• Welcome to Forum Astronomskog Magazina. Please login or sign up.
 

Druženje uz Mesec, Betelgez, M42 i Mars

Started by Laci, January 26, 2010, 01:42:09 am

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Laci

Sve je počelo ranih popodnevnih časova u nedelju 24.01.2010. kada je Sunce najzad zasijalo a nebo bilo preplavljeno ledenim zimskim plavetnilom. Kratka provera prognoze je potvrdila da će se vedro vreme zadržati i tokom večeri. Program Star Calc mi je pokazao Mesec u prvoj četvrti u blizini svoje kulminacije u večernjim satima. Odmah mi je sinula ideja da pozovem poznanika koji se uželeo posmatranja a on bi sa sobom poveo još grupu zainteresovanih na, bar kratko, astronomsko druženje u mom dvorištu u Zrenjaninu.

Pripremio sam se za vizuelno planetarno posmatranje pa je osim Njutn teleskopa GSO 150/750 i okulara 15mm UWA još i uvršten okular 6mm UWA kao i Barlow 2X sve ovo hladeći se od 18:00(LT). Mesec star 9 dana sijao je svojim metalno plavičastim sjajem kroz vrlo tanak sloj oblaka na oko 67 stepeni iznad horizonta. Bilo je već vrlo hladno i zapitao sam se koliko će posmatranje trajati. Pola sata? sat?

Nakon kratkog upoznavanja sa konstrukcijom teleskopa i njegove montaže, prešli smo na samo osmatranje oko 18:45(LT). Mesec je u okularu 15mm izgledao sjajno i oštro otkrivajući mnoštvo detalja u blizini terminatora. Bila je prava spoznaja da je on u stvari jedno stenovito telo prepuno kratera oštrih ivica. Uz ovo je primećeno kako teleskop izvrće sliku u odnosu na ono kako mi vidimo bez njega.



Mesec u prvoj četvrti - Virtual Moon Atlas

Okulari 6mm kao i 6mm + Barlow 2X su otkrili pojedine detalje od kojih se posebno isticao krater Clavius gotovo na samom jugu Mesečevog limba. Philips-ov atlas nam je naveo prečnik kratera od 232km što daje predstavu o veličini pojedinih Mesečevih detalja a dalje navodi da visina njegovih zidova prelazi i 4000m doprinoseći osećaju veličina i strmina njegovih padina. Na njega je lako ukazati jer je dovoljno velik za ovu kombinaciju okulara a krasi ga i luk od pet uočljivih kratera poređanih po veličini (kao rog). Da li je potrebno isticati da se nije odolelo a da se ne sačuva ovaj prizor. Bar kamericom mobilnog telefona. Posmatrajući sve ovo shvatio sam i sam odakle mi dolazi strast da činim sličnu stvar...



Clavius snimljen ranije (28.12.2009.)

Vreme je prolazilo ali nismo marili nego se išlo dalje. Oko 19:35(LT) sazvezđe Oriona se već pokazalo visoko na jugu: crveni Betelgez na severozapadu i plavi Rigel na jugoistoku suprotno postavljeni u odnosu na tri sjajne plavo-bele zvezda poređanih u Orionovom pojasu. Za njima se penjao i sjajni beli Sirijus. Teleskop je preusmeren sa Meseca na sjajni Betelgez. Okulari 15mm i 6mm su davali istu sliku: zvezda i dalje ostaje sjajna crvena tačka iz koje izbija četiri sjajna zraka svetlosti. Nema površine ma kako pažljivo fokusirali. On je crveni super džin, 700 puta veći od Sunca. Da se kojim slučajem nalazi na njegovom mestu, obuhvatio bi Marsovu putanju i rasprostirao se sve do Jupitera.



Bio bi greh a da se teleskop nije dalje usmerio na jug ka pojasu zvezda jota i teteta Ori i ne pogleda M42. U okularu 15mm prizor koji ostavlja bez daha čak i bez filtera i pri ovakvoj mesečini: četvorostruka zvezda trapeza u beličastom difuznom oblačku.

