Groznica subotnje večeri

[Laci]

Sinoć je nebo bilo kao otvorena knjiga  !
Oko 22:45 sam izvirio napolje i iznenadio se prizorom: ni traga od one užasne magle a pogled puca na sve strane  .
Sjajni Mars blješti već visoko sa istoka a Orion prošao kulminaciju što znači da se uskoro podižu prolećna sazvezđa.

Jedino je duvala Košava pa sam predpostavio da od snimanja neće biti ništa. Ali, za vizuelno je bilo sasvim OK.
Ipak, nisam odoleo da bar isprobam snimanje Marsa. U 23:30 je seeing bio izvanredan: gotovo 5/5, transparencija isto jako dobra: 4/5.
Mars sa teleskopom GSO 150/750 + okular 6mm UWA + Barlow 2X. Jasan disk, bez treperenja ivica, boja crvenkasto-narandžasta. Imam utisak da sam uočio polarni kapu.
Oko ponoći počinjem snimanje video klipova sa okularom 25mm Super Plosl i digitalcem Sony DSC-H10 na zumu 10X u raznim postavkama menija.

Neverovatno kako u ovome leti vreme, puni se memorijski prostor a prazne baterije.
Nakon načinjenih 9 klipova, smrznut, bežim unutra sa fotoaparatom u toplu sobu da se zagrejem oko 01:00.
U 02:20 izlazim napolje da proverim opremu i nebo.
Stanje opreme: ne promenjeno, i dalje suva (ni tražioc nije zamaglio!).
Nebo: i dalje bez naznaka oblačnosti.
I što je najvažnije: ne radi ulična svetiljka  ! Sa Lavom u kulminaciji i Devicom i Velikim Medvedom u usponu ovo znači samo jednu stvar - galaksije!

Postavka je sada malo drugačija. Isti teleskop ali okulari 32mm Super Plosl i 15mm UWA + UHC-S filter.
Počinjem sa Teta Lava u tražiocu 6X30 i u 32mm okularu uočavam zvezdu 73Leo. U istom vidnom polju uočen M66. Sa 15mm okularom: jedan do drugog M66 i M65.
Prelazim na Ro Lava i u tražiocu postavljam zvezdu 53Leo. U okularu 32mm se pokazuje M96. Postavljam na M96 i u istom vidnom polju M96, M95 i M105 - trio u Lavu. Isprobavam okular 15mm uparujući galaksije.
Oko 3:45 je Devica već visoko. Krase je sjajni Saturn i Spika.
Tražioc postavljam na Epsilon Device i trazim Ro Virgo. A zatim, vožnja pocinje: M59 sa M60, M58, M87, M90 u polju sa M89, M88 u polju sa M91, M86 u polju sa M84, menjam okulare 32mm i 15mm.
Već je 04:30, ne osećam prste ni na rukama ni na nogama a postavlja se pitanje: M104 ili M51?
Okrećem teleskop ka Velikom Medvedu - neophodan vid rekreacije i zagrevanja.
Nakon provere kolimacije postavljam tražioc na Eta Velikog Medveda a zatim na zvezdu 24UMa. Pogled u okularu 32mm uz pomeranje kontrolerom ka jugu pojavljuju se dva sjajna jezgra od M51(NGC5194) i od njegovog pratioca NGC5195.
Direktno gledam kroz okular 15mm + UHC-S i vidim deo kraka koji se proteže zavojito od jednog do drugog jezgra.
Već je oko 05:00 a na istoku je izašao položen usnuli Labud a iznad njega Lira sa sjajnom Vegom.

[Ljubo]

Fantastičan opis, Laci hvala na ovako fino uloženom trudu. Dokaz da se pomoću upornosti i posvećenosti dosta toga može vidjeti (za one koji bi da probaju, iskustvo je kao što se vidi iz Lacijevog posta jako korisno, ali i ne tako nedostižno kako bi se nekima možda na prvi pogled učinilo).
A sad Laci nekoliko pitanja:

- Koja je to tako tamna lokacija s koje fino vidiš i most izmedju 2 galaksije u M51?
- Taj filter UHC-S, da li je to ovaj Baaderov: http://www.astrovid.com/technical_documents/BAADER%20UHCS%20filter.pdf ?
Kako si zadovoljan njime i koliko ti pomaže u otklanjanju uticaja LP-a? Mislim, znam da pomaže (imam i sam par filtera), ali me zanimaju tvoji utisci o razlici sa i bez ovog filtera.
- Klip Marsa nisi pokušao raditi kroz 15mm iz razloga.... ? Pretpostavljam da je kroz 6mm slika "drhtava" za iole ozbiljniji rezultat, mada kad naidje period stabilne atmosfere, onda, kako kažeš i sam, nebo je granica (u astrofotografskom smislu i doslovno!!)

