Koliko para toliko...

[Yagodinac]

...muzike, naravno. Da li je moguće dobiti malo više muzike ikako?
Poznata je činjenica da su apohromati u svojim klasama najbolji astrografi. Takođe je poznato da dobri SLR teleobjektivi koštaju 2-4000e ali postoji li alternativa? Po mom mišljenju vlasnici renomiranih manjih apohromata od npr 80mm (TeleVue, Takahashi, Wiliamoptics, TMB, itd) su u prednosti jer za isto ili manje para imaju najčešće bolji kvalitet slike. Jedina mana je što imaju fiksno uvećanje pa ako se koriste za fotografisanje prirode to ume nekad da bude nezgodno.

Vratimo se na zemlju, među obične smrtnike. Svi znate šta je ovo:



Čuveni kineski ahromatski refraktor 70mm f5, najgoreg mogućeg kvaliteta izrade. Da Albanija ili Gvineja Bisao imaju fabriku optike, verovatno bi bilo sličnog kvaliteta. Međutim, to je refraktor. Daje najoštriju moguću sliku od svih konstrukcija...
Ne bih se usudio da kažem da je 70mm Optisan dobar kao teleobjektiv ali danas sam se prijatno iznenadio. Svi ovi avioni su slikani kao JPG i to iz ruke a izoštravanje je prava muka. Ali iskreno, očekivao sam mnogo lošije fotke.



Naravno, slikano je u primarnom fokusu, Canon EOS 20D.

[bear]

Na dnevnim fotografijama obicno stvari izgledaju bolje, jer aberacije ne dolaze toliko do izrazaja kao kod belih kontrastnih tacaka (=zvezda) i crne pozadine. Sa druge strane, kada se postavi pitanje kompromisa, to je vec pitanje preferenci, sta se vise slika, odnosno koja vrsta aberacija manje smeta doticnom autoru...

[Sich]

ja iskreno nemam referencu sa cime da poredim ove slike. optisana znam dobro jer znam sta moze na nocnom nebu, a znam i sta druge sprave mogu.
ovo ne znam da li je dobro ili lose. mozda jeste mozda nije. reci, zasto si ocekivao losije slike? cisto nagadjanje ili si vec znao nesto od ranije? jer imas neki drugi teleobjektiv na raspolaganju pa da uporedimo? to bi bilo odlicno.

[Yagodinac]

Kao što rekoh, očekivao sam mutniji fokus, mnogo brljavije slike pre svega zato što je slikano iz ruke. Nisam upoređivao sa drugim teleobjektivima ali i drugi ljudi su tako slikali avione, ne mogu sad da nađem; ima po netu.

Dotičnu spravu nisam testirao pod noćnim nebom jer svi naslućujemo kakvi će efekti biti

Dakle, moj zaključak je: kakve tek slike pravi jedan televue 70mm kad sa Optisanom na vrlo veseloj montaži (Desanka) mogu da pročitam amblem na letelici? Opet da naglasim da je Optisan plaćen ispod 40 eura pre koju godinicu 

[sale11472]

Dotičnu spravu nisam testirao pod noćnim nebom jer svi naslućujemo kakvi će efekti biti

Pa testiraj ... onda nikakvog naslućivanja neće biti

[kruska]

pa i meni je optisan dobro sluzio za slikanje aviona.sa dobrim fotoaparatom ume biti interesantno za "terrestrial"  slikanje.
I kao sto rekoh vise mi izgleda kao durbin (sto i jeste)

[Yagodinac]

Pa testiraj ... onda nikakvog naslućivanja neće biti

Osećam se kao Jeremy Clarkson dok testira juga  Da, ovo je test najčuvenijeg originalnog kineskog astrografa koji je dobrim delom napravljen od kompozitnih materijala (plastike). Idemo redom:
Priključivanje Canona na Optisra...san je bilo veoma intuitivno. Gurneš T2 ring na silu preko plastičnog fokusera i to je to. Jedini problem je što pritom senzor ne stoji baš pod 90 stepeni prema dolazećim zracima ali šta je - tu je. To se vidi na slikama kao nejednak fokus zvezda sa leve i desne strane. Ali to i nije bila tema mog čačkanja već koliko optika predstavlja smeće. Ovde su dva snimka Sirijusa na ISO3200 i 30sec sa namerom da uočim nepravilnosti. Međutim, kasnije sam video da je Sirijus izvan centra fotosa pa asimetrija nije baš validan pokazatelj optičke zaostalosti.



