmatsko mišljenje je sušta suprotnost kritičkom mišljenju. Dogmatsko mišljenje je po definiciji nekritičko ili  mišljenje koje ne trpi prigovore i zabranjuje bilo kakvu sumnju.
"Dogmatizam je u filozofiji i ideološkim sistemima, filozofski i ideološki stav da se istina o stvari po sebi može saznati polazeći od nekritički preuzetih osnovnih stavova, teza i načela ili da su osnovne teze tvorca ideologije neoborive istine, te se ne mogu i ne smeju dovoditi u sumnju."
Inkvizicija je primer dogmatskog mišljenja i odličan je primer odsustva kritičkog mišljenja.

@ Kizza

Kakve veze ima Higgs bozon sa ovim što pričamo?

[Ljubo]

Sorry Vladice, ali zvučalo je da misliš na kritičko mišljenje u nauci, a kako je ovo astronomski sajt, logično je da ima izdvojenih mišljenja u vezi s tim.

"Inkvizicija je primer dogmatskog mišljenja i odličan je primer odsustva kritičkog mišljenja."

Hmm, ovo je za malo bolju analizu... Ali, da skratimo priču, evo ti mišljenje nekih uvaženih naučnika, umjetnika i stvaralaca po pitanju kritičara... "Kritičari su ljudi koji pišu impresije na osovu naučenog i komparacije, oni NIŠTA NE STVARAJU...."

Što se tiče psihološko-filozofskog aspekta kritičkog mišljenja, tu se slažem i podržavam ono što si u vezi s tim napisao. Smatram da je to i bio cilj tvog posta, ali si ti nekako naglasio naučnu komponentu, pa je tema malko skrenula...

[vlajkoni]

Verovatno je zabunu uneo moj drugi post:
"Kizzp naučni metod je zasnovan na principima kritičkog mišljenja. Tačnije može se reći da je naučni metod formalizacija kritičkog mišljenja. I to važi za sve nauke pa i astronomiju. To nema nikakve veze sa nekim ličnim stavovima."

koji nije baš najprecizniji, a trebalo je da se odnosi na kritički stav u određivanju šta je naučni, a šta pseudonaučni tekst. Ali važno je da smo se razumeli na kraju.

[sale11472]

.... Ali, da skratimo priču, evo ti mišljenje nekih uvaženih naučnika, umjetnika i stvaralaca po pitanju kritičara... "Kritičari su ljudi koji pišu impresije na osovu naučenog i komparacije, oni NIŠTA NE STVARAJU...."

Jedna me stvar buni .... kakve veze imaju kritičari sa kritičkim mišljenjem.... nije valjda da ćemo kritičare koji kritike pišu na osnovu svojih impresija uzeti za primer kritičkog mišljenja

[Ljubo]

Nema šta, rođen si za kritičara. A i kritičko mišljenje ti je "naglašeno".
E sad, da li to ima posljedice, ne znam i ne želim da znam. Idemo dalje (ne da mi se da odgovaram na učestale postove pojedinih osoba kojima ništa ne objašnjavaju, već samo konstatuju i kritikuju)...

[sale11472]

Nema šta, rođen si za kritičara. A i kritičko mišljenje ti je "naglašeno".
E sad, da li to ima posljedice, ne znam i ne želim da znam.

Bar nisam sklon zloupotrebi ad hominem argumenata kao neki ....
Loša, jako loša navika