Bilo je oko 20:00(LT), smrzavali smo se ali je raspoloženje bilo i dalje dobro. Ono što je čak i ne upućenoj osobi uočljivo na istoku jeste sjajni crvenkasati objekat koji dominira tim delom neba - Mars. Teleskop je morao da se preseli desetak metara dalje jer su okolna svetla nemilosrdno parala taj pravac. Nakon kratkog useveravanja, kolimacije i grubog usmeravanja, neophodan je bio kontroler da bi se održavao Mars u vidnom polju kombinacije okulara 6mm + Barlow 2X. Sama planeta nije bila u najboljem položaju za posmatranje jer je bila na svega 35 stepeni iznad istočnog horizonta a rub je pokazivao znake vrtloženja atmosfere. Ono što je bilo uočljivo jeste da je planeta u teleskopu crvenkasto-narandžasti disk za razliku od zvezde koja uvek ostaje tačka. Dužim promatranjem uočene su i vrlo blede sive šare na njegovoj površini u obliku trokrake zvezde - Syrtis Major zaravan. Bilo je zapanjujuće iskustvo da se uživo posmatraju detalji na Marsovoj površini.



Mars crtan po sećanju 24.01.2010. oko 20:15(LT)

Konačno, oko 20:30(LT) smo kompletno promrzli ali zadovoljni okončali ovo naše astro druženje.
Dobson 355/1650
Dvogled 15X70

Stojanov

           Nadam se da necu biti pogresno shvacen: ovaj forum ne bi patio od (vec) hronicnog osipanja broja clanova da ima vise takvih amatera kakav je Laci. Jeste da kosmologija,astronautika i kojekakvi smakovi ovog naseg sveta bez daljeg mogu biti tema za diskusije, ipak je amater sa svojim posmatrackim instrumentom ( manje je bitno da li je to samo dvogled ili nesto od 400mm otvora ) centralna figura jednog astronomskog foruma. Treba samo pogledati i druge forume i uveriti se da je to tako. Jednostavno , ako se stvore uslovi za posmatranje, uz prethodno planiranje pripremi se oprema i ... odradi se posao. Bez nepotrebnog odugovlacenja i dogovora u nedogled - a to je prisutno na ovom forumu, priznali ili ne.
         Prethodnih nedelju-dve dana vreme nam nije bilo naklonjeno ali se moze se iskoristiti za neke druge delatnosti - edukacija ,  pregled opreme ili slicno ovome sto sam odradio pre par dana i prakticno isprobao preksinoc na Mesecu , krater Kopernik:
                       okular tipa Orto koji sam sastavio prema opt.semi Abbe sa tom razlikom sto sam plankonveksno socivo zamenio dubletom pribliznih karakteristika. Da bi se to uradilo potrebno je imati poznanika koji ima strug i ... sociva. Ovo drugo se za ovih dvadesetak godina dosta nakupilo!
Prvo svetlo na Koperniku je pokazalo da je astigmatizam osnovni nedostatak. Nije u pitanju turbulencija ili korektno fokusiranje . Skoro sam siguran da leziste pomenutog dubleta nije planparalelno sa onim u kome je smesten triplet sistema.
Poznanik sa strugom bice jos jednom zamoljen :) za uslugu!
   
           

Yagodinac

I ja se nadam da neću pogrešno biti shvaćen: Laci, pod hitno da napraviš blog. Većina postova na našem forumu su po mojim kriterijumima kratki (pa i moji, naravno) i ne obiluju podacima. Više puta neko potroši sate na neku astrofotografiju i možda isto toliko na obradu (u zavisnosti od brzine kompjutera  :)) ali propusti da napiše podatke o opremi ili snimcima. Razumem to, i meni se u žurbi dešava.
Laci radi obrnuto, posle njegovog posta malo toga ostaje nerazjašnjeno.
Ipak blog; tu ćeš svoje radove (pored naravno ovog foruma) imati na jednom mestu. A inače nastavi ovako da radiš!