Koje M objekte preporucujete?

[CyberianIce]

Koje M objekte preporucujete da pogledam sa mojim teleskopom (Refraktor 90/800, 25mm MA, 8.5mm SWA)? Do sada od kako sam kupio ovaj teleskop nisam imao prilike za posmatranjem zbog vremenskih uslova, ali kad odem prvi put na posmatranje nemam ideje sta bih uopste trebao da potrazim. Kontao sam da potrazim neke globularne skupove, ali kako nisam nikada gledao ni jedan ne znam koji preporucujete.

[Ljubo]

Pa svi M objekti se vide tvojim teleskopom. Kreni od onih većih po veličini i sjaju: M45, M42, M31, M8, M44, M51, M81&82, a od globularnih jata: M13, M52, M3, M4,... I javi nam da li si uspio ova jata da razlučiš na pojedinačne zvijezde (barem u vanjskom dijelu) ili sve izgleda magličasto - jer to ti dosta govori o kvalitetu optike (a time i okulara, naravno).
Ima i drugih interesantnih objekata van M kataloga koji pašu za tvoj scope: Hi i ha Perseja, Albireo, Epsilon Lire, itd. itd.
Najbolja taktika je dobra priprema: otštampaš kartu vidljive trećine neba (ili dijela neba koji se vidi sa tvoje lokacije) za srednji trenutak posmatranja i obiljezis na njoj najsjajnije objekte (vidljive trećine, jer uvijek imaš okolo nekih prepreka ili presvijetlih oblasti). Tako ćeš i lakše naći, a manje ćeš gubiti vremena razmišljajući šta da posmatraš (što je značajno zimi, na ovu hladnoću). Ukoliko se planira posmatranje za duži period u toku noći, naprave se karte za svaka 3-4 sata po jedna

[CyberianIce]

Zahvaljujem se na predlozima, dobicete izvestaj kad obavim posmatranje. Do sada sam od ovih objekata vec posmatrao M42, M45 i M51. Inace na posmatranje nosim Wizard, na njemu imam instalirano nekoliko programa za tu svrhu (nesto kao planisfera), pa sam se navigirao sa tim. Moze jako lepo da radi u crvenom rezimu tako da ne afektuje mnogo nocni vid. Cak postoje i mogucnosti da se tim softverima navigiraju neke EQ montaze preko bluetooth interfejsa:

Pocket Stella Theater


Pocket Andromeda


Orionic

[Ljubo]

Pa moze i tako. Mada... karte su preglednije i bolje prikazuju više objekata na jednom mjestu, što olakšava planiranje posmatranja, to jest redoslijed objekata kako se pojavljuju u toku noći. Zgodne su i da ucrtaš nešto (kometu, sjajni bolid, ali i trenutke posmatranja, skice objekata i slično).
Ali, ako poznaješ glavna sazvježdja (najmanje 10-15 njih) onda možeš koristiti štagod bilo, a što ima dovoljno objekata u sebi za posmatranja. Ipak, nekakva bilježnica jako dobro dodje, jer se tako lakše snalazi za kasnija posmatranja, ili se jednostavno lako vrati na neko ranije nedovršeno posmatranje!! Postoje na netu gotovi obrasci, pa je zgodno otštampati ih i imati pri ruci.

[CyberianIce]

Da, slazem se, svakako je bolje prvo isplanirati posmatranje nego doci na sajt pa razmisljati sta sad. Video sam ovde na forumu neke teme kao npr. Groznica subotnje večeri, sve mi upucuje da je posmatrac pravio neki dnevnik posmatranja. Da li neko od vas stvarno pravi takav dnevnik?

[cola]

Kada sam dobio teleskop nesto sam vodio, al sam skapirao ubrzo da iz toga ne mozes nista da izvuces korisno... Tada nisam ni znao za forum, imao sam 13 godina ... Tu sam pisao sta sam posmatrao, kakvo je vreme bilo, kakve su razlike od proslog puta. Ali mi je granicu predsatvljao teleskop...
Taj dnevnik treba voditi jedino ako je neki istrazivacki rad u pitanju... Bar sa moje tacke gledista

[CyberianIce]

A ako se vec bavis astrofotografijom, onda svakako imas neku vrstu ilustrovanog "dnevnika" sa svojih posmatranja. cola kakav teleskop ti sad imas?

[cola]

Ne bavim se bas astrofotografijom, nekad fotnem Mesec... Idalje imam onog ceha od 50mm, ovo se valjda menja na leto ... Ali zato nekad nesto skiciram
E, da za meteore vec imam nesto jacu evidenciju

[Igor]

Kada sam dobio teleskop nesto sam vodio, al sam skapirao ubrzo da iz toga ne mozes nista da izvuces korisno... Tada nisam ni znao za forum, imao sam 13 godina ... Tu sam pisao sta sam posmatrao, kakvo je vreme bilo, kakve su razlike od proslog puta. Ali mi je granicu predsatvljao teleskop...
Taj dnevnik treba voditi jedino ako je neki istrazivacki rad u pitanju... Bar sa moje tacke gledista