Posle inicijalnih podešavanja fokusa snimao sam M44 koje je kao stvoreno za neki objektiv a ne teleskop. Imajući u vidu da je ovo čudo žižne daljine 360mm M44 je lepo stao u vidno polje pa je 12 frejmova po 30sec ISO kombinovano da bi ispalo ovako nešto:



To je crop a ovo dole je crop cropa na kome se vide:
1 - NGC2625 14.9 magnitude, prečnika 24x18 sekundi
2 - NGC 2624 14.5 magnitude, prečnika 48x42 sekundi



Ne bih da zvučim šarlatanski ali iz ovoga bi se zaključilo da su montaža, kamera i kvalitet praćenja daleko bitnije stavke od tipa/marke teleskopa kad je početnička astrofotografija u pitanju. Tačnije, ko hoće ok rezultate to može i sa nekim kit-objektivom, ali bi poželjno bilo da se na montaži ne štedi.

[sale11472]

Ma sličke su vrh
Sad u Optisana uturi neku web kameru pa nek se uči sviranju u gajde dok ti ne svane za neki lep QHY

[CyberianIce]

xaxa, dobar si...

[Yagodinac]

Ma sličke su vrh
Sad u Optisana uturi neku web kameru pa nek se uči sviranju u gajde dok ti ne svane za neki lep QHY

Kratak je on za to...
To će ionako da bude rezervisano za 130/900 

[sale11472]

Pa nisam baš siguran da je kratak ako se ne varam Ljubinko je na Letenki baš imao nekog takvog Optisana za autoguiding a i Jure je prešao na kraći skop za istu svrhu pa sad ja imam njegov bivši guidescope...

[Yagodinac]

Ma kratak je Optisan da ja optički vodim kroz njega 
Za autoguiding ili guiding preko lap-topa može i neki 18-55 objektiv 

[Yagodinac]

Unutar tubusa Optisan ima nešto kao dijafragmu koja služi da blokira neželjenu svetlost. Problem je što to blokira malo isuviše snop svetlosti tako da apertura od 70mm u praksi sigurno pada na 50-60mm. To onda znači da instrument nije f5 već f6-7 a to je već malo bezobrazno od strane Kineza 
U tom smislu probao sam pre neko veče sa tom igračkom da snimim i pokoju galaksijicu u Lavu i evo kropovanog rezultata. Doduše tu je kao bos po trnju više prošao Eos jer je snimljeno 3x30sec i 1x20sec na ISO3200 pa je sve ispalo šareno od horizontalnih pruga. Da je neki pristojniji ISO upotrebljen verovatno toga ne bi bilo a i kada bi se kombinovalo sa master darkom verovatno bi ispalo bolje.



1 - NGC 3389; 11.9mag
2 - NGC 3384; 9.9mag

[CyberianIce]

Ovo samo pokazuje koliko je dobra mehanika i precizno pracenje bitno u astrofotografiji. To je EQ6 ako se ne varam, dobra kamera, pa cak i "otpisan" tu moze da uradi nesto.

[Yagodinac]

Da, namera mi je baš da pokažem da ponešto može i sa Optisanom da se uradi (dobro, može i sa objektivima). Za praćenje je ključna žižna daljina pa guiding sa nekim 100-300mm objektivom nije ni potrebno praćenje. Optisan ima 360mm a prvi sledeći meni dostupan instrument 750mm. Razlika u toleranciji preciznosti praćenja je proporcionalna; Optisana možeš da pustiš ceo minut a ako majstorski useveriš i filigranski balansiraš tubus možda i više. Da ne spominjem što možeš kroz BD da radiš guiding 
Za sve preko toga je potreban guiding sa vrlo preciznim korekcijama; ipak je to malo pipavo. Svaki teleskop iznad 750mm najbolje bi bilo voditi kamerom i softverom ili autoguiderom.