Izveštaj sa Crnog Vrha

[Yagodinac]

Jedna od interesantnijih lokacija između Jagodine i Kragujevca je Crni Vrh. Premda je visok kao Fruška Gora ipak dominira okolinom i stvoren je za posmatranja obzirom da je blizu i da nema mnogo LP-a.

Sinoć sam rešio da odem do vrha i malo posmatram, ako je moguće nešto i uslikati - još bolje. Put je bio dobrim delom potopljen usled topljenja snega a i veliki stari audi (kog moram da prodam uskoro mada mi se ne prodaje) me je iznova oduševio adrenalinom po ledu...
Čestitajući sebi što nisam zaglibio tonu ipo daleko od civilizacije, izašao sam na jedan greben. Tu bi jedina pomoć mogla da bude vojska iz okolnih objekata, a dok njima objasnim ko sam i šta radim sa tolikom optikom - loša zamisao, 

Nažalost, vreme me nije poslužilo. Magla u nižim predelima se do ponoći pretvorila u neke stratokumuluse pa je na svakih 15 min bila po jedna pauza od 2-3min za gledanje. Nije bilo moguće lepo ni useveriti a kamoli bilo šta slikati! A baš šteta jer je nebo bilo čista fantazija, podsećalo me je na Letenku.
Stoga sam odustao od Marsa i krenuo da gledam galaksije po Medvedu. Prvo je pala M51 koja je prvi put u mom životu dala vrlo jasnu spiralnu strukturu, kao i vidljivu periferiju u običnom plosslu 25. Pratilac je bila takođe upadljivo sjajna NGC5195, možda sjajnija i veće površine jezgra od M51.
Sledeće su bile M81 i M82. Galaksija zvana cigara (fuj, ostavio sam pušenje) je izgledala prelepo, zajedno sa strukturom koja se blago nazirala kao uzdužna tračica. Veća, tj M81 i nije izgledala puno veća. Uvek sam gledajući taj par znao da je M81 puno veća ali u praksi se videlo samo njeno jezgro pa je ispadala manja. Tako je bilo i ovog puta, njeni čuveni rogovi se nisu videli ni sa ove lokacije. Očigledno je da ove dve galaksije opasno izgledaju na fotosima, to treba slikati. Karakteristično je da su pored nukleusa obe galaksije u neposrednoj blizini stajale po jedna zvezda iz naše galaksije približnih magnituda. To dosad nisam primećivao od kuće (a i kako bih?) tako da su M81 i M82 izgledale kao sa udvojenim jezgrima.

I to je to, nažalost. Vetar koji je duvao na grebenu je bilo kakvo slikanje pretvorio u nemoguće čak i da je noć bila vedra. Zato nisam ni hteo da promenim lokaciju već sam teleskopom šarao po okolini tj zemlji i uskoro pronašao toranj na Avali! Imajući u vidu da je Beograd oko 140km udaljen od mene bio sam prijatno iznenađen. Evo fotosa:





Zadnja slika je 150/750 koji "nišani" tačno prema Avali. Da me vojska našla ala bi me saslušavali! A ja bih do ujutru ponavljao:
...Canon A560, 15sec, ISO800...

[Yagodinac]

Pošto nisam baš vičan skiciranju samo da napomenem da su se M81 i 82 videle približno ovako:



To je moj jesenji eksperiment, složeno dve slike po 15sec i ISO400; 150/750 i canon a560. Mada, kad bolje razmislim, videlo se ovako:

[Laci]

Yagodinac, lep opis posmatranja na Crnom Vrhu !

M51 ne treba propustiti ni po koju cenu kad god se ukaže povoljna prilika. Svaki sledeći put se uoči po neki novi detalj u celom tom kompleksu. Oblik M82 dolazi do izražaja gledano u kontrastu sa M81. Šteta što ne možemo da vidimo više nepravilnih galaksija kao sto je M82 . Kako li tek uživo izgledaju Magelanovi oblaci ...

Sto se tiče vojske, sledeći put se kamufliraj u tenk pa ćeš manje upadati u oči .

[contax]

Toranj na Avali!
Svaka cast!
Ludo!

[cola]

I ja ponekad na kratko pogledam toranj al sa mnogo manje udaljenosti, Cajsom sa kule

[r2d2]

S obzirom da se Avala vidi ovako jasno, bice da nije problem da skoknem i do Crnog Vrha. Ako ikada budes pravio solo party  opet,  subuotom uvece, mogao bih da prijeham zaista (primam istomisljenike) .