Pozdrav uz želje da nam postuješ još ovako prelijepih prikaza posmatranja.

[Laci]

Hvala Ljubo na tvom prelepom komentaru  !
Ipak je ovo bilo pravo osveženje posle dužeg posta. Nisam mogao odoleti a da ne podelim svoje utiske sa ljudima koji imaju volje da se bave ovako lepim hobijem.
Posmatrao sam (i snimao) iz svog dvorišta u Zrenjaninu. To je južno predgrađe grada na nekih tri kilometara od njegovog centra pa mi je najveći izvor svetlosnog zagađenja skoro uvek iza leđa. Pravi problem mi je okolna ulična rasveta. Ali ovoga puta, barem ona najbliža svetiljka, nije mi smetala.
Što se tiče filtera, on jeste Baaderov i odgovara specifikaciji sa stranice koju navodiš. A moji utisci u vezi njegove upotrebe bi se sveli na sledeće. Bitno je uočiti razlike pri svakom konkretnom posmatranju da li ima smisla koristiti ga ili ne. U dobrim posmatračkim uslovima, kao što je i sinoć bio slučaj jer nije bilo previše vlage usled prisustva vetra, ima šanse da ovaj filter pomogne u razaznavanju kontura maglina i galaktičkih haloa. Ovo podrazumeva da ti već i bez njega možeš da vidiš ono što posmatraš: ne izvlači površine iz nevidljivog konteksta već čini njihove konture oštrijim. Moje sivkasto nebo je u njemu mat crne boje a plave zvezde dobijaju nekakvu zelenkastu komponentu a usled kontrasta izgledaju oštrije.
Snimao sam Mars na način kako snimam i Mesec da bi se uverio kakav je efekat ovakvog načina rada. Jednostavno, nisam očekivao ovakav poklon da bih pokušao nešto drugo. Pokušaću sa okularom 15mm UWA umesto 25mm Super Plosl-a. Dosada nisam koristio ovaj okular jer kada se upari sa Sonijem dobija se usko vidno polje i vinjeta pa sam dosada išao na zumiranje fotoaparatom.
Biće još dana za megdana pa se javljam sa novim utiscima  !
Vedro!

[spadej]

Fantastican izvestaj!  Citajuci ovo sto si napisao uzivao sam isto koliko bih da sam i sam izasao napolje. Ako cesce budes pisao mozda nastane i nova grana ove nauke - "citalacka astronomija".

[Laci]

Hvala na komentaru Spadej  !
Drago mi je što ti se svideo opis posmatranja. Svestan sam da nisu svi zaljubljenici u noćno nebo u prilici da vrše posmatranja. Takođe, volim i sam da pročitam izveštaje drugih posmatrača i da se koliko toliko uživim u tom trenutku. Bilo bi super da neko sa većim teleskopom da kratak opis posmatranja. Recimo, M51 detaljnije, na primer.

[Yagodinac]

Bravo Laci, zaista fale ovako detaljni izveštaji. Inače dotične večeri sam i sam razmišljao i sam da malo gledam ali radio sam u nedelju celi dan pa sam znao da moram ranije na spavanje 
Možda bi bolje bilo da klip sa Marsom probaš na što manjem okularu (15 ili 6mm) tako da Sony ostane sa što manjim optičkim zumom, mislim da je najbolje oko pola najveće efektivne ž.daljine. Razlog je što objektivi kompakta uvek predstavljaju gomilu kompromisa na raznim žižnim daljinama; čak i slr objektivi vrlo često imaju najoštriju sliku recimo 30-50mm bez obzira što su 18-55mm.

Za galaksije probaj najveći (30 ako se ne varam) i bez ikakvog zuma; posle samo kropuješ. I postavi bar jedan light bez ikakve obrade baš da vidimo kako slika taj Sony a mnogi ga hvale kad su kompakti u pitanju.

[spadej]

Hvale ga prvenstveno zbog Carl Zeiss-ove optike,mada je i kvalitet same elektronike na visokom nivou. Neki drugi kompakti koriste nn objekitve sa plasticnim socivima i elektronskim komponentama pete i seste klase (poznato je da je sesta i sedma klasa skart).

[Laci]

Zahvaljujem se na komentaru Yagodinac  !
Natrčaćeš već na zgodan momenat za posmatranje, teško da se u ovom trenutku mogu zaređati nekoliko uzastopnih povoljnih dana.

Puno hvala i tebi i Ljubi na korisnim savetima u vezi fotografisanja Marsa, sada imam solidnu bazu da počnem sa eksperimentisanjem.

