Vrste galaksija

[Predrag]

Nije samo kvazarska tajnovitost treba pomenuti i  sudare  tj kanibalizam galaksija, koji je bio cesci u proslosti kako se predpostavlja, a to jeste deo procesa stvaranja galaksija.

Kvazari kao veoma svetli objekti sa crnim rupama u svom središtu i jedni od najstarijih objekata u svemiru sa velikim crvenim pomakom...
To je za sada neko osnovno gledište.
Važe za objekte mnogo manje od galaksije, ali mnogo puta sjajnije.
Jednino ako su kvazari neka vrsta galaktičkih jezgara bez, recimo, spiralnih krakova i okolne materije, koja ne zaklanja sjaj jezgra. Pošto okolna materija poznatih galaksija malo umanjuje njen sjaj.
Jednino ako je kvazar galaksija u pokušaju, koja nije nikad formirana.
Mada mi je ovakvo objašnjenje mnogo...mnogo klimavo.

Uporno se šalju sateliti (teleskopi) za traženje vansolarnih planeta, pa možda neki od njih upere prema kvazarima.

[sale11472]

...
Jednino ako je kvazar galaksija u pokušaju, koja nije nikad formirana....

Koliko se sećam kvazari su po trenutno preovlađujućem mišljenju (a posmatranja tome idu u prilog za razliku od konkurentnih objašnjenja kakvo je npr Arpovo) jezgra masivnih i vrlo aktivnih galaksija....
Inače za sve koji su iz BG preporučujem ADRB-ov kurs astronomije Otaš to jako lepo objašnjava na jednom predavanju a verujem da bi se i obradovao pitanjima

[Ljubo]

Koliko se sećam kvazari su po trenutno preovlađujućem mišljenju (a posmatranja tome idu u prilog za razliku od konkurentnih objašnjenja kakvo je npr Arpovo) jezgra masivnih i vrlo aktivnih galaksija....

Upravo to Sale, samo si zaboravio da dodaš starijih, veoma udaljenih aktivnih galaksija.

[sale11472]

Pa da mada nisu svi nešto preterano daleko idu od nekih 780 miliona do 28 milijardi sv godina (crveni pomak od 0.06 do 6.5)..

[Дејан Корцеба]

Pa da mada nisu svi nešto preterano daleko idu od nekih 780 miliona do 28 milijardi sv godina (crveni pomak od 0.06 do 6.5)..

Imam jedno pitanje. Ako je svemir nastao pre oko 13 milijardi godina, kao je moguće da je nešto udaljeno 28 milijardi svetlosnih godina (kako da svetlost putuje 28 milijardi godina, ako postoji 13 milijardi)? Ozbiljno pitam.

[vlajkoni]

Dobro pitanje...mislim da možeš da nađeš odgovor i ovde na forumu u starijim postovima. Radi se o inflatornom širenju svemira (širenju bržem od brzine svetlosti). Procene su da je veličina svemira oko 78 milijardi svetlosnih godina(ovu procenu sam našao na Wikipediji tako da je diskutabilna relevantnost), ali naša opservabilna vasiona je 13 milijardi svetlonih godina jer nema starije svetlosti.

[Дејан Корцеба]

Dobro pitanje...mislim da možeš da nađeš odgovor i ovde na forumu u starijim postovima. Radi se o inflatornom širenju svemira (širenju bržem od brzine svetlosti). Procene su da je veličina svemira oko 78 milijardi svetlosnih godina(ovu procenu sam našao na Wikipediji tako da je diskutabilna relevantnost), ali naša opservabilna vasiona je 13 milijardi svetlonih godina jer nema starije svetlosti.

Hvala! Pretpostavio sam da je to u pitanju (mislim, svemir se neposredno posle VP nije širio brzinom svetlosti, logično mi je da je tada moguće brže), mada sam pomislio i da je možda greška. Da li se starost svemira procenjuje na 13 milijardi jer nema starije svetlosti ili postoje još neki razlozi?

[vlajkoni]

Evo ovako malo detaljnije:
Prvo kaže se da je svemir u početku prošao kroz Inflacionu eru koja je trajala od oko 10 na -37 sekunde do 10 na -33 sekunde posle Velikog praska. U tom srazmerno kratkom razdoblju tvar prostora i vremena se širila brže od svetlosti, uvećavši se za milijarditi deo sekunde od razmera sto milijardi puta manjih od protona do približno 10 cm.
Drugo kako se navodi tih 13,7 milijardi se odnosi samo na vidljiv univerzum dok ostatak van toga je fizički irelevantan jer ne može da se posmatra. Odnosno ceo svemir je star 13,7 milijardi godina, a prečnik našeg vidljivog svemira je iz tog razloga 13,7 milijardi svetlosnih godina.
Pošto se univerzum širi pitanje rastojanja udaljenih galaksija je teško odgovoriti i zavisi od mesta posmatrača. To bi dalje značilo da posmatrači na drugim objektima dovoljno daleko imaju svoj sopstveni "vidljivi svemir" koji uopšte ne mora da se preseca sa našim.
Npr.
Imaš dve galaksije koje su jako blizu jedna drugoj kada je svemir star 1 milijardu godina. Usled širenja univerzuma one se udaljavaju jedna od druge na suprotne strane da bi kada svemir bude bio star ~14 milijardi godina neko iz jedne galaksije teleskopom uhvatio svetlost sa druge koja je stara 13 milijardi godina ali je sada rastojanje između galaksija 26 milijardi svetlosnih godina jel su od početne tačke obe prešle po 13 milijardi svetlosnoh godina (pod uslovom da se širenje dešava brzinom svetlosti). S tim naravno da posmatrač vidi posmatranu galaksiju kada je bila stara samo milijardu godina.
To je takozvani timeline. Odnosno svemir ima poluprečnik veći od 13,7 milijardi svetlosnih godina ali na žalost taj deo svemira nije pristupačan opservaciji. Ima tu još fora oko određivanja daljine i starosti. Odnosno nije baš tako jednostavno 13 milijardi starosti=13 milijardi rastojanja.
Najpercizniju starost je odredio, koliko ja znam, WMAP 13,7 milijardi (13,7 × 109) godina, sa granicom greške od oko 1% (± 200 miliona godina). Starost je određena na osnovu posmatranja crvenog pomaka tj. pomoću Hablovog zakona. Postoje i druge metode, ali uglavnom svi barataju sa starošću od 13 do 15 milijardi svetlosnih godina. Više pogledaj u članku:
http://www.space.com/scienceastronomy/age_universe_030103.html

[Дејан Корцеба]

Hvala!

[Predrag]

Iz članka sa sajta TV Fox:
Kvazari, što je skraćenica od termina ,,kvazi-stelarni objekt"(quasi-stellar objects), dugo su golicali maštu astronoma. ,,Spakovan" u području manjem od našeg Sunčevog sistema, tipičan kvazar emituje ogromnnu toplotu i energiju - neke od njih u obliku mlaza materije koja se kreće gotovo brzinom svetlosti - čime su u stanju da sjajom nadmaše čitave galaksije. A za razliku od super snažne ali kratkotrajne svetlosti koju emituje eksplozija umiruće džinovske zvezde, takozvane ,,supernova", kvazari isijavaju energiju eonskih razmera.

[sale11472]

Radi se o inflatornom širenju svemira (širenju bržem od brzine svetlosti).

Woohoooo malo prejaka izjava, obzirom da se radilo širenju samog prostor-vremena prilično je diskutabilno da li možemo da govorimo o nekakvoj brzini širenja.....