[cola]

Ma i da je vojska naletala, samo bi te upitila na pasuljanske livade hehe

[Yagodinac]

Fala, narode, na podršci. Razmišljam šta bi bilo da su me divlje zveri rastrgle onomad, pa rešim da odem opet.
I tako sinoć opet odem do samog vrha i parkiram se kod planinarskog doma. Gore je bio mraz cele noći i neki čudan severozapadni vetar (a u ravnici južni  ); teleskop je stavljen u zaklon od auta. Tako je minimiziran efekat vetra.
Praćenje je funkcionisalo dosta dobro - nove baterije, ha! Nakon Meseca i Marsa vreme je bilo dosta loše za galaksije pa sam krenuo sa jatima. Snimljeno je ponešto od južnih zimskih otvorenih jata: M46, M47 i naravno ogromno jato M41. Fotosi će biti kad obradim...
Kad sam već tu šteta je ne snimati galaksije. M81 i M82 su pale za slobodu a na M51 se nije videlo ništa sem dva jezgra pa sam batalio. A i nisko su, čak i da nije bilo mesečine. Uostalom, snimati galaksije kad je Mesec u prvoj četvrti je malo glupo ali ajde, kad sam već došao 

Da ne bude kako ništa nisam uradio, evo jednog Sirijusa, doduše defokusiranog:



Evo i fokusiranog, spajkovi me oduševljavaju. Susedne zvezde su po 8.5mag pa je dobro što se uopšte vide pored -1.5mag. ISO400, 1sec:



Cilj je bio da te večeri gledam i snimam objekte nisko na jugu koji iz mog dvorišta nisu vidljivi zbog LP-a, tačnije otvorena jata. Naravno da sam zadovoljan, ako me to pitate. Samo...
Glavna fora se desila oko pola 11 kad je nešto 50m od mene počelo da se krši i lomi... Naravno da sam ušao u auto i teleskop ostavio na milost i nemilost verovatno srndaću ili vepru  Paljenje auta i farova je donelo smirivanje situacije ali i moji živci su pri kraju. Pre ponoći sam bio kući. Pa vi sad procenite da li biste pošli sa mnom 

[Danijel]

Super report, prava avantura, a tko zna što se tamo skrivalo i vrebalo astronoma?? Iz naših iskustava, to zna biti jako opasno i stresno, od podivljalih vrećica koje samo čekaju da te zaskoče, do podlih mrava koji ti u tren oka popiju kokakolu i kojekakvih divljih i neotesanih životinja koje nikada nisu čule da se ne smiju pokazivati astronomima!!!

Rješenje? Stari prokušani recept, zvijezde promatrati s najvišeg mjesta na koje se možeš popeti, otuda se najbolje vide

[CyberianIce]

Interesantno, kod mene bas obrnuto, jug se perfektno vidi na severu osim medveda nista interesantno. Severozapad mi je najoskudniji po pitanju sadrzaja.

[Yagodinac]

Super report, prava avantura, a tko zna što se tamo skrivalo i vrebalo astronoma?? Iz naših iskustava, to zna biti jako opasno i stresno, od podivljalih vrećica koje samo čekaju da te zaskoče, do podlih mrava koji ti u tren oka popiju kokakolu i kojekakvih divljih i neotesanih životinja koje nikada nisu čule da se ne smiju pokazivati astronomima!!!

Rješenje? Stari prokušani recept, zvijezde promatrati s najvišeg mjesta na koje se možeš popeti, otuda se najbolje vide

Vidim da problemi sa florom i faunom nisu specifičnost moje okoline. Jedino što mi je onako malo bilo neprijatno na vrhu to je što nisam poneo nikakvo oružje, ni nož, ma ni grickalicu za nokte. A i šta da ponesem kad ni za teleskop nemam dozvolu, što reče jedan moj komšija...

[spadej]

Mozda nekome izgleda smesno ali uopste nije svejedno kad sam posmatras. Narocito negde u divljini. Bezbroj puta sam se isprepadao od sopstvene macke, u dvoristu. 

[Yagodinac]

Evo i nekih sličica sa Crnog Vrha kad sam sa mojim planinarima išao zimus:

[kruska]

Za astrofotografiju je pored  dobre opreme i srece  potrebno imati i petlju.
Preko oblaka do zvezda. guraj prijatelju, treba iskoristiti te opto-elektronske naprave do kraja.

Hteo si ti i po onom snegu sa slika odneti teleskop i gledati nocno nebo, ali ti treba tenk da dodjes , a ne kola.

Bila bi dobra opservatorija na Crnom Vrhu  "drvena koliba", jedan smederevac ...

[Yagodinac]

Bila bi dobra opservatorija na Crnom Vrhu  "drvena koliba", jedan smederevac ...

Tako je, oko 100m od te lokacije planinari imaju veliki dom i u njemu naravno par smederevaca. Samo, retko kad tu noću ima nekog. Bio sam u par navrata, gledao slike sa svih mogućih vrhova, pio čaj i ćaskao sa dokonim starcima koji su pre 40 godina osvajali Akonkagvu