Postaviću jednu flat fotografiju M13 od onomad u punoj rezoluciji i bez ikakve obrade.
Uslove transparencije i seeinga nisam zabeležio ali možeš da računaš na 4/5 za prvo i 3/5 za drugo.
U pitanju je afokalna projekcija: teleskop GSO 150/750 + okular TS Super Plosl 32mm + Sony DSC-H10.
Originalni fajl je velicine 2,8MB pa sam ga prepakovao na Medium kvalitet radi slanja ali se na monitoru ništa bitnije ne menja.



Dakle, sazetak EXIF-a:
Objektiv: 6mm F/3.5 (fokus u beskonačno)
Ekspozicija: 30 sekundi pri ISO-3200 (znači, do panja)
Manuelni režim rada fotoaparata.

Sve u svemu, lepa količina hot pixel-a i šuma, vinjeta usled nekorišćenja koma korektora, zvezdani tragovi, ne podešenost fotoaparata na nosaču...
Praćenje sam pokušao da popravim držeći kontrolerom brzinu 2X svo vreme.

Da rezimiram, kada budem bio raspoložen za:
1. Solidnu montažu tipa HEQ6
2. Dslr fotoaparat ili astro kameru
3. Koma korektor
4. Laptop
5. Sve ostalo (T-prsten,...)
imaću sasvim dobar komplet za DeepSky fotografiju.
Inače, sa ovim što posedujem, imam prilike za kakvu-takvu fotografiju Meseca, Marsa, Jupitera, Saturna i Venere. Ili,ili... Malko da se ipak poigram sa DSO (ili, ali ne znam ni sam...).

[Yagodinac]

Bravo za prvi DS eksperiment! Nema veze što je nefokusirano, idući put biće bolje.
Što se tiče pomaka izgleda da i tvoja montaža traži korekcije uz dobar balans. Za početak nije loše da koristiš više stekova od 10-15sec (pa i 5) da vidiš na koju stranu vuče montaža. Tek kad provališ koliko treba da lupaš po tasterima 0.5 i 2x onda će i 30sec verovatno biti moguće.
Ono što me oduševljava je nizak nivo šuma na ISO 3200; kod mene to bukti na sve strane na 1600. Moći ćeš ti lepo da se igraš jatima i maglinama i pre nabavke slr-a i montaže.

[Laci]

Hvala za podršku u vezi DS  !
Hajde da se zadržimo na ovoj probnoj fotografiji. Vidim da dosta često pominješ balans montaže. Da li se dobar balans vidi po razlici putanja zvezda u donjoj i gornjoj zoni u vidnom polju? Donje su izdužene i tanke a gornje kraće i zdepastije. Inače, koristim SkyView montažu koja je stigla uz moj GSO i namenjena je prvenstveno vizuelnom posmatranju. Kontroler sa DualAx motorima koji sam naknadno dokupio, a nisu predviđeni za ovu montažu, ima brzine osim osnovne 1X jos i 2X, 4X i 8X.

[Yagodinac]

Razlika u izgledu zvezda na slici može da ukaže na rotaciju tubusa (kod EQ montaže baš retkost u ovolikoj meri, znači ta opcija otpada) ili na odstupanje ose aparata od ose okulara/teleskopa. Ne znam kako si pričvrstio aparat na okular, adapterom, navojem ili si držao u ruci (ne verujem u poslednje, to ni jogi ne može). Iz tog razloga su gornje zvezde defokusirane - nema veze što su kraće. Bitno je da su zdepastije. Drugim rečima meni liči da je aparat bio malo "ukrivo". Ili možda da se ceo fokuser iskrivio na dole zbog težine, ali to je u praksi nemoguće kod GSO koji je ozbiljan proizvođač.
Balans po mom iskustvu je bitan da bi se poboljšalo praćenje jedno 20%. Drugim rečima periodičnu grešku montaže ne možeš otkloniti balansiranjem. Balansiranje služi da greška ne bude veća.
Ponekad ako teleskop preteže na zapad motori hoće da, zbog malog otpora, bukvalno preskoče i to ohoho. Ako ceo setup malo naginje ka istoku (malo!) onda sve ide glatko, bez preskoka. A ako je istok mnogo teži - onda praćenje kasni i eto opet crtica.
Da, bitno je da teleskop sa aparatom bude balansiran u obe ose, ne samo istok-zapad. Ponekad zaboravim da balansiram tubus po dužini i preteže prednji deo što daje neke neshvatljive greške u praćenju.

[Ljubo]

Hmm, pored balansiranja po obje ose, ne treba zaboraviti ni tangencioni moment koji se javlja ako se paralelno teleskopu nakači neki teži predmet (tražilac, teleskop za navodjenje, kamera i slično), a to mi izgleda kao pravi razlog za pojavljivanje različitih crtica na suprotnim krajevima frejma. Ovdje je potrebno kontrategovima izvršiti balansiranje po tzv. trećoj osi (figurativno). Ali, pošto je sam tubus već težak za pomenutu montažu, treba izbjegavati kačiti paralelno teške komade opreme kada je ova anomalija na fotografijama u pitanju.