Mislim da iz dnevnika može mnogo toga korisnog da se izvuče, ako si početnik... Mada, ja ovo tvrdim u svoje ime...
Vodim dnevnik posmatranja od 1992. godine, kada sam isto imao 13 god. i  koristio ruski durbin 20x50...
Sa starim "Galaksijama" i retko izlazećim "Vasionama" sam ovaj zanat jako sporo učio.
Bez adekvatne literature, bez interneta, bilo mi je neprocenjivo da zapišem kad se, kako i šta videlo...
Sada su to drage uspomene, kada uhvatim vremena da prelistam te drevne zabeleške, ali i dalje mogu da osetim isto uzbuđenje kada čitam zapise , na primer, iz marta '93. godine, kada sam tim durbinom prvi put ugledao M-42 u Orionu ( do tada mi nije palo na pamet da je posmatram iz prostog razoga što nisam ni znao da postoji) ili kada sam, istog meseca, ugledao, prvi put kroz isti instrument, Jupiter i video sva četiri Galilejska satelita, ili kada sam naučio kako  rektascenzija i deklinacija nekog objekta, iz efemerida, pokazuju položaj na zvezdanoj karti, a time i na nebu...
Kasnije sam upisivao osim meteoroloških podataka, sve manje detalja o objektima koje sam posmatrao, a poslednjih godina upisujem samo meteorološke podatke i detalje o posmatranju objekata Sunčevog, sistema, jer tu ima mnogo dinamike... Objekte dubokog svemira više i ne upisujem, osim onih koje po prvi put posmatram.

Danas je ,eto, mnogo lakše... Internet i mnoštvo podataka, korisni planetarijumski programi, te forum, čine bavljenje astronomijom jednom početniku lak zadatak... Literatura i oprema su, takođe, mnogo dostupniji...
Treba zapisati... Dve-tri rečenice u svesku koja se drži uz teleskkop ili, da ne budem staromodan, u kakav adekvatan elektronski uređaj...

[cola]

Uf to me podseti kada sam prvi put, slucajno nabasao na Saturn... Nisam ni bio siguran da li je to on, samo sam pored zuckaste tufne video mala prositenja (prstenove)... Bio sam presrecan idalje se secam toga... Odmah sam otrcao na adrb-ov faktor 5 i pokusao da se utvrdim da li je to zapravo Saturn, jeste bio je to...  Jedan velicanstven osecaj.
Eh, kad se setim

[sale11472]

Dnevik posmatranja je nešto vrlo korisno, mada nisam siguran da ga previše ljudi vodi (ja prvi to ne radim, mada planiram) i to ne samo u slučaju nekakvog istraživačkog rada.

E sada što se tiče originalnog pitanja.

Koje M objekte preporucujete da pogledam sa mojim teleskopom (Refraktor 90/800, 25mm MA, 8.5mm SWA)?

Kratak odgovor sve koje možeš da vidiš svojim teleskopom ili još kraće sve.
Naravno takav teleskop neće briljirati na dosta objekata ali to nije bitno, bitno je posmatrati.
Šta konkretno od objekata pa pomenuto je dosta toga ali moja je preporuka da za početak zaboraviš na elektronske planetarijume i da kreneš polako sa papirnim varijantama npr skineš odavde pdf za početnike pa prema tim mapama napraviš plan šta bi bilo dobro odabrati za početak, takođe moje omiljeno štivo je Uranogeometrija relativno jednostavn spisak objekata koje nije problem posmatrati u bilo kom teleskopu....
E sada ako bih konkretno birao šta da posmatram ovih dana (nedelja) spisak bi bio prilično kratak (zima bre ):

Dakle u prvom delu noći M-45, M-42, M-35, M-36, M-37, M-38, pa kako vreme prolazi baciš malo pogled na M-81/82, M-44 ... no kako razvejana jata, magline i galaksije nisu jača strana teleskopa kakvog koristiš, sve ovo manje više služi kao uvod za pravu stvar M-ARS (znam da ni je M-objekat u pitanju ali je M prisutan a i ovo je pravi cilj za tvoj teleskop ) kada završiš sa planetom taman će izaći M-3 a globularna jata su već mnogo bolji cilj za tvoju opremu.... ako posmatraš sa nekog tamnijeg mesta i još uvek se nisi smrzao M-51 i M-63 bi mogli da uđu na listu....
Naravno kako godina bude napredovala i spisak za posmatranje će se menjati ....

[CyberianIce]

Gledao sam sinoc malo Mars, Saturn i Mesec. Na Marsu nisam zapazio nikakve detalje, samo mali narandzasti disk. Los seeing i verovatno malo uvecanje kojim raspolazem. Na Saturnu su se mogli videti prstenovi a na Mesecu sam video mnogo toga. Impresionirala me polovina jednog ogromnog kratera, u kojem sam nabrojao jos najmanje 7 malih kratera, na samoj ivici senke. Pokusao sam to da uslikam, ali sa mobilnim telefonom i onako iz ruke pa slika je ocajna, ali nesto se nazire.





Evo vrtim Virtual Moon Atlas i nigde ne mogu da nadjem ovo. Da li je moguce da se na mesecu moze izgubiti???

[Ljubo]

Radi se o krateru Gassendi. Ispod njega vidi se Mare Humorum:
http://www.inconstantmoon.com/atlas.htm 
(kliknuti na kartu F2 - slika je invertovana kod refraktora, ali nedvosmisleno se poklapa sa tvojom donjom slikom)

[Predrag]

Da znaš da se poklapa. Odličan posao!
Pored ova dva veća kratera, jasno se poklapaju i ovi sitni.

[CyberianIce]

Radi se o krateru Gassendi. Ispod njega vidi se Mare Humorum

To sam i ja prvo pomislio jer se sve savrseno poklapa ali mi nije jasno kako je moguce kad je taj krater bio na onoj strani meseca gde je sada senka Druga stvar, montaza se pomerala konstantno u pravcu tog kratera da bi ga pratio, sto opet potvrdjuje cinjenicu da je bio u senci jer se mesec "penjao".