Laci, koristan savjet ti je dao Yagodinac da se montaža malkice više optereti ka istoku (nikako mnogo) - tako se dobija bolje praćenje - to je iskustvo svih koji koriste EQ montažu.

Kada se otklone crtice (uz dosta sreće, podrazumijeva se), ne bi bilo loše da za tako sjajne objekte kao što je taj M13 probaš i neki okular manje žižne daljine - time se kod tako sjajnih objekata dobija veći površinski sjaj objekta pa možeš, kao što ti Yagodinac predlaže, probati i kraće ekspozicije. Napomena: ovaj trik važi samo za sjajne objekte - za ostale ne daje efekta. To sam provjerio na svom Orionu ED80 (doduše u primarnom fokusu, no svejedno). Naravno, treba voditi pri tom računa o vinjetiranju!

[Yagodinac]

Da, da, Ljubo me podsetio. Tubus obično rotiram tako da aparat bude nasuprot tegu; tako sve postaje stabilnije u kom god položaju da okreneš teleskop. A rotaciju polja možeš dobiti i ako prstenovi nisu dovoljno pritegnuti pa Sony lagano klizi sa sve teleskopom u jednu stranu. Onda ili da pritegneš ili da staviš tubus tako da aparat bude vertikalno iznad teleskopa.

[Ljubo]

Da, treba voditi računa i da je sve dobro pritegnuto zbog rotacije polja, ali različita debljina tragova ukazuje više na tangencijalni momenat (dok je kod rotacije polja ova debljina manje-više ista). U svakom slučaju, treba provjeriti ove dvije stavke. Nažalost, težina već samog tubusa 150/750 otežaće postupak otkrivanja uzroka ovih anomalija koje pominje Laci, ali vrijedi pokušati izvući što je više moguće od onoga sa čim se ima (zna to Yagodinac iz iskustva i svaka mu čast na tome).

[Laci]

Hvala Vam puno obojici na analizi probne fotografije i problema koji se pokazuju na osnovu nje  !
Prvo da odgovorim Yagodincu.
Koristio sam MicroStage adapter za pričvršćenje fotoaparata. Moguće je da nešto nije bilo u redu sa osama teleskopa kada sam fotografisao (30.06.2009.). Evo kakvo sam iskustvo imao u to doba u vezi sa ovim. Prvo bih fotoaparat na nosaču podesio u odnosu na okular (naravno, okular je bio van fokusera). Znači, uključeni fotoaparat je pričvršćen za adapter a okular stoji u svom nosaču na adapteru. Vijke na adapteru bih podešavao (i horizontalni i vertikalni i onaj na kome je fotoaparat) sve dok ne postignem paralelnost objektiva fotoaparata i okulara a centar projekcije vidnog polja okulara se ne poklopi (koliko je to moguće) sa krstićem na LCD ekranu fotoaparata. E sad, tako podešen fotoaparat i okular bih ubacio u fokuser teleskopa i imao bih da se centar vidnog polja okulara nalazi van centra LCD ekrana.
U vezi ovog problema,
zimus sam podesio kolimaciju teleskopa pažljivije pomerajući i sekundar teleskopa. Nakon ove intervencije, projekcija slike vidnog polja se bolje slaže sa centrom LCD ekrana.
Inače, kolimaciju vršim kao i za vizuelno posmatranje uz pomoć priručnog kolimatora od kutijice za lekove sa rupicom u sredini dna i svetiljkom.

Čekam da mi stigne fabrički kolimator ovih dana.

Da li imaš neki drugi način podešavanja fotoaparata na nosaču u odnosu na okular (možda koristiš i neka druga sredstva osim što vrtiš zavrtnje na adapteru)?

E, Ljubo,
ako sam dobro shvatio, to što opisuješ predstavlja rotaciju u vidnom polju usled ne izbalansiranih krakova sila tubusa (+dodatne opreme na njemu) u odnosu na deklinacijsku osu?
Čitao sam neke komentare u vezi kvalitetnijeg praćenja. Teleskop treba malko da preteže na takav način da ga R.A. motor vuče (naravno, tek u maloj meri).
Trik sa smanjenjem sjaja raspršivanjem svetlosti objekata uz pomoć kraćih okulara je sigurno efikasan jer, ako dobro računam, osvetljaj opada sa kvadratom produženja žižne daljine celog optičkog sistema pa je velika osetljivost ovog postupka. Naravno, ako ima uopšte išta da se smanji - važi za svetlije objekte.